双子座和什么星座最配

Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчарши?и
М?есто	Башчарши?а, Сара?ево, СР Босна и Херцеговина, СФР?
Датум	1. март 1992. 14.30 часова (CET)
Врста напада	пуца?
Уби?ено	1 (Никола Гардови?)
Ра?ено	1 (Раденко Митрови?)
Починилац	Рамиз Делали?

百度 全面从严治党是系统工程，要靠全党管全党治全党。

Око 14.30 часова у нед?е?у 1. марта 1992, нападнута ?е српска свадбена поворка у сара?евско? Башчарши?и, што ?е резултирало смр?у младоже?иног оца Николе Гардови?а и ра?ава?ем православног свештеника Раденка Мирови?а. Напад се догодио пос?ед?ег дана контроверзног референдума о независности Босне и Херцеговине од ?угослави?е, у рано? етапи распада и ратних сукоба на простору ?угослави?е.

Као одговор на напад, наоружани чланови Српска демократске странке (СДС) поставили су барикаде и блокаде на путевима, оптужу?у?и Странку демократске акци?е (СДА) за оркестрира?е напада. СДС ?е тражио да у ве?ински српским подруч?има Босне и Херцеговине патролира?у српски полица?ци, а не полица?ци других националности и да се у зем?у распореде мировне снаге У?еди?ених наци?а. СДС ?е 3. марта пристао да демонтира барикаде ко?е су претходно постав?ене. Скупштина Соци?алистичке Републике Босне и Херцеговине, у ко?о? ?е СДА по?единачно имао на?више мандата, прогласила ?е независност истог дана.

Гардови? се често сматра првом жртвом рата у Босни и Херцеговини. Рамиз Делали?, криминалац, наводно под заштитом СДА, брзо ?е идентификован као осум?ичени, али муслиманске власти се нису трудиле да га прона?у непосредно након напада. Током рата, Делали? ?е предводио милици?у ко?а ?е прогонила сара?евске Србе. Касни?е ?е у телевизи?ском интерв?уу признао да ?е извео напад. Делали? ?е 2004. оптужен за убиство по ?едно? тачки оптужнице у вези са смр?у Гардови?а, али ?е упуцан и уби?ен 2007. при?е него што ?е су?е?е приведено кра?у.

У Федераци?и Босне и Херцеговине, ентитету Босне и Херцеговине са бош?ачко-хрватском ве?ином, 1. март се прослав?а као Дан независности. У Републици Српско?, ентитету Босне и Херцеговине са српском ве?ином, 1. март се повезу?е са убиством српског свата и почетком рата.

Позадина

Након смрти доживотног предс?едника ?угослави?е ?осипа Броза Тита 1980, вишенационална држава ушла ?е у период дуготра?не економске стагнаци?е и пропада?а. Анемично ста?е привреде зем?е резултирало ?е знача?ним порастом националних тензи?а ко?а су само погоршане падом комунизма у источно? Европи 1989. године. Савез комуниста ?угослави?е дозволио ?е одржава?е демократских избора широм зем?е 1990. године. У Босни и Херцеговини, политичке странке су углавном основане по национално? лини?и. Муслимани су основали Странку демократске акци?е (СДА), Срби Српску демократску странку (СДС), а Хрвати Хрватску демократску за?едницу (ХДЗ). На челу СДА био ?е Али?а Изетбегови?, СДС-а Радован Кара?и? и ХДЗ-а Ст?епан К?уи?. Први демократски избори у Босни и Херцеговини одржани су 18. новембра 1990. године. На?више гласова су добиле управо три националне странке. Соци?алистичке странке без одре?ене националне групаци?е, нарочито Савез комуниста Босне и Херцеговине, нису усп?еле добити знача?ан бро? гласова.

СДА и ХДЗ, странке ко?е су представ?але интересе ве?ине Муслимана и Хрвата, залагале су се за независност Босне и Херцеговине, чему се оштро противио СДС и велика ве?ина Срба. Владе Словени?е и Хрватске прогласиле су независност од ?угослави?е 25. ?уна, што ?е довело до рата у Словени?и и Хрватско?. У новембру 1991, Скупштина српског народа у БиХ (касни?е Народна скупштина Републике Српске) организовала ?е плебисцит на ко?ем ?е ве?ине Срба гласала за останак у саставу ?угослави?е. С?еде?ег м?есеца, Арбитражна комиси?а, ко?у ?е саставио Сав?ет министара Европска економска за?едница (ЕЕЗ), одлучила ?е да би правно обавезу?у?и државни референдум о независности био предуслов за коначно призна?е Босне и Херцеговине од стране ЕЕЗ. Према томе, Скупштина СР Босне и Херцеговине дони?ела ?е одлуку о одржава?у референдума о независности 29. фебруара и 1. марта. СДС ?е такав референдум одбацио као неуставан. Сходно томе, на наговор странке ве?ина Срба ?е бо?котовала референдум. Скупштина српског народа у БиХ дони?ела ?е Деклараци?у о проглаше?у Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. ?ануара, ко?а ?е требала да обухвати подруч?а ?српских аутономних реги?а и области и других српских етничких ц?елина у Босни и Херцеговини, ук?учу?у?и и подруч?а на ко?има ?е српски народ остао у ма?ини због геноцида”.

Као и ве?и дио Босне и Херцеговине, Сара?ево ?е било етнички и религи?ски разнолико. Према попису становништва у БиХ 1991, град ?е имао 525.980 становника, од чега су 49,25% били Муслимани, 29,94% Срби, 10,65% ?угословени и 6,62% Хрвати.

Напад

Уби?ени српски сват Никола Гардови? (лево) и Стара православна црква у Сара?еву (десно)

У нед?е?у, завршног дана гласа?а, 1. марта 1992. у цркви Преображе?а Господ?ег у Новом Сара?еву одржано ?е в?енча?е Милана Гардови?а и Ди?ане Тамбур. Младоже?а ?е био студент Православног богословског факултета у Београду, на пос?ед?о? години студи?а. ?егов отац Никола био ?е ?акон у цркви Преображе?а Господ?ег. Историчар Кенет Морисон атмосферу тога дана у Сара?еву опису?е као ?напету”. Након в?енча?а, младенци, ?ихове породице и сватови упутили су се у Дом Свете Текле у дворишту цркве Светих Архан?ела Михаила и Гаврила, познати?а као Стара православна црква, ко?а се налазила у старо? градско? — ве?ински муслиманско? — четврти Башчарши?а, гд?е ?е требао да се одржи свадбени ручак. Стара православна црква на Башчарши?и ?е на?стари?а српска православна гра?евина у Сара?еву.

Пошто у непосредно? близини Старе православне цркве ни?е било м?еста за паркира?е, сватови су одлучили да п?ешице крену према цркви, образу?у?и поворку ко?а се протезала од на?ближег паркинг м?еста до саме цркве. Током поворке, сватови су махали српским заставама, што су многи муслимански пролазници протумачили као провокаци?у. Такве поворке биле су типичне за српске свадбе широм ?угослави?е. Обично их ?е пратило труб?е?е аутомобила и п?есама. Око 14.30 часова, четворица млади?а изашла су из би?елог фолксвагена голфа и покушала да отму заставу ?едном од сватова. Усли?едила ?е препирка, а према ри?ечима очевидаца, ?едан од мушкараца ?е запуцао на свадбену поворку.

Виктор Ма?ер, дописник ?емачког дневног листа Frankfurter Allgemeine Zeitung, био ?е случа?ни очевидац напада и о ?ему ?е писао у сво?о? к?изи Yugoslavia: A History of its Demise из 1995. године. ?У почетку се чинило да ?е ри?еч о детонатору”, написао ?е Ма?ер о пуц?ави, ?али онда сам видио избезум?ене ?уде; чуо сам плач и видио некога како трчи до на?ближег телефона и видио преплашена лица пролазника”. У нападу ?е уби?ен младоже?ин отац Никола Гардови?, а ра?ен српски православни свештеник Раденко Мирови?.

Пос?едице

Реакци?е

Историчар Младен Анчи? пише, ?емоционални набо? око инцидента био под?еднак на об?е стране ко?е су на под?еднак начин вид?еле српску свадбену поворку, с истакнутим српским симболима, на путу у на?стари?у српску цркву у Сара?еву како ?е заустав?а бош?ачко-муслимански метак”. За ве?ину Срба напад ?е представ?ао ?тачку без повратка”, пише историчар ?он Р. Шиндлер. Званичници СДС-а су одмах осудили напад. Радован Кара?и? ?е рекао да ?е напад доказао да покрет за независност представ?а егзистенци?алну при?ет?у Србима у БиХ. ?Ова? хитац била ?е велика неправда усм?ерена према српском народу”, из?авио ?е предс?едник Народне скупштине СР Босне и Херцеговине Момчило Кра?ишник. Гласноговорник СДС-а Ра?ко Дуки? из?авио ?е да ?е напад доказ да су сара?евски Срби ?у смртно? опасности” и тврдио да ?е независна Босна и Херцеговина ?ош више угрозити сигурност Срба. Али?а Изетбегови? ?е осудио убиство, назвавши га ?пуц?ем у читаву Босну”. Начелник сара?евске општине Стари Град Селим Ха?иба?ри? изразио ?е саучеш?е Гардови?има. Сефер Халилови? ко?и ?е у марту 1991. основао параво?ну ?единицу Патриотска лига, дао ?е другачи?и тон. Халилови? ?е тврдио да поворка ?заправо ни?е била свадба, ве? провокаци?а” и да су сватови били активисти СДС-а. ?Хт?ели су да про?у Башчарши?ом са аутомобилима, са заставама, са транспарентима, да нас испровоцира?у и виде како ?емо реаговати”, рекао ?е Халилови?.

Напад ?е подстакао ?надм?ета?е за урбани простор ко?е би се развило у право опс?еда?е и под?елу града”, пише историчарка Кетрин Бе?кер. Широм Сара?ева су се брзо по?авиле блокаде путева и барикаде, прво српске, а затим муслиманске. СДС ?е затражио да ве?инским српским подруч?има Босне и Херцеговине патролира?у српски полица?ци, а не полица?ци других националности, и да?е позвао да се мировне снаге У?еди?ених наци?а распореде у зем?у. Два дана након напада, СДС се сложио да уклони барикаде ко?е ?е подигао. Ова? напредак постигао ?е генерал ?НА Милутин Кука?ац, ко?и ?е успио уби?едити руководство СДА и СДС да дозволе за?едничке патроле ?НА и босанскохерцеговачке полици?е. Истог дана, Изетбегови? ?е прогласио независност Босне и Херцеговине и Скупштина у ко?о? су Муслимани имали ве?ину убрзо ?е ратификовала одлуку. Гардови? ?е сахра?ен у Сара?еву 4. марта. Опи?ело на ?егово? сахрани служио ?е епископ зворничко-тузлански Васили?е. ?Не?у ре?и, као што то раде неки неинтелигентни политичари, да ?е пуца? ко?и ?е убио овог чов?ека пуца? у Босну”, рекао ?е епископ Васили?е током посмртног говора, ?али то ?е било упозоре?е за наша три народа. Нека Николина жртва буде пос?ед?е у овим лудим временима”.

Изв?ештава?е о нападу ?е у велико? м?ери заклонило изв?ешта? о паралелном референдуму. Српске новине су напад углавном приказивале као напад за ко?и су сви Муслимани сносили колективну одговорност. Одломак из београдског дневног листа Политика ?е гласио: ?Убице српског свата нису тро?ица нападача, ве? они ко?и су створили атмосферу ко?а ?е ?едном зауви?ек укинула Босну и Херцеговину”. Сара?евски дневни лист Ослобо?е?е скренуо ?е у супротном см?еру, покушава?у?и да прикри?е етнички идентитет нападача. Колумна об?ав?ена дан након напада ?е гласила: ?Убице свата на Башчарши?и, распиривачи мрж?е и градите?и барикада, не само да нису били Сара?ли?е, ве? нису били ни прави Босанци, ве? странци”. Колумна ?е да?е инсинуирала да ?е свадбена поворка била нам?ерна провокаци?а. Многи српски читаоци сматра?у да ?е реакци?а Ослобо?е?а на напад безос?е?а?на и због тога су уреднику послали г?евна писма. Мирослав ?анкови?, српски члан уредништва листа, искалио ?е би?ес на с?еде?ем састанку одбора, опису?у?и колумну као ?на?срамни?у ствар ко?у су ове новине об?авиле у педесет година”.

Одговорност

Очевици су идентификовали по?единца ко?и ?е пуцао на свадбену поворку као Рамиза Делали?а, сара?евског криминалца. Руководство СДС-а одмах ?е за напад оптужило СДА и тврдило да ?е Делали? био под заштитом СДА. При?е напада, Делали? ?е био уми?ешан у ?ош ?едну пуц?аву, као и у силова?е, а ли?ечио се у психи?атри?ско? болници. Локалне власти издале су налог за хапше?е Делали?а 3. марта 1992, али се нису трудиле да га прона?у. Званичници СДС-а тврдили су да неусп?ех власти да ухапсе Делали?а представ?а доказ саучесништва СДА у нападу.

Током блокаде Сара?ева, Делали? ?е водио муслиманску параво?ну ?единицу ко?а ?е напала и убила и српске и муслиманске цивиле. Некаж?ава?е Делали?а од стране муслиманских власти било ?е такво да ?е у телевизи?ском интерв?уу отворено признао да ?е пуцао на сватове. Власти су сузбиле Делали?еву параво?ску тек кра?ем 1993, након што ?е почела ликвидирати несрбе. На пету годиш?ицу напада на сватове 1. марта 1997, Делали? ?е ?авно претио оцу и сину у сара?евском ресторану и махао пишто?ем пред покровите?има, што ?е д?ело за ко?е ?е касни?е осу?ен. У ?уну 1999. прегазио ?е сво?им аутомобилом полица?ца, па ?е поново затворен. Пос?ед?и инцидент навео ?е Карлоса Вестендорпа, Високог представника за Босну и Херцеговину од 1997. до 1999, да позове државне власти да истраже Делали?еву ратну прошлост. Делали? ?е 8. децембра 2004. оптужен по ?едно? тачки за првостепеног убиства у вези са нападом на свадбену поворку. Су?е?е ?е почело 14. фебруара 2005. године. Првог дана судског поступка, тужиоци су пороти пустили видео-касету напада на свадбену поворку, на ко?о? се вид?ело како Делали? пуца на сватове. Истог дана, Делали? ?е положио кауци?у и пуштен на сопствену одговорност. При?е него што ?е су?е?е могло да се оконча, неидентификовани наоружани нападачи убили су Делали?а у Сара?еву 27. ?уна 2007. године.

Тужиоци у Сара?еву у оптужници од 19. септембра 2012. означили су наркобоса Насера Ке?менди?а као наредбодавца убиства Делали?а. Ке?менди ?е поб?егао из Босне и Херцеговине 2012, након што ?е санкционисан америчким Законом о именова?у страних наркобосова. Тако?е ?е оптужен по неколико тачака за кри?умчаре?а дроге. Ухапсила га ?е Косовска полици?ска служба у Приштини 6. ма?а 2013. године. С обзиром да Босна и Херцеговина не призна?е независност Републике Косово, а самим тим и нема споразум о изруче?у, Ке?менди?у ?е у Приштини су?ено за злочине за ко?е ?е наводно починио у Босни и Херцеговини. Бош?ачки политичар Фахрудин Радончи?, ко?и ?е познавао Делали?а, св?едочио ?е у одбрану Ке?менди?а у октобру 2016. године. Радончи? ?е 2012. у оптужници против Ке?менди?а наведен као ?едан од налогодаваца за убиство Делали?а, али никада ни?е лично оптужен и негирао ?е оптужбе. Радончи? ?е св?едочио да му ?е Делали? рекао да су напад на свадбену поворку наручили Изетбегови? и СДА. Да?е наводи да ?е Делали?ево убиство наручила ?бош?ачка државна мафи?а”, а не Ке?менди, ?ер ?е Делали? желио да са тужиоцима разговара о наводно? уми?ешаности породице Изетбегови? у организовани криминал. Ке?менди ?е 1. фебруара 2018. осу?ен по ?едно? тачки за трговину дрогом и осу?ен ?е на шест година затвора; ослобо?ен ?е по свим тачкама ко?е се односе на Делали?ево убиство.

Нас?е?е

Никола Гардови? се често сматра првом жртвом рата у Босни и Херцеговини. Срби у БиХ напад често назива?у и Крвава свадба. Политиколог Ке?т Кравфорд напад на старог свата и поко? Срба у Си?ековцу 27. марта као два инцидента ко?а су ефективно убрзала сукоб. Инди?ски академик Радха Кумар упоредила ?е напад на в?енча?у са насилним инцидентима ко?и су претходили наси?у ме?у за?едницама у Инди?и. Европска економска за?едница и С?еди?ене Америчке Државе признале су Босну и Херцеговину као независну државу 6. и 7. априла. Српска Република Босна и Херцеговина ?е тако?е 7. априла 1992. године прогласила самосталност, али и останак у ?угословенско? федераци?и. Босна и Херцеговина ?е прим?ена у У?еди?ене наци?а 22. ма?а. Рат у БиХ ?е за пос?едицу имао око 100.000 мртвих и око 2 милиона расе?ених. Рат ?е окончан потписива?ем Де?тонског мировног споразума у новембру 1995, ко?им ?е БиХ поди?е?ена на два ентитета — Републику Српску и Федераци?у Босне и Херцеговине.

Б?еже?и од рата, Милан и Ди?ана Гардови? су изб?егли у Шведску, гд?е ?е Милан свештеник Српске православне цркве. У Федераци?и БиХ 1. март се оби?ежава као Дан независности, нерадни празник. Ве?ина Срба у БиХ та? датум повезу?е са нападом на в?енча?у, а не са референдумом о независности. Напад ?е драматизован у британском ратном филму из 1997. Welcome to Sarajevo, у ко?ем су као жртве представ?ени Хрвати, а као починиоци српска параво?на формаци?а. ?Ове пром?ене су уведене очигледно из политичких разлога”, сматра филмски редите? Горан Гоци?. Антрополог Стивен Харпер се слаже, ?зам?ена етничких идентитета у инсценаци?и масакра сватова у Welcome to Sarajevo… нуди ?ош ?едан прим?ер како се филмске слике могу користити за идеолошко прекра?а?е истори?е.”

Види ?ош

• Стара црква на Башчарши?и
• Рамиз Делали?

Литература

Академски текстови

• An?i?, Mladen (2004). ?Dru?tvo, etnicitet i politika u Bosni i Hercegovini”. ?asopis za suvremenu povijest (на ?езику: хрватски). 36 (1): 293—329. ISSN 0590-9597. Приступ?ено 21. 7. 2025. 
• Bachmann, Klaus; Fati?, Aleksandar (2015). The UN International Criminal Tribunals: Transition Without Justice?. London, England: Routledge. ISBN 978-1-31763-136-1. 
• Baker, Catherine (2015). The Yugoslav Wars of the 1990s. London, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-13739-899-4. 
• Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, New York: M. E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3189-3. 
• Calic, Marie-Janine (2019). A History of Yugoslavia. West Lafayette, Indiana: Purdue University Press. ISBN 978-1-5575-3838-3. 
• Carmichael, Cathie (2015). A Concise History of Bosnia. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-1-10701-615-6. 
• Crawford, Keith (1996). East Central European Politics Today: From Chaos to Stability?. Manchester, England: Manchester University Press. ISBN 978-0-71904-622-3. 
• Donia, Robert J. (2006). Sarajevo: A Biography. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-11557-0. 
• Donia, Robert J. (2014). Radovan Karad?i?: Architect of the Bosnian Genocide. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-1-10707-335-7. 
• Gjelten, Tom (1995). Sarajevo Daily: A City and Its Newspaper Under Siege. New York City: Harper Collins. ISBN 978-0-06019-052-1. 
• Goci?, Goran (2001). Notes from the Underground: The Cinema of Emir Kusturica. London, England: Wallflower Press. ISBN 978-1-9033-6414-7. 
• Halpern, Joel M. (2000). Neighbors at War: Anthropological Perspectives on Yugoslav Ethnicity, Culture, and History. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-27104-435-4. 
• Harper, Stephen (2016). Screening Bosnia: Geopolitics, Gender and Nationalism in Film and Television Images of the 1992–95 War. London, England: Bloomsbury. ISBN 978-1-6235-6592-3. 
• Kumar, Radha (1999). Divide and Fall? Bosnia in the Annals of Partition. London, England: Verso. ISBN 978-1-8-5984-183-9. 
• Ingrao, Charles (2010). ?Safe Areas”. Ур.: Ingrao, Charles; Emmert, Thomas A. Confronting the Yugoslav Controversies: A Scholars' Initiative (2nd изд.). West Lafayette, Indiana: Purdue University Press. стр. 202—231. ISBN 978-1-5575-3617-4. 
• Kolst?, P?l (2012). Media Discourse and the Yugoslav Conflicts: Representations of Self and Other. London, England: Routledge. ISBN 978-1-31709-892-8. 
• Maksi?, Adis (2017). Ethnic Mobilization, Violence, and the Politics of Affect: The Serb Democratic Party and the Bosnian War. Berlin, Germany: Springer. ISBN 978-3-31948-293-4. 
• Meier, Viktor (1995). Yugoslavia: A History of Its Demise. London, England: Routledge. ISBN 978-1-13466-510-5. 
• Morrison, Kenneth (2016). Sarajevo's Holiday Inn on the Frontline of Politics and War. New York City: Springer. ISBN 978-1-13757-718-4. 
• Nettelfield, Lara J. (2010). Courting Democracy in Bosnia and Herzegovina. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-76380-6. 
• Nizich, Ivana (1992). War Crimes in Bosnia-Hercegovina. New York City: Human Rights Watch. ISBN 978-1-56432-097-1. 
• Pavkovi?, Aleksandar (2000). The Fragmentation of Yugoslavia: Nationalism and War in the Balkans. New York City: Springer. ISBN 978-0-23028-584-2. 
• Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8. 
• Schindler, John R. (2007). Unholy Terror: Bosnia, al-Qa'ida, and the Rise of Global Jihad. Saint Paul, Minnesota: Zenith Press. ISBN 978-0-76033-003-6. 
• Silber, Laura; Little, Allan (1997). Yugoslavia: Death of a Nation. New York City: Penguin Books. ISBN 978-0-14-026263-6. 
• Udovi?ki, Jasminka; ?titkovac, Ejub (2000). ?Bosnia and Hercegovina: The Second War”. Ур.: Udovi?ki, Jasminka; Ridgeway, James. Burn This House: The Making and Unmaking of Yugoslavia. Durham, North Carolina: Duke University Press. стр. 175—216. ISBN 978-0-82238-091-7. 
• Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station, Texas: Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-226-3. 

Новински изв?ешта?и

• J., T. (14. 5. 2013). ?Behind bars at last?”. The Economist. Приступ?ено 13. 8. 2017. 
• Jukic, Elvira M.; Peci, Edona (6. 5. 2013). ?Kosovo Arrests Kelmendi on Drugs Charges”. Balkan Insight. Приступ?ено 12. 11. 2019. 
• Kovacevic, Danijel (1. 3. 2017). ?Independence Day Events Expose Bosnia's Deep Divide”. Balkan Insight. Приступ?ено 12. 11. 2019. 
• Latal, Srecko (2. 3. 2015). ?Disputes Simmer Over Bosnian Independence Day”. Balkan Insight. Приступ?ено 12. 11. 2019. 
• Latal, Srecko (1. 11. 2016). ?Kosovo Drug Lord's Trial Rocks Bosnia Coalition”. Balkan Insight. Приступ?ено 13. 8. 2017. 
• Leposhtica, Labinot; Morina, Die (1. 2. 2018). ?Kosovo Court Jails Kelmendi For Drugs Running”. Balkan Insight. Приступ?ено 12. 11. 2019. 
• Lopu?ina, Marko (26. 1. 2009). ?Molio se za laku smrt”. Ve?ernje novosti (на ?езику: српски). Приступ?ено 12. 11. 2019. 
• McGeough, Paul (6. 3. 1992). ?Threats to shaky peace in Sarajevo”. The Sydney Morning Herald — преко Newspapers.com. 
• ?Media Round-Up, 8/12/2004”. Office of the High Representative for Bosnia and Herzegovina. 8. 12. 2004. Приступ?ено 12. 11. 2019. 
• ?Radovan Karadzic sentence increased to life at UN tribunal”. BBC News. 20. 3. 2019. Приступ?ено 21. 11. 2019. 
• Spaic, Igor (31. 10. 2016). ?Controversial Politician Accuses "Bosniak Mafia" of Murder at Kelmendi Trial”. Organized Crime and Corruption Reporting Project. Приступ?ено 12. 11. 2019. 

Спо?аш?е везе

• Терористички чин ко?и ?е изазвао српско-муслимански рат у ?угослави?и (?език: српски)
• Институт за истражива?е српских страда?а у XX веку: 3. март 1992. САРА?ЕВО (?език: српски)
• Глас Српске: Годиш?ица убиства српског свата на Башчарши?и 1. март 2009. (?език: српски)