Ashampoo Backup Pro(备份还原软件) V11.07官方版

百度 斯柯达柯珞克上市销售，与定位中型SUV的柯迪亚克形成互补，提供消费者又一新的选择。

13. ?ануар ?е тринаести дан у години у Грегори?анском календару. 352 дана (353 у преступним годинама) оста?е у години после овог дана.

Дога?а?и

?ануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 532 — У Константинопо?у ?е избио устанак Ника против цара ?устини?ана.
• 1559 — Енглеска кра?ица Елизабета I крунисана ?е у Вестминстерско? опати?и.
• 1797 — Француски револуционарни ратови: Поморска битка изме?у француског брода и две британске фрегате на обали Брета?е завршена ?е насукава?ем француског брода, што ?е резултирало са преко 900 смртних случа?ева.
• 1815 — Рат 1812: Британске трупе заузеле твр?аву Петер у месту Ст. Марис, ?ор?и?а, ?едина ратна битка ко?а се одиграла у то? држави.
• 1842 — Приликом повлаче?а из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 во?ника масакриране су у Кибер Пасу.
• 1844 — ?егош ?е стигао у Дубровник да би посредством руског вицеконзула ?ереми?е Гаги?а покушао с тамош?им бродоградите?има да уговори град?у пет бродова топов?ача, ко?има ?е планирао да поврати Лесендро и Вра?ину.
• 1847 — Потписан ?е мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорни?и током Америчко-мексичког рата.
• 1852 — Велика народна скупштина на Цети?у оснажила ?е ?егошев тестамент и потврдила за новог господара Црне Горе Данила I Петрови?а, ко?и ?е озаконио одва?а?е световне од црквене власти, карактеристично за време краткотра?не владавине Ш?епана Малог. Данилово кнежевина признала ?е Руси?а и пре?утно Аустри?а.
• 1853 — У току првог похода Омер-паше Латаса на Црну Гору во?вода Мирко Петрови? и Новица Церови? с групом црногорских ратника утврдили су се у Острошком манастиру да би спречили турски удар на Гор?и манастир и сачували мошти Светог Васили?а. У Гор?ем манастиру издржавали су опсаду девет дана када су им у помо? стигли борци под во?ством Пера Томова, брата ?егошевог и сердара Мила Мартинови?а из Белопавли?а, с ко?има су успели да се пребаце преко реке Зете и пренесу свечеве мошти на Цети?е одакле су поново вра?ене под Острог на Мила Мартинови?а исте године.
• 1854 — После британско-кинеског рата, ко?и ?е Европ?анима омогу?ио продор на Далеки исток, амерички и руски бродови су упловили у луку Урага код Еда садаш?и (Токио), где ?е потписан уговор са ?апанским шогуном Токугава И?есада, ко?им ?е ?апан отворио врата америчко? трговини где су отворене неке ?апанске луке за трговину са ?има. У послед?е четири године потписива?ем сличних уговора са Руси?ом, Великом Британи?ом, Холанди?ом и другим зем?ама ?апан ?е став?ен у полуколони?ални положа? али ?е и прекинуо политику изолованости и почео да се ук?учу?е у ме?ународне односе. Као одговор на инвази?у странаца побунили су се сви сло?еви друштва, уз чи?у помо? ?е цар 1867. збацио шогуна и пренео престоницу из К?ота у Едо. Затим ?е царским реформама окончан феудални поредак и почела брза индустри?ализаци?а ?апана.
• 1898 — Француски писац Емил Зола ?е под насловом ?Оптужу?ем“ об?авио у листу ?Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у ко?ем ?е указао на махинаци?е на?виших во?них кругова и затражио ослоба?а?е капетана Алфреда Дра?фуса, ко?и ?е на процесу 1894. осу?ен на доживотну роби?у због наводног одава?а во?них та?ни Немачко?. Дра?фус ?е на обнов?еном процесу ослобо?ен оптужби и 1906. рехабилитован, вра?ен у во?ску и унапре?ен у чин ма?ора.
• 1910 — Емитован ?е први радио-пренос опере уживо из ?у?оршке Метрополитен опере, Леонкавалови ?Па?аци“ и Маска?и?ева ?Кавалери?а рустикана“.
• 1915 — У граду Авецано у централно? Итали?и у зем?отресу ?е погинуло 30.000 ?уди.
• 1916 — Први светски рат: Аустроугарске трупе ушле су без отпора у Цети?е. По наредби владе, на Цети?у су остали митрополит Митрофан Бан, председник Општине Вуко Вулети? и маршал Двора Славо Рамаданови?. Истога дана Аустри?анци су наложили да се из капелице на лов?енском врху, оште?ене у бомбардова?у, на Цети?е пренесу ?егошеви посмртни остаци, а кра? Никола ?е наредио да се у пуно? та?ности ковчег с моштима Светог Петра Цети?ског из Цети?ског манастира пренесе у ?егов дворац у Никши?у.
• 1935 — На плебисциту у области Сар, ко?ом ?е на основу мандата Лиге народа управ?ала Француска, надмо?на ве?ина гласала за припа?а?е Немачко?. Немачки нацистички во?а Адолф Хитлер искористио ?е исте године попуст?ивост савезника и самово?но одбацио сва ограниче?а, ук?учу?у?и забрану наоружава?а, наметнуту поражено? Немачко? у Првом светском рату мировним уговором из Верса?а.
• 1942 —
  • Други светски рат: Немачки пробни пилот први пут ?е употребио седиште за избацива?е из млазног авиона, ловца Хеинкел Хе 280.
  • Други светски рат: Усташе из Подравске Слатине и других делова Славони?е убиле су 13. и 14. ?ануара 200 српских мушкараца из села Кометник и суседног засеока Добри?, недалеко од Во?ина. Ова? поко? представ?а ?едан од првих масовних злочина усташа над целокупним становништвом неког села у Славони?и. На лицу места, у селу Кометник, уби?ено ?е око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добри?а, ?их 174 из првог и 32 из другог села, отерани су у импровизовани затвор у Во?ину, док су жене са децом, споми?е се бро?ка од 190, одведене у Зденац, село изме?у Подравске Слатине и Нашица, где су изоловане у привременом логору. У подруму во?инског затвора од недостатка ваздуха угушило око 25 заточеника, док су остали уби?ени из пушака 14. ?ануара 1942.
  • Други светски рат: Усво?ена савезничка Лондонска деклараци?а о каж?ава?у свих лица ко?а су извршила злочине на окупираним територи?ама. На основу Лондонске деклараци?е, 8. августа 1945. склоп?ен ?е Лондонски споразум о начину го?е?а и каж?ава?а ратних злочинаца. Споразумом ?е основан ме?ународни во?ни суд за су?е?е ратним злочинцима чи?а се злочиначка делатност простире на више зема?а.
• 1945 — Други светски рат: Црвена арми?а ?е почела велику офанзиву на Тре?и ра?х, у ко?о? ?е 180 дивизи?а брзо пробило немачке положа?е у По?ско? и источно? Пруско? у дубини од 150 километара.
• 1950 — Британска подморница ХМС Труцулент сударила се са танкером за у?е у уш?у реке Темзе, услед чега ?е погинуло 64 особе.
• 1953 — Скупштина ФНР? ?е усво?ила Уставни закон, а ?осип Броз Тито ?е изабран за председника Републике.
• 1963 — Во?ни пуч: У во?ном удару ?е уби?ен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и во?ска ?е на власт довела Николаса Границког, ко?и ?е од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. во?ним ударом власт ?е преузео потпуковник Ет?ен Гнасингбе Е?адема.
• 1972 — Во?ни пуч: Во?ска ?е у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт ?е преузео потпуковник Игнаци?ус Ачемпонг.
• 1985 — Приликом пада воза у провали?у, око 250 km источно од главног града Етиопи?е Адис Абебе, погинуло ?е 428 путника, а 370 ?е повре?ено.
• 1986 — Вештачки сателити: На снимцима летилице Во?а?ер 2, откривена су ?ош три Уранова сателита: Белинда, Дездемона и Розалинда.
• 1991 —
  • Сов?етски во?ници су напали присталице независности Литвани?е код ТВ тор?а у Вил?усу, усмртивши 14 особа.
  • На светском првенству у аустрали?ском граду Перту ?угословенски ватерполисти осво?или су златну меда?у.
• 1992. – ?апан се извинио за сексуална злостав?а?а коре?ских жена у Другом светском рату.
• 1993 —
  • На основу одлуке немачког Уставног суда обустав?ен ?е судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд ?е зак?учио да процес против 80 годиш?ег Хонекера, тешко оболелог од рака представ?а повреду ?удског досто?анства. Хонекер ?е након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где ?е умро у ма?у 1994.
  • Потписана ?е Конвенци?а о хеми?ском оруж?у, то ?е глобални споразум о контроли оруж?а чи?е ?е пуно име Конвенци?а о забрани разво?а, производ?е, складиште?а и употребе хеми?ског оруж?а, и ?егово уништава?е. У Паризу ?е одржана конференци?а где су позване све државе да се придруже ово? конвенци?и. Конвенци?а би ступила на снагу онда када се одре?ени бро? држава при?ави да ?е у сво?им парламентима потписао конвенци?у о забрани хеми?ског оруж?а. Обично ?е то минимум 30 држава ко?е мора?у да ратифику?е у сво?им парламентима. Конвенци?а ступа на снагу онда када се достигне минималан бро? држава потписница, а то ?е било 27. априла 1997. године.
• 1995 — Бивши државни секретар САД ?е?мс Бе?кер из?авио ?е у америчком Конгресу да су рат у бившо? ?угослави?и изазвале Словени?а и Хрватска и да у сукобима ко?и су уследили Срби ни издалека нису ?едини кривци.
• 2001 — У зем?отресу у Салвадору погинула ?е 701 особа и 3.883 ?е ра?ено, а 160.598 стамбених об?еката ?е уништено, озби?но оште?ено или затрпано зем?ом.
• 2003 — Авганистан ?е ратификовао римски споразум о оснива?у Ме?ународног кривичног суда, чиме ?е отворен пут за екстрадици?е и су?е?а за ратне злочине и крше?е ?удских права у то? зем?и.
• 2008 — Председник САД ?ор? Буш из?авио ?е у Абу Даби?у да Иран представ?а прет?у за безбедност у свету и да САД и арапске зем?е мора?у да се у?едине како би се супротставиле то? опасности "пре него буде прекасно".
• 2012 — Итали?ански крузер Коста Конкорди?а се насукао на гребен код обале острва Изола дел ?и?о у Тиренском мору, и делимично потонула, при чему су погинуле 32 особе, а преко 60 ?е повре?ено. У тренутку несре?е на луксузном крузеру налазило више од 3.200 путника и преко 1000 припадника особ?а брода.
• 2018 — Лажно упозоре?е за ванредне ситуаци?е због предсто?е?ег ракетног удара на Хава?е изазвало ?е огромну панику у држави.

Ро?е?а

• 1864 — Вилхелм Вин, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1911). (прем. 1928)
• 1869 — Иво ?ипико, српски приповедач. (прем. 1923)
• 1904 — Сава ?ереми?, српски фрулаш. (прем. 1989)
• 1925 — Гвен Вердон, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2000)
• 1930 — Франсес Стернхе?ген, америчка глумица. (прем. 2023)
• 1931 — ?убомир Убавки? Пендула, српски глумац. (прем. 2017)
• 1938 — Вили?ам Б. Де?вис, канадски глумац.
• 1946 — Со?а ?аукови?, српска глумица.
• 1950 — Драган Мици?, српски ендокринолог, академик и редовни члан Оде?е?а медицинских наука Српске академи?е наука и уметности.
• 1953 — Радоман Божови?, српски политичар, преми?ер Срби?е (1991—1993).
• 1957 — Младен Нелеви?, српско-црногорски глумац.
• 1959 — Мерима Исакови?, ?угословенска глумица.
• 1961 — ?ули?а Лу? Дра?фус, америчка глумица, комичарка и продуцентки?а.
• 1964 — Пенелопи Ен Милер, америчка глумица.
• 1965 — Андри?а Гаврилови?, српски кошаркашки тренер.
• 1966 — Патрик Демпси, амерички глумац и аутомобилиста.
• 1967 — Симо Круни?, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1968 — Тре?си Бингам, америчка глумица и модел.
• 1968 — ?ани Морбидели, итали?ански аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1969 — Сузана Шувакови? Сави?, српска оперска певачица. (прем. 2016)
• 1970 — Ивана Михи?, српска глумица, продуцентки?а и списате?ица.
• 1970 — Марко Пантани, итали?ански бициклиста. (прем. 2004)
• 1976 — Марио ?епес, колумби?ски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Еухени?а Силва, шпански модел.
• 1977 — Орландо Блум, енглески глумац.
• 1982 — Рут Вилсон, енглеска глумица.
• 1982 — Ги?ермо Кори?а, аргентински тенисер.
• 1983 — Ендер Арслан, турски кошаркаш.
• 1983 — Рони Тури?аф, француски кошаркаш.
• 1988 — Милош Бикови?, српски глумац.
• 1989 — ?ована Па?и?, српска певачица.
• 1990 — Ли?ам Хемсворт, аустрали?ски глумац.
• 1994 — Васили?е Мици?, српски кошаркаш.
• 1995 — Натали?а Да?ер, америчка глумица.
• 1997 — Еган Бернал, колумби?ски бициклиста.
• 1998 — Изабела Соуза, бразилска глумица, модел и певачица.

Смрти

• 86. п. н. е. — Га? Мари?е, ?едан од на?ве?их државника и во?сково?а Римске републике. (ро?. 157. п. н. е.)
• 888 — Карло III Дебели, цар Светог римског царства и кра? Итали?е, Немачке и Француске. (ро?. 832)
• 1691 — ?ор? Фокс, оснивач Друштва при?ате?а. (ро?. 1624)
• 1888 — ?ор?е Малети?, к?ижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар. (ро?. 1816)
• 1906 — Александар Попов, руски физичар и електроинже?ер. (ро?. 1859)
• 1941 — ?е?мс ?о?с, ирски писац. (ро?. 1882)
• 1994 — Горан Иванди?, буб?ар групе "Би?ело дугме". (ро?. 1955)
• 1998 — Миховил Логар, композитор. (ро?. 1902)
• 2001 — Бранко В. Радичеви?, ?угословенски к?ижевник. (ро?. 1925)
• 2002 — Грегорио Фуентес, капетан Хемингве?евог брода. (ро?. 1897)
• 2003 — Танаси?е Младенови?, к?ижевник, (ро?. 1913)
• 2002 — Антони?е Исакови?, српски к?ижевник. (ро?. 1923)
• 2007 — Александар Бакочеви?, председник Скупштине Републике Срби?е и Скупштине града Београда. (ро?. 1930)
• 2012 — Ми?ан Ми?ани?, српски и ?угословенски фудбалски тренер и функционер. (ро?. 1930)
• 2016 — Захари?е Трнавчеви?, српски новинар.
• 2017 — Мики ?евремови?, српски и ?угословенски певач забавне музике. (ро?. 1941)
• 2019 — Фил Масинга, ?ужноафрички фудбалер. (ро?. 1969)

Празници и дани се?а?а

• Српска православна црква слави:
  • Преподобну Мелани?у Рим?анку
  • Светог праведног ?осифа, цара Давида и ?акова брата Господ?ег
  • Преподобног мученика Зотика Сиропитате?а
  • Блаженог Теофилакта, архиепископа охридског

Види ?ош

• Списак датума
• Списак година
• Списак децени?а
• Списак векова
• Списак милени?ума