（APECダナン会議）ニュース背景：アジア太平洋経済協力会議非公式首脳会議

Миховил Логар
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-07)6. октобар 1902.
Место ро?е?а	Ри?ека, Аустроугарска
Датум смрти	13. ?ануар 1998.(2025-08-07)?(95 год.)
Место смрти	Београд, СР ?угослави?а

百度 　　习惯3.注重眼部护理　　很多人在肌肤保养时都不重视眼部护理,甚至连眼霜都不用,直接用面霜代替,这样做十分不科学。

Миховил Логар (Ри?ека, 6. октобар 1902 — Београд, 13. ?ануар 1998) био ?е словеначко-српски композитор, педагог и музички писац.

Пореклом Словенац, ро?ен ?е у Ри?еци а на?ве?и део свог живота провео ?е у Београду. За собом ?е оставио преко две стотине дела ме?у ко?има се могу на?и остваре?а ко?а припада?у готово свим жанровима – опере, балети, симфони?ска музика, концерти, кантате, клавирска музика, соло песме. Као ?едан од истакнутих студената такозване прашке генераци?е, Логар се сматра ?едним од на?знача?ни?их композитора ко?и су деловали у Срби?и и дали знача?ан допринос разво?у музичког професионализма у ово? зем?и.

Биографи?а

Миховил Логар ?е ро?ен 6. октобра 1902. године у Ри?еци. Након што ?е Итали?а анектирала Ри?еку, а Мусолини?еви фашисти ушли у град, Логар ?е побегао у ?угослави?у. Формално образова?е стекао ?е у Прагу где ?е првобитно студирао архитектуру да би се затим коначно определио за кари?еру композитора. На?пре ?е поха?ао Државни конзерватори?ум, у класи К. Б. ?ирака, а затим и Ма?сторску школу у класи ?озефа Сука. Године 1927. дошао ?е у Београд и почео да ради као професор теори?ских предмета и клавира у тадаш?о? Музичко? школи (данас школи ?Мокра?ац“), а затим и као професор у Сред?о? музичко? школи при Музичко? академи?и. Непосредно након Другог светског рата, бива изабран за ванредног (1945), а затим и редовног професора (1955) на Музичко? академи?и (данаш?ем Факултету музичке уметности) у Београду, где ?е радио до 1972. године. На?пре као професор у сред?о? школи, а затим и као професор композици?е, Логар ?е дао знача?ан допринос разво?у школства у предратно? и послератно? Срби?и. У периоду од 1956. до 1958. године, био ?е председник Удруже?а композитора Срби?е. Осим богате и плодне композиторске кари?ере, Логар ?е наступао и као пи?аниста, изводе?и често и сопствена дела.

Преминуо ?е 13. ?ануара 1998. године.

Стваралачки опус

Стваралачки опус Миховила Логара бро?и преко две стотине дела на?различити?их жанрова. Као на?знача?ни?а дела се могу издво?ити: опере – Четири сцене из Шекспира (1931), Саблазан у долини Шентфлор?анско? (1938), Покондирена тиква (1954), Четрдесет прва (1959); кантате – Плава гробница (1934), П?есма на врелу (1939), Ватра (1959); оркестарске композици?е – Весна, симфони?ска поема (1931), Рондо-увертира (1936), Дундо Маро?е, увертира (1936), Космонаути, концертна увертира (1962), Цедурска симфони?ета (1962), Sinfonia italiana, троставачна симфони?а (1964); свите – Примор?е, Проле?не слике (1962); балет Златна рибица (1950); концерти – Концерт за виолину у ха-молу (1954), Concerto mordente за виолину и оркестар (1968), Концерт за виолончело, мали гудачки оркестар и дувачки квинтет (1971), Двоструки концерт за кларинет и рог (1967), Partira concertante за дувачки квинтет и гудачки оркестар (1968); циклуси соло песама – Легенда о Марку (1936), Шеснаест румених проле?а – песме за Аниту, Гранада од Самарканда (1963), Три песме Ендреа Ади?а (1978); камерна дела – 5 гудачких квартета (1926–1936), Сонатина за виолину и клавир (1928), Размиш?а?е и одлука за фагот и клавир (1945), Вез на свили за виолину и клавир (1985), Златни менует за фагот и клавир (1990); збирке клавирске музике – Мала серенада, Пасторала, Нежност, Фигурина на вазни, Балетски валцер.

Музички ?език

Рана дела Миховила Логара, настала у Прагу и по повратку са школова?а, одлику?у се заоштреним музичким ?езиком, проширеним тоналитетом ко?и често прелази и у атоналност, рапсодичном и, условно речено слободном формом, те се ова? период композиторовог стваралаштва често опису?е као експресионистички (Перичи?, Масникоса). У овом раздоб?у се могу уочити и утица?и романтичарско? ?езика, те се може ре?и да ?е за Логара сво?ствено да ?у ?еговом опусу ?едно поред другог сто?е дела ко?а се веома много разлику?у по свим компонентама стурктуре“ (Бергамо). Као неке од главних карактеристика Логаревог музичког ?езика, али и ?егове личности, аутори истичу ведрину и хумор, ко?е, у зависности од (музичког) контекста, могу пре?и и у гротеску и пароди?у. Тако?е, истиче се да су ?Логареви по правилу терцно стурктуирани акорди, увек ... ’деформисани’ ?арким ванакордским тоновима, а ?ихов след ?е увек неочекиван и нестабилан, изненадно дисонантан или ненадано тоналан“ (Масникоса, 2008: 10). Изостанак континуираног музичког тока или ?егова вишесло?ност, музичке иде?е кратког даха, те ?плаховитост израза“ (Бергамо), могу се ук?учити у на?знача?ни?е одлике ?еговог ме?уратног стваралаштва.

Ипак, према тврд?ама Мари?е Масникосе, ?тешко ?е, ... у оквиру Логаревог стваралачког пута, означити ?асне етапе, а ?ош теже одредити ко?им се усмере?има руководио у свом разво?у“ (Масникоса, 2008: 10). У том смислу се утеме?еност у класичним формалним обрасцима, стално прируство елемената комичног, ведар тон и склоност ка сталним и честим променама у музичком ?езику – од тоналности до атоналности, тематизма до атематизма итд. – те одсуство фолклорног матери?ала из велике ве?ине ?егових дела, могу се иста?и као на?знача?ни?е карактеристике читавог стваралаштва овог композитора.

Саблазан у долини шентфлор?анско?, музичка фарса у три чина (1938)

Либрето за фарсу написао ?е композитор сам, прерадивши сатиру Ивана Цанкара “Поху?ша?е у долини шентфлор?ански”. Рад?а се дешава у шентфлор?анско? долини у ко?о? ?родо?уби“ – Начелниковица, Порезник, Бележник, Трговац и Цркве?ак – коментаришу ?саблазан“ ко?а се по?авила у ?иховом кра?у. Наиме, две скитнице, Петар и ?ацинта живе невенчано, што изазива радозналост и, свакако, презир мештана. Сваког од ликова, Петар уце?у?е тврде?и да ?е он ?ихов син, изгуб?ен пре 15 година. У Петрову ?потеру“ за богатством се упли?у и ?аво, бро?на прерушава?а и мистери?е. Иако компоновано 1938. године, награ?ено од ?Цви?ете Зузори?” и предви?ено за приказива?е, дело ?е први пут изведено тек тридесет година касни?е, у Народном позиришту у Сара?еву, под управом Ивана Шта?ерца. Опису?у?и дело након преми?ере, Бранко Каракаш истиче присуство ?реских хармони?а и складно стилизованих вокалних речитатива ко?и на моменте прераста?у у ариозне форме“ (Каракаш, 2008: 87).

Покондирена тиква, фарса у три чина (1954)

Главни чланак: Покондирена тиква (опера)

У складу са сво?ом накло?енош?у хумору и комичности, Логар се, у ово? опери окренуо ?овану Стери?и Попови?у и ?егово? Покондирено? тикви. Основни композиторов ци? ?е, приликом компонова?а опере на Стери?ин текст, био да сачува духовиту атмосферу и ?езичку структуру оригиналног текста у коме почива велики део комике овог комада. Израду либрета, композитор ?е поверио Хугу Кла?ну, дело ?е први пут изведено 1956. године, на сцени Народног позоришта у Београду, под управом Душана Миладинови?а. Насловну и главну улогу тумачила ?е Милица Миладинови? ко?о? ?е Логар и посветио сво?у оперу написавши ?Милици Миладинови?, за ?ену високу уметност гласа и глуме“. Дело ?е, како истиче Перичи?, ?пуно динамике и правог буфо-духа“ (Перичи?, 1969: 223). Вокална деоница ?е блиска парланду, да би, у зависности од дога?а?а на сцени, прешла и у понекад гротескни ариозо. Сам музички ?език ?е пре свега у служби драмске рад?е, те поступци музичког слика?а комике и гротеске, познати из традиционалних комичних музичких форми, доминира?у музичким током.

Рондо-увертира (На са?му) (1936)

?едно од Логаревих кратких оркестарских дела, Рондо-увертира осликава ауторову наклоност ка живописном и изража?ном третману музичког текста и хумористично? изража?ности. Ме?а?у?и првобитни назив – Рондно увертира – у На са?му, аутор ?е желео да укаже на чи?еницу да брили?антни пасажи, разноврсни ритмови, кратке тематске флоскуле и оштри контрасти изме?у мелоди?ски и ритмички изража?них фраза, могу осликавати и вреву аутентичног са?амског дана.

Миховил Логар као музички писац

Иако говор о музици ни?е био централно по?е интересова?а овог аутора, могу се на?и по?едини чланци из ?еговог пера, посве?ени актуелним проблемима музичког стваралаштва или критике, те неким концертима и наступима познатих изво?ача и преми?ерним изво?е?има композици?а ?егових савременика. Био ?е дописник итали?анског часописа La Scala, а ?егови текстови се могу на?и и у часопису Звук, у Политици и Реви?и. Неке од ?егових на?познати?их критика су об?ав?ене поводом преми?ере Ра?ичи?еве Симониде, или Ради?еве ?еле Куле.

Списак знача?ни?их дела

Опере:

• Четири сцене из Шекспира (1931)
• Саблазан у долини Шентфлор?анско? (1938)
• Покондирена тиква (1954)
• Четрдесет прва (1959)

Оркестарске композици?е:

• Весна, симфони?ска поема (1931)
• Рондо-увертира (1936)
• Дундо Маро?е, увертира (1936)
• Космонаути, концертна увертира (1962)
• Цедурска симфони?ета (1962)
• Симфониа италиана, троставна симфони?а (1964)

Кантате:

• Плава гробница (1934)
• П?есма на врелу (1939)
• Ватра (1959)

Свите:

• Проле?не слике (1962)

Балет:

• Златна рибица (1950)

Концерти:

• Концерт за виолину у ha молу (1954)
• Двоструки концерт за кларинет и рог (1967)
• Партита кончертанте за дувачки квинтет и гудачки оркестар (1968)
• Кончерто морденте за виолину и оркестар (1968)
• Концерт за виолончело, мали гудачки оркестар и дувачки квинтет (1971)

Циклуси соло песама

• Легенда о Марку (1936)
• Гранада од Самарканда (1963)
• Три песме Ендреа Ади?а (1978)

Камерна дела

• 5 гудачких квартета (1926 – 1936)
• Сонатина за виолину и клавир (1928)
• Размиш?а?е и одлука за фагот и клавир (1945)
• Вез на свили за виолину и клавир (1985)
• Златни менует за фагот и клавир (1990)

Нотна изда?а (избор)

• Концерт за виолину и оркестар, (УКС), ?епна партитура и клавирски извод
• Дупли концерт за кларинет, хорну и оркестар, (УКС, 1969)
• Концерт за кларинет и гудачки оркестар (УКС, 1969), клавирски извод
• Рондо рустико, Приморско коло, (УКС, 1969)
• Рондо / Увертира, (ауторово изда?е, 1968), ?епна партитура
• Партита кончертанте (УКС, 1970)
• Четрдесет прва, (?), клавирски извод
• Покондирана тиква, (Едици?е композитора ?угослави?е, 1960), клавирски извод
• 11 комада; Увертира, (Едици?е композитора ?угослави?е, 1961)
• Покондирана тиква, (Едици?е композитора ?угослави?е, 1969)
• Саблазан у долини Шентифлори?анско?, (УКС, 1971)
• Златна рибица, (УКС, 1973)
• Музика за клавир, прва свеска (УКС, 1968)
• Музика за клавир (УКС, 1955)
• Две ?апанске приче (Едитион Фра?т)
• Соната квази уно скерцо (УКС, 1990)
• Танго (Едитион Фра?т)
• Златна рибица за клавир соло (УКС, 1978)
• Мотиви са ?уга (Изда?е Фра?т)
• Композици?е за виолину и клавир, (УКС, 1977) партитура и штим
• Соната за виолину и клавир (Просвета, 1953), партитура штим
• Endre ady – три песме за дубоки глас и клавир, (УКС, 1977)
• Легенда о Марку, за баритон и клавир (УКС, 1988)
• Две ?убавне песме, за високи глас и клавир (Властито изда?е, 1941)
• Бди?е?е, Чеж?а, О клас?е мо?е, Аеродинамика, Путова?е, за мешовити хор (изда?е аутора, Београд, 1974)
• Аеродинамика , мадригал за мушки октет - Химна Београду (Просвета, 1960)
• Suite per quartetto d'archi (УКС)
• Partita concertante per quintetto a fiati e orchestra d' archi, (УКС, 1970), партитура, ?епна партитура (УКС, 1972) и клавирски извод (УКС)
• Цедурска Симфони?ета, за гудаче, (Београд, 1973)
• Две токате за клавир и гудачки оркестар (СОКО?,1963)
• Цедурска симфони?ета за гудаче (Београд, 1973), ?епна партитура
• Концерт за виолину и оркестар, (УКС), ?епна партитура и клавирски извод
• Дупли концерт за кларинет, хорну и оркестар, (УКС, 1969)
• Концерт за кларинет и гудачки оркестар (УКС, 1969), клавирски извод

Дискографи?а (избор)

• Свита за гудачки квартет / Партита кончертанте, ПГП РТБ, LP 2503, савремени дома?и композитори, 1974.
• Валцер, Златко Тополски и Чедомил Дуган, ?уготон, LSY-66052, 1979.
• Ари?а, Tempo Di Ballo из "Musica Antica", Ферн Рашкови?, Арбо Валдма ?– Брамс, Дебиси, Стравински, Логар, ?уготон, LSY-66058, Фоноарс, 1979.

Литература

• Bergamo Marija (1980): Elementi ekspresionisti?ke orijentacije u srpskoj muzici, Beograd: Univerzitet umetnosti.
• Jak?i?, ?ura (1977): ?Mihovil Logar – pola veka u Beogradu“, Pro musica br. 91, 4 – 5.
• Marinkovi?, Sonja (2009): Istorija srpske muzike, Beograd: Zavod za ud?benike i nastavna sredstva
• Мики? Весна, ?Неокласичне тенденци?е“, у: Истори?а српске музике, Завод за у?бенике, Београд, 2007.
• Pejovi? Roksanda /ur/ (2008): Allegretto Giocoso, Stvarala?ki opus Mihovila Logara, Beograd: Katedra za muzikologiju FMU.
• Peri?i?, Vlastimir (1969): Muzi?ki stvaraoci u Srbiji, Beograd: Prosveta
• Sabo, Anica (2010): ?Slovena?ki kompozitori u Srbiji, Davorin Jenko, Mihovil Logar, Zlatan Vauda“, u Ingrid Slavec Gradi?nik, Dragana Radoji?i? (ur), Traditiones br. 39/1, Ljubljana: Zalo?ba ZRC, ZRC SAZU, Slovenska akademija znanosti in umetnosti.
• Сто?анови?-Новичи?, Драгана, Мари?а Масникоса, ?Оркестарска музика“, у: Истори?а српске музике, Завод за у?бенике, Београд, 2007.

Спо?аш?е везе

• Биографи?а