守望先锋4月18日版本更新说明:大量BUG已修复
Изглед
百度 用户层面,增长临近天花板。
24. август (24.08) ?е 236. дан у години по грегори?анском календару (237. у преступно? години) До кра?а године има ?ош 129 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]август | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 49. п. н. е. — Оптиматске снаге предво?ене Публи?ем Аци?ем Варом и нумиди?ским кра?ем ?убом су нанеле тежак пораз леги?ама одане ?ули?у Цезару предво?ене Га?ом Скрибони?ем Курионом у бици на Баграду.
- 79 — У ерупци?и вулкана Везув нестали су римски градови Помпе?а, Херкуланеум и Стаби?а, а хи?аде ?уди ?е погинуло.
- 410 — Визиготски кра? Аларих I ушао ?е у Рим и након три дана п?ачке наставио ка ?ужно? Итали?и са намером да пре?е у Африку, али ?е на том путу умро.
- 1572 — У но?и празника Светог Вартоломе?а у Паризу ?е отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у ко?ем ?е до септембра поби?ено око 70.000 ?уди широм Француске.
- 1814 — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град.
- 1821 — Потписан ?е Кордопски споразум, чиме ?е ратификован план из Игуале и окончан Мексички рат за независност.
- 1893 — Пожар у ?ужном делу Чикага оставио ?е без домова 5.000 ?уди.
- 1914 — Завршена ?е Церска битка у ко?о? ?е српска во?ска под командом Степе Степанови?а потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату.
- 1922 — Арапске зем?е су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Велико? Британи?и повери мандат за Палестину.
- 1954 — Председник САД Два?т А?зенхауер потписао ?е акт о став?а?у ван закона америчке Комунистичке парти?е.
- 1968 — Француска ?е извела прву пробу хидрогенске бомбе у ?ужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету.
- 1975 — Смртна пресуда шефу грчке во?не хунте ?оргосу Пападопулосу и ?ош дво?ици во?а во?ног удара 1967. заме?ена ?е доживотном роби?ом.
- 1976 — Дво?ица сов?етских космонаута су се спустила на Зем?у после 48 дана проведених у ?ено? орбити, током ко?их су у специ?ално? космичко? лаборатори?и извели низ опита.
- 1989 — Преми?ер По?ске постао ?е Тадеуш Мазов?ецки, први некомунистички преми?ер у зем?ама сов?етског блока од 1940.
- 1991 — Председник СССР Михаил Серге?евич Горбачов дао ?е оставку на место шефа Комунистичке парти?е и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распушта?у парти?е основане пре 93 године, ко?а ?е у том тренутку имала 16 милиона чланова.
- 1991 — Парламент Укра?ине прогласио ?е независност од СССР.
- 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организаци?а су постигли споразум да Палестинци на окупирано? Западно? обали доби?у аутономи?у у областима образова?а, здравства, пореске политике, соци?алне заштите и туризма.
- 1998 — Хи?аде анголских во?ника ушло ?е у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побу?еника предво?ених припадницима племена Тутси.
- 2006 — Ме?ународна астрономска уни?а ?е редефинисала по?ам планета и рекласификовала Плутон као пату?асту планету пошто он ни?е ?очистио простор” око сво?е орбите.
- 2016 — Турска започела во?ну интервенци?у у Сири?и.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1885 — Миодраг Ибровац, српски историчар к?ижевности, романист, академик и професор. (прем. 1973)[1]
- 1899 — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац, есе?иста, песник и преводилац. (прем. 1986)[2]
- 1899 — Алберт Клод, белги?ски лекар и цитолог, добитник Нобелове награде за физиологи?у или медицину (1974). (прем. 1983)
- 1902 — Фернан Бродел, француски историчар. (прем. 1985)
- 1923 — Радо?ка Живкови?, српска хармоникашица и композиторка. (прем. 2002)
- 1929 — ?асер Арафат, суоснивач и председник Палестинске ослободилачке организаци?е (1969—2004), председник Палестинске Народне Самоуправе (1994—2004), добитник Нобелове награде за мир (1994). (прем. 2004)
- 1941 — Паола Питагора, итали?анска глумица.
- 1945 — Кен Хенсли, енглески музичар и музички продуцент. (прем. 2020)[3]
- 1946 — Горан Маркови?, српски редите?, сценариста и продуцент.
- 1947 — Ен Арчер, америчка глумица.
- 1947 — Пауло Кое?о, бразилски писац.[4]
- 1947 — Рогер де Фламинк, белги?ски бициклиста.
- 1948 — Жан Мишел Жар, француски композитор и изво?ач електронске музике.
- 1948 — Александар Мекол Смит, енглеско-зимбабвеански писац.
- 1956 — Кевин Дан, амерички глумац.
- 1958 — Стив Гутенберг, амерички глумац.
- 1961 — ?аред Харис, енглески глумац.
- 1962 — Славко Радованови?, српски фудбалер.
- 1964 — Ерик Бернар, француски аутомобилиста, возач Формуле 1.
- 1964 — ?и?ана Николовска, хрватска певачица.
- 1965 — Марли Матлин, америчка глумица, списате?ица и активистки?а.
- 1965 — Ре?и Милер, амерички кошаркаш.
- 1972 — Срдан Голубови?, српски редите?, сценариста и продуцент.
- 1974 — ?енифер Лин, америчка глумица.[5]
- 1976 — Алекс О’Локлин, аустрали?ски глумац, редите?, продуцент и сценариста.[6]
- 1977 — ?он Грин, амерички писац, влогер и продуцент.
- 1977 — Денилсон, бразилски фудбалер.
- 1977 — Роберт Енке, немачки фудбалски голман. (прем. 2009)
- 1979 — Ма?кл Ред, амерички кошаркаш.
- 1981 — Чед Ма?кл Мари, амерички глумац и модел.
- 1982 — Жозе Босингва, португалски фудбалер.
- 1984 — Чарли Вилануева, доминиканско-амерички кошаркаш.
- 1986 — Марко Аврамови?, српски ватерполиста.
- 1988 — Руперт Гринт, енглески глумац и продуцент.
- 1988 — Ма?а ?ошида, ?апански фудбалер.
- 1992 — Александар Арсени?еви?, српски политичар
- 1994 — Огаст Е?мс, канадска порнографска глумица. (? 2017)
- 1994 — Та?лер Енис, канадски кошаркаш.
- 1997 — Алан Вокер, норвешки ди-?е? и музички продуцент.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1936 — Лав Борисович Розенфелд (Каме?ев), руски револуционар. (ро?. 1883)
- 1954 — Жетулио Варгас, председник Бразила. (ро?. 1882)
- 2018 — Иван Штраус, босанскохерцеговачки архитекта. (ро?. 1928)
Види ?ош
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 253.
- ^ ?Хорхе Луис Борхес”. poezijasustine.rs. Приступ?ено 23. 1. 2022.
- ^ ?Ken Hensley, ex-Uriah Heep, dead at 75”. Louder Sound. 5. 11. 2020.
- ^ ?Paulo Koeljo (Paulo Coelho)”. biografija.org. Приступ?ено 23. 1. 2022.
- ^ Contemporary Theatre, Film, and Television. Detroit: Gale Research Co. 1999. стр. 258. OCLC 11078702.
- ^ ?Alex O'Loughlin”. US Weekly. Приступ?ено 27. 12. 2016.