民间好味道大比拼 盐官镇桃园村举办厨艺大赛

За друге употребе, погледа?те Жена (вишезначна одредница).

Дета? Ботичели?еве слике Ро?е?е Венере (око 1485)

Слика жене на Пиониру 11 ко?и ?е 1973. године послат у свемир.

百度 民营经济，占据湖北经济总量的半壁江山。

Жена ?е одрасло ?удско би?е женског пола (т?. особа ко?а продуку?е женске полне ?ели?е). Ради продуже?а врсте, жена упраж?ава полне односе са мушкарцем, односно са муж?аком ?удског би?а.

Термин жена ?е обично резервисана за одраслу особу, док се термин дево?ка (или дево?чица, у деминутиву) обично користи за женско дете или адолесцента. У погледу пола, жена може бити и особа чи?и се пол разлику?е од ?еног родног идентитета, или чи?е полне карактеристике се не подудара?у са типичним по?мовима мушкарца или жене (интерсексуалност).

У српском ?езику, по?ам жена се тако?е користи у значе?у супруга (?мо?а жена”).

Разво? и етимологи?а

Одраста?е жене период ?е у животу сваке жене из ко?ега она прелази из детета у одраслу особу, барем на телесни начин. Жена та? период започи?е менструаци?ом. Многе културе, као нпр. у ?удаизму, има?у посебну церемони?у звану бат-мицва.

Израз жена се користити уопштено у било ко?ем добу ?еног живота, или конкретни?е када се жели назначити доба и разлучити од младе жене, дево?ке или цуре. У данаш?ем времену, израз дево?ка се тако?е користи и за неудану жену. Феминистки?е су се током 1970-их строго успротивиле том називу те употреба израза дево?ка код одрасле особе може значити увреду. Заним?ива ?е и ситуаци?а да латински израз femina, откуд ?е и сам феминистички покрет добио назив, значи она ко?а ?е сисана (од латинскога корена felo = сисати), стога су се и око самог назива покрета водиле полемике.

У неким облицима израз дево?ка се може односити и на одраслу жену у свакодневним ситуаци?ама (као нпр. дево?ачка вечер) и ме?у стари?им женама. У овом случа?у, израз дево?ка може се упоредити с изразом дечко за мушкарца. Ипак, и ме?у либералним културама, реч дево?ка често се сматра увред?ивим ако се користи код стари?их жена.

Осим ве? наведених израза, у широко? употреби ?е и реч женственост, што означава женску особу с карактеристичним женским понаша?ем.

Биолошки симбол

Симбол Венере, идеала женске лепоте.

Симбол за планету и боги?у Венеру или Афродиту код Грка ?е знак ко?и се исто тако користи у биологи?и за женски пол. То ?е стилизована репрезентаци?а ручног огледала боги?е Венере, или апстрактни симбол за боги?у: круг са малим ?еднакостраничним крстом испод ?ега. Симбол Венере исто тако представ?а женственост, а у древно? алхеми?и ?е означавао бакар. Алхемичари су конструисали симбол од круга (ко?и представ?а дух) изнад ?еднакостраничног крста (ко?и представ?а матери?у).

Терминологи?а

За више информаци?а погледа?те: дево?чица, невиност, ма?ка, супруга, дома?ица, dama (род), слушки?а, уседелица и удовица

Женственост ?е раздоб?е у животу ?удске жене након што ?е прошла кроз дети?ство и адолесценци?у, углавном око узраста од 18 година.

Реч жена се може генерално користити, за означава?е било ко?е женске особе или специфично, може се односити на одраслу женску особу у контрасту са ?дево?чицом”. У енглеском ?езику ?е реч girl оригинално означавала ?младу особу било ког пола”; тек почетком 16. века почела ?е да значи специфично ?женско” дете. Термин дево?ка се понекад колокви?ално користи за ослов?ава?е младе или неудате жене. Током раних 1970-их, феминистки?е су доводиле у пита?е такву употребу, ?ер употреба ове речи за потпуно одрасле жене може имати увред?иве конотаци?е. Конкретно, рани?и за?еднички изрази као што ?е ?канцелари?ска дево?ка” више нису у широко? употреби. Насупрот томе, у одре?еним културама ко?е повезу?у породичну част са женском невинош?у, реч дево?ка (или ?ен еквивалент на другим ?езицима) се ?ош увек користи за неудату жену; у том смислу она се користи на начин ко?и ?е приближно аналоган ма?е или више застарело? енглеско? речи maid или maiden.

Посто?е различите речи ко?е се односе на сво?ство посто?а?а као жена. Термин ?женственост” означава само ста?е посто?а?а жене, ко?а ?е прошла менарху (први менструални циклус); ?феминитет” се односи на скуп типичних женских квалитета везаних за одре?ени став према родно? улози; ?женство” ?е попут ?феминитета”, али се обично повезу?е са другачи?им погледом на родне улоге; ?фемалност” ?е општи термин, али се често користи као скра?еница за ??удску фемалност”; ?преслица” (енгл. distaff) ?е архаични придев ко?и произилази из конвенционалне улоге жене као пре?е, ко?и се сада користи само као намерни архаизам.

Менарха, почетак менструаци?а, ?ав?а се у просеку при узрасту 12—13. Многе културе има?у обред пролазности да симболизу?у дево?чино одраста?е, као што ?е конфирмаци?а у неким гранама хриш?анства, бат-мицва у ?удаизаму, или чак само обича?на специ?ална прослава одре?еног ро?ендана (генерално изме?у 12. и 21. године), као што ?е кинсеа?ера у Латинско? Америци.

Истори?а

На?рани?е жене чи?е су имена позната кроз археологи?у ук?учу?у:

• Не?тхотеп (c. 3200. п. н. е.), жена Нармера и прва кра?ица древног Египта.
• Мернеит (c. 3000. п. н. е.), супруга и регент древног Египта током Прве династи?е. Могу?е ?е да ?е она и сама била владар Египта.
• Мерит Птах (c. 2700. п. н. е.), тако?е ?е живела у Египту и на?рани?и ?е познати женски лекар и научник.
• Песешет (c. 2600. п. н. е.), лекар у старом Египту.
• Пуаби (c. 2600. п. н. е.), или Шубад – кра?ица Ура чи?а гробница ?е откривена са мноштвом скупих артефаката. Друге познате пресаргонске кра?ице Ура (кра?евске супруге) су Ашусикилдигир, Нинбанда, и Гансаману.
• Кубаба (circa 2500. п. н. е.), гостионичарка из Киша ко?у ?е изабрало Нипурско свештенство да постане хегемони?ски владар Сумера, и у касни?им годинама ?е обожавана као боги?а ?Кубаба”.
• Ташлултум (c. 2400. п. н. е.), Акадска кра?ица, жена Саргона Акадскиг и ма?ка Енхедуана.
• Баранамтара (c. 2384. п. н. е.), проминентна и утица?на кра?ица, жена Лугаланде из Лагаша. Друге познате пресаргонске кра?ице прве Лагошке династи?е су Менбара-абзу, Ашумерен, Нинкилисуг, Димтур, и Шагшаг, а и имена неколико принцеза ?е исто тако познато.
• Енхедуана (c. 2285. п. н. е.), висока свештеница храма Бога Месеца у сумерском граду-држави у Уру и вероватно први познати песник и први именовани аутор било ко?еg пола.
• Шибту (c. 1775. п. н. е.), супруга кра?а Зимри-Лиме и кра?ица сири?ског града-државе Мари. Током одсуства свог мужа, она ?е владала као регент Мари?а и имала ?е широку административну мо? као кра?ица.

Социолошки статус жена кроз истори?у

Тка?а из Бангладеша

У бро?ним праистори?ским културама, улога жена била ?е у обради зем?е и припитом?ава?у животи?а, док би мушкарци ловили див?ач.

С настанком патри?архалног друштва, примарни задатак жена био ?е одга?а?е деце, а мушкарац ?е био задужен за издржава?е породице. У патри?архалном друштву, породица у ко?о? жена ни?е радила био ?е пример добросто?е?е породице. Жена ?е радила само ако ?е то било неопходно за прежив?ава?е породице. У самом друштву, жене нису имале право гласа, образова?е им ?е било ограничено на чита?е и писа?е, ручне радове, и га?е?е деце, а саме оне су сматране неспособним да се стара?у саме о себи.

У 19. веку, долази до настанка феминизма, чи?и ?е на?истакнути?и представник била Клара Цеткин. Феминистки?е су захтевале потпуну ?еднакост жена и мушкараца. На?ве?а препрека том покрету биле су (и ?ош увек су) предрасуде ко?е су стваране вековима и ко?е су стварале не?еднакост. Феминистки?е су захтевале да се одбаци идеал жене дома?ице. Ме?утим, тек ?е кра? Првог светског рата донети озби?ни?е промене у статусу жене у друштву. Како су сви мушкарци били на фронту, жене су морале да преузму послове ко?е су ти мушкарци оставили отишавши у рат. У фабрикама, нарочито фабрикама оруж?а, раднички редови су се састо?али од жена. Жене су вариле, лиле, и правиле топове и муници?у. Тако?е ?е огроман бро? жена отишао на фронт као медицинско особ?е, где су радиле као болничарке и неговале ра?енике. Након завршетка рата, многе од ?их су одбиле да се врате у улогу дома?ице, а и само друштво у многим зем?ама ?е почело да ме?а тврдокорне патри?архалне ставове.

Данас у многим зем?ама света жене су доста из?едначене са мушкарцима, а социолошка свест друштва се полако ме?а. Све ?е више жена ко?е активно учеству?у у друштвеном, економском и политичком животу ?едне зем?е. Неке зем?е има?у жене на месту председника или других битних политичких положа?а. Ме?утим, ?ош увек посто?и дискриминаци?а жена, чак и у на?напредни?им друштвима, почев од наси?а у породици до не?еднаких матери?алних прихода за обав?а?е истог посла. С друге стране, у примитивни?им друштвима многа ?удска права жена се крше, почев од потпуне потчи?ености мушкарцу да одлучу?е о ?ено? судбини и животу, било да се ради о мужу или оцу, брату, преко благонаклоног гледа?а на убиства жена са ?ихове стране због крше?а неког од патри?архалних закона, до физичког сака?е?а (аблаци?а) ко?е ?е ?ош увек присутно у неким афричким зем?ама.

Наси?е над женама

Специфични облици наси?а ко?и пога?а?у жене ук?учу?у сака?е?е женских генитали?а, трговину сексом, присилну проституци?у, присилни брак, силова?е, сексуално узнемирава?е, убиства из части, баца?е киселине и наси?е у вези са миразом. Владе могу бити саучесници у наси?у над женама, на пример када се каменова?е користи као законска казна, углавном за жене оптужене за пре?убу.

Деклараци?а УН о елиминаци?и наси?а над женама дефинише ?наси?е над женама“ као:

сваки чин родно заснованог наси?а ко?и доводи до, или би могао да доведе до физичке, сексуалне или менталне повреде или пат?е за жене, ук?учу?у?и прет?е таквим рад?ама, принуду или произво?но лишава?е слободе, било да се дешава у ?авном или приватном животу.

Она идентифику?е три облика таквог наси?а: оно ко?е се дешава у породици, оно ко?е се дешава унутар опште за?еднице и оно ко?е врши или одобрава држава . Тако?е се наводи да ?е ?наси?е над женама манифестаци?а истори?ски не?еднаких односа мо?и изме?у мушкараца и жена".

Наси?е над женама оста?е широко распростра?ен проблем, подстакнут, посебно ван Запада, патри?архалним друштвеним вредностима, недостатком адекватних закона и недостатком спрово?е?а посто?е?их закона. Друштвене норме ко?е посто?е у многим деловима света омета?у напредак ка заштити жена од наси?а. На пример, према истражива?има УНИЦЕФ-а, проценат жена од 15 до 49 година ко?е сматра?у да ?е муж оправдано да удари или туче сво?у жену под одре?еним околностима ?е чак 90% у Авганистану и ?ордану, 87% у Мали?у, 86 % у Гвине?и и Источном Тимору, 81 % у Лаосу и 80 % у Централноафричко? Републици. Истражива?е из 2010. ко?е ?е спровео истраживачки центар Пев открило ?е да каменова?е као казну за пре?убу подржава 82% испитаника у Египту и Пакистану, 70% у ?ордану, 56% у Нигери?и и 42% у Индонези?и.

Било ?е и много облика наси?а над женама ко?и су преовла?ивали истори?ски, посебно спа?ива?е вештица, жртвова?е удовица (као што ?е сати) и везива?е ногу. Го?е?е жена оптужених за вештичаре?е има дугу традици?у; на пример, током раног модерног периода (изме?у 15. и 18. века), су?е?а вештицама била су уобича?ена у Европи и у европским колони?ама у Северно? Америци. Данас посто?е региони у свету (као што су делови подсахарске Африке, рурална северна Инди?а и Папуа Нова Гвине?а) где многи ?уди веру?у у вештичаре?е, а жене оптужене да су вештице су изложене озби?ном наси?у. Поред тога, посто?е и зем?е ко?е има?у кривично законодавство против бав?е?а вештичаре?ем. У Сауди?ско? Араби?и в?ештичаре?е оста?е злочин за ко?и се каж?ава смртном казном, а 2011. у Сауди?ско? Араби?и ?е одруб?ена главу жени због 'врача?а и чароб?аштва'.

Тако?е ?е случа? да су одре?ени облици наси?а над женама тек послед?их децени?а препознати као кривична дела и нису универзално забра?ени, ?ер их многе зем?е и да?е дозво?ава?у. Ово ?е посебно случа? са силова?ем у браку. У западном свету посто?и тренд ка обезбе?ива?у родне равноправности у браку и кривичном го?е?у наси?а у породици, али у многим деловима света жене и да?е губе знача?на законска права приликом склапа?а брака.

Сексуално наси?е над женама увелико расте током рата и оружаних сукоба, током во?не окупаци?е или етничких сукоба; на?чеш?е у виду ратног силова?а и сексуалног ропства. У Колумби?и ?е оружани сукоб тако?е довео до пове?аног сексуалног наси?а над женама. На?нови?и случа? био ?е сексуални ?ихад ко?и ?е извршио ИСИЛ, где ?е 5000-7000 ?езидских и хриш?анских дево?ака и деце продато у сексуално ропство током геноцида и силова?а ?езидских и хриш?анских жена, од ко?их су неке скочиле у смрт са планине Син?ар, како ?е описано у из?ави сведока.

Закони и политике о наси?у над женама разлику?у се у зависности од надлежности. У Европско? уни?и сексуално узнемирава?е и трговина ?удима подлежу директивама.

Биологи?а

Женски репродуктивни систем.

Биолошки, жене нормално има?у женске полне органе. Женски полни органи део су репродуктивног система и примарно служе за разви?а?е заметка (ембриона) у телу жене, а секундарно за привлаче?е муж?ака, конкретно мушкарца. У ?а?ницима сазрева?у ?а?не ?ели?е, ко?е у процесу оплод?е сперматозоидима да?у заметак. Грана медицине ко?а се бави женским полним системом зове се гинекологи?а. Материца ?е орган ко?и штити и помаже у разво?у заметка. Након прве менструаци?е, жене поста?у спремне за трудно?у. Жене досежу менопаузу (престанак менструаци?е) у касним четрдесетим или раним педесетим годинама свог живота. Тада ?а?ници преста?у производити естроген и жене не могу више затруднети. Женске груди еволуирале су из млечне жли?езде, а примарна им ?е улога до?е?е малог детета. За разлику од ве?ине других сисара, ?удски животни век обично тра?е много година након менопаузе. Многе жене поста?у баке и доприносе бризи о унуцима и другим члановима породице. Многи биолози веру?у да ?е продужени ?удски животни век еволуци?ски во?ен селекци?ом сродника, иако су предложене и друге теори?е.

Жене болу?у ве?ином од истих болести као и мушкарци, иако су неке болести специфичне иск?учиво за жене. Код болести ко?е су сво?ствене и мушкарцима и женама, симптоми су исти или врло слични, али лече?е и одговор на лекове често ?е одраз индивидуалне вари?абилности.

У просеку се ра?а више мушке деце од женске (однос ?е израчунат на приближно 105:100). Иако се ра?а ма?е жена него мушкараца (однос ?е око 1:1,05), ве?а ?е вероватно?а да ?е новоро?ене дево?чице доживети сво? први ро?ендан него дечаци, а жене обично има?у дужи животни век од шест до осам година, иако у неким областима полно заснована дискриминаци?а жена сма?ила ?е очекивани животни век жена на нижи или ?еднак животном веку мушкараца. Од укупне ?удске популаци?е 2015. године на 100 жена долазило ?е 101,8 мушкараца. Разлике у очекиваном животном веку делом су последица инхерентних биолошких предности, али тако?е одражава?у разлике у понаша?у изме?у мушкараца и жена. ?аз се у неким разви?еним зем?ама донекле сма?у?е, вероватно због пове?аног пуше?а ме?у женама и сма?е?а стопе кардиоваскуларних болести ме?у мушкарцима. Светска здравствена организаци?а (СЗО) наводи да ?е ?важно напоменути да додатне године живота за жене не живе увек у добром здрав?у“.

Здрав?е

За више информаци?а погледа?те: Здрав?е жена и Смрт ма?ке

Трудна жена

Здрав?е жена се односи на здравствена пита?а специфична за ?удску женску анатоми?у. Посто?е болести ко?е првенствено утичу на жене, као што ?е лупус. Исто тако, посто?е за пол везана обо?е?а ко?а се чеш?е или иск?учиво ?ав?а?у код жена, e.g, рак до?ке, рак грли?а материце, или рак ?а?ника. Жене и мушкарци могу да има?у различите симптоме болести и могу да има?у различите реакци?е на медицинске третмане. Ову област медицинског истражива?а изучава родна медицина.

Пита?ем здрав?а жена су се бавиле многе феминистки?е, а посебно облаш?у репродуктивног здрав?а. Здрав?е жена ?е позиционирано у оквиру ширег тела зна?а ко?е наводи, изме?у осталог, Светска здравствена организаци?а, ко?а наглашава знача? пола као соци?алне детерминанте здрав?а.

Материнска смртност или умира?е ма?ки СЗО дефинише као ?смрт жене током трудно?е или у року од 42 дана од престанка трудно?е, без обзира на дужину тра?а?а и место трудно?е, из било ко?ег узрока ко?и се односи на или отежава трудно?а или ?ено управ?а?е, али не од случа?них или инцидентних узрока.” Око 99% материнске смртности се ?ав?а у зем?ама у разво?у. Више од половине ?их се ?ав?а у Подсахарско? Африци и скоро ?една тре?ина у ?ужно? Ази?и. Главни узроци материнског морталитета су тешко крваре?е (углавном крваре?е након поро?а?а), инфекци?е (обично након поро?а?а), прееклампси?а и еклампси?а, небезбедни абортус и компликаци?е трудно?е услед малари?е и HIV/AIDS. Ве?ина европских зема?а, Аустрали?а, као и ?апана и Сингапур, веома су безбедни у погледу поро?а?а, док су подсахарске зем?е на?опасни?е.

Оде?а, мода и правила облаче?а

Жене у различитим деловима света се облаче на различите начине, а на ?ихов избор оде?е утичу локална култура, верска начела, традици?е, друштвене норме и модни трендови, изме?у осталих фактора. Различита друштва има?у различите иде?е о скромности. Ме?утим, у многим областима, избор жена у погледу облаче?а ни?е увек слободан, са законима ко?и ограничава?у шта могу или не сме?у да носе. Ово се посебно односи на исламску оде?у. Док одре?ене области односно ?урисдикци?е законски предви?а?у ноше?е такве оде?у (ноше?е мараме), друге зем?е забра?у?у или ограничава?у ноше?е одре?ене оде?е са хи?абом (као што ?е бурка / покрива?е лица) на ?авним местима (?една таква зем?а ?е Француска). Ови закони – и оне ко?е обавезу?у и оне ко?е забра?у?у одре?ене делове оде?е – веома су контроверзни.

Религи?а

По?едине верске доктрине има?у посебне одредбе ко?е се односе на родне улоге, друштвену и приватну интеракци?у изме?у полова, одговара?у?у оде?у за жене и разна друга пита?а ко?а утичу на жене и ?ихов положа? у друштву.

У многим зем?ама, ова верска уче?а утичу на кривични закон, или породични закон (види шери?атски закон, на пример). О односу вере, закона и родне равноправности расправ?але су ме?ународне организаци?е.

Образова?е

?еднополно образова?е ?е традиционално доминантно и ?ош увек ?е веома релевантно. Универзално образова?е, што значи основно и сред?е образова?е ко?е обезбе?у?е држава независно од пола, ?ош увек ни?е глобална норма, чак и ако се претпостав?а у ве?ини разви?ених зема?а. У неким западним зем?ама жене су надмашиле мушкарце на многим нивоима образова?а. На пример, у С?еди?еним Државама 2005/2006. године жене су стекле 62% диплома, 58% диплома бачелор, 60% магистарских и 50% доктората.

Родни ?аз у образова?у у зем?ама Организаци?е за економску сарад?у и разво? (ОЕЦД) сма?ен ?е у послед?их 30 година. Мла?е жене данас има?у много ве?у в?ероватно?у да су завршиле терци?арну квалификаци?у: у 19 од 30 зема?а ОЕЦД-а, више него двоструко више жена старости од 25 до 34 године завршило ?е терци?арно образова?е него жена од 55 до 64 године. У 21 од 27 зема?а ОЕЦД-а са упоредивим подацима, бро? жена ко?е дипломира?у на универзитетским програмима ?еднак ?е или ?е ве?и од бро?а мушкараца. Дево?чице од 15 година има?у тенденци?у да показу?у много ве?а очекива?а од сво?е кари?ере него дечаци истог узраста. Док жене чине више од половине дипломацауниверзитета у неколико зема?а ОЕЦД-а, оне доби?а?у само 30% терци?арних диплома стечених у области науке и инже?ерства, а жене чине само 25% до 35% истраживача у ве?ини зема?а ОЕЦД-а.

Писменост

Светска писменост ?е нижа за жене него за мушкарце. CIA World Factbook представ?а процену из 2010. ко?а показу?е да ?е 80% жена писмено, у поре?е?у са 88,6% мушкараца (старих 15 и више година). Стопе писмености су на?ниже у ?ужно? и западно? Ази?и и у деловима подсахарске Африке.

У политици

Жене су недово?но заступ?ене у влади у ве?ини зема?а. У ?ануару 2019, светски просек жена у националним скупштинама био ?е 24,3%. Бирачко право ?е гра?анско право гласа, а женски покрети за право гласа има?у дугу хронологи?у . На пример, право гласа жена у С?еди?еним Државама ?е постигнуто постепено, прво на државном и локалном нивоу кра?ем 19. и почетком 20. века, затим 1920. године када су жене у САД добиле опште право гласа усва?а?ем Деветнаестог амандмана на С?еди?ене Државе. Устав . Неке западне зем?е су споро дозво?авале женама да гласа?у, посебно Шва?царска, где су жене стекле право гласа на савезним изборима 1971. године, а у кантону Апенцелл Инероден жене су добиле право да гласа?у о локалним пита?има тек 1991. године, када ?е кантон ?е на то нат?ерао Федерални врховни суд Шва?царске; и Лихтеншта?н, 1984. године, путем референдума о праву гласа за жене.

Галери?а

• 
  Жена у традиционално? арапско? нош?и
• 
  Фотографи?а Француски?е из 1890. године
• 
  Српки?а у традиционално? нош?и из Призрена
• 
  Жена из Етиопи?е
• 
  Жена са традиционалном маском из Мозамбика
• 
  Маико из ?апана

Литература

• Dodson, Aidan; Hilton, Dyan (2004). The Complete Royal Families of Ancient Egypt. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05128-3. 
• Prioreschi, Plinio (1996). A History of Medicine. Horatius Press. стр. 334. 
• Tetlow, Elisabeth Meier (2004). Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. стр. 221. ISBN 978-0-8264-1628-5. Приступ?ено 29. 7. 2011. 
• Adovasio, J. M.; Soffer, Olga; Page, Jake (2007). The Invisible Sex: Uncovering the True Roles of Women in Prehistory (1st Smithsonian Books изд.). Smithsonian Books & Collins (Harper Collins Publishers). стр. 278—279. ISBN 978-0-06-117091-1. 
• Fadul, Jose A. of Theory & Practice in Psychotherapy & Counseling. Encyclopedia. стр. 337. 
• Wilkinson, Toby A.H. (2001). Early dynastic Egypt (1 изд.). Routledge. стр. 74. ISBN 978-0-415-26011-4. 
• Deana F. Morrow; Messinger, Lori, ур. (2006). Sexual Orientation and Gender Expression in Social Work Practice. стр. 8. ISBN 978-0-231-50186-6. 
• Assiter, Alison (1989). Pornography, feminism, and the individual. London Winchester, Mass: Pluto Press. ISBN 9780745303192. 
• DuBois, Ellen Carol (1997). Harriot Stanton Blatch and the Winning of Woman Suffrage. New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06562-6. 
• Flexner, Eleanor (1996). Century of Struggle: The Woman's Rights Movement in the United States. The Belknap Press. ISBN 978-0-674-10653-6. 
• Mahadevan, Vishy; Ellis, Harold (2013). Clinical anatomy applied anatomy for students and junior doctors (13th изд.). Chichester, West Sussex, UK: Wiley-Blackwell. ISBN 9781118373767. 
• Goodman, Robin Truth (2010). Feminist Theory in Pursuit of the Public: Women and the 'Re-Privatization' of Labor. New York: Palgrave Macmillan. 
• Hemmings, Clare (септембар 2016). ?Is Gender Studies Singular? Stories of Queer/Feminist Difference and Displacement”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. 27 (2): 79—102. doi:10.1215/10407391-3621721. 
• Hewlett, Sylvia Ann (1986). A Lesser Life: The Myth of Women's Liberation in America (1st изд.). New York: W. Morrow and Co. ISBN 978-0-688-04855-6. 
• Holt, Douglas; Cameron, Douglas (2010). Cultural Strategy: Using Innovative Ideologies to Build Breakthrough Brands. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-958740-7. 
• Orleck, Annelise (2015). Rethinking American Women's Activism. New York: Routledge, 2015.
• Mathur, Piyush (1998). ?The archigenderic territories: Mansfield park and a handful of dust”. Women's Writing. 5 (1): 71—81. doi:10.1080/09699089800200034. 
• McElroy, Wendy (2008). ?Feminism and Women's Rights”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 173—76. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n106. 
• Mitchell, Brian Women in the Military: Flirting with Disaster. Washington, D.C.: Regnery Publishing. xvii, 390 p. 1998. ISBN 978-0-89526-376-6..
• Pollock, Griselda (септембар 2016). ?Is feminism a trauma, a bad memory, or a virtual future?”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. 27 (2): 27—61. doi:10.1215/10407391-3621697. 
• Pulkkinen, Tuija (септембар 2016). ?Feelings of Injustice: The Institutionalization of Gender Studies and the Pluralization of Feminism”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. 27 (2): 103—124. doi:10.1215/10407391-3621733. hdl:10138/174278. 
• Schroder, Iris; Schuler, Anja (проле?е 2004). ?'In Labor Alone is Happiness': Women's Work, Social Work, and Feminist Reform Endeavors in Wilhelmine Germany – A Transatlantic Perspective”. Journal of Women's History. 16 (1): 127—147. doi:10.1353/jowh.2004.0036. 
• Schroder, Iris; Schuler, Anja (септембар 2016). ?Is feminism a trauma, a bad memory, or a virtual future?”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. 27 (2): 27—61. doi:10.1215/10407391-3621697. 
• Stansell, Christine (2010). The Feminist Promise: 1792 to the Present. ISBN 978-0-679-64314-2. 
• Stevens, Doris; O'Hare, Carol (1995). Jailed for Freedom: American Women Win the Vote. Troutdale, OR: NewSage Press. ISBN 978-0-939165-25-4. 
• Tong, Rosemarie (2013). Feminist Thought: A More Comprehensive Introduction. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4841-4. 
• Wheeler, Marjorie W. (1995). One Woman, One Vote: Rediscovering the Woman Suffrage Movement. Troutdale, OR: NewSage Press. ISBN 978-0-939165-26-1. 
• laurence (новембар 2011). ?Feminism, women's movements and women in movement”. Interface: A Journal for and About Social Movements. 3 (2: "Feminism, women's movements and women in movement"). ISSN 2009-2431. 
• Chafe, William H., The American Woman: Her Changing Social, Economic, And Political Roles, 1920–1970. Oxford University Press. 1972. ISBN 978-0-19-501785-4. 
• Routledge international encyclopedia of women, 4 vls., ed. by Cheris Kramarae and Dale Spender, Routledge 2000
• Women in world history : a biographical encyclopedia, 17 vls., ed. by Anne Commire, Waterford, Conn. [etc.] : Yorkin Publ. [etc.], 1999–2002
• Woman In all ages and in all countries in 10 volumes. Illustrated edition deluxe limited to 1,000 numbered copies with an index by Rénald Lévesque

Спо?аш?е везе

• FemBio - Notable Women International
• Women's History in America
• A History of Women’s Entrance into Medicine in France
• Women and Christianity: representations and practices
• Opinion of Ali Khamenei, leader of Iran, about Women's Issues