客如云宣布升级开放平台 计划进军国外市场

За друга значе?а, погледа?те страницу ?ордан (вишезначна одредница).

Хашемитска Кра?евина ?ордан ??????? ???????? ????????? (арапски)
Застава Грб
Крилатица: Бог, домовина, кра? (арап. ????? ?????? ?????)
Химна: Кра?евска химна ?ордана (арап. ?????? ?????? ???????)
Главни град	Аман
Службени ?език	арапски
Владавина
Кра?	Абдулах II
Председник Владе	Омар Разаз
Истори?а
Независност	Од Друштва народа 25. ма?а 1946.
Географи?а
Површина	?
— укупно	92.342 km2?(110)
— вода (%)	~0,01
Становништво	?
— 2014.	9.531.712?(104)
— густина	62 ст./km2
Привреда
Валута	?ордански динар
— стоти део валуте	?100 пиастер?
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +2 до +3
Интернет домен	?.jo?
Позивни бро?	+962

百度 他们分别来自国际、经济、社会政法、历史四个学部，涉及世界经济、国际关系、非洲问题、房地产、医疗改革、人力资源、养老、社会福利等十几个领域。

?ордан (арап. ??????), или званично Хашемитска Кра?евина ?ордан (арап. ??????? ???????? ?????????) арапска ?е држава на Блиском истоку. Граничи се са Сири?ом на северу, Ираком на североистоку, Сауди?ском Араби?ом на истоку и ?угу, и Израелом/Палестинском Управом на западу. Са Израелом/Палестинском Управом дели обале Мртвог мора, а обале залива Акаба са Израелом/Палестинском Управом, Сауди?ском Араби?ом и Египтом. ?ордан се стратешки налази на разме?и Ази?е, Африке и Европе. Главни град, Аман, на?много?удни?и ?е град у ?ордану, као и економско, политичко и културно средиште зем?е.

?ордан ?е релативно мала, полусушна зем?а, готово без излаза на море, с површином од 89.342 km² (34.495 sq mi) и популаци?ом ко?а бро?и 10 милиона, што ?е чини 11. арапском зем?ом по бро?у становника. Сунитски ислам, ко?и исповеда око 95% становништва, доминантна ?е религи?а и коегзистира са аутохтоном хриш?анском ма?ином. ?ордан ?е више пута називан ?оазом стабилности” у турбулентном региону. Он ?е углавном непого?ен наси?ем ко?е ?е захватило регион након Арапског про?е?а 2010. Ве? од 1948. године ?ордан ?е прихватио избеглице из више суседних зема?а у сукобу. Према попису из 2015. године, у ?ордану ?е проце?ено 2,1 милион палестинских и 1,4 милиона сири?ских избеглица. Кра?евство ?е тако?е уточиште хи?адама ирачких хриш?ана ко?и су избегли од прогона Исламске државе. Иако ?ордан настав?а да прима избеглице, недавни велики прилив из Сири?е знача?но ?е оптеретио националне ресурсе и инфраструктуру.

?ордан ?е класификован као зем?а ?високог хуманог разво?а“ са економи?ом ?гор?ег сред?ег дохотка“. ?орданска економи?а, ?една од на?ма?их економи?а у региону, привлачна ?е страним инвеститорима по основу квалификоване радне снаге.] Зем?а ?е знача?но туристичко одредиште, ко?е тако?е привлачи медицински туризам због добро разви?еног здравственог сектора. Ипак, недостатак природних ресурса, велики проток избеглица и регионална превира?а коче економски раст.

Политика

Главни чланак: Политика ?ордана

?ордан ?е уставна монархи?а базирана на уставу проглашеном 8. ?ануара 1952. Извршна власт ?е доде?ена кра?у и ?еговом савету министара. Кра? потпису?е и извршава све законе. ?егово право на вето могу да премосте две тре?ине гласова у оба дома Народне скупштине. Он постав?а и може да разрешу?е све суди?е декретом, одобрава измене устава, проглашава рат и команду?е оружаним снагама. Одлуке кабинета, судске пресуде и новчанице се изда?у у ?егово име. Савет министара предводи преми?ер, а постав?а их кра?, ко?и може да разреши чланове кабинета на захтев преми?ера. Кабинет ?е одговоран Комори представника ?ордана у вези са пита?има опште политике и може бити приморан на оставку двотре?инским изгласава?ем ?неповере?а“ од стране овог тела.

Законодавна власт почива на дводомно? народно? скупштини. 120 посланика представничког дома се бира на општим изборима за четворогодиш?и мандат, а кра? може да их распусти. Девет места ?е резервисано за хриш?ане, дванаест за жене, и три за Черкезе и Чечене. Чланове сената (?их 60) постав?а кра? на осмогодиш?е мандате.

Устав предви?а три категори?е судова - цивилне, религиозне и посебне. Административно, ?ордан ?е поде?ен у 12 гувернерата. Сваким од ?их управ?а гувернер кога постав?а кра?. Они су ?едина власт за сва подруч?а власти и разво?не про?екте у сво?им областима.

Кра? Хусеин ?е владао ?орданом од 1953. до 1999, преживевши више изазова сво?о? владавини. Окончао ?е ванредно ста?е 1991. и легализовао политичке странке 1992. године. 1989. и 1993, ?ордан ?е одржао парламентарне изборе. Због контроверзних промена изборног закона, исламистичке парти?е су бо?котовале изборе 1997. године.

Кра? Абдулах II ?е наследио оца након ?егове смрти у фебруару 1999. Абдулах ?е брзо почео да ради на реафирмиса?у мировног споразума са Израелом, и на односима са С?еди?еним Државама. Током сво?е прве године на власти, Абдулах ?е вратио фокус владине паж?е на економске реформе.

Услед разних фактора, као што су структурне економске тешко?е и отворени?е политичко окруже?е, дошло ?е до по?аве спектра политичких парти?а. Кре?у?и се ка ве?о? независности, скупштина ?ордана ?е истраживала оптужбе за корупци?у против неколико личности из режима и постала ?е главни форум у коме се изражава?у различита политичка миш?е?а, ук?учу?у?и и исламистичка. Иако кра? Абдулах представ?а главну власт у ?ордану, и скупштина игра важну улогу.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а ?ордана

Мапа ?ордана

Положа?

?ордан ?е блискоисточна зем?а. Граничи се са Сири?ом на северу, Ираком на североистоку, Сауди?ском Араби?ом на истоку и ?угу и Израелом на западу. Укупна дужина граница ?е 1619 km. ?ордан излази и на залив Акабу и Мртво море. Дужина обале износи 26 km.

Геологи?а и ре?еф

?ордан се састо?и углавном од сувог пусти?ског платоа на истоку, са вишим областима на западу. Долина Велике пукотине реке ?ордан одва?а ?ордан од Израела. На?виша тачка у зем?и ?е ?абал Рам (1734 м), а на?нижа ?е Мртво море (-408 м). ?ордан се сматра делом "колевке човечанства".

Клима

Клима у ?ордану ?е сува и вру?а, ?ер ?е зем?а углавном пусти?ска. Ме?утим, западни део зем?е прима ве?е количине падавина током кишне сезоне од новембра до априла. Просечна темпертура у Аману ?е 7,2 °C у ?ануару и 25,4 °C у ?улу. Просечна годиш?а количина падавина ?е 465 мм.

Флора и фауна

Петра

Становништво

Ме?у знача?ни?им градовима су престоница, Аман на северозападу, Ирбид и Аз Зарка на северу.

Административна подела

Главни чланак: Административна подела ?ордана

Административно, ?ордан ?е поде?ен у 12 покра?ина (мухафаза), ко?има управ?а?у гувернери ко?е постав?а кра?. Они су ?едина власт за сва подруч?а власти и разво?не про?екте у сво?им областима.

Вади Рум, ?ужни ?ордан

• А?лун (Ajlun)
• Аман (Amman)
• Акаба (Aqaba)
• Балка (Balqa)
• Ирбид (Irbid)
• ?ераш (Jerash)
• Керак (Kerak)
• Ман (Ma'an)
• Мадаба (Madaba)
• Мафрак (Mafraq)
• Тафила (Tafileh)
• Зарка (Zarqa)

Градови у ?ордану

Главни чланак: Градови у ?ордану

• Петра

Литература

• Salibi, Kamal S. (1998). The Modern History of Jordan. London: I. B. Tauris. ISBN 978-1860643316. 
• Taylor, Jane (2001). Petra and the Lost Kingdom of the Nabataeans. I. B. Tauris. ISBN 978-1-86064-508-2. 
• Ashton, Nigel (2008). King Hussein of Jordan: A Political Life. Yale University Press. ISBN 9780300091670. 
• El-Anis, Imad H. (2011). Jordan and the United States : the political economy of trade and economic reform in the Middle East. London: Tauris Academic Studies. ISBN 9781848854710.  case studies of trade in textiles, pharmaceuticals, and financial services.
• Goichon, Amélie-Marie. Jordanie réelle. Paris: Desclée de Brouwer (1967–1972). 2 vol., ill.
• Robins, Philip (2004). A history of Jordan. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521598958. 
• Ryan, Curtis R. (2002). Jordan in transition : from Hussein to Abdullah. Boulder, CO: Lynne Rienner Publishers. ISBN 9781588261038. 
• Teller, Matthew (1998). The Rough Guide to Jordan. London: Rough Guides.  Sixth edition 2016.

Спо?аш?е везе

• Кра? ?ордана Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (17. ма? 2008)
• Влада ?ордана Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (16. ?ул 2014)
• ?Званична туристичка презентаци?а ?ордана”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2020. г. 
• Jordan Travel Guide
• ?Jordan”. The World Factbook (2025 изд.). Central Intelligence Agency. 
• Jordan profile from the BBC News
• ?ордан (Викиатлас)
• Google Street View locations