罗强当选成都市市长 谢瑞武等6人当选副市长
 | Овом чланку потребни су додатни извори због провер?ивости. |
| Операци?а Паук | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у БиХ | |||||||||
.png) Мапа операци?е Паук | |||||||||
| |||||||||
| Сукоб?ене стране | |||||||||
 Западна Босна Република Српска Република Српска Кра?ина |
 Република Босна и Херцеговина | ||||||||
| Команданти и во?е | |||||||||
 Франко Симатови? ?овица Станиши? |
 Атиф Дудакови? Изет Нани? ?асмин Куленови? | ||||||||
| Ук?учене ?единице | |||||||||
| ?ачина | |||||||||
 4,000–5,000 во?ника 2,500 во?ника 500 во?ника |
 10,000 во?ника | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| непознати | непознати | ||||||||
Операци?а Паук ?е била за?едничка операци?а Републике Српске и Републике Српске Кра?ине да поново успоставе Аутономну Покра?ину Западну Босну, ко?а ?е била савезник Срба. АРБиХ ?е претходно поразила аутономашке снаге и загосподарила територи?ом. Операци?а ?е окончана српском поб?едом и Аутономна Покра?ина Западна Босна ?е опстала све до пада Републике Српске Кра?ине и кра?а рата у Босни и Херцеговини.
Позадина
[уреди | уреди извор]
Фикрет Абди? ?е при?е рата био директор велике компани?е Агрокомерц из Велике Кладуше. Средином осамдесетих ?е ухапшен и осу?ен због издава?а меница без покри?а. То ме?утим ни?е сма?ило ?егов утица?, ?ер ?е ве? 1990. изабран са на?ве?им бро?ем гласова за члана Предс?едништва Босне и Херцеговине. Када се у ?ето 1992. разбуктао рат у Босни и Херцеговини, Абди? се вратио у Велику Кладушу.[1]
Велика Кладуша се налазила у биха?ком ?епу изме?у Републике Српске и Републике Српске Кра?ине ко?и ?е бранио Пети корпус Арми?е Републике Босне и Херцеговине под командом Атифа Дудакови?а. У биха?ком ?епу ?е посто?ала велика несташица основних потрепштина. У 1993. години, у рату у БиХ, све три сукоб?ене стране су ме?усобно ратовале и склапале локалне савезе. Абди? ?е одлучио да се приклони Србима и Хрватима, за ко?е ?е сматрао да поб?е?у?у у рату. Са друге стране, Слободан Милошеви? и Фра?о Ту?ман су имали политичку корист од Абди?евог аутономаштва као аргумент да ни Муслимани нису за целовиту Босну и Херцеговину. Хрватска ?е дозволила Абди?у да послу?е у Хрватско? и купу?е нафту, а Срби?а ?е за дио те нафте снабди?евала Западну Босну храном и оруж?ем. Пети корпус Арми?е РБиХ су тако?е снабдевали Срби шверцова?ем хране, оруж?а и муници?е. Целокупан надзор над прометом роба имала ?е Државна безбедност Срби?е преко Српске доброво?ачке гарде.[тражи се извор]
У октобру 1993. Абди? ?е прогласио Аутономну Покра?ину Западну Босну, одметнуо се од власти у Сара?еву, основао Народну одбрану Аутономне Покра?ине Западне Босне и склопио сепаратни мир са Републиком Српском.[2] Дудакови? ?е остао ло?алан Али?и Изетбегови?у, па се до тада ?единствена муслиманска во?ска у биха?ком ?епу поди?елила на два ди?ела. Дудакови?ев Пети корпус се сад устри?емио на Абди?а. Посли?е три м?есеца борби на?ве?и део биха?ког ?епа ?е сада био под контролом во?ске ло?алне влади у Сара?еву. Примир?е изме?у дви?е муслиманске стране ?е потписано у ?ануару 1994, али су борбе настав?ене у фебруару када ?е Во?ска Републике Српске напала Пети корпус да би спри?ечила пад Велике Кладуше.[2]
Борбе у Цазинско? кра?ини су тра?але ци?ело про?е?е и ?ето 1994. Почетком ?уна, влада у Сара?еву ?е покренула операци?у Тигар 94, нови напад на Абди?еве снаге и до августа те снаге, ко?има су помагале Во?ска Републике Српске и Српска во?ска Кра?ине, су биле поражене и повукле се у Републику Српску Кра?ину, док ?е Абди? отишао у Загреб. Абди? се обратио за помо? Слободану Милошеви?у да му помогне да поврати Велику Кладушу. На основу ?иховог договора формирана ?е оперативна група ?Паук”. Припаднике Абди?еве во?ске у Слу?у су обучавали инструктори Државне безбедности Срби?е. У командном кадру операци?е Паук били су генерал СВК Миле Новакови? ко?ег ?е касни?е требало да замени начелник ГШ ВРС Мано?ло Милованови?. Целом операци?ом су руководили шеф СДБ ?овица Станиши? и ?егов заменик Франко Симатови?. ?има подре?ени запов?едници тактичких група били су Абди?, Милорад Улемек и Радо?ица Божови?, пуковник Државне безбедности Срби?е. Команда операци?е ?е била стационирана на Петрово? гори.[тражи се извор]
Након пораза Абди?евих аутономаша, Дудакови?ев Пети корпус Арми?е РБиХ ?е покренуо велики напад изван енклаве. Начелник Генералштаба Во?ске Републике Српске, генерал Мано?ло Милованови? ?е затражио од У?еди?ених наци?а да интервенишу и да се ситуаци?а врати на ста?е од дана 23. октобра. Радован Кара?и? ?е прогласио ратно ста?е у зони делова?а Другог кра?ишког корпуса и наредио мобилизаци?у становништва тог подруч?а. Пети корпус ?е опколио Босанску Крупу и заузео око 250 km2. До кра?а октобра 1994. успио ?е да одбаци Во?ску Републике Српске из великих ди?елова западне Босанске Кра?ине.[тражи се извор]
Ток битке
[уреди | уреди извор]Док ?е у ?ужном делу ?Биха?ког ?епа“ српска контраофанзива у победничком замаху (Операци?а Штит 94), на северу миру?е припрема за повратак АП Западне Босне. Са српским ?црвеним береткама“ 10. новембра поново су формиране три бригаде народне одбране: 1. великокладушка, 2. цазинска и 3. врнограчка бригада, са укупним бро?ем од око 5.000 ?уди. Бригаде су заузеле положа?е дуж границе Српске Кра?ине и БиХ на подруч?у Велике Кладуше. Да би операци?а била што успешни?а, створена ?е Тактичка група ?Паук”. У акци?и су учествовали ?овица Станиши? и "Френки" Симатови?, службеници Државне безбедности и специ?алних ?единица из Београда. СВК ?е ангажовао и борце из три корпуса, ко?и су укупно са НОЗБ нарасли на 6.500 во?ника, поде?ених у Тактичке групе (ТГ-5, ТГ-6 и ТГ-7). На сектору северно од Велике Кладуше организована ?е и проширена Тактичка група (ТГ-8 Кордунашког корпуса и ТГ-9 Бани?ског корпуса) ко?а ?е бро?ала 2.100 бораца у саставу групе "Паук" за арти?ери?ску подршку. Тежиште напада био ?е Цазин. У случа?у продора српско-аутономашких снага према Цазину, Биха? би био потпуно опко?ен, тада би се Дудакови?у могла понудити капитулаци?а. Након пораза 5. корпуса АРБиХ, ци?ели ?Биха?ки ?еп“ би био предат Фикрету Абди?у и Народно? одбрани под ?ихову контролу. У том случа?у Српска Кра?ина и Република Српска не би морале да брину о позадинском фронту, а знача?ан део снага био би ослобо?ен за учеш?е на другим секторима фронта.
Операци?а ослоба?а?а Велике Кладуше почела ?е 16. новембра 1994. године.[3] План ?е био да се непри?ате? нат?ера да доброво?но напусти град, како би се изб?егле уличне борбе и велики губици. Да би то урадиле, српско-аутономашке снаге почеле су да заобилазе В. Кладушу са севера и ?уга. Борбе су се водиле на подруч?у Босанске Бо?не и Врнограча, изме?у ТГ-9 и 506. и 505. бригаде АРБиХ. Почела ?е жестока битка са ?единицама 506. брдске бригаде на висовима око града. ?ак притисак по боковима и напредова?е 2 км северно од Кладуше: Поникве ? По?ане. ?ужно од града, део ТГ-8 постиже успех, потиску?у?и ванзема?це борце 3 км код Шмрековца. Наредних седам дана тра?але су тешке борбе око Кладуше. Српско-аутономашке снаге полако напреду?у, осла?а?у?и се на арти?ери?ску подршку. 506. бригада доби?а по?ача?е из 503., 505. и 517. бригаде. ?единице Народне одбране су 19. новембра заузеле брдо Кесерови? Брдо (235 м). Ко?а доминира ?ужним делом града и пресеца пут ка ?угу. Непри?ате? ?е потиснут на сектору код Елезови?а. До 21. новембра заузето ?е ?ош 5 км и излази на пут В. Кладуша - Цазин. Кра?ем новембра 5. корпус се нашао у хаотичном ста?у.[4] Путеви Врнограч ? Цазин су прес?ечени и причи?ени су велики губици. У децембру ?е наступило кратко затиш?е пред одлучу?у?у битку за повратак Аутономи?е. У ме?увремену, током све успешни?ег српског напредова?а на ?угу енклаве, чули су се ?утити гласови из ?ме?ународне за?еднице“, ко?а ?е ситуаци?у посматрала потпуно равнодушно током напретка АРБиХ у октобру. Сада су се, ме?утим, УН прис?етиле да ?е Биха? "зашти?ена зона" и поново ук?училе сирене упозоре?а и при?ет?и Србима. Током прве неде?е децембра настав?ено ?е српско-самостално напредова?е. Команда народне одбране ?е 4. децембра саопштила да ?е преузела контролу над Дрм?евом на граници са Хрватском, северозападно од Кладуше, као и важним брдом Плазикур у североисточном предгра?у града. Дудакови?у ?е било ?асно да су му дани у Велико? Кладуши одбро?ани и да се убрзано повлаче?е из града наставило. Током 14-15. децембра, српско-аутономашке снаге побе?у?у снаге 5. корпуса код Плазикура на ?ужно? перифери?и града. Дудакови? наре?у?е повлаче?е сво?их ?единица и напушта?е Велике Кладуше. Лини?а фронта ?е пом?ерена ?ош 5 км ?угоисточно од града, на магистрални пут Кладуша ? Цазин. Снаге народне одбране су 17. децембра ослободиле сво? град.
Противнапад Во?ске Републике Српске почео ?е 4. новембра, када ?е заузет Кулен Вакуф, а 6. новембра село ?укови 14 км северно. Оно ?е служило као важна стратешка тачка, одакле ?е ВРС имала арти?ери?ску подршку Српске во?ске Кра?ине. 9. новембра ?е ликвидиран мостобран Арми?е РБиХ на ?ужно? обали Уне, североисточно од Босанске Крупе, а тако?е ?е заузета важна раскрсница на путу Крупа ? Биха?. У исто време су се у операци?у ук?училе ?единице кра?ишких Срба ко?е су блокирале муслиманске резерве око Биха?а.[тражи се извор]
Ускоро ?е заповедник операци?е Штит 94 генерал Милованови? зауставио напредова?е и предложио Петом корпусу Арми?е РБиХ да капитулира, али ?е Дудакови? одбио. До 20. новембра Срби су вратили све територи?е изгуб?ене у октобру и Милованови? ?е прогласио победу. Тиме ?е окончана прва фаза операци?е Штит 94.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Burg & Shoup 2002, стр. 171.
- ^ а б Burg & Shoup 1999, стр. 154.
- ^ ?Operacija "Pauk 94" - povratak Velike Kladu?e”. odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com. Приступ?ено 26. 8. 2024.
- ^ ?Narodna odbrana Zapadne Bosne”. odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com. Приступ?ено 26. 8. 2024.
- ^ Боро?еви?, Данко (2014). Во?ска Републике Српске: 12. Ма? 1992 — 31. Децембар 2005. Рума. стр. 287. ISBN 978-86-918217-0-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe.
- Job, Cvijeto (2002). Yugoslavia's Ruin: The Bloody Lessons of Nationalism, a Patriot's Warning. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-1784-4.
