椰果是什么做的

Соци?алистичка Република Ви?етнам C?ng Hòa X? H?i Ch? Ngh?a Vi?t Nam  (ви?етнамски)
Застава Грб
Крилатица: ??c l?p, t? do, h?nh phúc (ви?етнамски: Независност, слобода, сре?а)
Химна: Во?ни марш (ви?. Ti?n Quan Ca)
Главни град	Хано?
Службени ?език	ви?етнамски
Владавина
— Генерални секретар	Нгу?ен Фу Тронг
— Потпредседник	Данг Ти Нгок Тин
— Председник Владе	Нгу?ен Суан Фук
— Председава?у?а Народне скупштине	Нгу?ен Ти Ким Нган
Истори?а
Независност	од Француске, проглашена 2. септембра 1945, стечена 11. октобра 1954.
Географи?а
Површина	?
— укупно	331.690 km2?(65)
— вода (%)	1,3
Становништво	?
— 2015.	93.448.000?(14)
— густина	281,73 ст./km2
Привреда
Валута	ви?етнамски донг
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +7
Интернет домен	?.vn?
Позивни бро?	+84

百度 (中直党校办公室供稿李晋萍摄）

Ви?етнам (ви?. Vi?t Nam), или званично Соци?алистичка Република Ви?етнам (ви?. C?ng hòa x? h?i ch? ngh?a Vi?t Nam (listen^?)) на?источни?а ?е зем?а Индокинеског полуострва у ?угоисточно? Ази?и. Граничи се са Кином на северу, Лаосом на западу, Камбо?ом на ?угозападу, док ?е на истоку ?ужно кинеско море. Бро? становника Ви?етнама ?е 90 милиона, и по томе ?е Ви?етнам тринаеста на?много?удни?а зем?а на свету.

Са проце?ених 90,5 милион становника 2014, он ?е 13. зем?а по бро?у становника, и осма ?е на?много?удни?а зем?а у Ази?и. Име Ви?етнам у преводу значи ??ужни Ви?ет“ (што ?е синонимно са знатно стари?им термином Нам Ви?ет). Оно ?е први пут званично прихва?ено 1802. од стране императора Гиа Лонга, и поновно ?е ушло у употребу 1945. са оснива?ем Демократске Републике Ви?етнама под Хо Ши Мином. Главни град ?е Хано? од у?еди?е?а Северног и ?ужног Ви?етнама 1976.

Ви?етнам ?е био део Импери?алне Кине више од хи?аду година, од 111. п. н. е. до 938. Ви?етнамци су постали независни од Кинеске импери?е 938. године, након Ви?етнамске победе у Бици на Б?ч Дангу. Низ Ви?етнамских кра?евских династи?а ?е просперирао са географским и политичким растом ове наци?е у ?угоисточно? Ази?и, док Индокинеско полуострво нису колонизовали Французи средином 19. века. Након ?апанске окупаци?е из 1940, Ви?етнамци су се супротставили Француско? власти у Првом Индокинеском рату, коначно протеру?у?и Французе 1954. Након тога, Ви?етнам ?е био политички поде?ен у две ривалске државе, Северни и ?ужни Ви?етнам. Конфликт две стране се по?ачао, са тешком интервенци?ом САД, током познатог Ви?етнамског рата. Рат ?е завршен победом Северног Ви?етнама 1975.

Ви?етнам ?е био у?еди?ен под комунистичком владом, али ?е остао осиромашен и политички изолован. Године 1986, влада ?е иницирала сери?у економских и политичких реформи чиме ?е почео Ви?етнамски пут интеграци?е у светску економи?у. До 2000. године зем?а ?е успоставила дипломатске односе са свим ме?ународно признатим државама. Од 2000. године ви?етнамска стопа економског раста ?е била ме?у на?вишим у свету, и 2011. године Ви?етнам ?е имао на?виши глобални индекс генератора раста ме?у 11 главних економи?а. Успешне економске реформе довеле су до ?еговог приступа?а Светско? трговинско? организаци?и 2007. године.

Ме?утим, упркос напретка оствареног зад?их година, зем?а се ?ош увек суочава са диспаритетом у приступу здравственим услугама и недово?но? равноправности полова.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Ви?етнама

Климатска карта Ви?етнама

У планинским пределима северног Ви?етнама живи ве?ина националних ма?ина

Северни Ви?етнам (ук?учу?у?и Хано?) има суптропску климу, док су централни и ?ужни региони тропски. Ви?етнам са површином од 331.688 km2 спада у групу сред?е великих зема?а ?угоисточне Ази?е. Око 20% површине чине равнице, док ?е остатак планинског (40%) и брежу?кастог карактера (40%). Север зем?е се састо?и из уш?а Црвене реке и планинског подруч?а са Пан Си Пангом (са 3.143 m надморске висине) на северозападу. ?уг зем?е сачи?ава?у равничарски предели око уш?а Меконга и планински делови око висоравни Та? Ну?ен. Клима ?е тропска, обележена честим монсунима. На северу ?е изражен пад температуре изме?у новембра и априла. Температуре се кре?у изме?у 5 и 37 °C, просек падавина изме?у 1200 и 3000 центиметара, док ?е просечна влажност ваздуха око 84%. Важни?и градови су Хано?, Хо Ши Мин, Кан То, Да Нанг, Ха?фонг, ?а Чанг и Хуе, а на?ве?е острво ?е Фуквок.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Ви?етнама

Административна подела Француске Индокине.

Истори?а Ви?етнама према легендама почи?е пре више од 4.000 година. Ме?утим, ?едини поуздани извори показу?у да истори?а Ви?етнама почи?е пре отприлике 2.700 година. На?ве?и део периода од 111. п. н. е. до почетка 10. века, Ви?етнам ?е био под директном контролом кинеских династи?а. Ви?етнам ?е поново стекао аутономи?у почетком 10 века, а пуну независност 938. И док ?е ве?и део сво?е истори?е Ви?етнам био вазал суседне Кине, касни?е ?е одби?ао узастопне кинеске покуша?е да стави ову територи?у под сво?у контролу. Ви?етнам ?е чак успео да одби?е три инвази?е Монгола током династи?е ?уан, када ?е Кина била под влаш?у Монгола. Ме?утим, тадаш?и кра? Тран Нан Тонг ?е дипломатским путем ипак постао вазал ?уан да би избегао да?е сукобе. Период независности ?е кратко прекинут у друго? половини 19. века, када ?е Француска колонизовала Ви?етнам. Током Другог светског рата, ?апан ?е истерао Француску из Ви?етнама, али ?е задржао француске управнике током сво?е окупаци?е. Након рата Француска ?е покушала да поново успостави сво?у колони?алну власт, али на кра?у ни?е успела. Женевским преговорима држава ?е поде?ена на два дела уз обе?а?е да ?е се након демократских избора поново у?единити држава. Ме?утим, подела ?е уместо мирног у?еди?е?а довела до Ви?етнамског рата, ко?и се у зависности од гледишта сматра гра?анским ратом или ?ош ?едним бо?иштем тадаш?ег Хладног рата. Током тог периода, Северни Ви?етнам су подржавали Народна Република Кина и Сов?етски Савез, док ?е ?ужни Ви?етнам имао подршку САД. Након милионских жртава и повлаче?а САД из Ви?етнама 1973, рат се окончао падом Са?гона под власт Северног Ви?етнама априла 1975. У?еди?ени Ви?етнам ?е преживео унутраш?е репреси?е и био ?е изолован од ме?ународне за?еднице због инвази?е Ви?етнама на Камбо?у. Године 1986. Комунистичка парти?а Ви?етнама ?е променила сво?у економску политику и почела реформе сличним онима у Кини.

Становништво

Главни чланак: Демографи?а Ви?етнама

Бро? становника Ви?етнама се проце?у?е на око 83,5 милиона. Становништво ?е у просеку веома младо; око 30% становништва ?е испод 14 година, док ?е само око 5% преко 65. Стопа пораста становништва се проце?у?е на око 1,3%. Прогноза дужине живота жена тренутно износи 68, а мушкараца 64 године. Ве?ина становништва Ви?етнама живи у густо насе?еним подруч?има уш?а Црвене реке и Меконга, са израженом по?опривредном делатнош?у. И поред аграрног порекла, више од 25% Ви?етнамаца, живи у урбаним срединама великих градова. Око 88% становништва су Ви?етнамци (Ви?ет или Кин). Поред тога су признате ?ош 53 националне ма?ине. На?ве?е од ?их су: Кинези (1,2 милиона), Таи, Кмери и остале ма?ине ?брдски народи“. Пошто су припадници брдских народа, у индокинеским ратовима, као и у Ви?етнамском рату, ратовали на страни Француске односно САД, после у?еди?е?а Ви?етнама су били изложени репресали?ама. У неким сло?евима друштва нису ни данас радо ви?ени.

На?ве?и градови

Извор: 2009 Census
style="width:2.5em;background:#f5f5f5;" | №	Град	Популаци?а
1.	Хо Ши Мин	7.396.446	Ха?фонг Канто
2.	Хано?	6.472.200
3.	Ха?фонг	1.907.705
4.	Канто	1.187.089
5.	Да Нанг	887.069
6.	Би?ен Хоа	784.398
7.	?а Чанг	392.279
8.	Буон Ме Туот	340.000
9.	Хуе	333.715
10.	Та? Нгу?ен	330.707

Бро? становника од 1960. године

Ха Лонг залив, Ви?етнам

Привреда

Пиринчана по?а близу Сапе

Небодер Keangnam Hanoi Landmark Tower у Хано?у

По извешта?у Ме?ународног монетарног фонд (ИМФ) из 2012. године ви?етнамски номинални ГДП ?е досегао УС$138 мили?арде, са номиналним ГДП по становнику од $1.527. Према предви?а?у Голдман Сакса из децембра 2005, ви?етнамска економи?а ?е постати 21. по величини у свету до 2025, са проце?еним номиналним ГДП од $436 мили?арди и номиналним ГДП по становнику од $4.357. Према предви?а?у из 2008. PricewaterhouseCoopers агенци?е, Ви?етнам ?е вероватно бити на?брже расту?а нова економи?а у свету до 2025, са могу?им степеном раста од скоро 10% годиш?е у реалним доларима ХСБЦ ?е предвидео 2012. године да ?е тотални ГДП Ви?етнама прести?и Норвешку, Сингапур и Португал до 2050.

Ви?етнам ?е био током на?ве?ег дела сво?е истори?е предоминантно по?опривредна цивилизаци?а базирана на узго?у пиринча. Тако?е ?е присутна рударска индустри?а за ископава?е боксита, важног матери?ала за производ?у алумини?ума. Ме?утим, Ви?етнамски рат ?е уништио ве?и део аграрне економи?е зем?е, те ?е послератна влада имплементирала планску економи?у да би ревитализовала по?опривреду и индустри?ализовала наци?у. Имплементирана ?е колективизаци?а фарми, фабрика и економског капитала, и милионима ?уди ?е дато да раде у државним програмима. Децени?ама након Ви?етнамског рата, ви?етнамска економи?а се суочавала са проблемима неефикасности и корупци?е у државним програмима, слабим квалитетом и недово?ном продуктивнош?у, и рестрикци?ама економских активности. Тако?е ?е испаштала због послератног трговачког ембарга заведеног од стране С?еди?ених Држава и ве?ег дела Европе. Ти проблеми су додатно компликовани ерози?ом Сов?етског блока, ко?и ?е обухватао главне трговинске партнере Ви?етнама, током касних 1980-их.

Године 1986, Шести национални конгрес Комунистичке парти?е ?е увео соци?алистички ори?ентисане тржишне економске реформе као део Дои Мои реформног програма. Приватно власништво ?е подржано у индустри?и, трговини и по?опривреди. У велико? мери захва?у?у?и тим реформама, Ви?етнам ?е достигао око 8% годиш?ег ГДП пораста изме?у 1990 и 1997, и економи?а ?е наставила да расте са годиш?ом стопом од око 7% од 2000 до 2005, чине?и Ви?етнам ?едном од на?брже расту?их економи?а на свету. Раст ?е остао снажан чак и усред глобалне рецеси?е касних 2000-их, одржава?у?и се на 6,8% у 2010, ме?утим суде?и по ГСО процени ви?етнамска инфлациона стопа ?е достигла 11,8% у децембру 2010. Ви?етнамски донг ?е само у 2010. години девалвирао три пута.

Производ?а, информациона технологи?а и високо технолошке индустри?е сад формира?у велики и брзо расту?и део националне економи?е. Мада ?е Ви?етнам релативни нова?ли?а у нафтно? индустри?и, он ?е тренутно тре?и по величини произво?ач нафте у ?угоисточно? Ази?и, са тоталном производном у 2011. години од 318.000 барела на дан (50.600 m³/d). У 2010. години, Ви?етнам ?е био рангиран као осми по величини произво?ач сирове нафте у Ази?и и Пацифичком региону. Попут сво?их кинеских суседа, Ви?етнам настав?а да користи централно планиране економске петогодиш?е планове.

Дубоко сиромаштво, дефинисано као проценат становништва ко?е живи са ма?е од $1 на дан, ?е знатно опало у Ви?етнаму, и релативна стопа сиромаштва ?е сад ма?а него у Кини, Инди?и, и Филипинима. Ово сма?е?е стопе сиромаштва се може приписати правичним економским политикама чи?е ?е ци? унапре?е?е животног стандарда и спречава?а успона не?еднакости; ове политике су обухватиле егалитарну дистрибуци?у зем?ишта током иници?алних ступ?ева Дои Мои програма, инвестира?е у сиромашне уда?ене области, и субвенциониса?е образова?а и здравствене заштите. На основу ИМФ извешта?а, стопа незапослености у Ви?етнаму ?е била 4,46% у 2012. години.

Трговина

Плове?а пи?аца у Цан Тх?

Од раних 2000-их, Ви?етнам ?е спровео секвенцирану трговинску либерализаци?у, двоколосечни приступ отвара?а неких сектора привреде иностраном тржишту, а истовремено штите?и друге. ?ула 2006, Ви?етнам ?е обновио сво?е законодавство у погледу интелектуалне сво?ине, тако да ?е сагласно са ТРИПС, и постао ?е члан СТО 11. ?ануара 2007. Ви?етнам ?е сад ?една од на?отворени?их ази?ских економи?а: двосмерна трговина ?е вреднована око 160% ГДП 2006. године, што ?е више него двоструко ве?е од истовременог односа Кине, и више него четири пута ве?е од односа Инди?е. Главни трговачки партнери Ви?етнама су Кина, ?апан, Аустрали?а, зем?е АСЕАН-а, С?еди?ене Државе и Западна Европа.

Ви?етнамски царинска испостава ?е у ?улу 2013. известила да ?е тотална вредност ме?ународне робне размене за прву половину 2013. била УС$ 124 мили?арди, што ?е 15,7% више него за исти период 2012. године. Мобилни телефони и ?ихови делови су били увожени и извожени у великим количинама, док ?е на тржишту природних ресурса, сирова нафта била на?више рангирани експорт, а велике количине гвож?а и челика су увезене током тог периода. САД ?е била зем?а ко?а ?е купила на?ве?у количину ви?етнамског извоза, док су кинеска добра била на?популарни?и ви?етнамски увоз.

Као резултат неколико мера зем?ишних реформи, Ви?етнам ?е постао велики извозник по?опривредних производа. Он ?е са на?ве?и произво?ач инди?ских ораха на свету, са ?едном тре?ином глобалне производ?е; на?ве?и произво?ач црног бибера, ко?а чини ?едну тре?ину светског тржишта; други ?е по величини извозник пиринча, после Та?ланда. Ви?етнам ?е други по величини извозник кафе. Ви?етнам има на?ве?у пропорци?у зем?е наме?ене узго?у перманентних усева – 6,93% – ме?у наци?ама у ширем подрегиону Меконг. Други примарни извозни продукти су ча?, гума, и риб?и производи. По?опривредни удео ви?етнамског ГДП ?е пао зад?их децени?а, опада?у?и са 42% у 1989. години до 20% у 2006, ?ер ?е продукци?а других сектора економи?е порасла.

Године 2014. зем?а ?е уговорила споразум о слободно? трговини са Европском уни?ом ко?и ?о? да?е приступ ЕУ генерализованом систему преференци, ко?и пружа преферентни приступ европским тржиштима зем?ама у разво?у, путем ума?ених тарифа.

Наука и технологи?а

Хуманоидни робот ТОПИО 3.0, ви?етнамске произвд?е

Ви?етнамски научници су развили многа академска по?а током династи?ске ере, пре свега друштвене науке. Зем?а се поноси милени?умски дугачком традици?ом аналитичких истори?а, као што ?е ??i Vi?t s? ky toàn th? кра?евског историчара Нго Си Лиена. Ви?етнамски монаси предво?ени абдицираним царом Тран Нхан Тонгом су развили Trúc Lam Zen грану филозофи?е у 13. веку. Аритметика и геометри?а су биле нашироко предаване у Ви?етнаму од 15. века, користе?и као основу у?беник ??i thành toán pháp ко?и ?е написао Лионг Те Винх. Он ?е увео у Ви?етнам по?ам бро?а нуле, док ?е Мак Хиен Тич користио термин s? ?n (?непознат/та?ан/скривен бро?“) за негативне бро?еве. Ви?етнамски научници су исто тако произвели бро?не енциклопеди?е, као што ?е Van ?ài lo?i ng? писца Lê Quy ??n.

У нови?е време, Ви?етнамски научници су направили мноштво знача?не доприноса у разним областима студи?а, пре свега у математици. Hoàng T?y ?е био пионир у приме?ено математичком по?у глобалне оптимизаци?е у 20. веку, док ?е Ng? B?o Chau осво?ио Филдсову меда?у 2010. године за доказ фундаменталне леме у теори?и аутоморфних форми. Ви?етнам тренутно ради на разво?у дома?ег свемирског програма, и планира да конструише ви?етнамски свемирски центар до 2018. ко?и ?е коштати УС$ 600 милиона. Ви?етнам ?е тако?е направио знатан напредак у разво?у робота, као што ?е ТОПИО хуманоидни модел. Године 2010, ви?етнамска укупна државна потрош?а на науку и технологи?у ?е била око 0,45% ?еговог ГДП.

Литература

• Herring, George C. (2001). America's Longest War: The United States and Vietnam, 1950–1975 (4th изд.).  .
• K.W.Taylor. A History of the Vietnamese. Cambridge University Press 2013
• Jahn, G.C. (2006). "The dream is not yet over". In Fredenburg P., Hill B. (eds.): Sharing rice for peace and prosperity in the Greater Mekong Subregion. Victoria, Australia: Sid Harta Publishers. pp. 237–240.
• Karrnow, Stanley (1997). Vietnam: A History. (2nd edition). Penguin. ISBN 978-0-14-026547-7. 
• McMahon, Robert J. (1995). Major Problems in the History of the Vietnam War: Documents and Essays. .
• Tucker, Spencer, ур. (1998). Encyclopedia of the Vietnam War. Abc-Clio. ISBN 978-0-87436-983-0. . 3-volume reference set; also one-volume abridged edition (2001).
• Brinkhoff, Ulrich (2014). Albtr?ume am Saigon-Fluss.Südvietnam 1965-1968. ISBN 978-3-89688-516-6.  Münster.
• Susanne My Giang, Andreas Grimmel, Eckhard Grimmel 2012: Vietnam – Natur, Geschichte, Gesellschaft, Wirtschaft, Politik. 2011. ISBN 978-3-631-60447-2. . Peter Lang Verlag, Frankfurt am Main.
• Heinz Kotte, Rüdiger Siebert (2001). Vietnam. Die neue Zeit auf 100 Uhren. ISBN 978-3-88977-604-4.  Lamuv, G?ttingen.
• Peter Scholl-Latour (1981). Der Tod im Reisfeld, 30 Jahre Krieg in Indochina. ISBN 978-3-548-33022-8. . Ullstein, Frankfurt.
• Le Thanh Khoi: 3000 Jahre Vietnam – Schicksal und Kultur eines Landes. Bearbeitet und erg?nzt von Otto Karow. München 1969. (Originalausgabe: Paris 1955).
• National Human Development Report 2001 – Doi Moi and Human Development in Vietnam. National Centre for Social Sciences and Humanities. The Political Publishing House, Hanoi 2001.
• Vietnam: Selected Issues and Statistical Appendix. International Monetary Fund, Washington 1998, 2002. (es gibt mehrere Ausgaben – verwendet für diesen Artikel wurden diese beiden Ausgaben)
• Margara, Andreas (2012). Der Amerikanische Krieg - Erinnerungskultur in Vietnam. Berlin: Regiospectra. ISBN 978-3-940132-48-2. 
• Mason Florence, Virginia Jealous (2003). Vietnam. ISBN 978-1-74059-355-7. . 7. izdanje. Lonely Planet Publications, Victoria.
• Karnow, Stanley (1997). Vietnam, a history. New York: Penguin Books. .
• Nguy?n Kh?c Vi?n: Viet Nam, a Long History. Th? Gi?i Publishers, Hanoi 1999.
• ??ng Nghiêm V?n, Chu Thái S?n, L?u Hùng: Ethnic Minorities in Viet Nam. Th? Gi?i Publishers, Hanoi 1993.
• Lê Bá Th?o: Viet Nam – The Country and its Geographical Regions. Th? Gi?i Publishers, Hanoi 1997.
• Minh Chi, Hà V?n T?n, Nguy?n Tài Th?: Buddhism in Viet Nam. Th? Gi?i Publishers, Hanoi ??.
• H?u Ng?c, Nguy?n Kh?c Vi?n: From Saigon to Ho Chi Minh City – A Path of 300 Years. Th? Gi?i Publishers, Hanoi 1998.
• Vietnam Cultural Window (Cua-sa-van-Hóa-Viêt-Nam). The Gioi Publishers, Hanoi 1998ff. (monatlich)
• Vietnamese Studies. The Gioi Publishers, Hanoi 1964ff. (viertelj?hrlich)
• VietNam Kurier. Freundschaftsgesellschaft Vietnam e. V., Düsseldorf 1977ff. (viertelj?hrlich)
• Südostasien Aktuell. Institut für Asienkunde, Hamburg 1982ff. (zweimonatlich)
• Vьetnam. Spravo?nik. M.: Nauka, 1993.
• Dэvidson, Filipp B. (2002). Vойna vo Vьetname (1946—1975 gg.). M.: Izografus : Эksmo. ISBN 978-5-94661-047-6. 
• Zapadova E. A. Ob izu?enii Vьetnama v Rossii //Pisьmennыe pamяtniki i problemы istorii kulьturы narodov Vostoka. XXII godi?naя nau?naя sessiя LO IV AN SSSR. ?.I. M. (1989). pp. 117–123
• Ilьinskiй M.M. (2000). Indokitай. Pepel ?etыreh vойn (1939—1979 gg.). Voennыe tайnы XX veka. M.: Ve?e. ISBN 978-5-7838-0657-5. 
• M. B. Kohan, ур. (1991). Iskusstvo Vьetnama. M.: Gos. muzей iskusstva narodov Vostoka; VRIB ?Soюzreklamkulьtura?. 
• V. Я. Belokrenickiй; V. V. Naumkin, ур. (2008). Istoriя Vostoka: v 6 t. T.6. Vostok v novей?iй period (1945—2000 gg.). 6. M.: Vosto?naя literatura RAN. стр. 1095. ISBN 978-5-02-036371-7. 
• I. D. Bak?t; V. I. Meщerяkova; G. M. Maslov, ур. (1991). Istoriя Vьetnama. M.: Nauka. Glavnaя redakciя vosto?nой literaturы. ISBN 978-5-02-017089-6. 
• Мосяков, В. Д.; Тюрин В. А. (2004). Istoriя Юgo-Vosto?nой Azii. M.: Vosto?nый universitet. ISBN 978-5-98196-021-5. 
• Saidov, Akmalь Holmatovi?, ур. (2000). Nacionalьnыe parlamentы mira : эncikl. sprav. Ros. akad. nauk, Institut gosudarstva i prava RAN. M.: Volters Kluver. ISBN 9785466000429. 
• Nguen Fi Hoanь. (1982). D. V. Deopika, ур. Iskusstvo Vьetnama. O?erki istorii izobrazitelьnogo iskusstva. M.: Progress. 
• A. Я. Suharev, ур. (2001). Pravovыe sistemы stran mira. Эnciklopedi?eskiй spravo?nik. Izdatelьstvo NORMA. ISBN 978-5-89123-527-4. 
• E. M. ?ukov, ур. (1963). Sovetskaя istori?eskaя эnciklopediя: v 16 t. 3: Va?ington — Vя?ko. M.: Sov. Эnciklopediя. 
• E. M. ?ukov, ур. (1967). Sovetskaя istori?eskaя эnciklopediя: v 16 t. 10: Nahimson — Pergam. M.: Sov. Эnciklopediя. 
• Windrow, Martin (1998). The French Indochina War 1946-1954. Osprey Publishing. ISBN 978-1855327894. 

Спо?аш?е везе

• ?Комунистичка парти?а Ви?етнама”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2010. г. 
• ?Влада”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2010. г. 
• ?Народна Скупштина”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2008. г. 
• Министарство спо?них послова
• Статистичка канцелари?а
• Vietnam profile from BBC News
• ?Vietnam”. The World Factbook (2025 изд.). Central Intelligence Agency.  (CIA)
• ?Vietnam”. Архивирано из оригинала 3. 10. 2012. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза) from UCB Libraries GovPubs
• Ви?етнам на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• Vietnam at Encyclop?dia Britannica
• Ви?етнам (Викиатлас)
• Key Development Forecasts for Vietnam from International Futures
• -author= -