华夏银行太原分行独家发行的晋煤集团二期20亿元“票据”落地

Ова? чланак ?е о држави. За континент погледа?те страницу Аустрали?а (континент). За друге употребе погледа?те страницу Аустрали?а (вишезначна одредница).

Комонвелт Аустрали?а Commonwealth of Australia  (енглески)
Застава Грб
Крилатица: нема1
Химна: Успешна и поштена Аустрали?а (енгл. Advance Australia Fair) Боже, чува? кра?а!2 (енгл. God, Save the King!)
Главни град	Канбера
На?ве?и град	Мелбурн
Службени ?език	енглески (дефакто)
Владавина
Облик државе	уставна монархи?а
— Кра?	Чарлс III
— Генерални гувернер	Сем Мастин
— Председник Владе	Ентони Албаниз
— Председник Високог суда	Стивен Ге?глер
Истори?а
Независност	од У?еди?еног Кра?евства 1. ?ануара 1901.
Географи?а
Површина	?
— укупно	7.692.024 km2?(6)
— вода (%)	1
Становништво	?
— 2019.	25.243.800?(51)
— 2021.	25.890.773
— густина	3,28 ст./km2?(236)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2006
— укупно	$822,1 мили?арди?(15)
— по становнику	39.320?(17)
Валута	аустрали?ски долар
— стоти део валуте	?AUD?
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +8 до +11.5
Интернет домен	?.au?
Позивни бро?	+61
1 Претходни мото ?е био Успешна Аустрали?а (енгл. Advance Australia) 2 Кра?евска химна Боже, чува? кра?ицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархи?ских прилика.

百度 他表示，中美双方唯有相向而行，建立一个双方都接受的贸易规则，扩大市场准入，在合作中改善分歧，在平等协商中探索新路径，才能实现和谐共处和共赢。

Аустрали?а (енгл. Australia), званично Комонвелт Аустрали?а (енгл. Commonwealth of Australia), држава ?е на ?ужно? хемисфери ко?а обухвата копно истоименог на?ма?ег континента на свету, острво Тасмани?у, као и бро?на друга острва у ?ужном, Инди?ском и Тихом океану. Површина Аустрали?е износи 7.692.024 km2 и по површини ?е 6. у свету. Окружена ?е Индонези?ом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвине?ом на северу, Соломонским Острвима, Вануатуом и француском прекоморском територи?ом Новом Каледони?ом на североистоку, и Новим Зеландом на ?угоистоку.

По попису становништва из 2021. Аустрали?а ?е имала 25.890.773 Главни град ?е Канбера, смештен у Аустрали?ско? престоничко? територи?и. На?ве?и градови су Мелбурн, Сидне?, Бризбе?н, Перт и Аделе?д у ко?има живи ве?ина становника Аустрали?е.

Аустрали?ски домороци насе?ава?у аустрали?ско копно више од 42.000 година. Након спорадичних посета рибара са севера и европских истраживача и трговаца у 17. веку, Велика Британи?а ?е запосела источну половину острва током 1770, где ?е слала ?уде по казни у колони?у названу Нови ?ужни Велс, ко?а ?е формирана 26. ?ануара 1788. године. Како ?е бро? становника растао и како су откриване нове територи?е, током 19. века формирано ?е ?ош пет великих аутономних Британских прекоморских територи?а. Дана 1. ?ануара 1901, шест колони?а формирало ?е федераци?у названу Комонвелт Аустрали?а. Као федераци?а, Аустрали?а ?е успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, оста?у?и чланица Крунских зема?а Комонвелта.

Етимологи?а

Поглед на Луку ?ексон, место на ко?ем ?е основан Сидне?, сликано са тзв. ?ужне главе. (Из Путова?а у ?ужну зем?у (Аустрали?у))

Име ?Аустрали?а“ настало ?е од латинске речи Australis, што значи ?са ?уга“. Приче о ?непознато? ?ужно? зем?и“ (лат. terra australis incognita) из доба старог Рима биле су уобича?ене у сред?овековно? географи?и, иако нису имале упориште у стварном зна?у о континенту. У енглеском ?езику, реч Australia први пут ?е употреб?ена 1625. у делу Мастера Хаклита ?Белешка о Аустрали?и, зем?и посве?ено? Светом духу“. Придев Australische користили су холандски званичници у Батави?и од 1638, у значе?у новооткривеног копна на ?угу. Име Аустрали?а кориш?ено ?е и 1693, у преводу к?иге ?Авантуре Жака Садера током истражива?а и путова?а у ?ужну зем?у“, француског аутора Габри?ела де Фони?а, ко?и ?е писао под псеудонимом Жак Садер.

Александар Далримпел користио ?е исти термин у делу ?Истори?ски скуп путова?а и откри?а у ?ужном Пацифику“ из 1771, у значе?у читаве ?ужнопацифичке области. ?ор? Шо и сер ?е?мс Смит изме?у 1793 и 1795. об?авили су к?игу ?Зоологи?а и ботаника Нове Холанди?е“, у ко?о? су писали о ?огромном острву, или бо?е — континенту Аустрали?и, Аустралази?и или Ново? Холанди?и“.

Назив ?Аустрали?а“ раширио се под утица?ем к?иге Мет?уа Фландерса, ?Путова?е у ?ужну зем?у (Аустрали?у)“, првог човека за кога се зна да ?е опловио континент. Овом к?игом Фландерс ?е дао то? речи опште значе?е. Гувернер Новог ?ужно? Велса, Лаклан Маквари, касни?е ?е користио ту реч у званичним извешта?има ко?е ?е слао у Енглеску, да би 1817. предложио да она буде усво?ена као званично име. Британска Кра?евска морнарица ?е 1824. званично назвала ова? континент Аустрали?ом.

Географи?а

Главни чланци: Географи?а Аустрали?е и Клима Аустрали?е

Положа?

Топографска карта Аустрали?е

Суседне државе Аустрали?е су: Индонези?а, Нови Зеланд и Папуа Нова Гвине?а. Површина државе износи 7.692.024 km2. Аустрали?ски континент ?е део Индо-аустрали?ског платоа. Окружена Инди?ским, ?ужним и Тихим океаном, Аустрали?а ?е од Ази?е одво?ена Арафурским и Тиморским морем. Аустрали?ска обала дуга ?е 34.218 km (не рачуна?у?и прекоморска острва), а зем?а поседу?е пространу Ексклузивну економску зону од 8.148.250 km2, не рачуна?у?и Аустрали?ску антарктичку територи?у.

Велики корални гребен, на?ве?и те врсте на свету,, налази се близу североисточне обале и простире на више од 2.000 km2. Планина Аугустус, ко?а се сматра на?ве?им монолитом на свету, налази се у Западно? Аустрали?и. Са 2.228 m надморске висине, Кош?ушко ?е на?ве?а планина на аустрали?ском копну, иако ?е врх Мосон на уда?ено? аустрали?ско? територи?и Херд и Макдоналд висок 2.527 m.

Геологи?а и ре?еф

Аустрали?а се може поделити на три велике природне реги?е: Источно побр?е, Средиш?у низи?у и Западни плато.

У Источном побр?у налази се на?више планине Аустрали?е. Додуше, у поре?е?у с другим високим планинама у свету те планине су сразмерно ниске. На?виши планински врх реги?е и целе Аустрали?е ?е Кош?ушко, висок 2.228 m. Обалска раван додиру?е пешчане плаже и стеновите клифове дуж тихоокеанске обале. У подруч?у обалне равни падне више кише него било где у Аустрали?и. То ?е основни разлог зашто ?е ?угоисточни део реги?е, од Бризбе?на до Мелбурна, на?гуш?е насе?ени део Аустрали?е. На нешто вишим надморским висинама налазе се висоравни. Неке висоравни има?у плодно тло и користе се за га?е?е усева, док су друге под паш?ацима и шумом. Шуме су честе у Источном побр?у, али ве?ином су, осим далеко на северу, искрчене ради по?опривредних површина и градова.

Средиш?а низи?а ?е на?нижи простор у Аустрали?и. У овом кра?олику превладава равница. Ве?и део низине ?е врло сув и вру? за усеве. Због тога ?е нужно навод?ава?е по?опривредних површина. У западном делу реги?е простире се пешчана пусти?а. У неким деловима, ближе северно? или ?ужно? обали, тло ?е прекривено грубом травом или грм?ем. Ти простори се користе за испашу стоке. На ?угу Средиш?е низине, где има више падавина, по?опривредници се?у пшеницу. У реги?и нема великих градова, тако да два на?ве?а (Маунт Иса и Брокен Хил) има?у ?едва око 30.000 становника. То су у ствари два рударска града.

Западни плато заузима 2/3 Аустрали?е. Реги?а ?е нешто виша од Средиш?е низи?е, али ?е ве?ином у ствари равница. Средиш?и део Западне равни ?е полупусти?а и пусти?а. Према ?угу и североистоку пусти?е поступно прелазе у простор с травом и грм?ем. Ве?ина такве зем?е користи се за испашу стоке. Ниже планине тако?е су паш?ачко подруч?е. На?више кише пада на кра??ем северу и ?угозападу, што омогу?ава разво? по?опривреде.

Воде

Аустрали?а ?е на?сушни?и континент, па ?е на?ве?и проблем недостатак воде у унутраш?ости ?ер тре?ина Аустрали?е нема водених токова или су они повремени. На?важни?а река Аустрали?е ?е Мари ко?а се налази на ?угоистоку. Богата ?е водом зато што извире у планинским прегледима, па се ?ене користе за навод?ава?е. У унутраш?ости су бро?на слана ?езера (Ерово, Торенсово и Гарднерово ?езеро).

Клима

На?ве?и део Аустрали?е чине пусти?е или полусушне области. Аустрали?а ?е на?равни?и континент са на?стари?им и на?неплодни?им зем?иштем, а у?едно ?е и на?сув?и насе?ени континент. Умерена клима простире се само на ?угоистоку и ?угозападу зем?е, где живи и на?ве?и бро? становника. Пе?заж севера, са тропском климом, обухвата тропске шуме, шумовите области, травнате површине, мангрове мочваре и пусти?е. На климу знача?но утичу океанске стру?е, ук?учу?у?и и Ел Ни?о - ?ужно колеба?е, што утиче на периодичне суше и сезонски систем ниског ваздушног притиска, ко?и ствара циклоне у северно? Аустрали?и.

Флора и фауна

Главни чланци: Флора Аустрали?е и Фауна Аустрали?е

Црвени кенгур (Macropus rufus)

Иако на?ве?и део Аустрали?е чине пусти?е и полусушне области, она обухвата широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних шума и коралних гребена, и убра?а се у ?едну од зема?а са на?ве?им биодиверзитетом. Због старости и, као последица тога, ниске плодности зем?ишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготра?не географске изолаци?е, аустрали?ски живи свет ?е разноврстан и ?единствен. Око 85% цветних би?ака, 84% сисара, више од 45% птица и 89% риба из умереног копненог по?аса припада?у ендемским врстама. Човекова активност угрожава многе аустрали?ске екорегионе и врсте ко?е их насе?ава?у. Федерални Акт о заштити животне средине и конзерваци?и биодиверзитета 1999 ?е правни оквир за заштиту угрожених врста. У оквиру националног Акционог плана о биодиверзитету, формиране су бро?не зашти?ене зоне како би се сачували и заштитили ?единствени екосистеми; 64 мочварна подруч?а уписана су на листу Рамсарске конвенци?е, док ?е 16 локаци?а уврштено у Светску баштину. Аустрали?а ?е 2005. рангирана као 13. зем?а на свету према Индексу одрживог разво?а околине. Обала Аустрали?е и океан су богати коралним гребенима, ?ер ту ?е Велики корални гребен ко?и ?е на?ве?и на свету. У океану има отровних ража и на?отровни?а медуза, као и а?кула, хоботница и разне врсте тропских риба.

Ве?ина аустрали?ских дрвених би?ака су зимзелене, а многе, попут еукалиптуса и акаци?е, прилагодиле су се дуготра?ним сушама и честим пожарима. У Аустрали?и расту разноврсне бобичасте врсте ко?е бу?а?у на солима сиромашном зем?ишту. Зем?иште ?е препуно отровних зми?а и паукова . У добро познате аустрали?ске животи?ске спада?у монотермати (к?унар платипус и ехидна); торбари (кенгури, коале, вомбати) и птице ему и кокабура, велики рептили као естуарски крокодил и ма?е врсте крокодила. Динго ?е пренесен у Аустрали?у око 3.000 пре нове ере, трговином аустронези?ских народа са аустрали?ским уро?еницима. Многе би?не и животи?ске врсте су изумрле након доласка ?уди, ук?учу?у?и и аустрали?ску мегафауну; друге су нестале доласком Европ?ана, ме?у ?има и тасмани?ски тигар.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Аустрали?е

Проце?у?е се да су први ?уди населили Аустрали?у пре 42.000 до 48.000 година. Ови први Аустрали?анци били су преци данаш?их аустрали?ских домородаца; кретали су се дуж обала ?ужне Ази?е и преко копнених мостова доспели до данаш?е Аустрали?е. Ве?ина ових ?уди били су ловци-скуп?ачи, са разви?еном говорном културом и верова?ем у духове, поштова?ем зем?е и верова?ем у тзв. правреме (енгл. Dreamtime). Острв?ани Торесовог мореуза, етнички Меланежани, населили су Острва у Торесовом мореузу и делове Квинсленда на кра??ем северу; ?ихови обича?и били су и остали другачи?и од абори?инских.

Први Европ?анин ко?и ?е несум?иво закорачио на аустрали?ско тле био ?е холандски морепловац Ви?ем ?ансон, ко?и се 1606. искрцао на обале полуострва Ке?п ?орк. Током седамнаестог века, Холан?ани су исцртали карте приобалног по?аса на западу и северу острва и назвали га Новом Холанди?ом, али га нису населили. Године 1770, ?е?мс Кук ?е опловио и уцртао источну обалу Аустрали?е ко?у ?е назвао Новим ?ужним Велсом и прогласио поседом Велике Британи?е. Велика Британи?а ?е у Аустрали?и основала каж?еничку колони?у у ко?у ?е слала преступнике на одслуже?е казне.

Прва карта Аустрали?е из атласа Николаса Валарда из 1547.

Британска кра?евска колони?а Новог ?ужног Велса основана ?е формира?ем насеобине у Луци ?ексон, 26. ?ануара 1788. Ова? датум ?е касни?е постао Дан државности Аустрали?е. Ван Дименова Зем?а, данаш?а Тасмани?а, насе?ена ?е 1803, а 1825. постала ?е засебна колони?а. У?еди?ено Кра?евство ?е 1829. формално успоставило контролу над западним делом Аустрали?е. Од делова Новог ?ужног Велса формиране су одво?ене колони?е: ?ужна Аустрали?а 1836, Виктори?а 1851. и Квинсленд 1859. Северна Територи?а ?е основана 1911, издва?а?ем из провинци?е ?ужна Аустрали?а. ?ужна Аустрали?а ?е успостав?ена као ?слободна провинци?а“ и као таква никада ни?е била каж?еничка колони?а. Виктори?а и Западна Аустрали?а тако?е су основане као ?слободне“, али су касни?е прихватале и осу?енике. Довоз осу?еника у колони?у Нови ?ужни Велс прекинут ?е 1848, након притисака тамош?их досе?еника.

Аустрали?ски домороци, чи?и ?е бро? у тренутку доласка Европ?ана проце?ен на 350.000, сма?ивао се током наредних 150 година, превасходно због нових болести, присилног расе?ава?а и културне дезинтеграци?е. Одва?а?е деце од породица, ко?е неки историчари и аустрали?ски староседеоци назива?у и геноцидом, вероватно ?е допринело том сма?е?у. Такве интерпретаци?е абори?инске истори?е други историчари критику?у, сматра?у?и их претераним или исконструисаним из политичких или идеолошких разлога. Ова дебата ?е у Аустрали?и позната под називом Истори?ски ратови (енгл. History Wars). Након референдума из 1967, федерална влада ?е била овлаш?ена да спроводи политику и доноси законе пошту?у?и Абори?ине и ?ихову традици?у. Старо власништво над зем?ом признато ?е тек 1992, када ?е у случа?у Мабо против Квинсленда (бр.2) одбачено тумаче?е Аустрали?е као ?празне зем?е“ (лат. terra nullius) у време доласка Европ?ана.

Мелбурн 1839.

Златна грозница у Аустрали?и започела ?е средином 19. века, а побуна рудара против пореза на дозволе за копа?е из 1854. била ?е први рани израз гра?анске непослушности и аустрали?ске демократи?е. Изме?у 1855. и 1890, у свако? од шест колони?а успостав?ене су локалне владе ко?е су руководиле на?ве?им делом унутраш?их послова, оста?у?и притом део Британског царства. Колони?ална канцелари?а у Лондону задржала ?е овлаш?е?а у неким пита?има, као што су спо?ни послови, одбрана и ме?ународна пловидба. Након десетогодиш?их припрема, колони?е су 1. ?ануара 1901. формирале федераци?у, ко?а ?е названа Комонвелт Аустрали?а и организована ?е као доминион Британског царства. Аустрали?ска Престоничка Територи?а формирана ?е 1911, од дела територи?е Новог ?ужног Велса, како би био обезбе?ен простор за предложени главни град федераци?е — Канберу (Мелбурн ?е био престоница од 1901. до 1927). Северна Територи?а ?е изопштена из контроле владе ?ужне Аустрали?е и 1911. предата на управу Комонвелту.

Аустрали?а ?е доброво?но учествовала у Првом светском рату. Многи Аустрали?анци сматра?у пораз Во?них снага Аустрали?е и Новог Зеланда на Галипо?у као дога?а? у ком ?е ро?ена аустрали?ска наци?а.

Вестминстерским статутом 1931, ко?и ?е Аустрали?а прихватила 1942, формално су прекинуте скоро све уставне везе изме?у Аустрали?е и У?еди?еног Кра?евства. Шок изазван поразом Велике Британи?е у Ази?и током 1942. и прет?а од ?апанске инвази?е, утицали су да се Аустрали?а окрене С?еди?еним Државама као новом савезнику и заштитнику. Од 1951, Аустрали?а ?е и формално постала во?ни савезник САД под окри?ем АНЗУС уговора. Након Другог светског рата, Аустрали?а ?е подстицала масовну емиграци?у из Европе; од седамдесетих и укида?а Беле политике Аустрали?е, оснажена ?е имиграци?а из Ази?е и других неевропских делова света. Као последица тога, аустрали?ска демографи?а, култура и општа слика драматично су проме?ени. Послед?е уставне везе изме?у Аустрали?е и Велике Британи?е покидане су 1986, усва?а?ем Аустрали?ског акта 1986, чиме ?е британска улога у аустрали?ско? власти завршена. Године 1999, Аустрали?анци су на референдуму педесетпетопроцентном ве?ином одбацили предлог да Аустрали?а постане република, са председником кога би бирао парламент. Од избора Витлама Гофа за преми?ера 1972, Аустрали?а ?е усмерена на буду?ност у оквиру ази?ско-пацифичког региона.

Политика

Главни чланак: Политика Аустрали?е

Парламент у Канбери отворен ?е 1988, заме?у?у?и стару зграду парламента из 1927.

Аустрали?а ?е уставна монархи?а са парламентарним системом власти. Кра? Чарлс III ?е аустрали?ски монарх, a ?егова улога се разлику?е од позици?е ко?у има у осталим крунским зем?ама Комонвелта. На савезном нивоу кра?a представ?а генерални гувернер Аустрали?е, док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица. Иако устав да?е широка овлаш?е?а генералном гувернеру, он их користи само уз препоруку преми?ера. На?познати?и случа? употребе ових овлаш?е?а мимо сагласности преми?ера било ?е распушта?е Витламове владе током уставне кризе из 1975.

Систем поделе власти у Аустрали?и чине:

• Законодавна власт: Парламент Аустрали?е, ко?и чине кра?, Сенат и Представнички дом; кра?a представ?а генерални гувернер Аустрали?е, чи?е су мо?и сведене на приста?а?е на законе.
• Извршна власт: Савезно извршно ве?е, на чи?ем се челу налази генерални гувернер, ког ?савету?у“ извршни саветници; у пракси, они ко?и стварно савету?у гувернера су преми?ер и државни министри.
• судска власт: Високи суд Аустрали?е и други савезни судови. Усва?а?ем Аустрали?ског акта 1986, државни судови постали су формално независни од британског Судског комитета Државног савета.

Дводомни парламент чине кра?ица, Сенат (гор?и дом) са 76 сенатора, и Представнички дом (до?и дом) са 150 чланова. Чланови до?ег дома бира?у се на изборима, у оквиру посебних изборних ?единица, тзв. електората, ко?и да?у по ?едног представника. Бро? делегата из сваке државе одре?ен ?е на основу бро?а становника, при чему ?е свако? држави загарантован минимум од пет представника. У Сенату, сваку државу представ?а 12 сенатора, а територи?е (Аустрали?ску Престоничку и Северну) по два. Избори за оба дома одржава?у се на сваке три године; мандат сенатора тра?е шест година (осим сенатора територи?а ко?има мандат тра?е три године), па се на сваким изборима бира по приближно половина гор?ег дома (40 сенатора), осим у случа?у тзв. двоструког распушта?а. Странка са на?ве?им бро?ем представника и Представничком дому формира владу, а ?ен лидер поста?е преми?ер. До?и дом се бира гласа?ем са тренутним отица?ем а Сенат преносивим гласом; поред овога гласа?е ?е обавезно а неизлаже?е на изборе носи новчану казну.

Три на?ве?е политичке парти?е су Аустрали?ска радничка парти?а, Либерална парти?а и Национална парти?а. Неколико малих парти?а, ук?учу?у?и и Зелене и аустрали?ске демократе, има?у сво?е представнике у парламенту, као и неколико независних кандидата. Од избора 2018, Либерална странка Аустрали?е ко?у тренутно предводи преми?ер Скот Морисон, налази се на власти у Канбери. Радничка парти?а ?е на власти у свако? држави и територи?и. Гласачко право, на нивоу територи?а, држава и федераци?е, има?у сви пунолетни гра?ани (преко 18 година старости), а гласа?е ?е обавезно у свим ?единицама, изузев у ?ужно? Аустрали?и.

Административна подела

Главни чланак: Државе и територи?е Аустрали?е

Западна
Аустрали?а

Северна
територи?а

?ужна
Аустрали?а

Квинсленд

Нови
?ужни
Велс

Престоничка
територи?а

Виктори?а

Тасмани?а

Инди?ски океан

Тиморко
море

Карпентари?ски
залив

Арафурско море

Велики
аустрали?ски
залив

Тасманово
море

Басов пролаз

Корално
море

●

●

●

●

●

●

?ужни
Пацифик

?ужни океан

●

●

Велики
корални
гребен

Аустрали?а се састо?и од шест држава, три територи?е на матичном копну и седам ма?их прекоморских територи?а. Државе су Нови ?ужни Велс, Квинсленд, ?ужна Аустрали?а, Тасмани?а, Виктори?а и Западна Аустрали?а. Две знача?ни?е континенталне територи?е су Северна Територи?а и Аустрали?ска Престоничка Територи?а. У многим пита?има територи?е функционишу као државе. ?едини изузетак ?е правило да федерални парламент може да поништи законе територи?алних парламената. Насупрот томе, акти федераци?е могу да суспенду?у државне само у случа?евима ко?и су дефинисани Чланом 51. Устава Аустрали?е; сва остала законодавна овлаш?е?а, ук?учу?у?и и области здравства, образова?а, полици?е, правосу?а, саобра?а?а, ?авног транспорта и локалне самоуправе, иск?учиво су у надлежности државних парламената.

Свака држава и територи?а има сво?е законодавне органе (?еднодомне у случа?у Северне Територи?е, Престоничке Територи?е и Квинсленда, односне дводомне у свим осталим државама). До?и дом ?е познат под називом Законодавна Скупштина (Скупштински Дом у ?ужно? Аустрали?и и Тасмани?и), а гор?и као Законодавни Савет. Шефови влада у свако? држави и територи?и назива?у се преми?ери, односно главни министри. Државни гувернер представ?а кра?ицу у свако? држави, администратор у Северно? Територи?и, а главни гувернер (федерални) столу?е у Аустрали?ско? Престоничко? Територи?и.

У саставу Аустрали?е ?е и неколико ма?их територи?а; федерална влада контролише одво?ену област у Новом ?ужном Велсу — Територи?у ?ервис бе?, као морнаричку базу и луку за главни град. Уз ову, Аустрали?а контролише и следе?е, насе?ене територи?е ван аустрали?ског континента: острво Норфок, Божи?на острва, Кокосова острва, као и неколико углавном ненасе?ених прекоморских територи?а: Острва Ашмор и Карти?е, Острва Коралног мора, Острво Херд и острва Мекдоналд, и Аустрали?ску антарктичку територи?у.

Спо?на политика и во?ска

Главни чланци: Спо?на политика Аустрали?е и Аустрали?ске одбрамбене снаге

Инвази?а аустрали?ских снага на Галипо?е 1915.

Током послед?их децени?а, аустрали?ска спо?на политика почива на тесно? вези са С?еди?еним Државама, кроз АНЗУС пакт, али и сарад?и са државама ази?ско-пацифичког региона, преко уговора АСЕАН и Форума пацифичких острва. Аустрали?а ?е 2005. постала чланица Источноази?ског самита, да би потом потписала и Уговор о при?ате?ству и сарад?и. Аустрали?а ?е чланица Комонвелта наци?а, чи?и се лидери окуп?а?у на посебним скуповима шефова зема?а Комонвелта. Зем?а се активно залаже за либерализаци?у у светско? трговини. Предводила ?е формира?е Каирнс групе и АПЕК-а, чланица ?е Организаци?е за економску сарад?у и разво? и Светске трговинске организаци?е. Аустрали?а ?е иницирала неколико важних билатералних уговора о слободно? трговини, ме?у ко?има ?е на?нови?и Аустрали?ско-амерички уговор о слободно? трговини. ?една ?е од зема?а оснивача У?еди?ених наци?а, а учеству?е и у ме?ународном програму помо?и, ко?и делу?е у више од 60 зема?а. У бу?ету за 2005-2006. предви?ено ?е 2,5 мили?арди аустрали?ских долара за програме помо?и зем?ама у разво?у, што ?е, у односу на аустрали?ски БДП ма?е него што ?е зем?а требало да одво?и по стратеги?и УН о Милени?умским разво?ним ци?евима.

Аустрали?ске одбрамбене снаге састо?е се од Аустрали?ске морнарице, Аустрали?ске копнене во?ске и Кра?евских аустрали?ских ваздушних снага, и чини их више од 51.000 припадника у редовном, односно 21.000 у резервном саставу. Сви во?ни сектори ангажовани су у регионалним и светским мировним миси?ама У?еди?ених наци?а (послед?е у Источном Тимору, на Соломонским острвима и у Судану), у санира?у последица катастрофа, као и у оружаним конфликтима, ук?учу?у?и и инвази?у на Ирак из 2003. Влада постав?а шефа одбрамбених снага, бира?у?и га из редова ?едног од три сектора; актуелних шеф одбрамбених снага ?е шеф ваздушних снага маршал Ангус Х?устон. У бу?ету за 2006/07. за област одбране предви?ена су 22 милиона долара.

Привреда

Главни чланак: Привреда Аустрали?е

Аустрали?а има разви?ену, мешовиту привреду западног типа, са нешто вишим бруто дома?им производом у односу на Велику Британи?у, Немачку и Француску, посматрано кроз паритет куповне мо?и. Зем?а се налази на тре?ем месту листе Индекса друштвеног разво?а УН за 2006, док ?е у односу на општи квалитет живота у 2005. заузела шесту позици?у на листи магазина Економист. Одсуство извозно ори?ентисане прера?ивачке индустри?е на?чеш?е означава као к?учна слабост аустрали?ске привреде. Ме?утим, све разви?ени?и туризам и расту?и извоз робе широке потрош?е учинили су ову критику ма?е битном. Аустрали?а ?е ипак четврта зем?а на свету по висини теку?ег дефицита, изражено у апсолутним цифрама (у релативним, то износи око 7% БДП-а). Неки економисти сматра?у ово проблематичним, посебно због тога што се подудара са високом трговинском разменом и ниским каматама ко?е сма?у?у трошкове отплате спо?ног дуга.

Хоукова влада започела ?е процес економске реформе уво?е?ем плива?у?ег курса аустрали?ског долара и делимичном дерегулаци?ом финанси?ског система. Хауардова влада наставила ?е процес микроекономских реформи, ук?учу?у?и и делимичну дерегулаци?у тржишта рада и приватизаци?у државних фирми, пре свега у области телекомуникаци?а. Посредни порески систем суштински ?е реформисан у ?улу 2000, уво?е?ем пореза на добра и услуге од 10%, што ?е незнатно сма?ило чврсто осла?а?е аустрали?ског пореског система на порез од прихода по?единаца и фирми.

У ?ануару 2007, незапосленост у Аустрали?и била ?е 4,6%, са 10.033.480 запослених ?уди. Током послед?е децени?е, инфлаци?а се углавном кретала изме?у 2—3%, а минималне каматне стопе изме?у 5—6%. Сектор услуга, ук?учу?у?и туризам, образова?е и финанси?ске услуге, чини 69% бруто дома?ег производа. По?опривреда и природне сировине чине изме?у 3—5% БДП-а, али знача?но доприносе укупно? спо?нотрговинско? способности зем?е. Аустрали?а на?више извози у ?апан, Кину, С?еди?ене Државе, ?ужну Коре?у и Нови Зеланд.

Становништво

Главни чланак: Становништво Аустрали?е

Ма?е од 15% становника живи у руралним пределима

Ве?ина Аустрали?анаца су потомци европских досе?еника из 18. и 19. века, посебно Британаца и Ираца. Од кра?а Првог светског рата, аустрали?ска популаци?а се учетворостручила, подстицана амбициозним програмима за имиграци?у. Након Другог светског рата, па до 2000, скоро 5,9 милиона ?уди имигрирало ?е у зем?у, што значи да ?е скоро дво?е од сваких седам Аустрали?анаца ро?ено у иностранству. Имигранти су углавном обучени, али имиграциона квота обухвата и категори?е за чланове породице и избеглице. У 2001, пет на?ве?их група ко?е чине 23,1% Аустрали?анаца ро?ених у иностранству, потичу из У?еди?еног Кра?евства, Новог Зеланда, Итали?е, Ви?етнама и Кине. Убрзо након укида?а Беле аустрали?ске политике 1973, влада ?е организовала и подстицала бро?не иници?ативе, како би промовисала расну хармони?у базирану на политици мултикултурализма. У Аустрали?у ?е 2005. емигрирало укупно 123.424 ?уди. Од ?их, 17,736 било ?е из Африке (5.654 из Судана, 4.594 из ?ужне Африке итд), 54.804 из Ази?е (4.239 са Филипина, 3.036 из Сингапура, 2.936 из Малези?е, 1.936 из Ирака итд), 1.506 из ?ужне Америке и 1.813 из ?ужне Европе (671 из Срби?е и Црне Горе, 310 из Македони?е, 115 из Албани?е итд).

Аустрали?ских староседелаца, Абори?ина и Острв?ана Торесовог мореуза, према попису из 2001. било ?е 410.003 (2,2% укупне популаци?е), што ?е знача?но пове?а?е у односу на 1976, када их ?е било 115.953. Ниво незапослености код аустрали?ских домородаца ?е изнад аустрали?ског просека, чеш?е су предмет хапше?а, лоши?е су образовани и са ма?е животног искуства у односу на остало становништво.

Попут других високоразви?ених зема?а, и Аустрали?а се суочава са израженим променама у старосно? структури становништва, ко?е су пове?але бро? одлазака у пензи?у, сма?у?у?и обим радно активног становништва. Велики бро? Аустрали?анаца (759.849 у периоду 2002-2003) живи ван државе у ко?о? су ро?ени.

Званични ?език ?е енглески, ко?им се говори и пише у облику ко?и ?е познат као аустрали?ски енглески. Према попису из 2001, енглески као ?едини ?език у ку?и користи око 80% становништва. Следе?и на?учестали?и ?език ?е кинески (2,1%), па итали?ански (1,9%) и грчки (1,4%). Око 50.000 аустрали?ских држав?ана (0,25% од укупног становништва) говори неки од домородачких ?езика као матер?и, а на?распростра?ени?и су западни пусти?ски (7.400) и арернте (5.500).

Многи припадници прве или друге генераци?е потомака миграната говоре два ?езика. Веру?е се да ?е у време првих контаката са Европ?анима, посто?ало изме?у 200 и 300 аустрали?ских абори?инских ?езика. До данас ?е преживело свега 70, од чега само ?их 20 ни?е у опасности од изумира?а. Домородачки ?език остао ?е основни ?език за око 50.000 ?уди (0,25%). Знаковни ?език познат као ослен (енгл. Auslan) користи око 6.500 Аустрали?анаца.

Аустрали?а нема државну религи?у. На попису из 2006, око 68% Аустрали?анаца сматра себе хриш?анима: 26% се из?аснило као католици, а 19% као англиканци. Аустрали?анаца ко?и се не из?аш?ава?у као хриш?ани, има око 5%. Око 19% испитаних не подржава ни ?едну религи?у (што обухвата атеизам, хуманизам, агностицизам и рационализам), док ?е 12% испитаних одбило да се из?асни или дa адекватне одговоре. Попут других западних зема?а, активно учеш?е гра?ана у црквеним активностима ?е на знатно нижем нивоу; цркву ?едном неде?но посе?у?е око 1,5 милиона Аустрали?анаца, т?. око 7,5% популаци?е.

Школско образова?е ?е обавезно од 6-15. године (16. у ?ужно? Аустрали?и и Тасмани?и, односно 17. у Западно? Аустрали?и), што ?е утицало на то да стопа неписмености буде ма?а од 1%. Аустрали?ска влада ?е подржала оснива?е 38 универзитета и, иако ?е у ме?увремену отворено неколико приватних, ве?ина се финансира средствима из бу?ета. Посто?и и државни систем коле?а за стручну обуку, познат као ТАФЕ институти, а многи синдикати организу?у обуку нових радника. Око 58% Аустрали?анаца изме?у 25. и 64. године има стручно или високо образова?е, а са 49% факултетски образованог становништва, Аустрали?а ?е на првом месту ме?у зем?ама чланицама Организаци?е за економску сарад?у и разво?. Однос дома?их и иностраних студената на аустрали?ским факултетима на?ве?и ?е у ОЕЦД-у.

Култура

Главни чланак: Култура Аустрали?е

Кра?евска изложбена палата у Мелбурну ?е прва гра?евина у Аустрали?и ко?а ?е 2004. уврштена на Унескову листу светске баштине

Од 1788. па све до средине 20. века, англо-келтска културна традици?а била ?е основ аустрали?ске културе и разви?ала се под утица?ем специфичног окруже?а и култура староседелаца. Током послед?их 50 година, аустрали?ска култура се разви?ала под снажним утица?ем америчке поп културе (телевизи?е и филма пре свега), масовне емиграци?е из зема?а неенглеског говорног подруч?а и ази?ских суседа. Богата и оригинална аустрали?ска уметност — к?ижевност, филм, опера, музика, сликарство, позориште, плес и занати — позната ?е и призната широм света.

Аустрали?а има дугу истори?у ликовних уметности, ко?у су зачели аустрали?ски домороци, црта?у?и по пе?инским зидовима или на кожи. Од доласка Европ?ана кра?ем 18. века, на?чеш?и мотив аустрали?ског сликарства ?е аустрали?ски пе?заж, ви?ен у радовима Артура Стретона, Артура Бо?да и Алберта Намат?ире, изме?у осталих. Традици?а староседелаца углавном ?е преношена усмено и у уско? ?е вези са обича?има и преда?има о тзв. правремену (Dreamtime). Музика аустрали?ских Абори?ина, ?ихов плес и сликарство, вид?иво утичу на савремену ликовну и сценску уметност. Аустрали?а има живу традици?у у музици, балету и позоришно? уметности; многе позоришне трупе се финансира?у из федералног бу?ета, преко Аустрали?ског Савета. Сваки главни град има симфони?ски оркестар, док ?е Аустрали?ска опера постала позната са чувеном дивом ?оан Сатерленд; аустрали?ска музика обухвата класичну, ?ез, и многе популарне жанрове. На?познати?а поп певачица ?е Ка?ли Миног, а глумци у Холивуду су Никол Кидман, Х?у ?екмен, Ке?т Бланчет, Сем Вортингтон и други .

Сидне?ска опера, изгра?ена 1973, ?е ?една од на?препознат?иви?их знаменитости Аустрали?е

И аустрали?ска к?ижевност ?е инспирисана окруже?ем; дела писаца попут Бан?оа Петерсона и Хенри?а Лоусона доносе упечат?ив дожив?а? аустрали?ске див?ине. Обележ?а колони?алне Аустрали?е, отелотворена у рано? к?ижевности, разлежу се до периода модерне Аустрали?е, наглашава?у?и иде?е ?еднакости, повезаности ме?у ?удима (тзв. mateship) и антиауторитаризма. Патрик Ва?т ?е ?едини Аустрали?анац ко?и ?е 1973. добио Нобелову награду за к?ижевност; многи га сматра?у ?едним од на?знача?ни?их писаца на енглеском ?езику у 20. веку. Аустрали?ски енглески ?е основна вари?анта енглеског ?езика; ?егова граматика и изговор углавном се базира?у на британском енглеском, али ?е обога?ен бро?ним локалним лексичким правилима и фразама, од ко?их су неке ушле и у стандардни енглески.

Аустрали?ски фудбал настао ?е у Виктори?и касних педесетих година 19. века, а играо се како на аматерском, тако и на професионалном нивоу. Реч ?е о спорту ко?и привлачи на?ве?у паж?у публике у Аустрали?и; утакмице су веома посе?ене, а чланство у клубовима масовно.

Аустрали?а има два ?авна сервиса (Е?-Би-Си и више?езични Ес-Би-Ес), три комерци?алне телевизи?ске мреже, неколико претплатничких ТВ сервиса, и бро?не ?авне, непрофитне телевизи?ске и радио-станице. Аустрали?ска филмска индустри?а доживела ?е критички и комерци?ални успех. Сви ве?и градови има?у дневне новине, а на нивоу целе зем?е излазе два дневна листа, Острелиан (енгл. The Australian) и Острелиан фа?неншел рив?у (енгл. The Australian Financial Review). Према подацима Репортера без граница, Аустрали?а ?е 2006. била на 35. месту на листи зема?а по слободи меди?а, иза Новог Зеланда (19) и У?еди?еног Кра?евства (27), али испред С?еди?ених Држава. Овако ниска позици?а последица ?е ограниче?а у погледу могу?ности приватног власништва над меди?има у Аустрали?и; у ствари, ве?ина аустрали?ских штампаних меди?а су под контролом ?уз корпоре?шна, односно Ферфакс миди?а.

Спорт у Аустрали?и

Спорт ?е важан део аустрали?ске културе. Специфична клима допушта бро?не спо?не делатности; 23,5% Аустрали?анаца стари?их од 15 година редовно учеству?е у организованим спортским активностима. Аустрали?ски фудбал ?е на?популарни?и спорт у Аустрали?и. Затим следе рагби 13, рагби 15, а на четвртом месту ?е фудбал. На ме?ународном нивоу, Аустрали?а има ?аке тимове у крикету, хоке?у, нетболу (игра слична кошарци), рагби?у, а добре резултате оствару?е и у бициклизму, весла?у и плива?у. У Аустрали?и су популарни популарни спортови и трке ко?а и аутомобилизам. Рагби 15 репрезентаци?а Аустрали?е ?е два пута била првак Света. Рагби 13 репрезентаци?а Аустрали?е ?е чак 10 пута била првак Света. Аустрали?а ?е учествовала на свим Лет?им олимпи?ским играма новог доба, као и на сваким Комонвелтским играма. Била ?е дома?ин Лет?их олимпи?ских игара 1956. у Мелбурни и 2000. у Сидне?у, а од 2000. године налази се ме?у првих пет олимпи?ских зема?а у односу на бро? осво?ених меда?а. Аустрали?а ?е тако?е била дома?ин Комонвелтских игара 1938, 1962, 1982. и 2006. У остале знача?не ме?ународни спортске дога?а?е ко?и се редовно организу?у у Аустрали?и спада?у Отворено првенство Аустрали?е, први од четири гренд слем тениска турнира, годиш?е ме?ународни турнири у крикету и Велика награда Аустрали?е у формули ?едан. У Аустрали?и ?е уобича?ено да влада или компани?е стипендира?у успешне спортисте. Телевизи?ски преноси спортских такмиче?а су веома популарни; у на?гледани?е телевизи?ске програме спада?у Лет?е олимпи?ске игре и финала дома?их или ме?ународних фудбалских такмиче?а (аустрали?ског, односно европског фудбала).

Литература

• Short, Andrew D.; Woodroffe, Colin D. (2009). The Coast of Australia. Cambridge University Press. стр. 2. ISBN 978-0-521-87398-7. 

Спо?аш?е везе

• Владе Аустрали?е (федераци?е, држава и територи?а)
• Влада Аустрали?е
• Аустрали?ски биро за статистику
• Туризам Аустрали?е
• Сателитске слике Аустрали?е (Гугл мапе)