什么持不什么

милан тепи?
Милан Тепи?
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-07)26. ?ануар 1957.
Место ро?е?а	Комленац, код Босанске Дубице, НР БиХ, ФНР ?угослави?а
Датум смрти	29. септембар 1991.(2025-08-07)?(34 год.)
Место смрти	Б?еловар, Хрватска, СФР ?угослави?а
Професи?а	во?но лице
Породица
Супружник	Драгица Тепи?
Деца	Та?а и Александар
Делова?е
Учеш?е у ратовима	Рат у Хрватско? Сукоб у Б?еловару ?
Служба	?угословенска народна арми?а 1980—1991.
Чин	ма?ор
Херо?
Народни херо? од	19. новембра 1991.
Одликова?а

百度 央行本周通过公开市场操作实现净回笼3200亿元人民币，上周实现净投放2400亿元人民币。

Милан Тепи? (Комленац, код Босанске Дубице, 26. ?ануар 1957 — Б?еловар, 29. септембар 1991) био ?е ма?ор ?угословенске народне арми?е и народни херо? ?угослави?е.

Потицао ?е из Поткозар?а, области ко?а ?е у току Другог светског рата тешко страдала од усташког терора. Основну школу и гимнази?у завршио ?е у родном селу и Босанско? Дубици, а 1975. ?е уписао Во?нотехничку академи?у у Загребу.

Након завршетка Академи?е, 1980. добио ?е чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонско? Пожеги, где се налазила ауто?единица. Године 1986. премештен ?е у гарнизон у Вараждину, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно ?е 22. децембра 1990. унапре?ен у чин ма?ора.

Ма?а 1991, у време првих оружаних сукоба у Хрватско?, премештен ?е у гарнизон у Б?еловару, где ?е била смештена 265. моторизована бригада. Почетком септембра, нашао се у во?ном складишту ?Барутана” у шуми Беденик, у близини Б?еловара, ради организова?а ?егове одбране. Након блокаде б?еловарске касарне и других во?них об?еката, као и сери?е ма?их инцидената, овде га ?е 29. септембра 1991. затекао напад на б?еловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде (ЗНГ).

Видевши да се налази у тешко? ситуаци?и, а не желе?и да складиште муници?е преда хрватским сепаратистима, одлучио ?е да ве? рани?е минирано складиште дигне у ваздух, што ?е и учинио око 10:40 часова истог дана. ?ака експлози?а ко?а ?е потресла цели Б?еловар, усмртила ?е и десетак припадника ?зенги” ко?и су се у току опсаде приближили огради складишта. Непосредно пре Тепи?а, погинули су и во?ници ?НА Сто?адин Миркови? и Драган Драганови? ко?и су одбили ?егово наре?е?е да напусте складиште и наставили да де?ству?у по непри?ате?у.

За ?уначки подвиг приликом диза?а у ваздух складишта наоружа?а, када ?е свесно жртвовао сво? живот, Председништво СФР? га ?е 19. новембра 1991. одликовало Орденом народног херо?а, што га чини послед?им народним херо?ем ?угослави?е.

Биографи?а

Милан Тепи? ро?ен ?е 26. ?ануара 1957. у селу Комленац, код Босанске Дубице. Ово кнешпо?ско село, смештено у близини уш?а М?ечанице у Уну, као и друга поткозарска села тешко ?е страдало у току Другог светског рата, када ?е 258 жите?а уби?ено као жртве фашистичког терора, док су 58 жите?а погинули као партизански борци. Током рата страдало ?е више од половине предратног становништва села, ко?е ?е бро?ало 532 становника. У фашистичком терору, ко?и су предводиле усташе из оближ?ег села Ба?ин, смештеног на лево? обали Уне, страдали су и чланови породице Тепи?. Ово село било ?е усташко упориште, познато по локалитету ?Ба?инске кречане”, где ?е у предратно? кречани вршена производ?а креча за потребе логора ?асеновац, као и изво?ене ликвидаци?е цивилног становништва српске националности са подруч?а Поткозар?а и Бани?е, као и из околине Сремске Митровице, а проце?у?е се да ?е овде уби?ено преко 10.000 ?уди. Миланов отац Стево Тепи? (1930—1999), био ?е у време рата дечачи? и успео ?е да са неколико чланова породице преживи усташке поко?е. У браку са Миленом Тепи? (1937—2018), поред сина Милана, имао ?е и две ?ерке — Милку и Мари?у.

Графит у Козарско? Дубици

Прва четири разреда основне школе поха?ао ?е у родном селу Комленац, док ?е више разреде поха?ао у Основно? школи ?Фадил Шери?” у Босанско? Дубици, путу?у?и сваки дан нешто више од пет километара. Након завршене основне школе, поха?ао ?е дубичку Гимнази?у ?Мира Цикота”. Током основног и сред?ег школова?а заволео ?е математику и физику, а за време гимнази?ских дана са друговима из разреда Емиром Емшом, Сакибом Лели?ем и Хасаном Идризови?ем, основао ?е неку врсту музичког састава, коме су дали назив ?Елит” (по почетним словима ?ихових презимена). Био ?е одличан ученик, а од тре?ег разреда гимнази?е постао ?е во?ни стипендиста. Интересова?е за во?ни позив, код Милана ?авило се преко официра ?НА и партизанског првоборца Душана Букве, ко?и ?е био при?ате? ?еговог оца. Буква ?е често навра?ао у ку?у Тепи?а, а како се бавио сакуп?а?ем података из истори?е Комленца и околине, Милан ?е од ?ега слушао приче о прошлости свога кра?а. Слушао ?е о Пеци?ино? буни из 1875, чи?и ?е учесник био ?егов прадеда Перо Тепи?, као и о усташким поко?има у поткозарским селима.

Након завршене гимнази?е, у ?есен 1975. Милан Тепи? уписао ?е 23. класу Техничке во?не академи?е Копнене во?ске ?НА у Загребу. Био ?е на?пре на саобра?а?ном смеру, а касни?е ?е као добар студент са одличним резултатима пребачен на технички смер — одсек мотори и моторна возила. Након петогодиш?их студи?а, 1980. добио ?е чин поручника, a поред официрског чина стекао ?е и зва?е машинског инже?ера. Прву службу добио ?е у Славонско? Пожеги, у касарни ?Никола Демо?а”, где ?е био стациониран 243. аутонаставни центар и Пети аутотранспортни бата?он. Овде ?е касни?е био управник гарнизонске радионице за лаки ремонт. Одмах по дипломира?у, запросио ?е сво?у дево?ку Драгицу Тепи? (1959—2017), родом из села Тук?учана, ко?у ?е упознао 1977. на игранци у Челебинцима, код Босанске Дубице. Венчали су се 4. октобра 1980. и почели за?еднички живот у Славонско? Пожеги, где су потом добили дво?е деце — ?ерку Та?у (1982) и сина Александра (1983).

На служби у Пожеги, остао ?е до 1986. када ?е премештен у Вараждин, у касарну ?Калнички партизани”, где ?е била смештена 32. механизована бригада, као и Други бата?он ремонтне подршке, чи?и ?е Тепи? био командант. Пуковник ?НА Берислав Попов, ко?и ?е од 1989. био командант 32. механизоване бригаде и командант касарне, био ?е претпостав?ени официр Тепи?у, иако се ?егова директна команда налазила у Загребу, у Штабу 10. корпуса ?НА. Он ?е Тепи?а описао као — доброг официра са израженим радним навикама, ко?и ни?е трпео површност и препушта?е ствари случа?у. ?егова упорност и одговорност у раду, представ?ала ?е пример рада и радне дисциплине и изазивала поштова?е код ве?ине старешина. Тепи? ?е велику паж?у покла?ао организаци?и живота и рада у ?единици, као и планира?у и реализаци?и задатака, због чега ?е имао велику самосталност у раду. У чин ма?ора ванредно ?е унапре?ен 22. децембра 1990. поводом Дана арми?е, када ?е постао ?едан од на?мла?их официра ?НА са чином ма?ора (не рачуна?у?и ратни период).

Почетак рата у Хрватско?

Спомен-плоча са ликом Милана Тепи?а у истоимено? улици у Београду

Кра?ем 1980-их, током Тепи?евог службова?а у Вараждину, Европу и ?угослави?у задесиле су крупне политичке промене. Економско и политичко слаб?е?е Сов?етског Савеза, током 1989. кулминирало ?е низом политичких промена у источно? Европи, ко?е су резултирале сломом соци?алистичког система и распадом Варшавског пакта. Ове промене битно су утицале на Соци?алистичку Федеративну Републику ?угослави?у (СФР?), ко?а се од почетка 1980-их налазила у економско? и политичко? кризи, ко?а ?е ?ануара 1990. довела да распада Савеза комуниста ?угослави?е (СК?), тада ?едине влада?у?е политичке организаци?е и уво?е?а вишепарти?ског система у ?угословенским републикама. На таласу демократских промена, дошло ?е до формира?а политичких парти?а ко?е су отворено заступале иде?е о самосталности по?единих република од ?угослави?е. Кра?ем априла 1990. у СР Хрватско? одржани су први вишестраначки избори на ко?има ?е власт осво?ила опозициона Хрватска демократска за?едница (ХДЗ), а 30. ма?а за председника Председништва СР Хрватске изабран ?е Фра?о Ту?ман, бивши генерал-ма?ор ?НА. Ту?ман, ко?и ?е био повезан са усташком емиграци?ом, отворено ?е говорио о потреби одва?а?а Хрватске од СФР? и ?авно изражавао нетрпе?ивост према Србима у Хрватско?. Ве? кра?ем ?ула исте године Сабор СР Хрватске донео ?е одлуку о промени назива Соци?алистичке Републике Хрватске у Република Хрватска и измени државних симбола, ко?им ?е у употребу вра?ен ?истори?ски хрватски грб“ са шаховницом. Ово, као и на?ава промене Устава, ко?ом би Срби изгубили статус конститутивног народа, изазвало ?е незадово?ство код припадника српског народа у Хрватско? и погоршало ме?унационалне односе, посебно у мешовитим срединама.

?ош у ?есен 1990, нове хрватске власти почеле су са илегалним набав?а?ем наоружа?а за евентуални рат, а набавком ?е изме?у осталих руководио Мартин Шпеге?, бивши генерал-пуковник ?НА. Ово ?е резултирало ?афером Шпеге?” са ко?ом ?е ?авност упозната кра?ем ?ануара 1991. године. Доноше?ем новог Устава Републике Хрватске, 21. децембра 1990, Хрватска ?е дефинисана као ?дом Хрвата и других народа“, чиме ?е Србима у Хрватско? и званично укинут статус конститутивног народа. Оваква ситуаци?а све више ?е водила у заоштрава?е ме?унационалних односа и продуб?ива?е политичке кризе, па ?е истог дана када ?е донет нови хрватски Устав, на подруч?у за?еднице општина са српском ве?ином, на простору Северне Далмаци?е, Лике, Бани?е и Кордуна, проглашена Српска аутономна област Кра?ина.

Напета политичка ситуаци?а створила ?е националну нетрпе?ивост, ко?а ?е манифестована низом разних инцидената. У национално чистим срединама, какав ?е био Вараждин, у коме се ма?ор Тепи? налазио на служби, породице припадника ?НА, а нарочито оне српске националности, биле су под посебним притиском. Поучен дога?а?има из Другог светског рата, након првих инцидената и неприлика ко?е су ?егова деца имала у основно? школи, Милан ?е половином ?ануара 1991. одлучио да породицу пресели код сво?их родите?а у родно село Комленац. Супруга и родите?и тада су покушали да га наговоре да напусти во?ну службу и запосли се као машински инже?ер у Босанско? Дубици, али ?е он то одлучно одбио правда?у?и се да ?е положио официрску заклетву.

Прате?и потезе словеначког руководства, ко?е ?е ?ош 23. децембра 1990. расписало референдум о осамоста?ива?у Словени?е од СФР?, на коме ?е добило подршку 93% бирача, хрватско руководство ?е почело са на?авама референдума, што ?е резултирало нове сукобе. До првих оружаних сукоба изме?у припадника МУП Хрватске и локалних Срба, дошло ?е на?пре почетком марта инцидентом у Пакрацу, а потом кра?ем истог месеца сукобом на Плитвичким ?езерима. Како ови инциденти не би прерасли у отворени сукоб, дошло ?е до интервенци?е ?единица ?угословенске народне арми?е (?НА) ко?е су представ?але ?тампон зону” изме?у сукоб?ених страна. До новог сукоба дошло ?е 2. ма?а 1991. у Боровом Селу, код Вуковара, када ?е поново интервенисала ?НА. Референдум о независности Хрватске одржан ?е 19. ма?а 1991. и на ?ему ?е 94% гласача подржало осамоста?е?е од СФР?. Срби у Хрватско? бо?котовали су ова? референдум, организу?у?и претходно 12. ма?а на територи?и САО Кра?ине референдум о приса?еди?е?у Срби?и и останку у ?угослави?и.

Премешта? у Б?еловар

Комленац

Загреб

Славонска Пожега

Вараждин

Б?еловар

Места у ко?има се родио, школовао и службовао ма?ор Милан Тепи?

Половином ма?а 1991, ма?ор Милан Тепи? добио ?е нову прекоманду у Б?еловар, у касарну ?Божидар А?и?а”, на дужност начелника Техничке службе 265. моторизоване бригаде ?НА. Командант ове ?единице, био ?е пуковник Ра?ко Ковачеви?, Тепи?ев зем?ак родом из грмечког села Велики Ради?, код Босанске Крупе. Они су за?едно пратили да?и разво? ситуаци?е у ?угослави?и, ко?а ?е кулминирала 25. ?уна 1991. када су истовремено Скупштина Словени?е и Сабор Хрватске прогласили независност од СФР?. Савезно извршно ве?е (СИВ) ове одлуке ?е прогласило нелегалним и донело одлуку да ?единице ?угословенске народне арми?е поново успоставе контролу над граничним прелазима, што ?е довело од оружаних сукоба у Словени?и. Ситуаци?а се смирила почетком ?ула, посредова?ем Европске за?еднице и потписива?ем Брионске деклараци?е, ко?ом ?е став?ен моратори?ум од три месеца на проглаше?е независности Словени?е и Хрватске, након чега ?е донета одлука о повлаче?у ?единица ?НА из Словени?е. Половином ?ула у посету б?еловарском гарнизону дошао ?е генерал-ма?ор Владимир Трифунови?, командант 32. вараждинског корпуса ?НА. Приликом разговора са генералом, официри из б?еловарског гарнизона тражили су одобре?е да напусте Б?еловар и повуку се према полигону у правцу Дарувара и Грубишиног По?а, како би избегли евентуално окруже?е у касарни, попут оних у Словени?и. Генерал Трифунови? тада им ?е пренео наре?е?е во?ног врха да се сваки об?екат мора чувати и бранити од евентуалних провокаци?а.

Б?еловарски гарнизон, под командом пуковника Ра?ка Ковачеви?а, био ?е смештен у Б?еловару на неколико локаци?а, ко?е су чинили — Дом ?НА у центру Б?еловара; гарнизонска касарна ?Божидар А?и?а” на Во?нови?у у западном делу Б?еловара, где се налазила команда гарнизона и ве?ина ратне технике; во?но складиште ?Логор” на Са?мишту у источном делу града, где се налазило складиште тенкова и друге ратне технике, као и наоружа?е запле?ено од ?единица Територи?алне одбране; Радарска станица и центар везе противваздушне одбране ?НА у Зви?ерцима на северном кра?у Б?еловара; као и складиште ?Барутана” у шуми Беденик, северозападно од Б?еловара, где се налазила велика количина наоружа?а и минско-експлозивних средстава. Због велике важности во?ног складишта у шуми Беденик, официри из касарне у Б?еловару месечно су се сме?ивали на дежурству у складишту, а почетком септембра 1991. дежурство у складишту преузео ?е ма?ор Тепи?, ко?и се одмах по доласку упознао са свим старешинама и во?ницима, ко?и су се налазили на овом об?екту и приступио организова?у одбране об?екта.

У редовним околностима за безбедности во?ног складишта била су задужена тро?ица старешина и око 50—60 во?ника, ко?и су на располага?у имали четири оклопна транспортера. У околностима распада ?угослави?е, у току лета 1991, велики бро? во?ника, али и старешина хрватске националности ?е дезертирао, па су се на обезбе?е?у во?ног складишта тада нашла свега десеторица во?ника. У склопу организова?а одбране складишта, Тепи? ?е наредио да се сви прилази об?екту поново минира?у, сум?а?у?и да ?егов претходник, ко?и ?е био Хрват по националности, ова? посао ни?е урадио како треба. Од самог почетка Тепи? ?е во?ницима изнео план да ?е у случа?у напада на складиште муници?е, ди?и у ваздух и об?екат и себе, али да ?е их о томе на време обавестити како би се благовремено склонили на безбедно место и преживели детонаци?у.

Погиби?а

Главни чланак: Напад на гарнизон ?НА у Б?еловару

?еданпут ?уди да?у ри?еч, она оста?е или се погази. ?а сам дао ри?еч да ?у да браним ову зем?у ако ?о? буде тешко.

— Милан Тепи?,

Септембра 1991. хрватске оружане снаге, оличене у Збору народне гарде (ЗНГ), ко?и ?е формално формиран у оквиру Министарства унутраш?их послова Хрватске, отпочеле су ?битку за касарне”. Ци? ове операци?е био ?е окруже?е ?единица ?угословенске народне арми?е (?НА) у блокираним касарнама и ?ихово приморава?е на преда?у, услед чега би хрватске снаге дошле до ?иховог наоружа?а, а посебно ратне технике ко?у до тада нису имали. Наредбу о почетку блокади касарни ?НА издао ?е 12. септембра 1991. председник Хрватске Фра?о Ту?ман, а као оправда?е за покрета?е операци?е истицано ?е да се ?НА сврстала на страну ?побу?ених Срба”. Поред загребачке касарне ?Маршал Тито”, касарна ?Калнички партизани” у Вараждину, у ко?о? се налазило седиште 32. корпуса ?НА, била ?е на?ве?а на подруч?у Хрватске. Како се у ово? касарни налазила 32. оклопно механизована бригада, са доста тенкова и друге ратне технике, очекивани плен хрватских снага био ?е велик. Опсада касарне отпочела ?е у но?и 13/14. септембра, када су ?о? иск?учене стру?а и вода, а борбе су отпочеле 15. септембра. Услед недостатка очекиване помо?и, након неде?у дана спорадичних борби, командант корпуса генерал Владимир Трифунови? ?е 22. септембра 1991. предао касарну, са великом количином наоружа?а, ме?у ко?има ?е било тенкова, оклопних возила и других ратних средстава.

Након заузима?а гарнизона у Вараждину, на удару се нашао б?еловарски гарнизон, ко?и ?е био знатно ослаб?ен кра?ем августа 1991, након упу?ива?а пуковника Милана Челекети?а са три стотине во?ника и старешина у правцу Дарувара и Новске. Дан пре пада касарне у Вараждину, отпочела ?е потпуна блокада свих во?них об?еката ?НА у Б?еловару. Наредба о нападу на гарнизон ?НА донета ?е 27. септембра 1991. у Загребу, а према претходном плану ?Билогора”, Кризни штаб Б?еловара требало ?е да координира свим акци?ама хрватских снага из Б?еловара, као и неким прик?ученим снагама из Вараждина, док ?е за команданта напада био одре?ен Желимир Шкарец. Напад на све во?не об?екте б?еловарског гарнизона отпочео ?е у неде?но у?утро 29. септембра 1991. око 7:30 часова, а мало пре тога дошло ?е до првих сукоба код складишта муници?е у шуми Беденик. Након пола сата борби, око 8:00 часова дошло ?е до преда?е ваздухопловаца у Радарско? станици противваздушне одбране смештене у Зви?ерцима, а око 8:30 до преда?е зграде старе команде, односно Дома ?НА у центру Б?еловара, као и во?ног складишта ?Логор” на Са?мишту. У току напада, пуковник Ра?ко Ковачеви? контактирао ?е команду Пете арми?ске области у Загребу и тражио да у правцу Б?еловара упути барем два авиона како би им олакшали положа?. Уместо обе?ане во?не помо?и команда им ?е упутила посматрачку миси?у Европске за?еднице, ко?у су припадници ?зенги” зауставили на прилазу Б?еловару, ради ??ихове личне безбедности”.

Спомен-подруч?е ?Барутана” у Б?еловару, на месту некадаш?ег во?ног складишта

Истовремено са нападом на во?не об?екте у самом Б?еловару, извршен ?е и напад на во?но складиште у шуми Беденик у близини Б?еловара. Група опко?ених во?ника, ко?а ?е обезбе?ивала складиште пружила ?е тада одлучан отпор, а прилази складишту били су покривени са оклопних транспортера. Након што ?е ?едан од транспортера уништен противоклопном ракетом, посада ?е успела да се извуче из олупине и склони на предви?ено место. Када ?е постало ?асно да се складиште више не може одбранити, ма?ор Тепи? наредио ?е свим во?ницима да се склоне на безбедно место, како би могао да активира детонатор и уништи складиште муници?е. Ову наредбу одбили су во?ници Драган Драганови? (1972—1991) и Сто?адин Миркови? (1972—1991), ко?и ?е наставио да де?ству?е из свог транспортера, након чега ?е био смртно пого?ен. Након Миркови?еве погиби?е, када се уверио да су остали во?ници на безбедном месту, ма?ор Милан Тепи? активирао ?е детонатор, након чега ?е уследила ?ака експлози?а. Огромна бела печурка и облак дима видели су се чак до Гарешнице и ма?арске границе. Поред Тепи?а у експлози?и ?е погинуло и 11 хрватских бораца, ко?и су се у току напада превише приближили огради складишта. Преживели во?ници и старешине ?НА, ?их укупно деветоро, заробиле су хрватске снаге, а у знак одмазде стре?але су стари?ег водника Ранка Стеванови?а из Ниша.

Након експлози?е у во?ном складишту, ?едини отпор настав?ен ?е из касарне ?Божидар А?и?а” на Во?нови?у, где се налазила команда 265. моторизоване бригаде. Отпор ?е пружан до раних вечер?их часова, а око 18:30 часова пуковник Ковачеви? наредио ?е преда?у и одлага?е оруж?а. Након уласка у касарну, представници Кризног штаба Б?еловара наредили су да се припадници ?НА скину до по?аса, а по наре?е?у ?уре Шими?а, председника Кризног штаба, стре?ани су командант гарнизона, пуковник Ра?ко Ковачеви? и ?егови помо?ници, потпуковник Ми?ко Васи? и капетан прве класе Драгиша ?ованови?. Тако?е, по Шими?евом наре?е?у, гра?ани Б?еловара морали су оби?и заузету касарну, у ко?о? су били изложени лешеви уби?ених официра. У току преда?е б?еловарског гарнизона, припадници Збора народне гарде и хрватске полици?е заробили су 60 официра, подофицира и гра?анских лица на служби у ?НА и 365 во?ника, од ко?их су ве?ина били на одслуже?у во?ног рока. Приликом напада на гарнизон погинуло ?е 14 во?ника ?НА, од чега су шесторица погинула у касарни на Во?нови?у, док их ?е око 30 било ра?ено. Након зароб?ава?а, шесторица резервиста ?НА са подруч?а Б?еловара била су издво?ена и одведена у полици?ску станицу, а неколико дана касни?е су стре?ани у близини села Мало Кореново. Сви зароб?ени припадници ?НА, разме?ени су новембра 1991. за зароб?ене припаднике Хрватске во?ске, на мосту изме?у Славонског и Босанског Шамца, уз посредова?е ме?ународног Црвеног крста.

Народни херо? ?угослави?е

Орден народног херо?а

Споменик Милану Тепи?у у Београду

Спомен-плоча Милану Тепи?у у Ба?о? Луци

Након погиби?е, ма?ор Милан Тепи? упоре?иван ?е са Стеваном Син?ели?ем, ?унаком из Првог српског устанка, ко?и ?е погинуо 1809. у бо?у на Чегру, претходно дигавши у ваздух бурад са барутом изазвавши експлози?у у ко?о? ?е страдало пуно Турака. Опеван ?е у многим народним и гусларским песмама, а певач Борислав Зори? посветио му ?е песму под називом О? Тепи?у нови Син?ели?у. Председништво СФР?, ко?им ?е председавао потпредседник Бранко Кости?, 19. новембра 1991. ма?ора Милана Тепи?а ?е за ?уначки подвиг у борби против надмо?ни?ег непри?ате?а, за диза?е у ваздух складишта наоружа?а у гарнизону Б?еловар, свесно жртву?у?и сво? живот, постхумно одликовало Орденом народног херо?а и прогласило народним херо?ем ?угослави?е. Како ?е убрзо дошло да распада ?угослави?е, Тепи? ?е постао ?ен послед?и народни херо?.

Народна скупштина Републике Српске ?е у знак поштова?а према Милану Тепи?у 25. априла 1993. установила Меда?у ма?ора Милана Тепи?а, на чи?о? се пред?о? страни налази лик Милана Тепи?а. Ова меда?а доде?у?е се за исказану личну храброст у борби за слободу зем?е, где ?е исказан висок степен самопожртвова?а. Одлуком Скупштине града Београда 1992. дотадаш?а Улица Ст?епана Ради?а на Деди?у, у близини болнице ?Др Драгиша Мишови?”, понела ?е име Улица народног херо?а Милана Тепи?а, а у улици ?е пар година касни?е подигнута спомен-плоча са бронзаним ликом Милана Тепи?а. На платоу, преко пута уласка у ову улицу, на двадесетшесту годиш?ицу погиби?е 29. септембра 2017. откривен ?е споменик Милану Тепи?у, рад београдске ва?арке Катарине Трипкови?. Поред Београда, улице са ?еговим именом на територи?и Републике Срби?е посто?е у — Алексинцу, Апатину, Бачко? Паланци, Бело? Паланци, Велико? Плани, Вршцу, Зре?анину, Ин?и?и, ?агодини, Кули, Лесковцу, Нишу, О?ацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремско? Каменици, Сремско? Митровици, као и селима Бачком Брегу, К?а?и?еву, Станиши?у и Чоноп?и, код Сомбора; Бешко?, код Ин?и?е; Велико? Крсни, код Младеновца; Врбици, код Аран?еловца; Гре?ачу код Алексинца; Клупцима, код Лознице и Мудраковцу, код Крушевца. Тако?е, улице са именом Милана Тепи?а посто?е у Републици Српско? у Ба?aлуци, Источном Сара?еву, Тесли?у, Козарско? Дубици, Градишци и др. У ба?алучко? улици названо? по ?ему 2021. ?е постав?ена спомен-плоча.

У же?и да сачува се?а?е на свог некадаш?ег жите?а, Скупштина општине Козарска Дубица донела ?е одлуку да се 29. септембар обележава као Дан се?а?а на ма?ора Милана Тепи?а, а 2007. му ?е постхумно доделила Златни грб општине, ко?и ?е уручен ?еговом сину Александру. Удруже?е ратних доброво?аца ?е 2016. представило к?игу Херо?и ота?бине — ма?ор Милан Тепи? и во?ник Сто?адин Миркови? аутора Новице Пеши?а, а 2017. редите? Неде?ко Ла?ши? снимио ?е документарни филм Небо над Б?еловаром, ко?и ?е посветио ма?ору Милану Тепи?у и во?нику Сто?адину Миркови?у. И док за Србе Милан Тепи? представ?а ?едног од на?ве?их националних херо?а у нови?о? истори?и, на ?ега у Хрватско? гледа?у као на ?безумног убицу”, ко?и ?е у смрт одвео 11 ?хрватских браните?а”. Приликом подиза?а споменика Милану Тепи?у у Београду, 2017. званичне хрватске власти оштро су протестовале. Место ?егове погиби?е, на простору во?ног складишта ?Барутана” у шуми Беденик, код Б?еловара, претворено ?е у спомен-подруч?е ?Барутана”, где ?е подигнут споменик припадницима Збора народне гарде погинулим у ово? акци?и. Дан напада на б?еловарски гарнизон ?НА, 29. септембар се од 1997. обележава као Дан града Б?еловара и Дан б?еловарских браните?а. Након погиби?е посмртни остаци Милана Тепи?а нису предати ?егово? породици, ко?а ?е 1993. на сеоском гроб?у у Комленцу подигла породичну гробницу и на ?о? поставила спомен-плочу посве?ену Милану. Према неким наводима, ?егови посмртни остаци су за?едно са посмртним остацима шесторице во?ника, сахра?ени на гроб?у Мирошевац у Загребу, где су заведени као Н.Н. лица.

Видите ?ош

• Милица Тепи?

Литература

• Ручнов, Марко (1992). Народни херо? Милан С. Тепи?. Београд: Во?ноиздавачки и новински центар. 
• Хронологи?а 1990—1995. (PDF). Ба?а Лука: Документациони центар Републике Српске. 2002. Архивирано из оригинала 30. 10. 2005. г. Приступ?ено 31. 07. 2019. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• Karaula, ?eljko (2007). ?Osvajanje vojarne JNA “Bo?idar Ad?ija” u Bjelovaru 1991. godine”. ?asopis za suvremenu povjest. Zagreb (39): 7—24. 
• Ацови?, Драгомир (2013). Слава и част: одликова?а ме?у Србима: Срби ме?у одликова?има. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2.  COBISS.SR 200069388 COBISS.RS 200069388
• ?karec, ?elimir (2014). ?Uzroci realizacije plana Bilogora”. ?asopis za suvremenu povjest. Zagreb (8): 502—511. 

Спо?аш?е везе

• ?Eksplozija u Barutani”. www.youtube.com. 29. 9. 2007. 
• ?Sin?eli? iz Bjelovara”. www.novosti.rs. 6. 10. 2013. 
• ?SIN HEROJA: Tra?im saborce mog oca Milana Tepi?a”. www.novosti.rs. 2. 10. 2016. 
• ?Zaboravljen juna?ki podvig Milana Tepi?a: Hrvati skrivaju posmrtne ostatke heroja iz Kozarske Dubice”. www.blic.rs. 7. 8. 2017. 
• ?Oko Magazin: Spomen-plo?a majoru Tepi?u — ?ta se branilo '91?”. www.youtube.com. 21. 1. 2022.