Switch版《马里奥赛车8：豪华版》续航可突破三小时
百度 第十条对以不正当手段取得注册土木工程师（水利水电工程）资格证书的，由省、自治区、直辖市人民政府人事行政部门收回资格证书，3年内不得再次参加注册土木工程师（水利水电工程）资格考试。
27. октобар (27.10.) ?е 300. дан у години по грегори?анском календару (301. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 65 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1795 — САД и Шпани?а су потписале споразум из Мадрида, ко?и ?е утврдио границе изме?у шпанских колони?а и САД.
- 1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код ?ене.
- 1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански кра? Карло IV потписали споразум о подели Португали?е.
- 1810 — САД су анектирале бившу шпанску колони?у Западну Флориду.
- 1871 — Велика Британи?а анектирала ди?амантска по?а у Кимберли?у у ?ужно? Африци.
- 1891 — У ?апану у зем?отресу на на?ве?ем острву Хоншу погинуло на?ма?е 10.000 ?уди, а 300.000 остало без домова.
- 1904 — Пуштена ?е у рад прва лини?а ?у?оршког метроа.
- 1918 — Британске, француске и итали?анске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску во?ску у бици код Витори?а Венета.
- 1944 — Немачка во?ска ?е заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме ?е та? устанак угушен. Ослобо?ена Рума.
- 1962 — Ма?ор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства ?е постао ?едина директна жртва Кубанске кризе када ?е ?егов авион U-2 оборен изнад Кубе.
- 1966 — Генерална скупштина У?еди?ених наци?а одузела ?ужно? Африци мандат над ?угозападном Африком.
- 1969 — Катастрофални зем?отрес погодио Ба?у Луку.
- 1971 — Конго променио назив државе у Република Заир.
- 1973 — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе лини?у раздва?а?а египатских и израелских снага.
- 1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски преми?ер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.
- 1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од У?еди?еног Кра?евства.
- 1981 — Сов?етска подморница С-363 се насукала у шведским територи?алним водама.
- 1991 — Туркменистан ?е прогласио независност од Сов?етског Савеза.
- 1998 —
- Савет НАТО одложио, на неодре?ено време, активира?у?у наредбу о во?но? интервенци?и против ци?ева у ?угослави?и пошто су српске власти повукле во?ску на Косову у касарне и сма?иле полици?ске снаге у Покра?ини.
- Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто ?е Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.
- 1999 —
- Ха?ина, ко?у ?е холивудска звезда Мерилин Монро носила док ?е певала ?Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД ?ону Кенеди?у, продата за 1.267.500 долара, што ?е рекордна сума за део оде?е продат на аукци?и.
- Наоружани нападачи упали у парламент ?ермени?е у ?еревану и убили девет особа, ук?учу?у?и преми?ера Вазгена Саркси?ана, председника Парламента Карена Демирки?ана, два ?егова заменика и ?едног министра.
- 2000 — Због ?аке олу?е, ронилачка екипа ни?е успела да у?е у подморницу ?Курск“. Дан рани?е откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлози?у због ко?е ?е та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Струч?аци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у ко?о? ?е свих 118 чланова посаде изгубило живот.
- 2001 — Шведски дневник ?Експресен“ пренео из?аву Кристера Петерсона, ко?и ?е ослобо?ен оптужби за убиство шведског преми?ера Улофа Палмеа 1986, да он ?есте убио преми?ера.
- 2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпани?е, чиме ?е основана краткотра?на Каталонска Република.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1156 — Ремон VI од Тулуза, гроф Тулуза и маркиз од Провансе. (прем. 1222)
- 1401 — Катарина од Валоа, француска принцеза и енглеска кра?ица. (прем. 1437)
- 1760 — Аугуст фон Гна?зенау, пруски во?сково?а. (прем. 1831)
- 1782 — Николо Паганини, итали?ански виолиниста и композитор. (прем. 1840)
- 1811 — А?зак Мерит Сингер, амерички проналазач. (прем. 1875)
- 1835 — Симон ?енко, словеначки песник, текстописац и писац. (прем. 1869)[1]
- 1842 — ?овани ?олити, итали?ански државник. (прем. 1928)
- 1846 — Мита Раки?, српски к?ижевник. (прем. 1890)
- 1858 — Теодор Рузвелт, председник САД од 1901. до 1909. (прем. 1919)
- 1885 — Владимир ?орови?, српски историчар, редовни члан Српске кра?евске академи?е и ректор Београдског универзитета. (прем. 1941)[2]
- 1894 — Фриц Заукел, нацистички званичник. (прем. 1946)
- 1914 — Дилан Томас, велшки песник и писац. (прем. 1953)
- 1918 — Тереза Ра?т, америчка глумица. (прем. 2005)
- 1923 — Ро? Ликтенста?н, амерички сликар. (прем. 1997)
- 1925 — Ворен Кристофер, амерички политичар. (прем. 2011)
- 1927 — Стеван Миркови?, генерал ?НА. (прем. 2015)
- 1931 — Навал ел Садави, египатска списате?ица, активистки?а, лекарка и психи?атрица.
- 1932 — Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
- 1932 — Силви?а Плат, америчка к?ижевница. (прем. 1963)
- 1938 — Михаило Во?води?, српски ?е историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ. (прем. 2025)[3]
- 1939 — ?он Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач.
- 1945 — Луис Инасио Лула да Силва, бразилски политичар.
- 1951 — К. К. Даунинг, енглески музичар, на?познати?и као суоснивач и гитариста групе Judas Priest.
- 1952 — Роберто Бени?и, итали?ански глумац, комичар, сценариста и редите?.
- 1952 — Франсис Фуку?ама, амерички друштвени аналитичар и политички коментатор.
- 1953 — Роберт Пикардо, амерички глумац.
- 1958 — Са?мон Ле Бон, енглески музичар, на?познати?и као певач групе Duran Duran.
- 1961 — Маргарет Мацантини, итали?анска глумица.
- 1964 — Жарко Петрови?, српски одбо?каш. (прем. 2007)
- 1971 — Теодорос Загоракис, грчки фудбалер и политичар.
- 1972 — Санти?аго Ботеро, колумби?ски бициклиста.
- 1972 — Беки Кол, аустрали?ска музичарка.
- 1972 — Мари?а Мутола, мозамбичка атлетичарка.
- 1975 — Предраг Дроб?ак, црногорски кошаркаш.
- 1976 — Александар На?фе?и, српски кошаркаш.
- 1978 — Ванеса Ме?, британско-та?ландска виолинистки?а и алпска ски?ашица.
- 1979 — Ивица Илиев, српски фудбалер.
- 1983 — Марко Деви?, укра?инско-српски фудбалер.
- 1984 — Кели Озборн, енглеска музичарка и глумица.
- 1984 — Дани?ел Субаши?, хрватски фудбалски голман.
- 1986 — Лу Вили?амс, амерички кошаркаш.
- 1989 — ?ована Гаврилови?, српска глумица.
- 1992 — Стефан ел Шарави, итали?ански фудбалер.
- 1994 — Ог?ен Добри?, српски кошаркаш.
- 1997 — Лонзо Бол, амерички кошаркаш.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 927 — Етелстан С?а?ни, енглески кра?. (ро?. 894)
- 1430 — Витолд, литвански владар. (ро?. 1350)
- 1439 — Алберт II Немачки, кра? Немачке, Угарске и Чешке. (ро?. 1397)
- 1447 — Улуг-бег, тимуридски владар, астроном, математичар и султан. (ро?. 1394)
- 1485 — Родолфус Агрикола, холандски хуманиста. (ро?. 1444)
- 1505 — Иван III Васи?евич, руски владар. (ро?. 1440)
- 1553 — Мигел Сервето, шпански лекар и теолог. (ро?. 1511)
- 1605 — Акбар Велики, могулски владар. (ро?. 1542)
- 1968 — Лиза Ма?тнер, аустри?ски физичар. (ро?. 1878)[4]
- 1980 — ?он хазбрук ван Влек, амерички физичар и математичар. (ро?. 1899)
- 1990 — Уго То?аци, итали?ански филмски глумац. (ро?. 1922)
- 1995 — Слободан Селени?, српски к?ижевник. (ро?. 1933)[5]
- 2004 — Зденко Ру?и?, хрватски композитор. (ро?. 1942)
- 2008 — ?асмина Пу?о, преводилац, балерина, учите? ?оге, прва ?огина у ?угослави?и. (ро?. 1915)
- 2010 — Нестор Киршнер, аргентински политичар. (ро?. 1950)
- 2011 — Радомир Константинови?, српски к?ижевник и филозоф (ро?. 1928)[6]
- 2013 — Лу Рид, амерички кантаутор, гитарист, продуцент и глумац. (ро?. 1942)
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]- 1843 — У Срби?и основана државна пошта.
- 1935 — Пуштен у саобра?а? железничко-друмски ?Панчевачки мост Кра?а Петра II“ на Дунаву код Београда.
- 1991 — Сов?етска република Туркменистан прогласила независност од СССР.
- Српска православна црква данас прослав?а
Види ?ош
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 281.
- ^ ?ВЛАДИМИР ?ОРОВИ?”. sanu.ac.rs. Приступ?ено 22. 1. 2022.
- ^ ?Михаило Во?води?”. sanu.ac.rs. Приступ?ено 29. 1. 2024.
- ^ Bailey Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy (2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: L-Z. London: Routledge. стр. 877. ISBN 978-0-41592-040-7.
- ^ ?Slobodan Seleni?”. biografija.org. Приступ?ено 27. 1. 2022.
- ^ ?Umro je Radomir Konstantinovi?”. gradsubotica.co.rs. Приступ?ено 22. 1. 2022.
