自由之战2金币怎么刷 自由之战2金币快速获取方法介绍
百度 《芳华》在冯小刚个人电影生涯中，也显得格外真诚，相较于此前的《唐山大地震》《一九四二》《我不是潘金莲》，也更加隽永。
26. октобар (26.10.) ?е 299. дан у години по грегори?анском календару (300. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 66 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1377 — Босански бан Твртко Котромани? се крунисао са кра?а.
- 1596 — Османска во?ска султана Мехамеда III ?е поразила аустри?ске трупе надво?воде Максимили?ана у бици код Керестеца.
- 1861 — У Франкфурту ?е приказан рад првог уре?а?а за пренос говора, ко?и ?е ?егов конструктор ?охан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употреб?ивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Гре?ам Бел.
- 1863 —
- У Лондону ?е формиран Фудбалски савез Енглеске, на?стари?и фудбалски савез на свету.
- У Женеви ?е почела четвородневна ме?ународна конференци?а 14 зема?а на ко?о? ?е основан Црвени крст и об?ав?ени принципи ко?и су 1864. послужили као основа за усва?а?е Женевске конвенци?е о заштити жртава рата.
- 1881 — Представници закона предво?ени Ва?атом Ерпом су поразили банду А?ка Клентона у обрачуну код О. К. корала у Тумстоуну.
- 1896 — Потписан ?е споразум у Адис Абеби ко?им ?е успостав?ен мир изме?у Итали?е и Абисини?е.
- 1905 —
- Шведска ?е по споразуму у Карлштаду признала независност Норвешке са кра?ем Хоконом VII.
- Током Прве руске револуци?е (1905—07), радници су у Петрограду основали први Сов?ет (радничку скупштину).
- 1911 — У Кини ?е укинута монархи?а и проглашена република са Суеном ?атсеном као привременим председником.
- 1917 — Бразил ?е об?авио рат Немачко? у Првом светском рату.
- 1954 — Одступа?ем послед?ег британског управите?а Зоне А, Слободна Територи?а Трста ?е службено поде?ена изме?у Итали?е и СФР ?угослави?е.
- 1955 — Генерал Нго Дин З?ем прогласио ?е Републику Ви?етнам у ?ужном Ви?етнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Уби?ен ?е у во?ном удару у новембру 1963.
- 1955 — Парламент Аустри?е прихватио ?е, дан после одласка послед?их савезничких окупационих во?ника, Државни уговор ко?им се обавезала на сталну неутралности зем?е.
- 1961 — Нобелову награду за к?ижевност добио ?е српски к?ижевник Иво Андри? и постао први Србин добитник те престижне светске награде.
- 1972 — У кампа?и Савеза комуниста ?угослави?е против ?анархолиберала“ сме?ени су на?виши функционери Савеза комуниста Срби?е Марко Никези? и Латинка Перови?. Након тога сме?ени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци ко?и су се залагали за либерализаци?у и модернизаци?у друштва.
- 1976 — Генерална скупштина УН ?е ?едногласно осудила апартхе?д и позвала владе зема?а чланица да забране све контакте са Транске?ом, ко?а ?е самопрокламовала независност са белом ма?ином на челу.
- 1986 — Почи?е шаховски турнир у Тилбургу, Холанди?а.
- 1994 — Израел и ?ордан потписали су споразум, ко?им ?е после 46 година формално окончано ратно ста?е две?у суседних зема?а.
- 1998 — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну деклараци?у ко?ом ?е решен погранични спор две?у ?ужноамеричких зема?а настао почетком 19. века, због ко?ег су више пута ратовале.
- 1999 — Савет безбедности УН одобрио ?е упу?ива?е ме?ународних мировних снага, 11.000 во?ника и полица?аца, у Источни Тимор.
- 2000 — На састанку у Букурешту СР ?угослави?а ?е постала пуноправни члан Пакта стабилности за ?угоисточну Европу.
- 2001 —
- Београдски суд осудио ?е Добросава Гаври?а на 20 година затвора због убиства Же?ка Ражнатови?а Аркана и ?ош две особе у хотелу ?Интерконтинентал“ у Београду 15. ?ануара 2001.
- Амерички председник ?ор? Буш мла?и ?е потписао Патриотски закон, чиме ?е знача?но пове?ана надлежност америчких служби у борби против тероризма.
- 2002 — У акци?и ослоба?а?а око 800 талаца, ко?е су чеченски терористи држали три дана у ?едном московском позоришту, страдало ?е 128 особа, а свих 50 терориста ?е ликвидирано.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1431 — Еркол I од Есте, итали?ански во?вода. (прем. 1505)
- 1684 — Курт Шверин, пруски фелдмаршал. (прем. 1757)
- 1685 — ?узепе Доменико Скарлати, итали?ански композитор. (прем. 1757)
- 1759 — Жорж Жак Дантон, ?едан од во?а Француске револуци?е. (прем. 1794)
- 1800 — Хелмут фон Молтке Стари?и, немачки фелдмаршал. (прем. 1891)
- 1802 — Мигел I од Португали?е, кра? Португали?е. (прем. 1866)
- 1846 — Борислав Тодорови?, творац првог сред?ошколског програма хеми?е у Срби?и. (прем. 1925)
- 1849 — Фердинанд Георг Фробени?ус, немачки математичар. (прем. 1917)
- 1854 — Ксавер Шандор ?алски, хрватски к?ижевник. (прем. 1935)[1]
- 1880 — Андре? Бели, руски к?ижевник. (прем. 1934)
- 1881 — Лу? Баст?ен, француски бициклиста и мачевалац. (прем. 1963)
- 1883 — Пол Пилгрим, амерички спортиста. (прем. 1958)
- 1884 — Вили?ам Хогенсон, амерички атлетичар. (прем. 1965)
- 1893 — Милош Цр?ански, српски к?ижевник. (прем. 1977)
- 1911 — Махали?а ?ексон, америчка певачица. (прем. 1972)
- 1912 — Дон Сигел, амерички режисер и продуцент. (прем. 1991)
- 1916 — Франсоа Митеран, француски политичар. (прем. 1996)
- 1919 — Мохамед Реза Пахлави, послед?и ирански шах. (прем. 1980)
- 1934 — Мили? од Мачве, сликар и к?ижевник. (прем. 2000)
- 1941 — Коста Чавошки, српски правник и професор.[2]
- 1942 — Боб Хоскинс, британски глумац. (прем. 2014)
- 1942 — Зденко Ру?и?, хрватски композитор. (прем. 2004)
- 1947 — Хилари Клинтон, америчка политичарка и правница.
- 1949 — Зоран Славни?, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1952 — Лазар Ристовски, српски глумац, редите?, продуцент и писац.
- 1956 — Рита Вилсон, америчка глумица, продуцентки?а и музичарка.
- 1958 — Ксени?а ?анкови?, српско-руска виолончелистки?а.
- 1959 — Ево Моралес, боливи?ски политичар.
- 1961 — Ухуру Кени?ата, кени?ски политичар.
- 1964 — Свен Фет, немачки ди-?е? и музички продуцент.
- 1966 — Златко Дали?, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1968 — ?осип Вранкови?, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1968 — Роберт ?арни, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1971 — Роузмари Девит, америчка глумица.
- 1973 — Сет Макфарлан, амерички глумац, аниматор, режисер и музичар.
- 1980 — Кристи?ан Киву, румунски фудбалер.
- 1980 — Ник Колисон, амерички кошаркаш.
- 1984 — Саша Коен, америчка клизачица.
- 1984 — ?еферсон Фарфан, перуански фудбалер.
- 1985 — Андреа Бар?ани, итали?ански кошаркаш.
- 1985 — Монта Елис, амерички кошаркаш.
- 1985 — Киран Рид, новозеландски рагбиста.
- 1986 — Уве Генсха?мер, немачки рукометаш.
- 1986 — ?е?мс Гист, амерички кошаркаш.
- 1988 — Александра Бурса?, српска певачица.
- 1994 — Владимир ?овови?, српски фудбалер.
- 1996 — Данило Панти?, српски фудбалер.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 899 — Алфред Велики, енглески кра?. (ро?. 849)
- 1440 — Жил де Ре, француски витез. (ро?. 1404)
- 1764 — Вили?ам Хогарт, енглески сликар и графичар. (ро?. 1697)
- 1890 — Карло Колоди, итали?ански к?ижевник. (ро?. 1826)
- 1932 — Маргарет Браун, америчка хуманистки?а и активиста. (ро?. 1867)
- 1950 — Даница Банди?, српска учите?ица, ауторка драма и дечи?е к?ижевности. (ро?. 1871)[3]
- 1952 — Хати Макдани?ел, америчка глумица. (ро?. 1895)
- 1957 — Герти Кори, америчка биохемичарка и добитница Нобелове награде за физиологи?у (ро?. 1896)
- 1972 — Игор Иванович Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера. (ро?. 1889)
- 1973 — Сем?он Бу?они, сов?етски во?ни командант. (ро?. 1973)
- 1979 — Парк Чунг Хи, коре?ски политичар. (ро?. 1917)
- 1995 — Фати Шкаки, во?а палестинске терористичке исламске организаци?е ?Исламски ?ихад“. (ро?. 1957)
- 2002 — Никола Чобе?и?, економиста, професор Економског факултета у Београду (ро?. 1912)
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 177.
- ^ ?КОСТА ЧАВОШКИ”. sanu.ac.rs. Приступ?ено 28. 1. 2024.
- ^ ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 39.
