副省级杨崇勇落马:曾表态政府对"三鹿奶粉"负责
Изглед
百度 美国外国投资委员会(CFIUS)的一个秘密小组,正在为特朗普总统阻止更多因国家安全担忧而进行的外国商业交易不遗余力奔忙。
29. октобар (29.10.) ?е 302. дан године по грегори?анском календару (303. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 63 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | ||||
- 588 — Тежак зем?отрес погодио Антиохи?у, ?едан од на?ве?их градова Источноримског царства.
- 1814 — Први парни ратни брод ?Фултон“, ко?и ?е конструисао Роберт Фултон, поринут у ?у?оршко? луци.
- 1881 — У ?апану основана прва национална политичка странка.
- 1888 — У Цариграду потписана Конвенци?а о Суецком каналу, према ко?о? ?канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.
- 1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархи?ом и прогласио приступа?е Хрватске Кра?евини Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1923 — Турска ?е проглашена републиком након распада Османског царства.
- 1929 — Крах ?у?оршке берзе, познат као ?црни уторак“, означио почетак велике кризе ко?а ?е уздрмала теме?е америчке привреде, а касни?е се проширила на цео свет. Индустри?ска производ?а пала у разви?еним зем?ама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона ?уди.
- 1941 — У Оси?еку су усташе стре?але шесторицу ?евре?а због дава?а прилога за "Црвену помо?"
- 1956 — Нападом израелске во?ске на Сина?ско полуострво ?е почела Суецка криза.
- 1961 — Сири?а ?е иступила из У?еди?ене Арапске Републике.
- 1964 — У?еди?ена Република Танга?ика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзани?а.
- 1969 — Студент Универзитета Калифорни?е ?е послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.
- 1996 — У Бечу одржана аукци?а око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела ко?а су од аустри?ских ?евре?а у Другом светском рату отели аустри?ски и немачки нацисти. Приход доде?ен ?удима ко?и су преживели холокауст.
- 1998 —
- Комиси?а за истину ?ужне Африке предала извешта? председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за крше?е ?удских права.
- Ветеран америчке астронаутике ?он Глен у 77. години спе?с-шатлом ?Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после сво?е прве космичке миси?е.
- 1999 — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током ко?е ?е апеловао на глобалну толеранци?у и бо?е повезива?е са Западом.
- 2000 — Више од 30.000 ?уди демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.
- 2001 —
- ?апан усво?ио контроверзан закон ко?и дозво?ава ?апанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.
- Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на ?едну хриш?анску цркву, у ком ?е уби?ено 16 особа.
- 2015 — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици ?едног детета.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1507 — Фернандо Алварез де Толедо, шпански во?сково?а, во?вода од Албе. (прем. 1582)[1]
- 1891 — Фани Бра?с, америчка глумица, комичарка и певачица. (прем. 1951)
- 1897 — ?озеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (прем. 1945)
- 1909 — Иван Бек, српски фудбалер. (прем. 1963)
- 1910 — Алфред ?. А?ер, енглески филозоф и писац. (прем. 1989)
- 1929 — ?евгени? Примаков, руски политичар и дипломата, преми?ер Руси?е (1998—1999). (прем. 2015)
- 1940 — Фрида Бокара, француска певачица, победница Песме Евровизи?е 1969. године. (прем. 1996)[2]
- 1943 — Душан Ивкови?, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2021)
- 1947 — Ричард Дра?фус, амерички глумац.
- 1957 — Ден Кастеланета, амерички глумац.
- 1956 — Миливо? Ненин, ?е српски, универзитетски професор и дописни члан Српске академи?е наука и уметности.[3]
- 1963 — ?ед Брофи, новозеландски глумац.
- 1964 — Стеван Стеванови?, српски фудбалски голман.
- 1967 — Игор Перви?, српски глумац и музичар. (прем. 2019)
- 1967 — Руфус Суел, енглески глумац.
- 1970 — Едвин ван дер Сар, холандски фудбалски голман.
- 1970 — Филип Коку, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1971 — Винона Ра?дер, америчка глумица и продуцентки?а.
- 1972 — Габри?ела ?унион, америчка глумица и списате?ица.
- 1972 — Ксени?а Ми?атови?, српска певачица.
- 1973 — Роберт Пирес, француски фудбалер.
- 1974 — Алберт На?, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1974 — Оливер Ковачеви?, српски фудбалски голман.
- 1975 — Александра ?ефтанови?, српска ТВ водите?ка.
- 1976 — Милена Гович, америчка глумица, редите?ка, музичарка и плесачица.
- 1979 — Игор Ду?а?, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1980 — Бен Фостер, амерички глумац.
- 1981 — Руслан Ротан, укра?ински фудбалер и фудбалски тренер.
- 1982 — Ахмед ел Шара, сири?ски револуционар, во?сково?а и политичар
- 1987 — Туве Лу, шведска музичарка.
- 1988 — Ана Фокс, америчка порнографска глумица.
- 1989 — Примож Роглич, словеначки бициклиста и ски скакач.
- 1993 — Инди?а А?сли, америчка глумица.
- 1993 — Сара ?ованови?, српска певачица.
- 1997 — Ленс Строл, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1321 — Стефан Урош II Милутин, српски кра? из династи?е Нема?и?а.
- 1889 — Никола? Чернишевски, руски писац, к?ижевни критичар и револуционар.
- 1911 — ?озеф Пулицер, амерички новински магнат.
- 1932 — Жозеф Бабински, француско-по?ски неуролог. (ро?. 1857).
- 1950 — Густав V, шведски кра?.[4]
- 2002 — Драган Малешеви? Тапи, српски сликар.
- 2007 — Фране Матоши?, хрватски фудбалер. (ро?. 1918)
- 2010 — Во?ислав Кора?, српски историчар уметности и академик (ро?. 1924).
- 2014 — Ма?кл Сата, председник Замби?е
- 2015 — Ранко Жеравица, ?угословенски и српски кошаркашки тренер (ро?. 1929).[5]
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]- 1923 — Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао први председник.
- 1969 — Успостав?ена прва уда?ена веза изме?у два комп?утера на универзитетима Станфорд и Калифорни?а. Та? дога?а? означава почетак ере Интернета.
Види ?ош
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Stanley Sandler (2002). Ground Warfare: An International Encyclopedia. стр. 14. ISBN 978-1-57607-344-5.
- ^ ?Frida Boccara”. discogs.com. Приступ?ено 19. 1. 2025.
- ^ ?МИЛИВО? НЕНИН”. sanu.ac.rs. Приступ?ено 26. 1. 2024.
- ^ ?Gustav V | king of Sweden”. Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески). Приступ?ено 16. 1. 2021.
- ^ ?Olympedia – Ranko ?eravica”. www.olympedia.org. Приступ?ено 16. 1. 2021.