市委常委会召开会议 开展向廖俊波同志学习...

Иранска револуци?а
Део Хладног рата
Масовне демонстраци?е на Коле? мосту у Техерану
Време 7. ?ануар 1978. - 11. фебруар 1979. Место Иран Узрок Незадово?ство владавином шахом Мохамедом Резом Пахлави?ем Егзил А?атолаха Хомеини?а Друштвена неправда Религи?ски мотиви и др. Исход Збацива?е династи?е Пахлави Нафтна криза 1979. А?атолах Хомеини поста?е Врховни во?а Ирана Перси?ски устав из 1906. ?е референдумом заме?ен Уставом Исламске Републике Иран Иранска талачка криза Почетак Ирачко-иранског рата Консолидаци?а Иранске револуци?е
Сукоб?ене стране
Импери?ална држава Перси?а	Револуционарни савет Прелазна влада
Команданти и во?е
Мохамед Реза Пахлави	Рухолах Хомеини Мехди Базарган Мортеза Мотахари

百度 此外，对整改验收不合格的机构，将根据违法违规性质、情节轻重、主观整改态度等分类处置。

Иранска револуци?а (тако?е позната као Исламска револуци?а, перс. ?????? ??????) била ?е револуци?а ко?а ?е трансформисала Иран из кра?евине под во?ством шаха Мохамеда Резе Пахлави?а, у исламску републику под а?атолахом Рухолахом Хомеини?ем, во?ом револуци?е и оснивачем исламске републике.

Мада неки сматра?у да револуци?а ?ош тра?е, може се ре?и да ?е отпочела ?ануара 1978. са првим великим протестима, а завршила се усва?а?ем новог теократског устава - чиме ?е Хомеини постао врховни во?а зем?е - децембра 1979. У ме?увремену, Мохамед Реза Пахлави ?е побегао из зем?е ?ануара 1979. након што су штра?кови и протести паралисали зем?у, и 1. фебруара 1979, а?атолах Хомеини се вратио у Техеран да поздрави неколико милиона Иранаца. Коначни кра? династи?е Пахлави се догодио убрзо затим (11. фебруара) када ?е иранска во?ска прогласила ?неутралност” након што су герилске и побу?еничке снаге над?ачале снаге верне шаху. Иран ?е званично постао исламска република 1. априла, 1979. када су Иранци у велико? ве?ини подржали ту одлуку на референдуму.

Револуци?а ?е била ?единствена по изнена?е?у ко?е ?е произвела у свету: недоста?ала ?е ве?ина уобича?ених узрока револуци?е - пораз у рату, економска криза, побуна се?ака, незадово?на во?ска; дошло ?е до великих промена великом брзином; збачен ?е режим за ко?и се сматрало да га чврсто чува издашно финансирана во?ска и безбедносне службе; и стара монархи?а ?е заме?ена исламском теократи?ом. Исход, исламска република ?под во?ством осамдесетогодиш?ег религиозног уче?ака у изгнанству”, ?е био, како ?е то ?едан научник рекао ?исход ко?и тек треба об?аснити”.

Не тако ?единствена, али снажни?а ?е расправа око резултата револуци?е. Називана ?е ?тре?ом великом револуци?ом у истори?и”, након Француске и Бо?шевичке револуци?е. За неке она представ?а еру хероизма и жртвова?а, ко?а ?е донела ништа ма?е него заметак светске исламске државе, ?савршени модел блиставог, хуманог и божанског живота... за све ?уде на свету”. Са друге стране, неки Иранци виде револуци?у као време када ?смо сви на пар година изгубили разум” и нанета ?е штета економи?и и светском угледу Ирана, од кога зем?а тек треба да се опорави.

Узроци револуци?е

Разлози због ко?их ?е дошло до револуци?е, и због ко?их ?е она узела облик ко?и ?е узела ук?учуу шахове акци?е, и грешке и успехе различитих политичких стру?а:

Шахове грешке

• ?егова снажна политика вестернизаци?е и блиска идентификаци?а са С?еди?еним Америчким Државама, упркос томе што ?е то довело до сукоба са шиитским муслиманским идентитетом.
• Екстраваганци?а, корупци?а и елитизам (делом стварни, делом привидни) шахове политике;
• Шахов неуспех да култивише поборнике у шиитском религи?ском во?ству да се успротиве Хомеини?ево? кампа?и против ?ега;
• Фокус владе на пра?е?е и сузби?а?е Народних му?ахедина Ирана, комунистичке Тудех парти?е Ирана, и других левичарских група, док ?е популарни?а религиозна опозици?а расла, организовала се, и постепено подривала ауторитет режима;
• Аутократске тенденци?е ко?е су кршиле Устав Ирана из 1906, ук?учу?у?и сузби?а?е разлика у миш?е?у од стране безбедносних служби као што ?е САВАК, и накнадним умирива?ем ко?е ?е одавало утисак слабости када ?е револуци?а доби?ала на снази;
• Неуспех да претерано амбициозни економски програм из 1974. оправда очекива?а;
• Антагонизова?е рани?е аполитичних Иранаца, посебно трговаца и продаваца, ствара?ем ?единствене парти?е (Растакиз парти?а) са обавезним чланством, и агресивним меша?ем у политичка економска и религиозна пита?а у животима гра?ана;
• Самоуверено занемарива?е унутраш?их пита?а, и концентриса?е на изиграва?е светског државника током нафтног бума, пра?ено губитком самопоузда?а и одлучности и and a слаб?е?ем здрав?а од канцера кад ?е револуци?а добила на снази;
• Потце?ива?е снаге опозици?е - посебно религиозне опозици?е - и неспособност да се искористи било политика штапа било политика шаргарепе. Напори да се задово?и опозици?а су били премали, и дошли прекасно али ни?е спроведен ни концентрисан противудар против револуционара.
• Неуспех да се припреме и обуче безбедносне снаге да се изборе са протестантима и ру?ом без претераног прибегава?а наси?у (кориш?ена ?е бо?ева муници?а уместо средстава за сузби?а?е демонстраци?а),;
• Персонализована природа шахове власти, где ?е спречава?е сваког потенци?алног такмаца за престо онемогу?авала ефикасну владу и довела до разлаза изме?у круне и во?ске и политичке елите, и коначно до недостатка подршке режиму од стране природних савезника када ?е та подршка била на?потребни?а (хи?аде Иранаца из сред?е и више класе су са сво?им новцем напустили Иран кад ?е револуци?а почела).

Неуспеси и успеси других политичких снага

• Превелика самоувереност секуларистичких и модернистичких муслимана, либерала и левичара у сво?у снагу и способност да контролишу револуци?у;
• Препреденост а?атолаха Хомеини?а у доби?а?у подршке ових либерала и левичара када су му били потребни да збаци шаха, избегава?у?и пита?а (као што ?е владавина клерика) за ко?а ?е знао да ?е довести до раскола са секуларни?им и модерни?им муслиманским савезницима;
• Мудрост и енерги?а Хомеини?евих организатора у Ирану, ко?и су надмудрили шахове безбедносне службе и стекли велику подршку тако што су тактички паметно одиграли - изме?у осталог, убедивши Иранце да су шахове безбедносне снаге брутални?е него што су биле;
• Хомеини?ева самоувереност, харизма, и можда на?важни?е да се представи као нови шиитски во?ени имам, Хусеин ибн Али, а да шаха представи као модерну верзи?у Хусеиновог непри?ате?а, омрзнутог тиранина ?азида I; па су га милиони видели као спасиоца, а стотине биле спремне да погину у борби са режимом.
• Политика америчке владе, ко?а ?е помогла да се створи слика шаха као америчке марионете, притисци на шаха да либерализу?е зем?у су помогли у подстица?у револуци?е, а ?е коначно можда подигла радикализам револуци?е зато што ни?е успела да увиди ?ену праву природу (поготово Хомеини?еве ци?еве), и да ?асно реагу?е на ?у.

Идеологи?а Иранске револуци?е

Идеологи?а Иранске револуци?е се може окарактерисати као популистичка, националистичка и надасве шиитско исламистичка.

Иранска револуци?а се изражава у ?езику ислама, то ?е, као религиозни покрет са религиозним во?ством, религиозно формулисана критика старог поретка, и религиозно изражени планови за нови. Муслимански револуционари гледа?у на ро?е?е ислама као на сво? модел, и виде себе умешане у борбу против паганизма, тлаче?а и царства.

—?Бернард Луис,

Ако се остави по страни традиционално клерикално споко?ство, оста?е оби?е различитих идеолошких интерпретаци?а ислама унутар великог савеза ко?и ?е довео до револуци?е 1979. Прве три исламске стру?е су биле Хомеини?ева, Али Шари?ати?ева исламско-левичарска идеологи?а и Мехди Базарганов либерално-демократски ислам. Четврту стру?у су представ?але соци?алистичке герилске групе у сво?им исламистичким и секуларним вари?антама, а пету ?е представ?ао секуларни конституционализам у соци?алистичком и националистичком облику.

Револуционари су се окупили против корупци?е, екстраваганци?е и аутократске природе Пахлави?еве владавине; политике ко?е су погодовале богатима а штетиле сиромашнима; економска и културна доминаци?а над Ираном, и ?егова експлоатаци?а од стране немуслимана - посебно Американаца. Демонстранти су узвикивали пароле као што ?е Независност, слобода и исламска република

?една од главних болница у Техерану ?е добила име по познатом иранском социологу, Али Шари?ати?у.

Идеологи?и ?е допринео и ?ала Ал-е Ахмад, ко?и ?е формулисао иде?у Гарбзаде?и -- да западна култура мора бити одбачена и да се против ?е мора борити као против куге или опи?ата ко?и ?е оту?ио муслимане од ?ихових корена и идентитета. Али Шари?ати ?е утицао на многе младе Иранце сво?ом интерпретаци?ом ислама као правог начина за бу?е?е потлачених и ослобо?е?е тре?ег света од колони?ализма и неоколони?ализма.

Ме?утим, аутор ко?и ?е у на?ве?о? мери формулисао идеологи?у револуци?е ?е сам ?ен во?а - А?атолах Хомеини. Он ?е проповедао да ?е устанак, а посебно мучеништво против неправде и тирани?е део шиитског ислама., да клерици треба да мобилишу и поведу сво?е вернике у акци?у, а не да их само савету?у. Увео ?е куранске изразе -- мустазафин ('слаб') и мустакбирин ('поносан и мо?ан') -- уместо марксистичких израза потлачен и тлачите? Одбацио ?е утица? суперсила (Сов?етског Савеза и С?еди?ених Држава) на Иран слоганом ни источ?ак, ни запад?ак - исламски републиканац (перси?ски: ?? ???? ?? ???? ?????? ??????)

Али ?ош битни?е ?е да ?е он развио идеологи?у пита?а ко би требло да руководи исламском републиком, и у ком облику владавине. Хомеини ?е чврсто веровао да ислам захтева да се принцип вела?ат-е факих примени на владу, то ?ест да су муслиманима, и сваком другом, потребни чувари, у облику владавине или надзора од стране воде?их исламских суди?а - попут Хомеини?а.

Ово ?е наводно било потребно зато што ислам захтева покорност само традиционалном исламском шери?атском закону. Поштова?е овог закона наводно не би било само верски исправно, ве? би спречило сиромаштво, неправду и п?ачка?е муслиманске зем?е од стране страних неверника. Али да би до ових благодети дошло, шери?атски закон се наводно мора заштитити од иноваци?а и деви?аци?а, а због овога ?е неопходно да исламски правници има?у контролу над владом.

Успостав?а?е и покорава?е овакво? исламско? влади ?е било толико важно да ?е то био у ствари израз покорности богу и чак неопходни?е од молитве и поста за ислам, ?ер без тога прави ислам не би преживео. Ово ?е био универзални принцип, ко?и се ни?е односио само на Иран. Целом свету ?е била потребна, и заслуживао ?е праведну владавину, то ?ест исламску владавину, и Хомеини ?е сматрао извоз исламске револуци?е за императив. Ме?утим, када ?е у пита?у извоз револуци?е, он ?е рекао: то не значи меша?е у пита?а других зема?а, ве? одговара?е на ?ихова пита?а о познава?у бога

Ова револуционарна визи?а теократске владавине ?е била у оштро? супротности са тихим шиитизмом ко?и ?е позивао на повлаче?е из политичког живота, или барем власти, до повратка Махди?а. Ни?е потребно ни иста?и да ?е оваква визи?а била у супротности и са плановима и нада?има иранских демократских секулариста и левичара. У исто време, Хомеини ?е знао да ?е широка револуционарна база неопходна и охрабривао ?е ове снаге да се у?едине са ?еговим присталицама како би збацили шаха. Због тога ?е идеологи?а револуци?е била позната по сво?о? непрецизности или не?асном карактеру пре сво?е победе, са посебним нагласком на чека?е са об?ав?ива?ем политике вела?ат-е факих/теократи?е док не до?е право време за то. Хомеини ?е веровао да ?е супротстав?а?е вела?ат-е факих/теократско? владавини од стране других револуционара било узроковано пропагандном кампа?ом страних импери?алиста, же?них да спрече намеру ислама да оконча ?ихову п?ачку. Ова пропаганда ?е била толико та?новита да ?е продрла чак у исламске семинаре, и захтевала да се уоче принципи теки?е (то ?ест прикрива?а или изврта?а истине зарад одбране ислама), када се говори (или не говори) о исламско? влади.

Ова разлика изме?у општих и специфичних елемената идеологи?е револуци?е ?е неизбежно довела до слама?а ?единства револуци?е када ?е Хомеини напустио теки?у и одлучно почео да ради на успостав?а?у владе предво?ене исламским клерицима, чему су се противници теократи?е супротстав?али. На кра?у, ова? губитак ?единства ни?е био кобан за револуци?у. Опозици?а ?е поражена а револуционарна идеологи?а ?е победила.

Позадина револуци?е

Династи?а Пахлави и ?ена секуларна, антиклерикална политика

Након Иранске уставне револуци?е 1906. године, први Устав Ирана ?е ступио на снагу, одобрен од стране Ма?лиса (ирански парламент). У Уставу ?е обезбе?ено посебно место за шиите дванаестнике (ве?инску верску групу у Ирану). Устав пропису?е да ?е ислам службена религи?а Ирана, и прецизира да шиитски свештеници одре?у?у да ли су закони донесени у Ма?лису у складу са принципима Ислама, и да свештенички комитет мора да одобри све законе, док се од шаха захтева да промовише дванаеснички шиитски Ислам, и да буде веран ?еговим принципима.

Ме?утим, након доласка на власт династи?е Пахлави, Реза Пахлави, ?е попут свог савременика, Ататурка, покушао да секуларизу?е сво?у зем?у, и да ?е окрене ка западу. Маргинализовао ?е шиитско свештенство, укидао исламске законе, и покушао да укине ноше?е велова за жене. Ова секуларизаци?а Ирана ?е подразумевала игнориса?е религиозног устава. До средине тридесетих година 20. века, шахов начин владавине ?е довео до великог незадово?ства ме?у шиитским свештенством широм Ирана, што ?е довело до разлаза религиозних институци?а и владе. Забранио ?е традиционалне иранске мушке и женске одоре, и покушао да уведе запад?ачки стил облаче?а Женама ко?е су се супротстав?але скида?у велова су они на силу скидани и цепани. Шах се оштро, употребом силе, обрачунавао са опозици?ом. И либералне и религиозне новине су затваране, а многи су хапшени. До кра?а тридесетих година, владавина Резе Шаха ?е поста?ала све деспотски?а, и народ Ирана га ?е све ма?е волео

Четрдесете: Шах долази на власт

Шах Мохамед Реза Пахлави ?е дошао на власт 1941, након што ?е ?егов отац, Реза Шах Пахлави, свргнут инвази?ом савезничких британских и сов?етских трупа 1941. Реза Шах, во?ник по природи, ?е био познат по одлучности да модернизу?е Иран, и по непри?ате?ству према свештеничко? класи (улеме). Шах Мохамед Реза Пахлави ?е био на власти до револуци?е, 1979, уз кратак прекид 1953; када ?е дошло до покуша?а револуци?е. Те године ?е на кратко побегао из зем?е након борбе за власт до ко?е ?е дошло изме?у ?ега и ?еговог преми?ера, Мохамеда Мосадика, ко?и ?е национализовао нафтна по?а и покушао да преузме контролу над оружаним снагама. Преко државног удара потпомогнутог од стране ЦИА и МИ6 (та?на операци?а са кодним именом Операци?а А?акс). Мосадик ?е свргнут и ухапшен, а шах се вратио на престо.

Попут свог оца, и Мохамед Реза Пахлави ?е тежио ка модернизаци?и и окрета?у западу. Задржао ?е добре односе са С?еди?еним Државама и другим западним зем?ама, а америчка администраци?а га ?е посматрала као чврстог противника комунизма. ?егову опозици?у су чинили левичари, националисти и религиозне групе, ко?е су га оптуживале за крше?е иранског Устава, политичку корупци?у, и див?ачку политичку тирани?у од стране та?не полици?е САВАК. Од к?учне важности у опозици?и су биле религиозне во?е, ко?е су се истакле као знача?ан политички глас током дуванских протеста против концеси?а страном капиталу у 19. веку. Свештенство ?е имало знача?ан утица? на ве?ину Иранаца, ко?и су махом били религиозно, и традиционалистички настро?ени, а супротстав?али су се западу.

Шездесете: Успон а?атолаха Хомеини?а

Хомеини, буду?и во?а Иранске револуци?е ?е проглашен за мар?у 1963, након смрти великог а?атолаха Са?ида Хуса?на Бору?ерди?а. Постао ?е и политички познат те године, као предводник опозици?е Шаху и ?еговом програму реформи под називом Бела револуци?а. Хомеини ?е напао Шахов програм модернизаци?е и либерализаци?е зем?е, об?авивши да ?е Шах започео уништава?е Ислама у Ирану.

Након Хомеини?евог ?авног одбацива?а Шаха као бедног, несре?ног човека и хапше?а 5. ?уна 1963, велики тродневни немири су избили широм Ирана, а полици?а ?е користила смртоносну силу да их угуши. По извешта?има Пахлави?еве владе, у нередима ?е уби?ено 86 ?уди; Хомеини?еве присталице су тврдиле да ?е уби?ено на?ма?е 15.000 ?уди; док неки кажу да пост-револуционарни извешта?и из полици?ских датотека наводе више од 380 уби?ених. Хомеини ?е био у ку?ном притвору 8 месеци, а затим ?е пуштен. Наставио ?е да агиту?е против Шаха, напада?у?и га за блиску сарад?у са Израелом, и посебно за капитулаци?у оличену у проширива?у дипломатског имунитета на америчко во?но особ?е. Новембра 1964, Хомеини ?е поново ухапшен и протеран у егзил. У егзилу ?е био 14 година, до револуци?е.

Уследио ?е миран период, испу?ен незадово?ством. Поновно исламско бу?е?е ?е почело да поткопава иде?у окрета?а западу као прогреса, ко?а ?е била основа Шаховог секуларног режима. ?ала Ал-е Ахмадова иде?а гарбзаде?и (куге западне културе), али Шари?ати?ево левичарско тумаче?е Ислама, и Мортеза Морахари?ево популаризовано препричава?е шиитских верова?а су се проширили и стекли слушаоце и поборнике. На?важни?е, Хомеини ?е развио и пропагирао сво?у теори?у да Ислам захтева исламску власт. У сери?и предава?а почетком 1970, касни?е об?ав?ених у к?изи (Исламска влада, чуварство суди?а), Хомеини ?е тврдио да Ислам захтева поштова?е иск?учиво шери?атског закона, а оно са сво?е стране захтева не само да воде?е исламске во?е предводе муслимане, ве? и да буду на челу владе.

Иако Хомеини ни?е говорио о овом концепту у интерв?уима и разговорима са аутса?дерима, ?егова к?ига ?е била широко распростра?ена у религиозним круговима, посебно ме?у Хомеини?евим ученицима, бившим ученицима (клерицима) и малим предузетницима. Ова група ?е тако?е почела да разви?а оно шта ?е постати мо?на и ефикасна опозициона мрежа унутар Ирана, ко?а ?е користила проповеди у ?ами?ама, прокри?умчарене снимке Хомеини?евих говора, и друга средства. Ово? религиозно? опозици?и су се придружили модернистички?и настро?ени студенти и герилске групе, ко?е су се дивиле Хомеини?евом во?ству, мада ?е након револуци?е до?и до сукоба са ?има, у коме ?е бити поражени.

Седамдесете: Предреволуционарно ста?е и дога?а?и у Ирану

Неколико дога?а?а током седамдесетих ?е допринело револуци?и 1979:

Октобра 1971, у Персепо?у ?е одржана прослава 2.500 година оснива?а Перси?ског царства. Само страни великодосто?ници су позвани на тродневно слав?е, на коме ?е служено преко тоне кави?ара, а припреме ?е вршило око две стотине кувара ко?и су долетели из Париза. Званично су трошкови били 40 милиона америчких долара, али се проце?у?е да ?е тачни?а цифра од 100 до 120 милиона долара. Истовремено, области Балучистан и Систан, па чак и Фарс, где су прославе одржаване су патиле од суше. Док су се странци опи?али пи?ем ко?е Ислам забра?у?е, Иранци не само да су били иск?учени из прослава, неки су умирали од глади.

До кра?а 1974. нафтни бум ?е почео да производи не велику цивилизаци?у ко?у ?е Шах обе?авао, ве? алармантан раст инфлаци?е и расту?и ?аз изме?у богатих и сиромашних, села и града. Националистички настро?ени Иранци су били бесни због десетина хи?ада стручних кадрова из иностранства ко?и су дошли да раде на ве? непопуларно? и скупо? америчко? високотехнолошко? во?но? опреми на ко?у ?е Шах трошио стотине милиона долара.

Наредне године ?е основана парти?а Растакиз. Ово ?е била не само ?едина парти?а у ко?у су Иранци могли да се учлане, ве? ?е целокупна одрасла популаци?а морала да буде у чланству, и да пла?а чланарине. Покуша?и ове парти?е да подигне популарност антипрофитерским кампа?ама каж?ава?а и хапше?а трговаца, не само да су се показали економски штетним, ве? и политички контрапродуктивним. Инфлаци?у ?е заменило црно тржиште и опада?у?а пословна активност. Трговци су били гневни и оту?ени.

1976, Шахова влада ?е разбеснела иранске вернике променом прве године иранског соларног календара од године хи?ре у годину успе?а на трон Кира Великог. Иран ?е преко но?и прескочио из муслиманске године 1355. у ро?алистичку годину 2535. Исте године, Шах ?е об?авио спрово?е?е политике економске штед?е како би се сузбиле инфлаци?а и зага?е?е. Незапосленост ко?а ?е уследила ?е диспропорционално погодила хи?аде скораш?их сиромашних и нешколованих досе?еника у градове. Културно и верски конзервативни, и ве? накло?ени да Шахов секуларизам и окрета?е западу виде као страно и р?аво, многи од ?их су постали срж револуционарних демонстраната и мученика.

1977. ?е инаугурисан нови амерички председник, ?ими Картер. Он ?е основао специ?алну Канцелари?у за ?удска права, ко?а ?е Шаху послала ?убазни подсетник важности политичких права и слобода. Шах ?е на ово реаговао амнести?ом 357 политичких затвореника у фебруару, дозво?ава?ем Црвеном крсту да посе?у?е затворе, и отпочи?а?ем 'Шаховог тренда либерализаци?е'. Токоом касног проле?а, лета и ?есени, либерална опозици?а ?е формирала организаци?е и издавала отворена писма против режима. Касни?е те године, незадово?на група (Савез писаца) се окупила без уобича?еног полици?ског разби?а?а и хапше?а, што ?е отпочело нову еру политичке активности Шахових противника.

Ово ?е тако?е година када ?е умро веома популарни и утица?ни модернистички исламистички во?а, Али Шари?ати, наводно уби?ен од стране САВАК-а. Тиме ?е нестао потенци?ални револуционарни ривал Хомеини?а. У октобру ?е умро Хомеини?ев син, Мостафа. Мада ?е изгледало да ?е узрок смрти срчани удар, групе ко?е су се бориле против Шаха су окривиле САВАК за трова?е, а Хомеини?евог сина прогласиле за мученика. Мемори?ална служба Мостафи, ко?а ?е организована у Техерану ?е вратила Хомеини?а на позорницу и отпочела процес у коме ?е он постао воде?и противник Шаха.

Опозиционе групе и организаци?е

Опозиционе групе под Шахом се могу поделити у три главне категори?е: конституционалисте, марксисте, и исламисте.

Конституционалисти, ук?учу?у?и Национални фронт Ирана, су желели да оживе уставну монархи?у као и слободне изборе. Без избора и осталих средстава мирног политичког делова?а, они су изгубили на знача?у и имали мало следбеника.

Марксистичке групе су биле илегалне и САВАК их ?е оштро сузби?ао. Ме?у ?има су били Тудех парти?а Ирана; Организаци?а Иранских народних Феда? герила (ОИПФГ), Иранске Народне Феда? гериле (ИПФГ), две оружане организаци?е; и неке ма?е групе. ?ихов ци? ?е био да поразе Пахлави?ев режим атентатима и герилским ратова?ем. Иако су играли важну улогу у револуци?и, никада нису стекли велики бро? следбеника.

Исламисти су били поде?ени у неколико група Покрет за слободну Ирана су основали религиозни чланови Националног фронта Ирана. То ?е тако?е била конституционалистичка група ко?а ?е желела да користи законите политичке методе борбе против Шаха. У овом покрету су били Базарган и Талегани. Народни му?ахедини Ирана су били квази-марксистичка оружана организаци?а ко?а се супротстав?ала утица?у клерикалаца и касни?е борила против исламистичке владе. По?единачни писци и говорници као што су Али Шари?ати и Мортеза Морахари су били знача?ни а деловали су изван ових парти?а и група.

Ме?у блиским следбеницима А?атолаха Хомеини?а, било ?е ма?их оружаних исламистичких група ко?е су се након револуци?е стопиле у Му?ахедине Исламске револуционарне организаци?е. Коалици?у исламских друштава су основали традиционални трговци Борбену клерикалну асоци?аци?у су чинили Мотахари, Бехешти, Бахонар, Рафсан?ани и Мофатех ко?и су касни?е постали главне во?е исламске републике. Они су користили културални приступ у борби против Шаха.

Због унутраш?е репреси?е, спо?не опозиционе групе, као што су Конфедераци?а иранских студената, спо?на грана Покрета за слободу Ирана и Исламска асоци?аци?а студената, су биле важне за револуци?у.

Литература

• Rajaee, Farhang. Islamic Values and World View: Farhang Khomeyni on Man, the State and International Politics, Volume XIII (PDF). (PDF), University Press of America. ISBN 978-0-8191-3578-0. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2009. г. Приступ?ено 09. 09. 2007. 
• Amuzgar, Jahangir (1991). The Dynamics of the Islamic Revolution: The Pahlavis' Triumph and Tragedy: 31. SUNY Press. 
• Arjomand, Said Amir (1988). Turban for the Crown: The Islamic Revolution in Iran. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504257-3. 
• Abrahamian, Ervand (1982). Iran between two revolutions. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00790-8. 
• Bakhash, Shaul (1984). Reign of the Ayatollahs. Basic Books. ISBN 978-0-465-06888-3. 
• Benard, Cheryl; Khalilzad, Zalmay (1984). "The Government of God" – Iran's Islamic Republic. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05376-1. 
• Graham, Robert (1980). Iran, the Illusion of Power. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-43588-2. 
• Harney, Desmond (1998). The priest and the king: an eyewitness account of the Islamic revolution. I.B. Tauris. 
• Harris, David (2004). The Crisis: the President, the Prophet, and the Shah – 1979 and the Coming of Militant Islam. Little, Brown. ISBN 978-0-316-32394-9. 
• Hoveyda, Fereydoun (2003). The Shah and the Ayatollah: Iranian mythology and Islamic revolution. Praeger. ISBN 978-0-275-97858-7. 
• Kapuscinski, Ryszard (1985). Shah of Shahs. Harcourt Brace, Jovanovich. ISBN 978-0-7043-2473-2. 
• Keddie, Nikki (2003). Modern Iran: Roots and Results of Revolution. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09856-3. 
• Kepel, Gilles (2002). The Trail of Political Islam. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00877-9. 
• Kurzman, Charles (2004). The Unthinkable Revolution in Iran. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01328-5. 
• Mackey, Sandra (1996). The Iranians: Persia, Islam and the Soul of a Nation. Dutton. ISBN 978-0-452-27563-8. 
• Miller, Judith (1996). God Has Ninety Nine Names. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-83228-9. 
• Moin, Baqer (2000). Khomeini: Life of the Ayatollah. Thomas Dunne Books. ISBN 978-0-312-26490-1. 
• Roy, Olivier (1994). The Failure of Political Islam. translated by Carol Volk. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-29140-9. 
• Ruthven, Malise (2000). Islam in the World. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513841-2. 
• Schirazi, Asghar (1997). The Constitution of Iran. Tauris. ISBN 978-1-86064-253-1. 
• Shirley, Edward (1997). Know Thine Enemy. Farra. ISBN 978-0-8133-3588-9. 
• Taheri, Amir (1985). The Spirit of Allah. Adler & Adler. ISBN 978-0-09-160320-5. 
• Wright, Robin (2000). The Last Great Revolution: Turmoil And Transformation In Iran. Alfred A. Knopf: Distributed by Random House. ISBN 978-0-375-40639-3. 
• Zabih, Sepehr (1982). Iran Since the Revolution. Johns Hopkins Press. ISBN 978-0-8018-2888-1. 
• Zanganeh, Lila Azam, ур. (2006). My Sister, Guard Your Veil, My Brother, Guard Your Eyes : Uncensored Iranian Voices. Beacon Press. ISBN 978-0-8070-0463-0. 
• Gelvin, James L. (2008). The Modern Middle East Second Edition. Oxford University Press, Inc.