聊城江北水城旅游度假区凤凰办事处凤凰中学规划方...

За друга значе?а, погледа?те страницу Беч (вишезначна одредница).

Беч Wien
Бургтеатар Катедрала Светог Стефана Хофбург Бечка државна опера Бечка градска ве?ница Карлскирхе Нови Хофбург Гор?и Белведере Музикфера?н Црква Светог Петра Шенбрун
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Аустри?а
Савезна држава	Беч
Становништво
Становништво	?
— 2022.	1.951.354
— густина	4.937,01 ст./km2
Агломераци?а (2021)	2.890.577
Географске карактеристике
Координате	48° 12′ 30″ С; 16° 22′ 21″ И
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Апс. висина	190 m
Површина	395,25 km2
Беч Беч на карти Аустри?е
Остали подаци
Градоначелник	Михаел Лудвиг (од 24. ма?а 2018. )
Поштански бро?	1000–1239, 1400, 1402, 1251–1255, 1300–1301, 1421, 1423, 1500, 1502–1503, 1600–1601, 1810, 1901
Позивни бро?	01
Регистарска ознака	W
Веб-са?т
www.wien.gv.at

Беч Wien
Светска баштина Унеска
Званично име	Истори?ски центар Беча
Место	Аустри?а, Савезничка окупаци?а Аустри?е, Нацистичка ?емачка, Савезна Држава Аустри?а, Прва аустри?ска република, ?емачка Аустри?а, Аустроугарска, Аустри?ско царство, Аустри?а
Координате	48° 12′ 30″ С; 16° 22′ 21″ И
Површина	41.478 km2 (4,4647×1011 sq ft)
Критери?ум	Културна: ii, iv, vi
Референца	1033
Упис	2001 (25. седница)

百度 还有人说：小黄在比赛中表现出的敢拼敢打的精神，在关键时刻的稳定心理状态，简直不像二队的。

Беч (нем. Wien, бечки ди?алект Wean, ма?. Bécs, архаично Ви?ена од итал. Vienna) ?е главни град и у?едно ?една од савезних држава Аустри?е. Са око 1.930.000 становника (2,9 милиона на ширем подруч?у града) Беч ?е 5. на?ве?и град Европске уни?е, далеко на?ве?и град Аустри?е и ?ено политичко, економско и културно средиште.

Град лежи на Дунаву у на?источни?ем делу Аустри?е недалеко од границе са Словачком, Ма?арском и Чешком, на раскрш?у путних праваца север-?уг, повезу?у?и Балтик са ?адраном, и запад-исток, повезу?у?и западну Европу са Балканом и да?е Ази?ом. Истори?а Беча почи?е пре око 4 милени?ума чиме се подруч?е града сврстава ме?у на?стари?е ?удске насеобине на свету. Беч ?е тако ?една од на?стари?их метропола у 'срцу' Европе, царски град и место укршта?а разних култура и утица?а, град ко?и ?е вековима имао воде?у улогу у креира?у политичке сцене Европе и овог дела света. Био ?е седиште императора Светог римског царства, главни град Аустри?ског царства те Аустроугарске монархи?е када ?е и достигао сво? врхунац кра?ем 19. века и са око 2.000.000 становника представ?ао четврти град по величини на свету (после Лондона, Париза и ?у?орка), културно средиште, речну луку, индустри?ски и трговачки центар повезан са чешким, ма?арским и ?ужнословенским зем?ама.

После периода пада, услед два светска рата и окупаци?е града од стране савезничких снага, Беч поново преузима старе функци?е трговачког центра ко?и ?е у добрим односима са источноевропским зем?ама, универзитетског, културног и туристичког центра ко?и угош?ава учеснике ме?ународних конференци?а и конгреса. Тиме ?е Беч данас ?едан од на?важни?их конгресних центара на свету и седиште многих ме?ународних институци?а, од ко?их су на?знача?ни?е организаци?а за европску безбедност и сарад?у (ОЕБС), Ме?ународна агенци?а за нуклеарну енерги?у (ИАЕА), организаци?а зема?а извозница нафте (ОПЕК), и ?едан од четири центра Организаци?е у?еди?ених наци?а.

Град ?е, изме?у осталог, и ?едно од на?оми?ени?их европских одредишта туриста из читавог света али и имиграната ко?и чине, посебно послед?их година, велики удео у бро?у градског становништва. Град годиш?е посете милиони туриста на?више захва?у?у?и многобро?ним културно-истори?ским споменицима, палатама и разноврсно? културно? понуди. Беч носи и епитет музичке престонице света у ко?о? су живели и стварали композитори као што ?е Моцарт или Бетовен и ?едног од на?знача?ни?их културних центара старог континента.

На основу студи?е консултантске фирме за ?удске ресурсе ?Мерцер” о квалитету живота у светским метрополама Беч ?е 2019. (као и низ година уназад) проглашен на?бо?им градом за живот на свету.

Географи?а

Беч се простире на 414,65 km2 и тиме ?е на?ма?а савезна држава Аустри?е. Смештен ?е у источни?ем делу Аустри?е, близу границе са Словачком. Град окружу?е савезна држава До?а Аустри?а. Надморска висина града варира у распону од 151 m у Лобау до 542 m на Херманскогелу (нем. Hermannskogel). Готово половина бечког региона ?е под зеленим површинама, од чега 28,4% територи?е града заузима?у паркови и баште, 16,6% бечке шуме, док се велики део ових површина искориш?ава и у по?опривредне сврхе. Беч ?е тако и ?една од 4 аустри?ске савезне државе где се узга?а винова лоза, на 1,7% територи?е.

Положа?

Поглед на Беч из сателита

Пово?ан географски положа? имао ?е пресудан утица? на разво? Беча, као ?едног од на?важни?их и на?ве?их градова сред?е Европе. Град ?е смештен изме?у североисточних венаца Алпа, у Бечком басену на Дунаву. Истори?ски Беч налазио се ?ужно од Дунава, да би се до данас проширио и на другу, северну обалу реке.

Беч ?е одувек представ?ао раскрсницу путева изме?у запада и истока, правцем Дунава изме?у централне и ?угоисточне Европе, и на рути на?стари?е европске трасе изме?у ?уга и севера, на Путу ?илибара. Овакав положа? града погодовао ?е првенствено разво?у трговине и путне инфраструктуре, а потом и не ма?е знача?ним културним утица?има и приливу становништва из разних региона Европе ко?и су дали велики допринос и оставили ?ак печат на разво? читавог Бечког региона.

Након пада Гвоздене завесе 1989. године, почи?у видно да ?ача?у економске и саобра?а?не везе са суседним северним и источним зем?ама. Тиме ?е близина Беча зем?ама бившег источног блока поново добила на знача?у. Тако ?е Словачка престоница Братислава уда?ена свега 60 km од Беча, те ?е то ?единствен пример у Европи да се два главна града налазе на тако мало? уда?ености ?едан од другог (изузима?у?и посебан случа? Ватикана и Рима). Коначно, након шире?а шенгенског простора 21. децембра 2007. године на Ма?арску, Чешку и Словачку, источне границе Аустри?е се први пут након новембра 1918. године могу поново прелазити без граничних контрола.

Клима

Климатски график Беча

Беч има умерено-континенталну климу са влажним утица?има из западне Европе, односно Атлантика, и хладни?им континенталним утица?ем са истока. Град има релативно топла лета са просечном дневном температуром у интервалу од 22 °C до 26 °C и на?нижом лет?ом просечном температуром од око 15 °C. Послед?их година ме?утим, температуре лети прелазе и 30 °C. Зиме су хладне, но ипак и релативно благе у односу на остале делове Аустри?е са просечном температуром од око 0 °C.

Просечна годиш?а температура у средиш?им деловима града износи 11,4 °C, док ?е у предгра?има и на ободу нешто нижа и износи 10,2 °C. Количина падавина генерално варира током године и на?виша ?е током ?уна у ?ула. На?ве?а вероватно?а снежних падавина ?е у периоду од друге половине децембра до почетка марта.

Клима Беча
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	16,8 (62,2)	20,3 (68,5)	25,4 (77,7)	27,4 (81,3)	31,5 (88,7)	36,5 (97,7)	36,1 (97)	39,5 (103,1)	31,8 (89,2)	24,8 (76,6)	21,3 (70,3)	16,4 (61,5)	39,5 (103,1)
Максимум, °C (°F)	3,8 (38,8)	6,1 (43)	11,5 (52,7)	16,1 (61)	21,3 (70,3)	24,0 (75,2)	26,7 (80,1)	26,6 (79,9)	21,1 (70)	15,3 (59,5)	8,1 (46,6)	4,6 (40,3)	15,3 (59,5)
Просек, °C (°F)	1,2 (34,2)	2,9 (37,2)	6,4 (43,5)	11,5 (52,7)	16,5 (61,7)	19,1 (66,4)	21,7 (71,1)	21,6 (70,9)	16,8 (62,2)	11,6 (52,9)	5,5 (41,9)	2,4 (36,3)	11,4 (52,5)
Минимум, °C (°F)	?0,8 (30,6)	0,3 (32,5)	3,5 (38,3)	7,8 (46)	12,5 (54,5)	15,1 (59,2)	17,4 (63,3)	17,5 (63,5)	13,6 (56,5)	8,8 (47,8)	3,6 (38,5)	0,5 (32,9)	8,3 (46,9)
Апсолутни минимум, °C (°F)	?19,1 (?2,4)	?22,6 (?8,7)	?17,4 (0,7)	?2,1 (28,2)	4,9 (40,8)	6,8 (44,2)	10,9 (51,6)	10,1 (50,2)	5,6 (42,1)	?1,8 (28,8)	?7,0 (19,4)	?15,4 (4,3)	?22,6 (?8,7)
Количина падавина, mm (in)	21,3 (0,839)	29,3 (1,154)	39,1 (1,539)	39,2 (1,543)	60,9 (2,398)	63,3 (2,492)	66,6 (2,622)	66,5 (2,618)	50,4 (1,984)	32,8 (1,291)	43,9 (1,728)	34,6 (1,362)	547,9 (21,57)
Количина снега, cm (in)	18,6 (7,32)	15,6 (6,14)	8,3 (3,27)	1,5 (0,59)	0,0 (0)	0,0 (0)	0,0 (0)	0,0 (0)	0,0 (0)	0,0 (0)	7,9 (3,11)	16,4 (6,46)	68,3 (26,89)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm)	5,3	6,0	8,1	6,3	8,3	9,3	8,2	8,5	6,9	6,0	7,5	7,6	88
Сунчани сати — месечни просек	70,1	101,6	142,9	197,5	238,5	237,9	263,1	251,6	181,6	132,3	66,7	51,8	1.935,5
Сунчано време — месечни проценти	25,6	35,5	40,1	48,2	50,6	49,6	54,4	56,8	53,8	40,6	23,9	19,8	41,58
UV индекс	1	2	3	4	6	7	7	6	4	3	1	1	3,8
Извор #1: Central Institute for Meteorology and Geodynamics
Извор #2: Weather Atlas

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Беча

Дворац Белведере

Истори?а Беча почи?е пре око 4000 година, док први писани истори?ски извор датира из 13. века. Подруч?е данаш?ег града представ?а ?едну од на?стари?их ?удских насеобина за шта велику заслугу има ?егов положа?. Беч ?е тако ?една од на?стари?их метропола у 'срцу' Европе, царски град и место укршта?а разних култура и утица?а, град ко?и ?е вековима имао воде?у улогу у креира?у политичке сцене Европе и овог дела света.

Праистори?а, римско доба и сред?и век

Римске ископине испод Hohen Markt-а у центру Беча

На подруч?у ко?е заузима данаш?и Беч налазило се првобитно келтско насе?е Vedunia (нем.Waldbach). Управо германска реч и назив града Vienna вероватно долази од речи овог првобитног насе?а. Археолошка истражива?а показу?у да ?е ?ош за време стари?ег каменог доба на Бечком подруч?у било спорадичног насе?ава?а, да би од мла?ег каменог доба оно било константно.

У 1. веку н. е. Рим?ани су на простору данаш?ег централног градског ?езгра изградили во?но утвр?е?е (каструм) у ци?у одбране границе тадаш?е провинци?е Панони?е. У продужетку каструма налазио се цивилни град Vindobona на простору данаш?ег 3. бечког округа (нем. Bezirk). ?ош и данас се могу разазнати правац пружа?а зидина римског утвр?е?а и пролаза дуж и испод уличица Бечког старог града. Рим?ани су се овде задржали све до 5. века н. е.

Келтско насе?е и касни?е во?но утвр?е?е Рим?ана налазили су се на кра??ем истоку Западног римског царства те су стога брзо постали жртве великих промена ко?е су наступиле услед сеоба германских народа. Посто?е чак и докази о великом пожару ко?и се догодио почетком 5. века н. е. када ?е изгорео велики део римских складишта и утвр?е?а, но преостали ипак нису напуштани ве? су штавише чак поново насе?авани. Улице и ку?е сред?овековног Беча пружале су се управо правцем зида римског утвр?е?а због чега су досе?еници користили ?едан ?егов део, као подршку пре свега, ко?и ?е и до данас очуван.

Центар сред?овековног Беча био ?е Berghof (данас улица Salvatorgasse). Прво оригинално поми?а?е датира ?ош из 881. године из Салцбуршких анала где се опису?е битка против Ма?ара али ?е не?асно да ли сама локаци?а обухвата град или Бечку реку. Приликом археолошких ископава?а прона?ени су гробови из 6. века, периода када су Бечом владали Лангобарди. Након тога Бечом су да?е господарили Словени па потом Авари.

Након победе Отона I у велико? бици против Ма?ара 955. године почео ?е успон Беча. Ве? у 11. веку Беч ?е био важно трговачко средиште, да би га 1105. године аустри?ски во?вода Ха?нрих II прогласио сво?им главним градом. Свега годину дана касни?е Аустри?а ?е постала во?водство па тиме и Беч седиште во?вода.

Након завршетка Тре?ег крсташког рата, енглески кра? Ричард I ?е приликом повратка у Енглеску зароб?ен у Ердбергу (нем. Erdberg) поред Беча, што ?е данас подруч?е 3. Bezirk-а. Новцем од откупа, ко?и ?е пла?ен за ?егово ослоба?а?е, основана ?е прва ковница новца и почело ?е прво ве?е финансира?е градске инфраструктуре и прошире?а Беча. Године 1221, Беч ?е, као други град аустри?ског во?водства после Енса (нем. Enns), добио статус града и посебан трговачки закон (нем. Stapelrecht). To значи да су сви трговци, ко?и су пролазили кроз град, сво?е производе морали да нуде и евентуално прода?у потенци?алним купцима у Бечу. Управо то ?е омогу?ило Бечли?ама посредну трговину и то на начин да су веома брзо успостав?ене бро?не трговачке везе, посебно дуж Дунава и према Венеци?и.

Хабсбурговци

Рудолф IV, познат као ?Утеме?ите?“, имао ?е пресудан утица? на разво? Беча

Након победе кра?а Рудолфа I над чешким кра?ем Отакаром II у бици 26. августа 1278. године почела ?е владавина династи?е Хабсбурговаца у Аустри?и.

За време владавине династи?е Луксембург, политичко седиште царства био ?е Праг те ?е Беч у новонасталим околностима остао у ?егово? сенци. Рани Хабсурговци су ме?утим, покушавали да?е да изгра?у?у град и тиме иду у корак са временом и актуелним приликама. Велике заслуге припада?у пре свега Рудолфу IV ко?и ?е паметном привредно-економском политиком успео да пове?а животни стандард становништва. Два к?учна потеза дала су му надимак ?Утеме?ите?“: оснива?е Универзитета у Бечу 1365. године и изград?а великог дела готске цркве Св. Стефана (нем. Stephansdom) у центру града.

Но ипак, долазе?и период превира?а у династи?и Хабсбурга донео ?е како многе промене, тако и извесни привредни пад Беча. После избора Алберта II за кра?а Светог римског царства 1438. године, Беч ?е постао ?егова резиденци?а. За ова? период и име Алберта II посебно се везу?у масовна прогнанства и уби?а?а бечких ?евре?а 1421/1422. године, нем. Wiener Gesera.

Од 1469. године, град у успону ?е постао седиште бискупи?е, па ?е тиме главна градска црква прерасла у катедралу Св. Стефана (нем. Stephansdom). Године 1556, Беч ?е коначно постао и седиште императора Светог римског царства чиме су Угарска (Ма?арска) и Бохеми?а (данаш?а Чешка) дошле под управу Хабсбурговаца.

Године 1551, почео ?е период реформаци?е те се тако, доктрином Мартина Лутера, протестантизам брзо ширио Бечом. У таквим околностима кра? Фердинанд ?е као одговор довео ?езуите у град ко?и су врло брзо остварили ?ак утица? ме?у становништвом Беча. Они су основали сво?е удруже?е и школе ко?е ?е предводио Бечки универзитет те ?е тиме Беч постао полазна тачка контрареформаци?е или тзв. католичке обнове у Светом римском царству.

Турске опсаде Беча

?ан Соб?ески под Бечом

Главни чланак: Опсада Беча (1529)

?ош 1529. године Беч ?е био први пут под турском опсадом, ко?а се завршила неуспехом. Граница изме?у хабсбуршког и османског дела Угарске лежала ?е готово 200 година свега око 150 km источно од града што ?е прилично ограничавало ?егов разво?.

Са друге стране, Беч ?е разви?ао и све више модернизовао планове одбране и утвр?е?а. Изград?а сигурносних утвр?е?а све до половине 17. века чинила ?е главни и на?ве?и део свих гра?евинских активности у граду. Оправданост ових радова показала се ве? 1683. године приликом друге турске опсаде ко?а ?е тра?ала свега 2 месеца након чега су се Османли?е морале пову?и пред налетом во?ске по?ског кра?а ?ана III Соби?еског. Ово ?е значило и дефинитиван почетак повлаче?а Османли?а из сред?е Европе.

Доба културног врхунца, период барока и класицизма

Барокни Беч, поглед са палате Белведере, 1758. година)

18. век био ?е златно доба за гра?евинарство и изград?у, период успона и процвата Беча. Дошло ?е до потпуне реизград?е и реконструкци?е гра?евина и градских целина у стилу барока (Vienna gloriosa), те су тако изгра?ени многобро?ни дворци и палате за племи?е од ко?их су на?познати?е палата Шенбрун (нем. Schloss Sch?nbrunn), Лихтеншта?н (нем. Liechtenstein), Шварценберг (нем. Schwarzenberg) као и Белведере (нем. Schloss Belvedere), раскошна палата сагра?ена за аустри?ског принца Еугена Саво?ског.

Интензивна изград?а одви?ала се, ме?утим и изван градских зидина, у ближим предгра?има. Од 1704. године предгра?а уз само градско ?езгро Беча, т?. ?егов зид (нем. Stadtmauer), су добила сопствени систем заштите. Тако ?е изгра?ен и насип (Liniewall) ко?и се пружао правцем данаш?ег бечког по?аса. Он ?е раздва?ао прва предгра?а (данас 3.Bezirk и да?е до 9.) од спо?аш?их, т?. уда?ени?их (данас од 10. до 16. Bezirk-а). Заштитни насип био ?е укупно дугачак 13,5 km и на ?егово? изград?и било ?е ангажовано комплетно становништво града узраста од 18 до 60 година, те ?е тако завршен у рекордном року од свега 4 месеца. Насип широк и висок импозантних 4 m био ?е изгра?ен првобитно од зем?е и о?ачан палисадом, да би тек 1735. године добио коначан изглед пошто ?е озидан опеком. Око ?ега се пружао чак и цик-цак канал, и то првенствено из сигурносних разлога. Новом реорганизаци?ом града насип ?е срушен 1894. године а ?егови остаци се могу местимично и данас видети дуж бечког по?аса.

Франц Шуберт, ?едан од великана 'Бечке класичне школе'

Након послед?их великих епидеми?а куге 1694. односно 1713. године, становништво Беча ?е константно расло. 1724. године град ?е према проценама имао око 150.000 становника, да би кра?ем 18. века та? бро? порастао до око 200.000. У овом периоду почело ?е и оснива?е мануфактура. Прва ?е основана у 2. Bezirk-у. Проблем хиги?ене у граду постепено ?е решаван првом организаци?ом комуналних служби, гра?евине и ку?е у граду су нумерисане и са радом ?е почела и градска пошта.

Са процватом града и градског живота, Беч ?е убрзо постао и ?едан од на?важни?их културних центара Европе, на?више на по?у класичне музике чи?и су на?знача?ни?и представници ?озеф Ха?дн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Царски град изме?у конзерватизма и авангарде

За време владавине Франца ?озефа I Беч ?е доживео процват на по?у уметности, културе и архитектуре

Од 1804. године Беч ?е главни град новоуспостав?еног Аустри?ског царства (1804—1864), да би у ?ему 1806. године било проглашено укида?е Светог римског царства. У Наполеоновим ратовима град ?е два пута осва?ан и то 1805. и 1809. године. Након пада Наполеона, у Бечу ?е 1814/1815. одржан Бечки конгрес ко?им ?е успостав?ена нова политичка мапа Европе.

Наредно доба ?е обележено немачком револуци?ом и бро?ним политичким превира?има, али и периодом бидерма?ера. Бидерма?ер ?е био надахну?е у политички тешко? ситуаци?и и и те како се испо?ио кроз културу, к?ижевност, моду и диза?н тог времена. То ?е заправо био послед?и период пре индустри?ализаци?е ко?а ?е веома брзо уследила. Ве? 1837. године ?е отворена прва лини?а железнице у Аустри?и.

Француска револуци?а 1848. године имала ?е од?ека и у Бечу те ?е тако 13. марта коначно угушена немачка револуци?а и државни канцелар Метерних, под притиском и масовним протестима у Бечу, поднео оставку.

Бечки Ринг-Парламент (1900)

Од 1850. године Беч се шири тако што се прва предгра?а унутар насипа урбанизу?у. 1858. године срушене су градске зидине (нем. Stadtmauer) ко?е су окруживале сам центар града (данас 1. округ) и на том месту сагра?ен ?е бечки Ринг (прстен) или нем. Ringstra?e. Бечки Ринг ?е раскошна авени?а дугачка 5,3 km ко?а кружи око централног дела Беча (1.Bezirk-а). Изград?а ?е отпочела са наменским планом шире?а града на месту срушеног градског зида одлуком цара Франца ?озефа I. Ринг ?е завршен и званично отворен 1865, да би у периоду од 1869. до 1888. године биле завршене раскошне гра?евине дуж ?ега попут Бечке државне опере, берзе, парламента, градске скупштине, бечког универзитета, музе?а, академи?а и позоришта. Ова улица ?единствена ?е у сво?о? монументалности и дала ?е пресудан печат читавог ?едног периода архитектонском стилу Беча. Захва?у?у?и томе ?е у истори?у уметности уведен термин 'стил бечког Ринга'.

Бал у холу Бечке скупштине код градоначелника Карла Лугера

Након велике поплаве 1830. године почело се размиш?ати о регулаци?и тока Дунава кроз град, што ?е и остварено у периоду од 1868. до 1875. године. Многи рукавци са обе стране реке су исушени док ?е централни, ко?и се пружао ка центру града, претворен у канал и са главним током реке образу?е острво, на коме су данас смештени 2. и 20.Bezirk. Са почетком индустри?ализаци?е средином 19. века и становништво Беча почи?е енормно да се уве?ава. 1870. године град ?е ве? имао 1 милион становника, да би свега 40 година касни?е, 1910-те та? бро? износио 2 милиона. На?познати?и градоначелник из овог доба био ?е Карл Лугер. Био ?е у служби од 1897. до 1910. године и познат ?е по реформама комуналних служби али и по израженом антисемитизму.

Ова? период представ?ао ?е у?едно и послед?и период културног врхунца Беча, т?. Бечке модерне (1890—1910). Он ме?утим ни?е био повезан са удруже?има уметника ко?и су припадали бечко? сецеси?и и ко?и су Беч начинили центром овог уметничког правца. На по?у музике новитет ?е представ?ала Друга бечка школа. У оваквим веома благотворним околностима и културно? атмосфери Зигмунд Фро?д ?е управо у Бечу развио сво?у психоанализу, ?едан од на?утица?ни?их психолошких праваца.

Први светски рат и прва република

Први светски рат донео ?е Бечу, иако не ве?а разара?а, општу кризу у снабдева?у становништва и пустоше?е. Кра? рата значио ?е и распад Аустроугарске монархи?е и оснива?е републике. Република Аустри?а проглашена ?е 12. новембра 1918. године у Бечком парламенту.

Беч ?е 1. ?ануара 1922. године раздво?ен од До?е Аустри?е и тиме доби?а статус засебне аустри?ске државе. Политика градских власти у овом периоду (1918—1934) била ?е по први пут демократски ори?ентисана, те ?е град носио надимак 'црвени Беч'. Но ипак, Беч ?е у то време био центар привредне и политичке нестабилности ме?уратне Аустри?е, сво?еврсна 'позорница' где су се критиковале али и одобравале одлуке конзервативне владе. Непремостиве разлике, изме?у соци?алдемократа са ?едне и хриш?анско-соци?алног 'Домобранства' савезне владе са друге стране, кулминирале су 1934. године чак и изби?а?ем гра?анског рата. Борбе су се разбуктале пре свега у Бечу, где ?е биланс страдалих и повре?ених био неколико стотина. Нешто касни?е, након неуспеле побуне радника против аустро-фашистичког режима у Бечу, укида се парламентаризам и проглашава се ауторитативна сталешка држава ко?а ?е убрзо припо?ена нацистичко? Немачко? 1938. године.

Нацизам и Други светски рат у Бечу

Споменик настрадалим ?евре?има, жртвама Холокауста, на ?евре?ском тргу у Бечу

Одмах након немачке окупаци?е (1938. године) почеле су прет?е, малтретира?а, п?ачке и истерива?а ?евре?а из Беча. Од око 200.000 бечких ?евре?а у имиграци?у ?е прогнано око 120.000 (ме?у ?има ?е на?познати?и Зигмунд Фро?д), и око 60.000 ?е уби?ено.

Бечка градска власт ?е по нацистичком принципу установила 'велики Беч' ко?и ?е настао припа?а?ем околних територи?а и интеграци?ом локалног становништва. Велики Беч био ?е површински чак три пута ве?и од територи?е ко?а му ?е заиста припадала.

Од 1944. године уследили су ваздушни напади на град при чему ?е уништена приближно ?една петина градског урбаног простора. Доста ?е страдао и сам центар Беча и гра?евине од истори?ске важности, пре свега зда?е Бечке опере и музе? Албертина. Катедрала Св. Стефана ?е оп?ачкана и запа?ена иако ?е пре тога претрпела ваздушне нападе практично без оште?е?а. Укупан бро? жртава ваздушних напада на град ?е 8.800.

Априла 1945. дошло ?е до завршних борби за Беч или 'бечке операци?е' при ко?о? су трупе Црвене арми?е поразиле Нацисте и осво?иле град.

Сов?етска управа, друга република и период обнове

Фонтана и споменик Црвено? арми?и на Шварценберговом тргу

Одмах након осва?а?а Беча и завршетка ратних де?става новоформирана сов?етска управа побринула се за поновно успостав?а?е градских структура, те ?е брзо дошло до формира?а политичких парти?а и обнове политичког живота. Но тек у проле?е 1945. године сов?етске трупе су допустиле улазак трупама 3 зем?е савезнице у град: САД, У?еди?еног Кра?евства и Француске. Беч ?е тиме од 1945. године био поде?ени град, и то на 4 засебна сектора.

На Шварценберговом тргу (нем. Schwarzenbergplatzt), ко?и се у периоду од 1945. до 1956. године звао Ста?инов трг, Црвена арми?а ?е подигла Споменик ослобо?е?а и ?унака или Споменик Црвене арми?е. Споменик ?е откривен 19. августа 1945. године и ?егово очува?е у првобитном облику загарантовано ?е уставом Аустри?е.

Након завршетка рата у Бечу ?е уследио општи привредни успон и обнова, у чему ?е велику улогу одиграо и Маршалов план. Трупе савезничких сила повукле су се дефинитивно из града до проле?а 1955. године, да би потом 15. ма?а исте године Аустри?а усва?а?ем устава коначно повратила и потпуни суверенитет над сво?ом територи?ом.

Беч у друго? половини 20. века, до данаш?их дана

У проле?е 1956. године Беч ?е прихватио мноштво избеглица из Ма?арске ко?е су бежале западно након неуспеле побуне против комунистичког режима. Други талас исе?еника кренуо ?е ка Бечу ве? 1968. године али овог пута из Чехословачке, након слома Прашког проле?а и сов?етске окупаци?е. Све ово значило ?е да Аустри?а поново поста?ала зем?а досе?еника, након што ?е после Другог светског рата велики бро? становништва емигрирао у САД у потрази за бо?им животом. Томе у прилог иду и споразуми потписани са Турском (1964. године) и Соци?алистичком Федеративном Републиком ?угослави?ом (1966. године) о прима?у радне снаге из ових зема?а. То ?е узрок и томе да данас на?ве?и бро? досе?еника у Бечу потиче са простора бивше ?угослави?е, ко?и се чак и додатно пове?ао избегличким таласом 90-их година.

Комплекс зграда У?еди?ених наци?а — Бечки интернационални центар

Друга половина 20. века представ?а и на?дуже мирнодопско раздоб?е у истори?и града ко?е ?е довело до разво?а Беча у модерну, према свету отворену метрополу. Ве? 1957. године Беч ?е постао седиште ме?ународне агенци?е за атомску енерги?у (ИАЕА), прве интернационалне организаци?е након 1945. године. Од 1965. град ?е седиште и организаци?е зема?а извозница нафте (ОПЕК-а). У Бечу ?е 1961. године одржан састанак на на?вишем нивоу председника САД ?она Ф. Кенеди?а и сов?етског председника Никите Хрушчова. Веома важна година за Беч била ?е и 1980-та када ?е отворен Бечки интернационални центар (ВИЦ) или УНО-град те ?е тиме Беч постао тре?е службено седиште У?еди?ених наци?а. Све ово ?е допринело да се Беч позиционира као препознат?иви конгресни и посреднички центар за решава?е конфликата у светским размерама. Управо су у Бечу 2006. године во?ени преговори о статусу Косова и Метохи?е.

Беч 21. века, небодери на северно? обали Дунава

Изград?ом Дунавског тор?а на северно? обали Дунава 1964. године и нешто касни?е комплекса зграда У?еди?ених наци?а, панорама Беча ?е знатно изме?ена духом модернизма. Знача?ан импулс разво?у градске инфраструктуре дала ?е и изград?а подземне железнице (нем. U-Bahn) те ?е ?ош 1978. године отворен први део прве лини?е, док радови на усавршава?у и прошире?у подземне мреже возова тра?у непрекидно до данаш?их дана.

Данас се Беч по свим ме?ународним критери?умима и истражива?има сврстава ме?у градове са на?вишим квалитетом живота на свету. Томе доприноси велики удео зелених површина на градском подруч?у (близу 50%) па тиме и веома добри еколошки услови и стандарди у граду, изузетно висока соци?ална сигурност, ниво заштите и поштова?а ?удских права, првокласан здравствени и високо разви?ен образовни систем, ефикасна и модерна ?авна управа, ?ако разви?ена градска инфраструктура (путна мрежа, систем ?авног градског превоза и квалитет станова?а), богата и квалитетна понуда алтернативних активности и на?зад шароликост култура.

Становништво

Популаци?а (ист.)
Год.	Поп.	±?% п.г.
1800.	271.800	—
1850.	551.300	+1,42%
1900.	1.769.137	+2,36%
1910.	2.083.630	+1,65%
1923.	1.918.720	?0,63%
1939.	1.770.938	?0,50%
1951.	1.616.125	?0,76%
1961.	1.627.566	+0,07%
1971.	1.619.885	?0,05%
1981.	1.531.346	?0,56%
1991.	1.539.848	+0,06%
2001.	1.550.123	+0,07%
2010.	1.689.995	+0,96%
2015.	1.797.337	+1,24%
2022.	1.931.593	+1,03%

По процени од 1. ?ануара 2022. године у граду ?е живело 1 931 593 становника.

Становништво Беча, као престонице Аустроугарске монархи?е (1867—1918), се константо пове?авало, што ?е била последица индустри?ализаци?е и миграци?а из других делова Монархи?е и Европе. Непосредно пред Први светски рат, 1910. године, Беч ?е имао преко 2 милиона становника и био ?едан од 5 на?ве?их градова на свету. На?ве?и бро? досе?еника био ?е чешког порекла, због чега ?е Беч постао ?други на?ве?и чешки град”, после Прага.

Након завршетка Првог светског рата и распада Аустроугарске, велики бро? чешких и ма?арских имиграната се вра?а у сво?е новонастале државе, чиме укупан бро? становника Беча почи?е да се сма?у?е. Све до 80-их година 20. века бро? становника се сма?у?е да би у скори?о? прошлости поново почео да расте. Томе ?е допринела и изузетно велика миграци?а становништва са простора бивше ?угослави?е, махом из Срби?е и Босне и Херцеговине. По подацима из 2001. године, око 16% становништва Беча има држав?анство неке друге државе, од чега ?е половина са простора бивших ?угословенских република, на?више Срба. Потом следе Турци (3,5%), По?аци, Немци итд. Проце?у?е се да данас у Бечу живи око 180.000 Срба.

?език

Беч ?е центар у коме се сусре?у различите вари?анте аустри?ских ди?алеката немачког ?езика, што се граматички односи на класични немачки ?език са аустри?ским или бечким изговором и акцентом. У употреби ?е често и бечки ди?алект (винериш) ко?и представ?а сред?е-источно баварски ди?алект немачког ?езика.

Главни чланак: Бечки ди?алект

Велики део данаш?их становника града наводи неки други ?език као матер?и, а проценат оних ко?и савлада?у бечки ди?алект ?е доста различит и непознат.

Религи?а

Према попису из 2021. године, 34% становништва Беча чине нерелигиозни или недекларисани, 32% чине римокатолици, 15% су муслимани, 11% су православци, а остали чине 8% становништва.

Култура

Уметност и култура има?у дугу традици?у у Бечу. Посебну вредност и ме?ународни знача? има културно стваралаштво на по?у музике чи?и су утеме?ите?и били светски познати композитори и музичари. У светским размерама су познати Бечки валцер, Хор бечких дечака, традиционалне музичке манифестаци?е као што ?е Новогодиш?и концерт бечке филхармони?е, бечки балови, као и многобро?на културна зда?а попут Опере и многобро?них градских позоришта, галери?а и музе?а. Беч ?е познат и на по?у литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражава?а, боемству, традиционално? кухи?и и многобро?ним кафеима.

Важни правци, т?. културни кругови и институци?е у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустри?ска школа економиста.

Од 2001. године културно-истори?ско ?езгро Беча ?е на листи центара културне баштине од посебног знача?а и под заштитом Унеска.

Уметност

Музика

“Златна Сала” зда?а музичког удруже?а, у ко?о? се одржава Бечки новогодиш?и концерт

Беч важи за светски главни град музике ?ер су у ?ему радили и вековима стварали композитори ко?и су дали пресудан печат светско? музичко? сцени, пре свега на по?у класичне музике.

На?познати?и представници из групе бечких класичара (1780—1827) су ?озеф Ха?дн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, ?оханес Брамс, ?охан Штраус (мла?и), ?охан Штраус (стари?и), Франц Лехар, Антон Брукнер, Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком 20. века (Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг) и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармони?е, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен ?е 2006. године на?бо?им европским оркестарским саставом по оцени ме?ународних музичких струч?ака.

Музичари и музички продуценти новог доба на по?у електронске музике донели су граду ме?ународну популарност и у ?едном релативно новом музичком домену, Даунтемпу. Ова? нови музички жанр заправо потиче и оригинално из Беча и представ?а опуштени жанр електронске музике, спо? више врста жанрова као што су чил аут (енгл. Chill Out), трип хоп, ?ез, фанк и други.

Беч има разви?ену и поп-рок музичку сцену, чи?и ?е на?знача?ни?и представник Фалко, поп, рок и хип-хоп музичар ко?и ?е 1986. године доспео на 1. место америчке топ-листе синглова Билборд хот 100 (енгл. Billboard Hot 100) са песмом Rock Me Amadeus.

Позориште и опера

Дворско позориште (нем. Burgtheater) на Рингу

Сценска уметност има посебно дугу традици?у и важно место на по?у културе и уметности у Бечу. Поред Дворског позоришта (нем. Burgtheather), ?едне од на?еминентни?их позоришних сцена немачког говорног подруч?а, познати су и Народно позориште (нем. Volkstheather), престижно ?озефштатско позориште као и Позориште на бечко? реци.

Позориште на бечко? реци ?е послед?их година прерасло у важну позоришну сцену на ко?о? се изводе светске преми?ере многобро?них м?узикла, ме?у ко?има ?е далеко на?познати?и и на?успешни?и Елисабетх, м?узикл изво?ен широм света и на многим ?езицима. Луткарско позориште палате Шенбрун нуди другачи?и приказ, кроз уметничку игру скупоцених марионета, различитих позоришних комада и опера за децу и одрасле. Од 2000. године доде?у?е се и престижно Нестро? — позоришно призна?е на?успешни?им великанима сценске уметности у различитим категори?ама, на?важни?е призна?е ове врсте на немачком говорном подруч?у.

Бечка државна опера ?е ?една од на?познати?их оперских ку?а на свету. Поред ?е знача?на ?е и Народна опера (нем. Volksoper), позната пре свега по типичним бечким оперетама, али и класичним м?узиклима. Зда?е у ко?ем ?е преми?ерно изведена Бетовенова опера Фиделио од 2000. године поново ?е иск?учиво зграда опере. Концерти класичне музике одржава?у се ?ош и у зда?у Бечког музичког удруже?а (пре свега у “Златно? сали )”) и на?зад у Бечком концертном дому (нем. Wien Konzerthaus ). Заним?иво ?е да се у оквиру Музичке ку?е, ко?а ?е отворена 2000. године у Бечу, налази и Музе? звукова за децу и одрасле, први такав музе? на свету.

Музе?и

Истори?ски на?знача?ни?и музе?ски експонати данас се чува?у у зда?у Хофбурга. Ме?у на?знача?ни?има су ризница Хабсбуршке династи?е, део читаве колекци?е сабраних експоната од прворазредног знача?а ме?у ко?има се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустри?ског царства. Овде се налази и тзв. Сиси-музе? посве?ен аустри?ско? царици Елизабети и Национална библиотека Аустри?е.

Технички музе? у Бечу

Чувена Албертина припада тако?е дворском комплексу Хофбурга. Ова? музе? обухвата импозантну збирку графика са око 65.000 цртежа и преко милион графика што ?е чини на?ве?ом на свету. У новом делу комплекса Хофбурга налази се Ефески музе? ко?и представ?а део Музе?а истори?е уметности, колекци?а старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофе?а.

MUMOK, Музе? модерне уметности

Са супротне стране Ринга у односу на Хофбург налази се Трг Мари?е Терези?е и два, готово идентична музе?ска зда?а, Природ?ачког и претходно поменутог Музе?а истори?е уметности. Музе? истори?е уметности обухвата обимну колекци?у слика из доба ренесансног сликарства, ма?сторска дела Бро?гела, Рембранта, Рубенса, Тициана и других, док се у Природ?ачком музе?у чува статуета Вилендорске Венере, ремек-дело палеолитске уметности.

Бечки Кварт музе?а представ?а ?едан од на?ве?их културних, музе?ских комплекса на свету. Он обухвата Музе? модерне уметности (МУМОК), Леополдов музе? у коме се налази импозантна збирка дела Егона Шилеа поред колекци?а дела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустри?ског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галери?а уметности, Архитектонски музе?, Кварт плеса и игара, Ате?е 21 и Деч?и музе? Зоом.

Музе? Белведере, смештен у истоимено? барокно? палати, презенту?е уметност Аустри?е од сред?ег века, преко доба барока, до почетка 20. века, од чега су на?познати?и радови Густава Климта и Егона Шилеа. Посетиоце привлачи и Моцартова ку?а где ?е он компоновао познату оперу Фигарова женидба (због чега ?е и рани?и назив овог зда?а био Фигарова ку?а).

На Карловом тргу налази се Музе? града Беча (нем. Wien Museum) ко?и документу?е различите епохе у истори?и града кроз ?едну сталну и многобро?не сезонске поставке и експонате.

Од осталих музе?а знача?но ?е поменути Музе? приме?ене уметности (нем. МАК), ?евре?ски музе?, Технички музе?, Музе? сатова, Зигмунд Фро?д музе?, Лихтеншта?н музе?, Во?но-истори?ски музе?, Музе? трамва?а и Криминалистички музе?. Поред ових, треба споменути и познато изложбено зда?е бечких сецесиониста, изложбени простор уметничког форума аустри?ске банке (нем. Bank Austria Kunstfroum) као и квартовске музе?е сваког од 23 округа града Беча.

Архитектура

Унутраш?ост цркве Светог Петра у стилу рококоа

Бечку архитектуру карактерише шароликост стилова многобро?них истори?ских епоха почевши од романске Рупретове цркве, преко готске катедрале Светог Стефана и барокне Карлове цркве, до гра?евина из доба класицизма и модерне. Посебно треба издво?ити архитектуру историцизма (у Аустри?и тзв. Време оснивача, (нем. Grunderzeit)) до пред кра? 19. века ко?а ?е и у осталим градовима Монархи?е попут Прага и Будипеште оставила аутентично архитектонско обележ?е. Примери из овог периода су неоготска као и посебно интересантна и ретка архитектура неорококоа ко?а се употреб?авала углавном у унутраш?ости зда?а у обради ентери?ера. ?угендстил ?е на?бо?е уоч?ив на згради Сецеси?е, станици подземне железнице Карлов трг као и цркви Св. Леополда Отоа Вагнера.

Купола цркве Св. Леополда у Шта?нхофу

У Бечу су се саста?але и школовале многе светски познате архитекте, обликовавши сво?е иде?е неретко под утица?ем бечке архитектуре. Неки од ?их су Адолф Лос, Ото Вагнер, ?оже Плечник, Рихард Но?тра, ?озеф Франк и други.

Читав низ нових градских квартова настао ?е након 1990. године, пре свега Винерберг (нем. Wienerberg) на ?угу града и Донау Сити (нем. Donau City) на северно? обали Дунава. 202 метра висок Милени?ум тора? ?е од 1999. године на?виша гра?евина у Бечу, ко?а ?е симболично означила преокрет и почетак архитектонских иноваци?а у граду. Послед?их година ?е уоч?иво комбинова?е старих гра?евина са модерном архитектуром. Класичан пример ?е реконструкци?а Гасометара 2001. године ко?а ?е сво?им заним?ивим реше?има привукла светску паж?у.

Беч има статистички ма?е високих гра?евина у поре?е?у са другим метрополама. Тренутно у граду посто?и 40 небодера високих преко 40 m. Тиме ?е Беч дао приоритет квалитету станова?а наспрам квантитета при чему ?е ци? градских власти очува?е зелених оаза града као и културно-истори?ских целина, посебно старог градског ?езгра ко?е ?е под заштитом Унеска.

У прошлости ?е било више покуша?а град?е и пренамене старих гра?евина у високе стамбене и пословне зграде што ?е довело до оштрих полемика и критика градске управе. Као резултат тога данас посто?и строга регулатива ко?а недвосмислено регулише изград?у вишеспратница пре свега у централним зонама града. На основу ових прописа ?е на свега 26% територи?е града уопште дозво?ена град?а пословних и стамбених тор?ева ко?и чак и на том подруч?у мора?у испунити специ?алне услове тако да не ремете панораму и видике како тог дела града тако и целокупног Беча.

Привреда

Беч спада ме?у на?просперитетни?е регионе Европске уни?е. У поре?е?у са просечним БДП-ом Европске уни?е (ЕУ просек:100%) Беч ?е 2007. године досегао БДП индекс од 180% и тиме ?е 5. на?богати?и град-регион Европске уни?е, уз регионе Ужег Лондона (303%), Луксембруга (251%), Брисела (248%) и Хамбруга (195%). Град ужива и високу ме?ународну репутаци?у у погледу животног стандарда, ниске стопе криминалитета и високог нивоа личне и соци?алне сигурности становништва.

На основу студи?е консултантске фирме за ?удске ресурсе Мерцер, Беч ?е 2015. године заузео 1. место ранг листе градова са на?вишим животним стандардом, заузевши воде?у позици?у у ве?ини оце?иваних категори?а у на?ве?им градовима света.

Туризам

Туристички фи?акер у старом делу града

Захва?у?у?и разноврсно? културно? понуди, репрезентативно? архитектури, чувеним композиторима и у нови?е време запажено? позици?и на по?у конгресног туризма, Беч ?е ?една од на?оми?ени?их и на?познати?их европских дестинаци?а туриста из читавог света.

Познат као Престоница музике, град у коме су стварали Моцарт, Бетовен и Други светски познати композитори, Беч и данас негу?е културу класичне музике, балова и оперета што посебно привлачи велики бро? за?уб?еника у музику. Ме?у бро?ним атракци?ама посебно место заузима Бечка опера, Шенбрун, Хофбург, катедрала Св. Стефана, барокна палата Белведере, Албертина, Пратер, Кварт музе?а, Карлов трг, мноштво галери?а, музе?а (преко 100) и позоришта. ?една од на?познати?их градских авени?а ?е Ринг ко?а окружу?е само истори?ско ?езгро града и уз ко?у су смештене многе репрезентативне гра?евине и паркови, тако?е важне туристичке атракци?е (Парламент, Дворско позориште, Универзитет, Дунавски тора?, Берза итд.).

Захва?у?у?и свему наведеном, Беч оствару?е годиш?е велике приходе од туризма (преко 4 мили?арде евра), па ?е тиме то ?една од на?знача?ни?их привредних грана за град. Само бечке музе?е годиш?е посети 8 милиона ?уди, док ?е Шенбрун 2007. године посетило близу 2,6 милиона туриста. На?више туриста у Беч пристиже из Немачке (20,6%), Итали?е, С?еди?ених Држава и У?еди?еног Кра?евства (2008).

Градска инфраструктура

Беч има ?ако добро разви?ену саобра?а?ну инфраструктуру ко?а се константно и плански да?е разви?а и усавршава. Кроз 35% свих саобра?а?них праваца на подруч?у града пролази макар ?една лини?а градског превоза што ?е ?едан од на?бо?их резултата у поре?е?у са осталим европским метрополама. Да?е 32% (2007) саобра?а?них траса у граду има уре?ену бициклистичку инфраструктуру и на?зад 28% (2007) су у?едно и пешачке.

10 мостова (ук?учу?у?и железничке, метро и пешачке) повезу?у град са леве и десне обале Дунава, 7 леву обалу Дунава са Дунавским острвом, док Дунавски канал премош?ава укупно 35 мостова.

Саобра?а?

A 23 — Бечка Тангента

Бечка саобра?а?на мрежа састо?и се од 6.772 улица укупне дужине 2.800 km. Бечки по?ас (нем. Wiener Gürtel Stra?e), B221, ?една ?е од на?знача?ни?их саобра?а?ница у граду, тре?и по реду саобра?а?ни правац ко?и окружу?е централне делове Беча, након Ринга и ?Круга друге лини?е“ (нем. Zweierlinie). Са По?аса се одва?а?у знача?не магистралне саобра?а?нице ко?е одводе саобра?а? из центра ка уда?ени?им деловима града и Бечког региона.

Ауто-путеви се од града одва?а?у у облику звезде и углавном носе назив по правцу ко?им се пружа?у: А1 ка западу (нем. Westautobahn), А2 ?ужно (нем. Südautobahn), А4 исток (нем. Ostautobahn) и А22 (нем. Donauuferautobahn) правцем леве обале Дунава. Ауто-пут А3 ка Бургенланду се одва?а од ауто-пута А2 ?ужно од Беча, док ?е А5, северни ауто-пут, тренутно у изград?и и треба да буде надовезан на чешку мрежу ауто-путева. Ауто-пут А6 ?е отворен 2007. године и пружа се од одва?а?а од А4-исток ауто-пута ка Братислави.

A22 код Бечког интернационалног центра

А23, Бечка ?угоисточна Тангента (нем. Wienersüdosttangente) или градски ауто-пут ?е на?прометни?а саобра?а?ница Аустри?е. Ова? ауто-пут облика прстена повезу?е ауто-путеве А2, А4 и А22 на ?ужном ободу града и ?едан ?е од на?фреквентни?их и на?оптере?ени?их европских праваца. Тако ?е 2006. године у промет пуштен ?Спо?аш?и Ринг“ у виду брзе, експрес магистрале (S1) ко?и ?е знача?но растеретио Тангенту на ?угу, но у плану ?е ?егов наставак ка северу и повезива?е са ауто-путем А5 ко?и ?е изград?и (у правцу Брна). Поменути ?Спо?аш?и Ринг“ (S1) ?е са А1 и А2 повезан ауто-путем А21 ко?и представ?а западни ?Спо?аш?и Ринг ауто-пут“.

Проблеми са паркингом ?ав?а?у се углавном у централним деловима града па су уведене зоне кратког паркира?а (нем. Kurzparkzonen). У ци?у решава?а проблема са паркингом, за ?уде из региона ко?и свакодневно путу?у у град ради посла, Беч подстиче и нуди могу?ност паркира?а на ободу града на специ?алним паркинзима ко?и су смештени одмах до почетних станица неког од видова ?авног градског превоза. Град генерално прави и разви?а планове редукци?е индивидуалног саобра?а?а како би се екологи?а града и квалитет живота гра?ана побо?шао.

?авни градски превоз

Трамва? на Рингу

?авни градски превоз у Бечу чини мрежа брзих регионалних возова (нем. S-Bahn) и локални воз за Баден (нем. Badner Bahn) ко?и припада?у Аустри?ски државним железницама (нем. ?BB), као и мрежа Wiener Linien (метро-, трамва?ска- и аутобуска мрежа), City Airport Train и мноштво приватних аутобуских лини?а.

Станица лини?е U3 код Народне опере

Трамва?и у Бечу саобра?а?у од давне 1865. године, првобитно на ко?ску вучу да би 1897. у промет била пуштена прва лини?а на електрични погон. Данаш?у трамва?ску мрежу чине 32 лини?е укупне дужине 227,3 km (податак из 2007.) чиме се она сврстава ме?у на?дуже на свету.

Градска железница ?е отворена 1898. године, и она ?е од 1976. године сукцесивно трансформисана у подземну железницу т?. метро. Данас пет метро лини?а Бечког метроа мрежом дугачком 69,5 km превезе преко пола милиона путника годиш?е (2009. године 510,2 милиона.). Мрежа се константно и плански шири те су тако усво?ени планови за ?ен да?и разво? до 2020. односно након 2020. године

Главни чланак: Бечки метро

Бицикл као алтернативно средство превоза

?едан од Citybike пунктова у граду

Удео бициклистичког наспрам осталих видова саобра?а?а у Бечу ?е тренутно око 5%. До 2015. године би по плану надлежних служби та? удео требало да буде пове?ан на 8%. У по?единим деловима града, претежно у централним, та? удео ?е знача?но ве?и као на пример на потезу Мариахилферштрасе (нем. Mariahilferstra?e) где износи 20%.

Мрежа ?авних бициклистичких стаза и праваца у граду тренутно обухвата 1.100 km од чега ?е 21% потпуно независно од аутомобилског саобра?а?а.

Као алтернатива градском превозу посто?и ?единствен систем изна?м?ива?а бицикала, тзв. Citybike. Ова? систем ?е замиш?ен као алтернативна могу?ност брзог преласка са ?едног на други део ужег центра града и евентуалног преседа?а на одре?ену лини?у ?авног превоза ко?ом се стиже да?е до ци?а. Стога ?е и први сат вож?е градским бициклом бесплатан, док се следе?и пла?а 1€. Пре прве употребе потребно ?е регистровати се и пла?а?е, уколико ?е корисник задржао бицикл дуже од сат времена, се обав?а преко аутомата платним картицама на сваком од пунктова где се бицикл може изна?мити. Читав систем ?е комп?утеризован и функционише ?единствено тако да корисник може изна?мити бицикл на ?едном пункту у граду и вратити га на било ком другом од око 60 пунктова, Citybike станица. Према статистици, на?ве?и бро? корисника задржи бицикл кра?е од сат времена чиме се избегава пла?а?е. 2009. године ?е било регистровано око 210.000 корисника ко?и су градским бициклима прешли 1.317.000 km

Бечки окрузи

Главни чланак: Бечки окрузи

Бечки окрузи

Беч ?е политички поде?ен на 23 округа. Бечли?е их назива?у по ?иховом бро?у, а ретко кад именом. На пример нем. 17. Bezirk, срп. 17. округ, или тако?е нем. Der Siebzehnte, срп. ?седамнаести“. На сваком знаку ко?и носи име улице, налази се и бро? округа, испред имена улице. На пример нем. 17., Pezzlgasse.

Партнерски градови

• Будимпешта, од 1990.
• Москва, од 1991.
• Загреб, од 1994.
• Варшава
• Београд, од 2003.
• Тел Авив, од 2004.

Галери?а

• 
  Парламент
• 
  Дворац Белведере
• 
  Комплекс УН
• 
  Бечка државна опера
• 
  Скулптура ?охана Штрауса у градском парку
• 
  Природ?ачки музе?
• 
  Кварт музе?а
• 
  Дунав парк
• 
  Глориет
• 
  Градска ку?а
• 
  Беч но?у, поглед са Дунавског тор?а
• 
  Беч но?у, поглед са Дунавског тор?а

Види ?ош

• Дворац Шернбрун
• Главна железничка станица у Бечу

Спо?аш?е везе

• Wien.info — Званичан са?т туристичког центра.
• Wien.gv.at — Званичан са?т за?еднице, са интерактивном мапом.
• О Бечу — Туристички, гра?ански и културни водич са интерактивним мапама и сликама.
• Virtual Vienna Net, Vienna Expats
• VR Vienna — Виртуална тура Беча
• ?Слике Беча”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2006. г. 
• -author= - — Уметничке фотографи?е Беча
• ?Vienna — Слике Беча”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2006. г. 
• ?ZoomVienna”. , ?Vien.at”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза) — Фото-блогови
• Званични веб-са?т