车讯:丰富选择 维特拉新四驱车型将于7日上市

?асер Арафат
?асер Арафат 1996. године
Лични подаци
Пуно име	Мухамед ?асер Абдул Рахман Абдул Рауф Арафат ел Кудва ел Хасеини
Датум ро?е?а	4/(2025-08-07)24. август 1929.
Место ро?е?а	Каиро, Египат
Датум смрти	11. новембар 2004.(2025-08-07)?(75 год.)
Место смрти	Кламар, Сенски висови, Француска
Место укопа	Арафатово има?е
Народност	Арапин
Религи?а	сунитски ислам
Универзитет	Универзитет кра?а Фуада I
Професи?а	Цивилни инже?ер
Породица
Супружник	Суха Арафат
Деца	1
Политичка кари?ера
Политичка странка	Фатах
Мандати 1. председник Палестинске народне самоуправе 5. ?ул 1994. — 11. новембар 2004. Наследник Рави Фатух (привремени) 3. председава?у?и Палестинске ослободилачке организаци?е 4. фебруар 1969 — 29. октобар 2004. Претходник ?ах?а Хамуда Наследник Махмуд Абас
Потпис

百度 　　本书是集体智慧的结晶。

Мухамед ?асер Абдул Рахман Абдул Рауф Арафат ел Кудва ел Хасеини (арап. ???? ???? ??? ?????? ??? ?????? ????? ?????? ???????; 4/24. август 1929 — 11. новембар 2004), познати?и као ?асер Арафат (арап. ???? ?????) или по ку?и Абу Амар (арап. ??? ????) био ?е палестински политички во?а. Био ?е предс?едава?у?и Палестинске ослободилачке организаци?е од 1969. до 2004. и предс?едник Палестинске народне самоуправе од 1994. до 2004. године. Идеолошки настро?ен као арапски националиста и соци?алиста, био ?е ?едан од оснивача политичке странке Фатах, на чи?ем челу ?е био од 1959. до 2004. године.

Од 1983. до 1993. Арафат се налазио у Тунису и почео ?е да ме?а сво? приступ са отвореног сукоба са Израелцима на преговоре. Године 1988, признао ?е право Израела на посто?а?е и тражио реше?е са две државе за израелско-палестински сукоб. Године 1994, вратио се у Палестину, настанио се у граду Газа и промовисао самоуправу за палестинске територи?е. Учествовао ?е у низу преговора са израелском владом да оконча сукоб изме?у ?е и ПЛО. То ук?учу?е Мадридску конференци?у 1991. године, Споразуме из Осла 1993. и Самит у Кемп Де?виду 2000. године. Успех преговора у Ослу довео ?е до тога да ?е Арафат добио Нобелову награду за мир, за?едно са израелским преми?ерима ?ицаком Рабином и Шимоном Пересом, 1994. У то време, подршка Фатаха ме?у Палестинцима ?е опала са растом Хамаса и других милитантних ривала. Кра?ем 2004. године, након што га ?е израелска во?ска ефективно затворила у сво?у рамалу више од две године, Арафат ?е пао у кому и умро. Док ?е узрок Арафатове смрти остао предмет спекулаци?а, истраге руских и француских тимова су утврдиле да нису у пита?у било какве нелегалне рад?е.

Арафат ?е и да?е контроверзна личност. Палестинци га генерално виде као мученика ко?и ?е симболизовао националне теж?е свог народа. Израелци су га сматрали терористом. Палестински ривали, ук?учу?у?и исламисте и неколико левичара ПЛО-а, често су га прозивали као корумпираног или превише покорног у сво?им уступцима израелско? влади.

Дети?ство и младост

?асер Арафат ро?ен ?е 1929. године као пето од седморо деце палестинског трговца текстилом ко?и ?е пословао у Египту. Тачан датум и место Арафатовог ро?е?а предмет су спора ?егових биографа, иако се у неким ?еговим биографи?ама као место ро?е?а наводи град ?ерусалим, по сво? прилици ?асер Арафат ?е ро?ен на подруч?у Египта, могу?е у Каиру. Арафат по очево? страни има египатске крви док су ма?чини угледна ?ерусалимска породица. У дети?ству се ?асер Арафат сели изме?у ?ерусалима и Каира. Изби?а?ем првог Израелско-арапског рата 1948. године, тада деветнаестогодиш?и Арафат придружу?е се лоше наоружаним арапским доброво?цима ко?е ?е египатска во?ска вратила са ратног подруч?а пре него што су добили прилику да се боре. После рата млади Арафат се уписао на Каирски универзитет где ?е 1956. године стекао диплому инже?ера гра?евинарства. У Египту ?е развио интерес за политику придруживши се Муслиманском братству и деловао ?е као активан члан палестинске Студентске уни?е. Током Суецког рата 1956. године служио ?е као официр у египатско? во?сци али ни?е директно учествовао у борбама с Израелцима и англо-француским снагама.

На кра?у педесетих година двадесетог века ?асер Арафат напушта Египат и одлази у Кува?т где ради као гра?евинар. У Кува?ту ?е 1957. године Арафат ?едан од оснивача покрета Фатах — палестинске скупине ко?а ?е прихватила борбу против Израела во?ним средствима. Фатах ?е наредних година с ?орданске територи?е извео бро?не упаде у Израел, с бро?ним цивилним жртвама, због чега ?е постао посебно озлоглашен ме?у Израелцима. У ?едном од израелских осветничких напада 1968. године, мета напада израелских командоса била ?е база Фатаха у ?орданском селу Ал Кува?та у ко?ем ?е погинуло више од 150 палестинских герилаца. Упркос великим губицима у окрша?у с израелском во?ском, сраз у Ал Куваити ?е, захва?у?у?и одлучном палестинском отпору, претворен у Арафатову победу. Исте године ?асер Арафат уводи покрет Фатах у Палестинску ослободилачку организаци?у а у фебруару 1969. године заме?у?е Ахмада Шукеири?а на челу извршног ве?а ПЛО-а. Две године касни?е поста?е и врховни во?ни заповедник организаци?е.

Неспорни палестински во?а

Бро?не палестинске избеглице након израелско-арапских ратова сво?е су уточиште ве?ином пронашле у суседном ?ордану. До почетка седамдесетих година ПЛО ?е створио паралелну државу у ?ордану, ме?утим након сери?е палестинских отмица страних авиона у септембру 1970. ?орданском ?е стрп?е?у дошао кра?. ?ордански кра? Хусеин ?е заповедио напад на базе ПЛО-а у ?ордану и тешко их поразио, а ?асер Арафат ?е био приси?ен напустити ?ордан. Током седамдесетих година, неколико америчких извешта?а говори о Арафату као организатору терористичких акци?а ко?е су раних седамдесетих извели Палестинци, ук?учу?у?и бомбашки напад на сауди?ску амбасаду у Судану и егзекуци?е неколико страних дипломата. У септембру 1972. палестинска организаци?а ?Црни септембар“, ко?а ?е повезана с Арафатовим Фатахом, изводи терористичку акци?у на Олимпи?ским играма у Минхену у ко?о? ?е уби?ено ?еданаест израелских спортиста. Иако се Арафат оградио од свих терористичких акци?а, а 1974. године издао забрану о нападима ПЛО-а изван територи?е Израела, Западне обале и Газе, трагови ?егове повезаности с ме?ународним тероризмом су остали.

Важан корак у етаблира?у ?асера Арафата као неспорног палестинског во?е ?е дошао 1974. године када Арапска лига призна?е ПЛО као ?единог представника палестинског народа, након чега Арафат поста?е релевантна политичка фигура и у ме?ународним оквирима. Убрзо потом усли?едио ?е позив У?еди?ених народа Арафату да се обрати Главно? скупштини ОУН. У обра?а?у светско? ?авности преко говорнице УН-а, Арафат ?е — с пишто?ем око каиша — позвао на ствара?е палестинске државе и обе?ао наставак рата не буде ли решено палестинско пита?е. ?една од Арафатових реченица изречених пред УН-ом остала ?е до данас парадигма палестинске борбе; ?у ?едно? руци држим маслинову грану а у друго? пишто?. Немо?те допустити да ми маслинова грана испадне из руке“.

Након протерива?а палестинских герилаца из ?ордана, главни штаб ПЛО-а премештен ?е либански град Бе?рут где герилци ПЛО-а учеству?у у либанском гра?анском рату. До кра?а седамдесетих година ПЛО ?е из Либана извео бро?не нападе на израелску територи?у. Израелска во?ска 1978. године у операци?и Литани и поновно 1982. у операци?и Мир за Галиле?у упада на либанску територи?у са сврхом униште?а ПЛО-а. Након во?ног пораза палестинских герилаца и примир?а ко?е су организовали Американци, ПЛО и Арафат се извлаче из Бе?рута и тре?и пут селе, ова? пут у две хи?аде километара источни?е у Тунис. Пораз у Либану ?е ослабио Арафатов утица? ме?у Палестинцима но он ипак задржава статус палестинског во?е. Поко?и у палестинским изб?егличким камповима Сабра и Шатила ко?е су починили хриш?ански Фалангисти ?е изазвао симпати?е света за палестинско пита?е што ?е Арафат вешто искористио.

Смрт

Умро ?е у новембру 2004. након болести ко?а ?е тра?ала око месец дана. Према касни?им истражива?има утвр?ено ?е посто?а?е полони?ума, радиоактивног елемента, на ?егово? оде?и и четкици за зубе, као и на посмртним остацима, па се дошло до зак?учка да ?е тим отрован.

Литература

Спо?аш?и видео-запис

Booknotes interview with John and Janet Wallach on Arafat: In the Eyes of the Beholder, 23 December 1990, C-SPAN

• Aburish, Said K. (1998). Arafat: From Defender to Dictator. New York: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-58234-049-4. 
• Gowers, Andrew; Walker, Tony (2005). Arafat: The Biography. Virgin Books. ISBN 978-1-85227-924-0. 
• Karsh, Efraim (2003). Arafat's War: The Man and His Battle for Israeli Conquest. New York: Grove Press. ISBN 978-0-8021-1758-8. 
• Livingstone, Neil (1990). Inside the PLO. Reader's Digest Association. ISBN 978-0-7090-4548-9. 
• Rubin, Barry M.; Judith Colp Rubin (2003). Yasir Arafat: A Political Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516689-7. 
• Rubenstein, Danny; Leon, Dan (1995). The Mystery of Arafat. Steerforth Press. ISBN 978-1-883642-10-5. 
• Sela, Avraham. ?Arafat, Yasser.”. The Continuum Political Encyclopedia of the Middle East. . Ed. Sela. New York: Continuum, 2002. pp. 166–171.
• Wallach, Janet (1990). Arafat: In the Eyes of the Beholder. Lyle Stuart. ISBN 978-0-8184-0533-4. 

Спо?аш?е везе

• Yasser Arafat (1929–2004) at PASSIA
• A Life in Retrospect: Yasser Arafat, Time
• ?асер Арафат на веб-са?ту C-SPAN (?език: енглески)
• ?асер Арафат на веб-са?ту IMDb (?език: енглески) 
• ?Прику?ене ви?ести и коментари o чланку ?асер Арафат”. The New York Times. 
• ?асер Арафат на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)