优步自动驾驶车撞死人 如果事故发生在上海责任如何认定

Анимирана сери?а мапа ко?е приказу?у распад
?угослави?е од 1991. до 1992. Бо?е представ?а?у различите стране у сукобу.

---

  ?угослави?а (1945—1992)

  Хрватска (1991–)

  Словени?а (1991–)

  Република Српска Кра?ина (1991—1995), након операци?е ?Олу?а” (1995) и након прелазне управе ОУН у Источно? Славони?и, Бара?и и Западном Срему (1996—1998), дио Хрватске

  Република Македони?а (1991–)

  Хрватска Република Херцег-Босна (1991—1994), дио Босне и Херцеговине (1995–)

  Република Босна и Херцеговина (1992—1995), дио Босне и Херцеговине (1995–)

  Аутономна Покра?ина Западна Босна (1993—1995), дио Босне и Херцеговине (1995–)

  Савезна Република ?угослави?а (1992—2003)

  Република Српска (1992—1995), дио Босне и Херцеговине (1995–)

百度 我们拿下首局后，第二局有些保守，场上冲劲出现了一定的下降，而在对方连续得分之后，球员们打得偏紧，有些在等待（对手的失误）。

Распад Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е настао ?е као резултат низа политичких немира и сукоба током почетка деведесетих година 20. века. Након смрти ?осипа Броза Тита и распада Савеза комуниста ?угослави?е на републичке савезе, дошло ?е до периода политичких криза осамдесетих година, и до по?ачава?а сукоба око нерешених пита?а ко?и су прерасли у ме?уетничке оружане сукобе од 1991. и довели до распада Соци?алистичке Федеративне Републике ?угослави?е (СФР?) 1992. године и формира?а нових држава од шест соци?алистичких република. Ратни сукоби су били ма?и у СР Словени?и средином 1991, а у СР Хрватско? (1991—1995) и СР Босни и Херцеговини (1992—1995) прерасли су у гра?анске ратове са десетинама хи?ада мртвих. Гра?ански рат на АП Косову и Метохи?и 1998—1999. може се посматрати као наставак гра?анских ратова у СФР ?угослави?и и ?еног насилног распада ко?и ?е почео средином 1991.

Након савезничке победе у Другом светском рату, ДФ ?угослави?а ?е формирана као федераци?а шест република: Словени?а, Хрватска, Босна и Херцеговина, Срби?а, Црна Гора и Македони?а. Поред република, на подруч?у Срби?е су формиране дви?е аутономне покра?ине: Во?водина и Косово. Свака од република ?е имала сво? огранак Комунистичке парти?е ?угослави?е и влада?у?у комунистичку елиту, као и тензи?е ко?е су решаване на савезном нивоу. ?угословенски модел организаци?е државе, као и ?сред?и пут” изме?у планске и либералне економи?е, имао ?е релативан успех, а зем?а ?е прошла кроз период снажног економског раста и релативне политичке стабилности до осамдесетих година, под чврстом владавином доживотног предс?едника ?осипа Броза Тита. Након ?егове смрти 1980, ослаб?ени систем савезне владе и парти?е ни?е био у могу?ности да се носи са расту?им економским и политичким разлозима.

Осамдесетих година, побу?ени Албанци на Косову су тражили да Соци?алистичка Аутономна Покра?ина Косово доби?е статус конститутивне републике са правом самоопреде?е?а до отцеп?е?а, почевши са немирима 1981. године. Етничке тензи?е изме?у побу?ених косовских Албанаца и Срба тра?але су током читаве децени?е, што ?е довело до раста против?е?а политичких во?а Савеза комуниста Срби?е високо? аутономи?и покра?ина и неефикасном систему консензуса на федералном нивоу, ко?и су ви?ени као препреке остварива?у интереса Срба и ?угословена да живе у ?единствено? држави. У таквим околностима као политички во?а у СР Срби?и по?авио се Слободан Милошеви? 1987. године. Милошеви? на челу Савез комуниста Срби?е ?е са присталицама републичког ?единства у Срби?и преузео контролу у аутономним покра?инама Косово и Во?водина, а Милошеви?еви парти?ски истомиш?еници Савеза комуниста Црне Горе узели власт и у СР Црно? Гори 1989. године. ?ача?е Милошеви?а у Срби?и и присталица ?аке средиш?е власти у ?угослави?и у СР Црно? Гори, изазвало ?е снажно против?е?е политичких во?а у СР Словени?и и СР Хрватско?, ко?и су се залагали за демократизаци?у, али и разград?у ?угослави?е у времену промена Револуци?ама 1989. у сред?о? и источно? Европи.

Савез комуниста ?угослави?е се распао у ?ануару 1990. по федералним лини?ама, а током 1990, комунисти у неким републикама губе прве вишестраначке изборе одржане у зем?и од сепаратистичких парти?а, осим у Срби?и и Црно? Гори, где изборе доби?а Милошеви? и ?егови савезници. ?една република за другом су 1991. проглашавале независност, али статус српске ма?ине изван Срби?е и Црне Горе оста?е нерешен. Након низа ме?уетничких инцидената, уследили су ратни сукоби, прво у Словени?и, па у Хрватско? и затим у Босни и Херцеговини; ратови су оставили дугорочну економску и политичку штету у региону.

Позадина

Од ствара?а ДФ ?угослави?е 1945. године на власти у ?о? ?е била Комунистичка парти?а ?угослави?е (касни?е Савез комуниста ?угослави?е) на челу са ?осипом Брозом Титом. Он ?е прво био председник владе од 1945. до 1953, а 1953. изабран ?е за првог председника ?угослави?е. Током владавине Тита, спрово?ена ?е политика сузби?а?а ?авног испо?ава?а национализма код Срба, Хрвата, Словенаца, Муслимана и Албанаца. Ме?утим, и поред тога, биле су вид?иве по?аве национализма поготово, а то се нарочито показало у Хрватско? 1971. у тзв. Маспоку.

Паралелно са тим, у врху државног и парти?ског руководства, одви?але су се борбе изме?у централиста — предво?ених Александром Ранкови?ем и федералиста — предво?ених Едвардом Карде?ом. У то? политичко? борби Тито ?е подржао Карде?а и она ?е завршена ?Брионским пленумом” ЦК СК?, ко?и ?е одржан у ?уну и ?улу 1966. године. Тада ?е Ранкови? оптужен да ?е допустио та?но прислушкива?е Тита и сме?ен. С ?им су сме?ене и бро?не присталице ?аке средиш?е власти у СК?. Од тада почи?е ?ача федерализаци?а зем?е ко?а ?е врхунац достигла доноше?ем савезног Устава 1974. године. Та? Устав ?е дао широка овлаш?е?а свим републикама, али и покра?инама унутар Срби?е — Во?водини и Косову.

Српско републичко руководство било ?е незадово?но оваквим реше?ем, али ни?е имало смелости да се супротстави Титу и присталицама федерализаци?е. Истовремено од кра?а 1970-их, ?угослави?а ?е, после привредног напретка ко?и ?е уследио ангажова?ем ме?ународних кредита ММФ, као и пове?а?е животног стандарда, након истека гре?с периода почела да улази у економску кризу ко?а ?е по?ачала политичка сукоб?ава?а и ко?а се током следе?е децени?е продубила.

Политичка дешава?а после 1980.

После смрти ?осипа Броза Тита, ма?а 1980, Председништво СФР?, као врховни орган руково?е?а, ни изблиза ни?е имало Титову снагу одржава?а ?единства и способности да зем?у извуче из кризе. Осим економских тешко?а ?ачали су национализми и републички сепаратизми ко?и су водили у непомир?иве поделе. Побу?ени косовски Албанци почели су отворени?е износити захтеве о прераста?у Косова у седму ?угословенску републику. Марта и априла 1981, дошло ?е до великих немира на Косову, ко?и су применом силе, сузбиле ?угословенске во?не и полици?ске снаге. Ме?утим, напади Албанаца на Србе у ?ужно? српско? покра?ини су настав?ени.

После 1981, 103.000 Срба и Црногораца напушта Косово, углавном због притисака албанских власти и екстремиста.

Долазак Милошеви?а на власт

Слободан Милошеви? 1980-их.

Насилно протерива?е и шиканира?е Срба са Космета доводило ?е до све чеш?их протеста Срба из те покра?ине. Српско републичко руководство, ко?е ?е средином 1980-их предводио Иван Стамболи?, покушавало ?е да покаже да ?е проблем Косова проблем целе ?угослави?е. Зато ?е Срби?а насто?ала да постепено до?е до уставних промена, ко?е би аутономним покра?инама сма?иле високи степен аутономи?е ко?е су тада уживале. С друге стране, тензи?е на Косову су се по?ачавале (паралелно са економским тензи?ама унутар целе ?угослави?е), па ?е и сам Стамболи? у априлу 1986. посетио Косово По?е где ?е покушао да смири ситуаци?у. Ме?утим, ?егова посета ни?е допринела смирива?у ситуаци?е. Ненасилне и насилне побуне Срба против покра?инског руководства у наредном периоду су се све чеш?е низале.

Председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Срби?е Слободан Милошеви? 24. априла 1987, за?едно са покра?инским парти?ским функционером Аземом Власи?ем, посетио ?е Косово По?е, где се састао са тамош?им Србима ко?и су се жалили на терор Албанаца. Приликом те Милошеви?еве посете, дошло ?е до сукоба народа и милици?е, а Милошеви? ?е ?авно стао на страну косовских Срба, изговоривши реченицу ?Нико не сме да вас би?е!”. Око процене шта ?е требало учинити настао ?е раздор и у српском републичком руководству.

Убиство во?ника ?НА у касарни у Пара?ину 3. септембра 1987, ко?е ?е починио Албанац Азиз Ке?менди, само ?е погоршало ста?е. У српским меди?има почела ?е кампа?а и тврдило се да ?е то злочин Албанца уперен против ?угослави?е. Зато ?е у Срби?и каменовано више рад?и у власништву Албанаца. На седници Градског комитета Савеза комуниста Београда, тадаш?и лидер београдских комуниста, Драгиша Павлови?, критиковао ?е националистичке по?аве и осудио националистичку политику ко?у ?е спроводио ЦК СК Срби?е.

Милошеви? се окренуо против свог ментора и кума, тадаш?ег председника Председништва СР Срби?е Ивана Стамболи?а. Осма седница ЦК СК Срби?е одржана ?е 23. септембра 1987, на ко?о? Милошеви? укла?а са челних позици?а СКС Павлови?а и друге Стамболи?еве на?ближе сараднике, а три месеца касни?е и сам Стамболи? разрешен ?е дужности. Отада почи?е да се ме?а политика српских комуниста према Косову, Во?водини, али и према другим републикама. Отпочело ?е доба организованих митинга, ко?и су имали за ци? обара?е ?непослушних” номенклатура у власти.

На?пре ?е, преко демонстраци?а у октобру 1988, сме?ено покра?инско руководство у Во?водини. Убрзо потом, тако?е врше?ем притисака помо?у демонстраци?а, сме?ена ?е власт у Црно? Гори (11. ?ануар 1989). На Косову ?е 20. фебруара 1989. отпочео штра?к рудара у руднику Стари Трг, у околини Приштине. Рудари су захтевали обуставу на?ав?ених уставних и политичких промена, као и на?ав?ену смену покра?инских руководиоца.

Милошеви? ?е од ?угословенског руководстава затражио уво?е?е ванредног ста?а. Испред Савезне скупштине окупили су се косовски Срби. Воде?и словеначки политичар Милан Кучан напустио ?е 27. фебруара састанак и исте вечери на скупу у Цанкар?евом дому ?е из?авио да се у Старом Тргу ?брани авно?евска ?угослави?а”. Ова из?ава ?е у Срби?и наишла на негативну реакци?у и исто то вече, група студената београдског Универзитета, кренула ?е према савезном парламенту, а ускоро се то? колони прик?учио ве?и бро? гра?ана. Следе?ег дана, 28. фебруара, радници су добили слободан дан и око 300.000 ?уди, по процени ТВ Београд, протестовало испред Савезне скупштине у Београду. Говорници су се сме?ивали, али нико ни?е могао да умири масу, ко?а ?е захтевала да ?о? се обрати председник Председништва СР Срби?е Слободан Милошеви?, ко?и ?е то и учинио. На скандира?е масе ко?а ?е захтевала хапше?е косовског функционера Азема Власи?а, Милошеви? ?е одговорио да ?е испунити то обе?а?е.

Врло брзо након Власи?евог хапше?а и смене те постав?а?а нове покра?инске власти, Председништво СФР? увело ?е ванредно ста?е на Косову, 3. марта. Акци?ом снага српске полици?е у рудницима угушена ?е побуна албанских рудара.

Скупштина СР Срби?е 28. марта 1989. укида високи степен аутономи?е до тада САП Во?водини и САП Косову и вра?а их у државно-правни оквир СР Срби?е.

Ста?е 1989.

Услови за распад СФР? створени су 1989. године. Кра? блоковске поделе и руше?е Берлинског зида кра?ем 1989. истовремено ?е и почетак демократизаци?е зема?а источне Европе, али и почетак нове спо?не политике САД и Запада према источно? Европи и према СФР?. Кра? источног комунистичког политичког система ни?е, ме?утим, представ?ао и кра? истог политичког система у СФР?. Новонастале светске политичке прилике су из основа измениле однос снага у светско? политици и однос снага унутар СФР? и истовремено довеле у пита?е опстанак комунистичког политичког система СФР?. Амерички и западни политичари су захтевали промену комунистичког политичког система СФР? и прелазак на демократи?у. Нестанак источног политичког система и захтеви за промене и у СФР? и же?а по?единих комунистичких лидера да га задрже, довели су, у пита?е и опстанак СФР? као целине. Пита?е реформе политичког и економског система СФР?, ко?е ?е покренуо Едвард Карде? током 70-их, и спо?на политика су два фактора ко?а су на?више утицала на распад.

Од 1989. године нагло се погоршава?у односи изме?у Срби?е и осталих ?угословенских република, нарочито са СР Словени?ом. Након упада у савезни монетарни систем СФР? од стране СР Срби?е и одржаног митинга поводом прославе 600 година од Косовске битке, у ?уну 1989, почи?у ме?усобне оптужбе Београда и ?уб?ане. Прво ?е у септембру Словени?а прогласила амандмане на сво? Устав, проглашава?у?и приоритет републичког законодавства над савезним и формира?е сопственог монетарног система, а потом ?е 1. децембра словеначка полици?а забранила одржава?е митинга групи Срба у центру ?уб?ане ко?и су се успротивили оваквим променама. Хрватско руководство ?е помогло словеначком тако што ?е забранило пролазак кроз сво?у територи?у Србима са Косова ко?и су желели да присуству?у митингу. Руководство СР Срби?е на то ?е одговорило уво?е?ем економских санкци?а против СР Словени?е.

Пита?е политичког система СФР? после 1989. постало ?е предмет посебног интересова?а САД и Запада.

Српски и црногорски комунисти нису желели промену политичког система. Милошеви? ?е ?ош увек ?тражио” начин да унапреди соци?алистички политички систем и из?ав?ивао: ?Ми ?емо у?и у ту Европу, али наравно као равноправни чланови и наравно, то се само по себи подразумева, на наш ?угословенски и соци?алистички начин”. Према овоме српска власт ?е за буду?ност предви?ала ?угослави?у као федералну државу као до тада на челу са Савезом комуниста ?угослави?е.

Мир?ана Маркови?, Слободанова супруга, из?авила ?е ?Да ли ?емо живети у соци?алистичком или у неком другом друштву не?емо одлучивати о томе кроз дискуси?у и гласа?ем. ?угослави?а (СФР?) до соци?ализма ни?е ни дошла дискуси?ом, па га кроз дискуси?у не?е ни изгубити”, представ?ала ?е слику о политичко? клими ко?а ?е била доминантна у српско? власти.

Словеначки политичари су се залагали за конфедералну ?угослави?у, са могу?нош?у да свака република има право самоопреде?е?а да ли ?е остати у ?угослави?и или не.

Нестанак СК? и раст национализма 1990.

Главни чланци: 14. конгрес СК? и Политичке парти?е настале распадом СК?

Фра?о Ту?ман

Да би се пита?е ви?е?а буду?ности ?угослави?е решило, српски руководиоци су захтевали одржава?е 14. ванредног конгреса СК?. Он ?е одржан од 20. ?ануара до 22. ?ануара 1990. у Београду. У то време ?угослави?а ?е ?ош била ?еднопарти?ска држава. Српски комунисти су 1989. одби?али сваки разговор о променама соци?алистичког политичког система. На конгресу су сви српски предлози прихватани убед?ивом ве?ином, док су словеначки предлози о реорганизаци?и ?угословенске парти?е и политичког система СФР? гласа?ем одби?ен. Српско руководство ?е убрзо одбило словеначки предлог за ствара?е асиметричне федераци?е. Касни?е ?е одби?ен и за?еднички предлог делегаци?е СК Хрватске и СК Словени?е о ствара?у конфедераци?е. После два дана вербалног рата, словеначка делегаци?а напустила ?е конгрес. Хрватска делегаци?а ни?е хтела да се конгрес настави без присуства словеначких делегата, па ?е и она напустила парти?ски конгрес. Након овога долази до распада СК?, што ?е био увод у распад соци?алистичке ?угослави?е.

У свим ?угословенским републикама 1990. одржани су први вишестраначки избори. Комунистичке парти?е су изгубиле власт у четири републике (Словени?а, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македони?а), осим у Срби?и где ?е победила Соци?алистичка парти?а Срби?е (настала у?еди?е?ем Савеза комуниста Срби?е и Соци?алистичког савеза радног народа Срби?е) и Црно? Гори у ко?о? ?е победила Демократска парти?а соци?алиста (реформисани Савез комуниста Црне Горе) Момира Булатови?а и Мила ?уканови?а.

Нову политичку слику на просторима ?угослави?е углавном су креирали ?уди ко?и су се и током рани?ег периода били чланови СК?, али су тада ве?ином заступали друге погледе:

• У Словени?и на место председника дошао ?е Милан Кучан, бивши комуниста.
• У Хрватско? на место председника дошао ?е Фра?о Ту?ман, генерал ?НА, бивши комуниста, избачен из Савеза комуниста.
• У Босни и Херцеговини на место председника Председништва дошао ?е Али?а Изетбегови?, политичко-верски теократа.
• У Срби?и на место председника дошао ?е Слободан Милошеви?, комуниста.
• У Црно? Гори на место председника дошао ?е Момир Булатови?, комуниста.
• У Македони?и на место председника дошао ?е Киро Глигоров, бивши комуниста.

Нова хрватска власт почела ?е са избацива?ем Срба из свих државних органа. Срби?а ?е осудила такве дога?а?е. Тада ?е настала озби?на национална криза у СФР?.

Након победе ХДЗ на изборима, Хрватска ?е отворила врата за повратак ?уди ко?и су спроводили усташку политику током Другог светског рата. У Загреб су се вратили неки од бивших министара Анте Павели?а, попут Винка Николи?а, и многобро?ни високи службеници усташког режима, ме?у ко?има и Иво Ро?ница, командант Дубровника у Другом светском рату. Српски народ у Хрватско? 1990. осетио се угроженим због поновне по?аве усташких симбола, ко?и су били симбол страха и геноцида почи?еног према српском и другим народима у Другом светском рату, те повратка ?уди у државу ко?и су спроводили такву политику и могу?е рестаураци?е НДХ у ко?о? би био угрожен ?ихов опстанак.

У децембру 1990. Ве?е удруженог рада Скупштине Срби?е донело ?е два прописа ко?и су носили ознаке “строго повер?иво” и “службена та?на”, на основу ко?их ?е СР Срби?а упала у монетарни систем СФР? и из Народне банке ?угослави?е узела 1,4 мили?арди долара. Кад се то прочуло, функционери других република су тражили да се одговорни за ова? испад ухапсе и процесуира?у. То ?е подржао и савезни преми?ер Анте Маркови?. Руководство СР Словени?е ?е прво отворено протестовало због овог испада, чему су се придружили и остали, осим руководства СР Срби?е ко?е ?е ова? испад правдало потребама исплата плата и пензи?а. Борисав ?ови? у свом дневнику говори о ово? операци?и: “Разговор са Станком Радмилови?ем (Председником српске владе) у СПС… Мало га критику?ем шта то све раде са емиси?ом и са приходима ко?и припада?у федераци?и. Об?аш?ава да би без тога сигурно изгубили изборе, ?ер више од пола републике не би примало плате и пензи?е. Анте (Маркови?) се чудио и крстио како то да нисмо ‘банкротирали’, а ми смо га надмудрили. То ?е суштина.”

На референдуму о независности Словени?е, ко?и ?е одржан 23. децембра 1990, велика ве?ина гра?ана се определила за независност. За независност ?е гласало 88,5% свих гласача (94,8% посто изашлих), ко?а ?е проглашена 25. ?уна 1991.

Неста?а?е средиш?е власти у СФР? и пут у рат у прво? половини 1991.

Седница Председништва СФР? 9. ?ануара 1991.

Од друге половине 1990. влада Хрватске наоружавала ?е и пове?авала бро?ност припадника МУП-а и спремала за гра?ански рат. Во?е Срба као академик ?ован Рашкови? у Хрватско? имали су страх да нова власт у Хрватско?, ко?у ?е стварао Фра?о Ту?ман, има намеру да понови наси?а усташке Независне Државе Хрватске. Савезна власт СФР? покушала ?е неуспешно да заустави припреме Хрватске за гра?ански рат. Под председништвом Борисава ?ови?а Председништво СФР?, у проширеном саставу (то ?ест уз присуство председника владе СФР? Анте Маркови?а, 6 председника република и 2 представника покра?ина), разговарало ?е о нелегалном наоружава?у лица по политичко? и национално? припадности (т?. ствара?у републичких арми?а) 9. ?ануар 1991. године. Председништво ?е донело наредбу да се на територи?и СФР? распусте сви оружани састави ко?и нису део ?единствених оружаних снага СФР? и МУП-а, а чи?е уре?е?е ни?е у складу са савезним прописима ?угослави?е. Наре?ено ?е да се то оруж?е одмах преда на?ближим ?единицама ?НА. Као време до када се мора извршити наредба одре?ено ?е 10 дана, оруж?е ?е вра?ано само делимично, а Хрватска ?е тражила да се време за разоружава?е продужи до 21. ?ануар 1991, али во?е Хрватске и Словени?е нису били во?ни да слуша?у наредбу Председништва СФР?. Убрзо, на седници Председништва СФР? 22. ?ануар 1991. приме?ено ?е да ?е ?наредба о вра?а?у оруж?а само делимично извршена”.

На ТВ Београд 25. ?ануар 1991. приказан ?е видео снимак та?ног састанка ко?и се десио током 1990. изме?у министра одбране Хрватске Мартина Шпеге?а, и ?егових следбеника, а ко?и ?е снимила Контраобавешта?на служба ?НА. На састанку хрватски министар во?ске генерал-пуковник Мартин Шпеге? ?е рекао: ?Организова?емо уби?а?е во?ника и старешина [?НА]… То ?е бити гра?ански рат без милости…” Касни?е ?НА ?е оптужила Шпеге?а за изда?у и илегални увоз оруж?а, углавном из Ма?арске и организова?е припрема за гра?ански рат, како ?е то сам Шпеге? рекао.

Откри?е кри?умчаре?а оруж?а у Хрватску у комбинаци?и са кризом у Книну, упадомо у монетарни систем СФР?, избор влада ко?е су тежиле независности у Босни и Херцеговини, Хрватско?, Македони?и и Словени?и, као и резултат словеначког референдума су убедили многе да ?е ?угослави?а пред распадом.

Од 1. и 2. марта 1991. и сукоба у Пакрацу почело ?е ?ста?е ни рата, ни мира” у Хрватско? у коме ?е МУП Хрватске повремено оружано нападао ?НА. Да спречи сукобе полица?аца Срба и Хрвата око полици?ске станице у Пакрацу, у Пакрац ?е ушла 2. март 1991. оклопна ?единица ?НА, али су припадници МУП-а Хрватске пуцали и на ?НА.

У Београду су се 9. марта 1991. десиле демонстраци?е против Слободана Милошеви?а, ко?е су растеране уз помо? ?единица ?НА.

Седница Председништва СФР? 12. марта 1991.

Три дана након демонстраци?а у Београду 9. марта 1991, ко?е ?е организовала српска опозици?а и где ?е дошло до великих сукоба милици?е са масом демонстраната (две особе су погинуле), Председништво СФР? одржало ?е седницу у функци?и Врховне команде оружаних снага СФР?, ко?е су чинили ?НА и Територи?ална одбрана. Седници су присуствовали сви чланови Председништва, осим ?анеза Дрновшека, словеначког представника. Поред чланова Председништва, седници ?е присуствовао генералски врх ?НА, предво?ен генералом Ве?ком Кади?еви?ем, тадаш?им савезним секретаром за народну одбрану. На седници са Председништвом како би га убедили да прогласи ванредно ста?е што би дозволило ?НА да преузме контролу у читаво? СФР?, као што ?е то учинила у Београду. Министар одбране Ве?ко Кади?еви? ?е то правдао тврд?ом да посто?и завера да се разби?е држава, из?авивши:

На д?елу ?е перфидан и до кра?а разра?ен концепт разби?а?а ?угослави?е. Да се изазива?е гра?анског рата створе услови за спо?ну интервенци?у и дефинитивну успоставу марионетских режима на тлу ?угослави?е.

Ова из?ава ?е значила да су новоизабране владе сецесионистичких република ви?ене од српског руководства као марионете Запада. Хрватски делегат Ст?епан Меси? бесно ?е одговорио на предлог о уво?е?у ванредног ста?а, оптуживши ?ови?а и Кади?еви?а да покушава?у да искористе арми?у да створе Велику Срби?у и из?авио ?тo ?е рат”. ?ови? и Кади?еви? су онда затражили од делегата сваке републике да гласа?у да ли да дозволе уво?е?е ванредног ста?а и упозорио их ?е да ?е се ?угослави?а вероватно распасти ако се не уведе ванредно ста?е.

Разво? дога?а?а на седници

Кади?еви? ?е Председништву предложио да се уведе ванредно ста?е на територи?и целе ?угослави?е, донесе одлука о подиза?у борбене готовости оружаних снага, моментално разоружава?е нелегалних оружаних састава, хитан наставак политичких разговора о буду?ности зем?е, и доноше?е новог ?угословенског Устава.

• Тадаш?и председник Председништва, Борисав ?ови? (Срби?а), подржао ?е предлог во?ног врха, тврде?и да ?е зем?а запала у на?тежу кризу од свог оснива?а и да се налази пред гра?анским ратом.
• Ст?епан Меси? (Хрватска) категорички ?е одбио предлог. Он ?е оптужио српску власт да су на вештачки начин створена жаришта у Хрватско?, као и то да се ванредно ста?е предлаже да би се српско руководство спасило од притисака опозици?е.
• Васил Тупурковски (Македони?а) тако?е се оштро супротставио предлогу. Он ?е рекао да ?е за ?ега опци?а ванредних мера неприхват?ива и да су политичка средства на?важни?а за реше?е кризе.
• Боги? Боги?еви? (Босна и Херцеговина) критиковао ?е предлог и тврдио да ?е Устав превази?ен и преузак за реше?е кризе.
• Риза Сапун?и?у (Косово) сагласио се са Кади?еви?евим извешта?ем, али да ванредно ста?е треба усво?ити као упозоре?е.
• Ненад Бу?ин (Црна Гора) рекао ?е да ?е Председништво неспособно и неспремно да одлучу?е у оваквим ситуаци?ама.
• ?угослав Кости? (Во?водина) саопштио ?е да ?е кра??е време да се прекине са одуговлаче?ем одлука за судбину зем?е, и рекао да, ако се остане само на упозоре?има, сутра може бити касно.

После седнице, во?ни врх ?е преформулисао предлог и чланови Председништва СФР? су се из?аш?авали за одлуку о пове?а?у борбене готовости и додатно? мобилизаци?и, али без ванредних мера. За ова? предлог, гласали су Борисав ?ови?, Риза Сапун?и?у, ?угослав Кости? и Ненад Бу?ин. Против су били Ст?епан Меси?, Боги? Боги?еви? и Васил Тупурковски.

Седница са овим дневним редом прекинута ?е 13. марта, а настав?ена ?е 14. и 15. марта, када ?е Председништво коначно одбило, после тродневне дискуси?е, ве?ином гласова, предлог генералског врха ?НА.

Последице седнице

Истог дана када ?е Председништво дефинитивно одбило да подржи предлог арми?ског врха, Борисав ?ови? поднео ?е оставку на функци?у председника Председништва, али Народна скупштина Срби?е ни?е прихватила ?егову оставку. Одмах сутрадан, 16. марта, председник Срби?е Слободан Милошеви? из?авио ?е да Срби?а више не?е учествовати у раду Председништва. Наиме, након ?ови?еве оставке, очекивало се да ?е ?НА самостално кренути у реализаци?у сво?их планова, т?. заво?е?а во?не управе у зем?и. Но, пошто се то ни?е догодило, након пар дана Срби?а и ?ени сателити у Председништву СФР? повукли су оставке и вратили се на сво?е функци?е.

Референдум о независности Хрватске ?е одржан 2. ма?а 1991. на ком ?е 93,24% гласало за независност. Други круг референдума ?е одржан 19. ма?а 1991. о структури ?угословенске федераци?е. Референдумско пита?е ни?е ?асно говорило да ли ?е у корист или против сецеси?е. Референдум ?е питао гласаче да ли су за то да ?Хрватска хо?е да у?е у савез суверених држава са осталим републикама (у складу са предлозима република Хрватске и Словени?е за решава?е државне кризе у СФР?)?”. На референдум ?е изашло 83,56% гласача, пошто су Срби у Хрватско? углавном бо?котовали референдум. Од тога, 94,17% (78,69% од укупног бирачког тела) гласало ?е за предлог, док ?е 1,2% било против. Коначно, независност Хрватске ?е проглашена 25. ?уна 1991. године.

Ратови

Милан Кучан се обра?а Словенцима 25. ?уна 1991. у ?уб?ани.

Рат у Словени?и

Главни чланак: Рат у Словени?и

Во?ници ?НА у Словени?и

У Београду 24. ?ануар 1991. састале су се делегаци?е Срби?е, ко?у ?е водио Слободан Милошеви?, и делегаци?а Словени?е, ко?у ?е водио, Милан Кучан. На том састанку Милошеви? ?е рекао да Срби?а не?е правити тешко?е Словени?и ако она одлучи да се одво?и на миран начин у складу са уставом и правом Словенаца на самоопреде?е?е до одва?а?а. Ипак, Кучан и остале во?е Словени?е одабрале су да се насилно и без договора одво?е од СФР?, а разлози за ту одлуку нису потпуно ?асни.

Од марта до почетка ?уна 1991. Словени?а ?е завршавала припреме за рат против ?НА. Руше?и установе СФР?, посланици у скупштини Словени?е 6. марта 1991. прогласили су обуставу сла?а регрута из Словени?е у ?НА. Министарство во?ске Словени?е тражило ?е 23. марта 1991. од ?НА да за три месеца напусти подруч?е Словени?е, а Територи?ална одбрана Словени?е у марту 1991. извела ?е и ?едну во?ну вежбу припрема?у?и се за оружани сукоб са ?НА. Почетком ?уна 1991. ?авно ?е извршено полага?е заклетве око 260 редовних во?ника Словени?е у Игу (ко?и ?е пре био затвор) код ?уб?ане и Пекрама код Марибора. Пред сукоб, резервни састав милици?е Словени?е позван ?е на дужност 20. ?уна 1991. године, а полици?а и ТО Словени?е имали су око 35.000 наоружаних ?уди на почетку сукоба. Насупрот томе само 5. во?на област ?НА средином 1991. имала ?е око 40.000 во?ника, око 200 авиона и хеликоптера, око 1.160 тенкова и око 3.000 арти?ери?ских ору?а, али укупно ?НА ?е имала више од 160.000 официра и во?ника у то време. Због тога, во?ска ко?у ?е Словени?а стварала била ?е ?смешна” у односу на ?НА. Озби?ан оружани сукоб могао се завршити потпуним поразом Словени?е.

Ипак, пред почетак оружане побуне у Словени?и из САД стигао ?е државни секретар ?е?мс Бе?кер у Београд 21. ?уна 1991. и упозорио владу СФР? да САД не?е допустити промену републичких граница у СФР? и да не сме насилно (во?ском) бити спречавано одва?а?е Словени?е и Хрватске. После таквог упозоре?а од високог представника САД, влада СФР? ни?е смела помислити на потпуну употребу силе ко?ом ?НА располаже. Насупрот томе, во?е Словени?е су знале да могу и оружано нападати ?НА без страха да ?е нападнута ?НА употребити сва средства у одговору.

У Загребу 22. ?уна 1991. састали су се Ту?ман, Кучан, председник владе Словени?е Ло?зе Петерле и председник владе Хрватске ?осип Маноли? како би се договорили о истовременом проглаше?у самосталности од ?угослави?е, а после тога, 25. ?уна 1991. Сабор Хрватске и Скупштина Словени?е прогласили су одва?а?е тих република од СФР?. Истог, 25. ?уна 1991. Савезно ве?е Скупштине СФР? донело ?е одлуку ко?ом се деклараци?е о одва?а?у Словени?е и Хрватске проглашава?у правно ништавни. Истовремено (25. ?ун 1991) почела ?е и седница савезне владе (Савезно извршно ве?е), а завршена ?е у раним сатима 26. ?уна 1991. када ?е усво?ена наредба, ко?у ?е потписао Анте Маркови?, а према ?о? савезна полици?а и Оружане снаге СФР? мора?у спречити полици?у и Територи?алну одбрану Словени?е у покуша?у да преузму граничне прелазе СФР? према Итали?и, Аустри?и и Ма?арско?, а морали су зауставити и постав?а?е нових граничних прелаза према Хрватско?.

Пред проглаше?е независности, ТО Словени?е се распоре?ивала око касарни и положа?а ?НА. Тако су их опко?авали и спремали се за сукоб, а 26. ?уна 1991. полици?а Словени?е почела ?е да преузима граничне прелазе и царинарнице, а скидала ?е са ?их државне симболе СФР?.

Министар одбране Ве?ко Кади?еви? наредио ?е да се употреби ма?е од 2.000 во?ника са око 100 тенкова и других оклопних возила, а савезна милици?а и управа царина послали су ?ош око 730 милиционера и службеника, а во?ницима ?НА и савезним милиционерима издато ?е наре?е?е да оруж?е употребе само у случа?у ?нужне одбране”. Та акци?а ?е почела у поподневним сатима 26. а наставила се 27. ?уна 1991. После постав?а?а препрека на путевима, од ?утра 27. ?уна 1991. во?ска и полици?а Словени?е почеле су оружано нападати ?единице ?НА, а тако су почели ме?усобни оружани сукоби и прва убиства у ?има. Словеначким територи?алцима командовали су Министар одбране Словени?е ?анез ?анша и начелника Штаба ТО Словени?е ?анез Слапар, а министар полици?е Словени?е био ?е Игор Бавчар.

Ве? 28. ?уна 1991. Европска за?едница обуставила ?е сваку економску помо? СФР?, а то ?е било каж?ава?е владе СФР? ко?а ?е покушала во?но да спречи одва?а?е Словени?е. Истовремено из Европске за?еднице послата су три министра (Жак Пост, ?ани де Микелис и Ханс ван ден Брук) у ?угослави?у да као ?посредници” од Милошеви?а (Срби?а), ?ови?а (Председништво СФР?), Кучана (Словени?а) и Ту?мана (Хрватска) у Београду и Загребу 28. и 29. ?уна 1991. доби?у обе?а?е да ?е: 1) Меси? бити изабран за председника Председништва СФР?, 2) да ?е бити обустав?ени оружани напади и 3) да ?е се зауставити примена деклараци?а о независности Словени?е и Хрватске на 3 месеца.

Према саопште?у Штаба Врховне команде оружаних снага СФР?, против ?единица ?НА, ко?е су на територи?и Словени?е извршавале сво?е уставне обавезе у обезбе?ива?у границе и територи?алне целовитости државе водио се рат ?на пр?ав, суров и подмукао начин”, а полици?а и ТО Словени?е хапсили су во?нике и официре ?НА у градском превозу, на улицама и ?иховим становима. Во?е Срби?е и Срба, као и Слободан Милошеви? тражиле су од Ве?ка Кади?еви?а да повуче ?НА из Словени?е У Словени?и по?единци и целе ?единице ?НА предавале су се и бро? зароб?ених ?е брзо растао. Рат ?е тра?ао десетак дана и завршен ?е Брионском деклараци?ом, ко?у су, уз посредова?е три министра ЕЗ (Ханс Ван де Брук, Жак Пос и Жоао Пинеиро) 7. ?ула 1991. прихватили представници Словени?е (ко?е су водили М. Кучан и Л. Петерле), представници СФР? (А. Маркови? и Б. ?ови? и други чланови Председништва СФР?) и представници Хрватске, а према то? из?ави Председништво СФР? и А. Маркови? пристали су да до?е посматрачка миси?а из ЕЗ у Словени?у и надзире примир?е, али договорено ?е да се примени тромесечни ?моратори?ум” на деклараци?е о издва?а?у Словени?е и Хрватске из СФР?. У краткотра?ном сукобу уби?ено ?е изме?у 60 и 70 личности на обе стране, а приближно две тре?ине уби?ених (44 лица) били су припадници ?НА, уби?ено ?е неколико цивила (и странаца). У неким случа?евима изгледа да ?е во?ска Словени?е уби?ала во?нике ко?и се преда?у, то ?ест извршила ?е ратне злочине као на прелазу Холмец.

Наиме, почетком ?ула, Председништво СФР? доноси одлуку о повлаче?у припадника арми?е из Словени?е. Део арми?е се повукао у Хрватску. Приликом опсада во?них база ?НА у Словени?и, долази до крвавих напада словеначких територи?алаца на тада ?ош увек регуларне во?ске у тим базама. Исход оваквих напада ?е био ве?и бро? погинулих во?ника, ко?и су били на одслужива?у редовног во?ног рока, а ко?и су имали од 18 до 23 године. Погинуло ?е 40 момака, ко?и су послати у смрт без муници?е.

У сво?о? журби да се одво?е од ?угослави?е, ?едноставно нису обра?али паж?у на 22 милиона ?угословена ко?и нису били Словенци. Они сносе знача?ну одговорност за крвопроли?е ко?е ?е наступило после ?иховог одва?а?а.

— Ворен Зимерман у к?изи Порекло ?едне катастрофе.

Рат у Хрватско?

Главни чланак: Рат у Хрватско?

Уништен тенк Т 55 ?НА у биткама за касарне

Неки политичари, во?ници и полица?ци могли су видети да се ?угослави?а примиче гра?анском рату и пре ?ануара 1991, али ?авност у СФР? могла ?е видети на ТВ Београд 25. ?ануар 1991. како ?е министар во?ске Хрватске, бивши генерал-пуковник ?НА, Мартин Шпеге? на састанку са сво?им сарадницима ?ош у друго? половини 1990. изговорио: ?Организова?емо уби?а?е во?ника и старешина [?НА]… То ?е бити гра?ански рат без милости…”. Убрзо, ?НА ?е оптужила Шпеге?а за изда?у и илегални увоз оруж?а и припрема?е гра?анског рата, али министар во?ске Хрватске Мартин Шпеге? био ?е зашти?ен од Фра?е Ту?мана, владе и полици?е Хрватске, а дружине ко?е су спремале гра?ански рат у Хрватско? нису разоружане.

Неспособност да се на суд одведе Мартин Шпеге? ко?и ?е претио да ?е организовати гра?ански рат додатно ?е уверила неке во?е Срба у Хрватско?, као што су били академик ?ован Рашкови? и полици?ски заповедник у Книну Милан Марти?, да Фра?о Ту?ман и ХДЗ ствара?у нову усташку Независну Државу Хрватску.

Рат у Хрватско? почео ?е као низ малих сукоба и прелазно ста?е ни мира, ни рата. На?ве?и сукоби 1991. во?ени су на подруч?у Вуковара у коме ?е МУП Хрватске покушао преузети потпуну контролу од почетка априла 1991, али сукоб се завршио поразом Хрватске 18. новембра 1991. када ?е ?НА потпуно преузела Вуковар, а на подруч?у Вуковара 1991. укупно ?е уби?ено око 3.000 лица.

Почетком 1991, почи?у сукоби Срба и Хрвата у Хрватско?. Председништво СФР?, као воде?и руководе?и орган у држави, а на чи?ем челу ?е био Борисав ?ови? (представник Срби?е) насто?ало ?е да успостави контролу и спречи могу?и рат.

Током проле?а те године, ме?утим, рат се све више разбуктавао. Настали су жестоки окрша?и у Борову селу 2. ма?а 1991, код Вуковара. У Хрватско? се током августа и септембра 1991, разбуктао рат изме?у Срба и ?НА против новоформиране хрватске во?ске. На?пре самопроглашена Хрватска одузела ?е Србима у Хрватско? Уставом загарантован статус државотворног народа. Срби у Хрватско? самоорганизовали су се како би заштитили сво?а легитимна права и животе. То ?е довело до формира?а Републике Српске Кра?ине 1991, као политичког израза во?е Срба да остану на своме, у сво?о? матично? држави ?угослави?и.

На?тежа страда?а догодила су се у Вуковару, где су борбе тра?але све до новембра. Тада су српске параво?не ?единице и припадници ?НА сломили хрватски отпор и ушли у ова? град.

Хрватска доби?а ме?ународно призна?е 15. ?ануара 1992. године.

У ?ануару 1992. године потписан ?е договор изме?у председника Хрватске Фра?е Ту?мана и председника Срби?е Слободана Милошеви?а за прекид ватре изме?у Хрватске арми?е и Срба у Хрватско?, ко?е ?е подржавала ?НА. Сукоб се одви?ао у Кра?ини на истоку Хрватске у ко?о? су ве?ину популаци?е чинили Срби. Прекид ватре ?е дао Хрватско? во?сци времена да се бо?е припреми за следе?у битку.

Операци?а ?Б?есак” почела ?е 1. ма?а 1995, ко?ом су хрватске снаге напале Србе у Западно? Славони?и, ко?а ?е била под заштитом снага УН. Убили су око 300 ?уди, а протерали преко 15.000 Срба са подруч?а Западне Славони?е у року од 3 дана.

Операци?а хрватских во?них снага ?Олу?а” почела ?е 4. августа 1995, током ко?е су хрватске снаге заузеле Книн — престоницу РСК и изазвале бег више од триста хи?ада Срба ко?и су потражили уточиште у Срби?и.

Рат у Босни и Херцеговини

Главни чланак: Рат у Босни и Херцеговини

Али?а Изетбегови?

Радован Кара?и?

Скупштина СР БиХ ?е прегласава?ем српских представника, реагу?у?и на дога?а?е у СФР?, 15. октобра 1991. године донела ?Акт о реафирмаци?и суверености Републике Босне и Херцеговине”. Тим чином одлучено ?е да се повуку представници СР БиХ из рада органа СФР? док се не постигне договор изме?у свих република ко?е сачи?ава?у ?угослави?у. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили д?еловати по донесеном акту. Ова? акт ?е допринео ствара?у ме?унационалне напетости у СР БиХ и био увод у предсто?е?е ратне сукобе. Рат у Босни и Херцеговини ?е тра?ао од 1. марта 1992. до 14. децембра 1995. и на?ве?и ?е во?ни сукоб на простору Европе од Другог светског рата. Рат ?е узрокован због пораста национализма и комплексном комбинаци?ом политичке, друштвене и сигурносне кризе ко?а ?е уследила након завршетка Хладног рата и распада СФР?.

Завршен ?е званичним потписива?ем Де?тонског мировног споразума.

Сукоби у подруч?има насе?еним Албанцима

Главни чланци: Рат на Косову и Метохи?и, Сукоби на ?угу Срби?е (1999—2001) и Сукоби у Републици Македони?и (2001)

Сукоби на Косову и Метохи?и, ?угу Срби?е (у општинама Прешево, Бу?ановац и Медве?а) и у Македони?и одликовали су се етничким и политичким тензи?ама изме?у српске и македонске владе са албанском националном ма?ином, ко?а ?е тражила аутономи?у, што ?е било случа? у Македони?и, или независност у случа?у Косова и Метохи?е.

Сукоби на Косову и Метохи?и (1996—1999) претворили су се у прави рат у проле?е 1998, док су сукоби у на ?угу Срби?е (1999—2001) и у Македони?и (2001) били карактерисани ма?им оружаним сукобима изме?у органа безбедности и албанских терориста. Сукоби у Македони?и завршили су се Охридским споразумом када су договорени прекид ватре и разоружа?е албанских терориста кога су обавиле снаге НАТО-а.

Рат на Косову и Метохи?и обележио ?е учеш?е НАТО и то бомбардова?ем во?них и цивилних ци?ева у цело? СР ?угослави?и (24. март—10. ?ун 1999). Кра? рата наступио ?е након потписива?а мировног споразума у Куманову и усва?а?а резолуци?е 1244 у Савету безбедности УН, чиме ?е подруч?е Косова и Метохи?е предато под контролу миси?е У?еди?ених наци?а (УНМИК).

Против ваздушна одбрана покушава да обори НАТО бомбардере

Утица? ме?ународне за?еднице

Према неким миш?е?има траже?а брзог признава?а независности Хрватске и БиХ од 1991. из Немачке, а из САД од 1992. само су допринела гра?анским ратовима на подруч?у СФР? 1991. и 1992.

Као главне факторе, ко?и су допринели распаду, неки аутори наводе захтеве ММФ-а за пла?а?ем кредита током осамдесетих година као и интересне политике Аустри?е и Ватикана, а касни?е Немачке, Ма?арске и Итали?е према северозападним републикама у ци?у ?иховог отцеп?е?а.

По миш?е?у ?елене Гускове Ватикан ?е играо важну улогу у распаду СФР?. Одлуку о коначном разби?а?у СФР?, каже она, Ватикан ?е покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991, а онда ?е наводно лобирао за ме?ународно призна?е Словени?е и Хрватске и био ?една од првих држава ко?е су их признале 13. ?ануара 1992. године. Према становишту других аутора Ватикан ?е то чинио са ци?ем да се олакша прозелитизам Католичке цркве на Исток.

Амерички новинар Питер Брук ?е анализирао 1500 чланака об?ав?ених током 1992. од стране разних западних меди?а и агенци?а. Однос об?ав?ених чланак против Срба наспрам оних за Србе ?е био 40:1.

Посто?е миш?е?а да признава?е Словени?е и Хрватске од стране Ватикана ни?е имало никакве легалне, политичке или моралне мотиве ве? само чи?еницу да су ово биле католичке републике унутар СФР? и да ?е по?ам хрватске независности био повезан са истори?ским ратним режимом у коме су некатолици били уг?етавани.

Током сукоба УН увеле су ембарго на увоз оруж?а на простору СФР?. Ме?утим, државе попут Чилеа, Аргентине, Француске, Ма?арске, Немачке извозиле су оруж?е Хрватско?.

Иран, Турска и ?ош неке муслиманске зем?е наоружавале су снаге босанских муслимана у БиХ, што ме?ународна за?едница ни?е спречавала.

Во?не интервенци?е

Главни чланци: НАТО бомбардова?е Републике Српске, НАТО бомбардова?е Републике Српске Кра?ине и НАТО бомбардова?е СР?

Во?не интервенци?е НАТО пакта извршене су против Републике Српске Кра?ине, Републике Српске (1994—1995) и СР ?угослави?е (1999). Одре?ени аутори сматра?у да ?е НАТО тиме прекршио норме ме?ународног права, као и одредбе свог статута, а бомбардова?ем осиромашеним урани?умом и другим недозво?еним средствима прекршио норме ратног и хуманитарног права.

Последице

Током ратова на простору бивше СФР?, укупно ?е погинуло преко 130.000 ?уди, од тога на?више у Босни и Херцеговини (око 95.000), а затим у Хрватско? (око 21.000) и на Косову и Метохи?и (око 13.000). Током ратова на простору СФР? укупан бро? избеглица и интерно расе?ених лица ?е 3.725.300 или 15,83% укупне популаци?е СФР? 1991. године.

Литература

• Андри?, Александар (2015). Истори?а Срба од 1918. до 2012. Београд. ISBN 978-86-6289-051-1. 
• Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. 
• Byrnes, Timothy A. (2001). Transnational Catholicism in Postcommunist Europe. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-1179-8. 
• Woodward, Susan L. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War. Brookings Institution Press. стр. 176. ISBN 978-0-8157-9513-1. 
• Слободан Вукови?: УЛОГА ВАТИКАНА У РАЗБИ?А?У ?УГОСЛАВИ?Е. (PDF). Scindeks-clanci.nb.rs. стр. 423. Приступ?ено 10. 02. 2013. 
• Кади?еви?, Ве?ко (1993). Мо?е ви?е?е распада: во?ска без државе. Београд: Политика. ISBN 978-86-7607-047-3. 
• Denich, Bogdan (1996). Ethnic Nationalism: The Tragic Death of Yugoslavia. Univercity of Minnesota Press. ISBN 0-8166-2974-1. 
• Crnobrnja, Mihailo (1996). The Yugoslav Drama. McGill-Quenn's University Press. ISBN 978-0-7735-1429-4. 
• Jovi?, Dejan (2009). Yugoslavia: A State that Withered Away. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-495-8. 
• Parenti, Michael (2002). To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia. London: Verso. ISBN 978-1-85984-776-3. 
• Hockenos, Paul (2003). Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4158-5. 
• Petrovic, Marina. ?Preface”. The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija. 
• Hajdinjak, Marko (2002). Smuggling in Southeast Europe: The Yugoslav Wars and the Development of Regional Criminal Networks in the Balkans. CSD. ISBN 978-954-477-099-0. 
• Логос, Александар А. (2019). Истори?а Срба 1, Допуна 4; Истори?а Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступ?ено 06. 03. 2020. 

Спо?аш?е везе

• Информаци?е и линкови о Тре?ем Балканском рату (1991—2001)
• Economic War Crimes
• Како ?е почео распад ?угослави?е (?Вечер?е новости”, фе?тон, ?ануар 2015) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (8. фебруар 2015)
• Агони?а ?угослави?е (?Вечер?е новости”, фе?тон, август 2017) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (18. август 2017)
• Arhiva o raspadu Jugoslavije
• Да ли ?е разлаз морао да буде крвав (?Политика”, 9. ма? 2021)
• Ево шта ?е Билдерберг група говорила о Србима и рату у ?угослави?и (20. август 2020)