全省交通运输行业科技创新暨信息化工作会议圆满结束

Ма?арска Magyarország  (ма?арски)
Застава Грб
Химна: Химна (ма?. Himnusz)
Главни град  (и на?ве?и)	Будимпешта 47° 26′ N 19° 15′ E
Службени ?език	ма?арски
Владавина
Облик државе	унитарна парламентарна уставна република
— Председник	Тамаш Шу?ок
— Председник Владе	Виктор Орбан
— Председник Народне скупштине	Ласло Ковер
Законодавна власт	Народна скупштина
Истори?а
Ствара?е	?
— Кнежевина Угарска	895.
— Кра?евина Угарска	25. децембар 1000.
— Златна була	24. април 1222.
— Мохачка битка	29. август 1526.
— Будимска битка	2. септембар 1686.
— Револуци?а	15. март 1848.
— Аустроугарска	30. март 1867.
— Три?анонски споразум	4. ?ун 1920.
— Тре?а република	23. октобар 1989.
Географи?а
Површина	?
— укупно	93.030 km2?(108)
— вода (%)	3,7
Становништво	?
— 2022.	9.603.634?(95)
— густина	103 ст./km2?(78)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2025.
— укупно	469,647 млрд. $?(53)
— по становнику	49.147 $?(43)
БДП / номинални	≈ 2025.
— укупно	245,619 млрд. $?(57)
— по становнику	25.703 $?(49)
ИХР (2023)	0,870?(46) — веома висок
Валута	ма?арска форинта
— код валуте	HUF
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST)
Интернет домен	?.hu?
Позивни бро?	+36
Вози се на	десно? страни
Регистарске таблице	HU
^ Тако?е се користи и домен .eu, ко?и се користи и у другим државама чланицама Европске уни?е.

百度 近日，中共中央办公厅、国务院办公厅印发了《关于提高技术工人待遇的意见》(以下简称《意见》)，提出要全面贯彻党的十九大精神，充分发挥政府、企业、社会的协同作用，完善技术工人培养、评价、使用、激励、保障等措施，实现技高者多得、多劳者多得，为实施人才强国战略和创新驱动发展战略提供坚实的人才保障。

Ма?арска (ма?. Magyarország) држава ?е у сред?о? Европи. Налази се у Панонско? низи?и, а граничи се на северу са Словачком, на североистоку са Укра?ином, на истоку и ?угоистоку са Румуни?ом, на ?угу са Срби?ом, на ?угозападу са Хрватском и Словени?ом, а на западу са Аустри?ом. Има око 9,6 милиона становника. Главни и на?ве?и град ?е Будимпешта.

Територи?а данаш?е Ма?арске ?е вековима била раскрсница разних народа, ук?учу?у?и Келте, Рим?ане, германска племена, Хуне, западне Словене и Аваре. Теме?и Ма?арске успостав?ени су кра?ем 9. века нове ере када ?е велики везир Ма?ара Арпад осво?ио Панонску низи?у. ?егов праунук Стефан I ступио ?е на престо 1000. године, створивши Кра?евину Угарску. До 12. века постала ?е регионална сила, достигавши сво? културни и политички врхунац у 15. веку. Након Мохачке битке 1526. године, Угарску ?е делимично окупирало Османско царство (1541—1699). Пала ?е под власт Хабзбурга на прелазу из 18. века, а касни?е се придружила Аустри?ском царству да би формирала Аустроугарску, велику силу почетком 20. века.

Аустроугарска се распала након Првог светског рата, а Три?анонским споразумом успостав?ене су садаш?е границе Ма?арске, чиме ?е изгубила 71% сво?е територи?е, 58% становништва и 32% етничких Ма?ара. Након бурног ме?уратног периода, Ма?арска се придружила силама Осовине у Другом светском рату, претрпевши знача?ну штету и жртве. Послератна Ма?арска ?е постала сателитска држава Сов?етског Савеза, што ?е довело до успостав?а?а Народне Републике Ма?арске. Након неуспеле револуци?е 1956. године, Ма?арска ?е постала релативно слободни?а, иако ?ош увек репресивна, чланица Источног блока. Укла?а?е граничне ограде изме?у Ма?арске и Аустри?е убрзало ?е распад Источног блока, а потом и Сов?етског Савеза. Дана 23. октобра 1989. Ма?арска ?е постала демократска парламентарна република. Приступила ?е Европско? уни?и 2004, а део ?е шенгенске зоне од 2007. године.

Ма?арска ?е сред?а сила у ме?ународним односима, на?више захва?у?у?и свом културном и економском утица?у. Сматра се разви?еном зем?ом са привредом са високим доготком и заузима 40. место у Индексу хуманог разво?а, са гра?анима ко?и ужива?у универзалну здравствену заштиту и бесплатно сред?е образова?е. Ма?арска има дугу истори?у знача?ног доприноса уметности, музици, к?ижевности, спорту, науци и технологи?и. Тринаеста ?е на?популарни?а туристичка дестинаци?а у Европи, ко?а ?е привукла 15,8 милиона ме?ународних туриста 2017. године. Члан ?е бро?них ме?ународних организаци?а, ме?у ко?има су У?еди?ене наци?е, Европска уни?а, НАТО, Светска трговинска организаци?а, Светска банка, Ази?ска банка инфраструктурних инвестици?а, Савет Европе и Вишеградска група.

Етимологи?а

?Х“ у називу Ма?арске (и латинске Хунгариа) на?вероватни?е потиче из истори?ских асоци?аци?а на Хуне, ко?и су населили Угарску пре Авара. Остатак речи потиче од латинизованог облика византи?ског грчког Оунгрои (Ουγγροι). Грчко име би могло бити поза?м?ено из старобугарског агрину, заузврат из огурско-турског Оногура ('десет [племена] Огура'), можда у?и у словенски преко ди?алекатског *Онгур. Оногур ?е био збирни назив за племена ко?а су се касни?е придружила бугарско? племенско? конфедераци?и ко?а ?е владала источним деловима Угарске после Авара. Петер Б. Голден тако?е разматра теори?у Арпада Берте, ко?и ?е сугерисао да име потиче од хазарског турског онгар (o? ?право“, о?ар- ?учинити нешто бо?е, исправити“, о?гар- ?учинити нешто бо?е“, ставити (то) десно," о?ару "према десно") "десно крило". Ово указу?е на иде?у да ?е Уни?а Ма?ара пре осва?а?а формирала ?десно крило“ (= западно крило) хазарских во?них снага. Ма?арски ендоним ?е Magyarország, ко?и се састо?и од magyar (?ма?арски“) и ország (?зем?а“). Назив "Ма?ар", ко?и се односи на народ зем?е, тачни?е одражава назив зем?е на неким другим ?езицима као што су турски, перси?ски и други ?езици као што су Ма?аристан или Зем?а Ма?ара или слично. Реч magyar ?е преузета од имена ?едног од седам великих полуномадских ма?арских племена, magyeri. Први елемент маги ?е вероватно од протоугарског *m?ń?- 'човек, особа', ко?и се тако?е налази у имену народа Манси (m?ń?ī, mań?i, m?ń?). Други елемент ери, 'човек, мушкарци, лоза', опста?е у ма?арском férj 'муж', и сродан ?е са Мари erge 'син', финским архаичним yrk? 'млади?'.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Ма?арске

Државе са ко?има се Ма?арска граничи су: Словачка, Укра?ина, Румуни?а, Срби?а, Хрватска, Словени?а и Аустри?а. Површина државе износи 93.011,4 km2. Ма?арска се налази изме?у 45° и 49° северне географске ширине, и 16° и 23° источне географске дужине.

Равнице Панонске низи?е покрива?у ве?и део Ма?арске. На?важни?е реги?е у Панонско? низи?и су Мала ма?арска равница и Велика ма?арска равница. На?виша тачка ?е 183 m.

Прекодунавска Ма?арска ?е брдовити?и предео на западу од обронака Алпа у области Алпока?а (Алпска стопала) преко централне зоне Прекодунавских планина и Мечека до Вила? планина на ?угу. На?виша тачка ове области ?е ?írott-k?“ висине 882 m.

На?виши врхови налазе се на Карпатима на северу уз границу са Словачком као Северне ма?арске планине (на?виши врх: Кекеш, 1014 m).

Дунав код Вишеграда

Ма?арска ?е зем?а без излаза на море. ?ену географи?у традиционално дефинишу ?ена два главна водна пута, реке Дунав и Тиса. Ма?арску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу зем?е лежи велико ?езеро Балатон. Осим тога, Ма?арска има на?ве?е термално ?езеро на свету, ?езеро Хевиз.

Фитогеографски, Ма?арска припада сред?оевропско? покра?ини Циркумбореалног региона у оквиру Бореалног кра?евства. Према СФП, територи?а Ма?арске припада копненом екорегиону панонских мешовитих шума. Ма?арска има сред?у оцену индекса интегритета шумског пе?зажа 2019 од 2,25/10, што га ?е рангирало на 156. место у свету од 172 зем?е.

Флора и фауна

Ма?арска има веома разнолику флору и фауну. То ?е савршено место за проналаже?е неколико источно распростра?ених врста или за проналаже?е других угрожених или узбуд?ивих организама, ко?и су ретки другде у Европи.

Фитогеографски Ма?арска припада сред?оевропско? провинци?и циркумбореалне области у оквиру бореалног потцарства холарктичког флористичког царства.

Ма?арска има 10 националних паркова, 145 резервата природе и 35 зашти?ених предела.

Клима

Клима ?е континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолаци?а карпатског басена понекад изазива суше. Просечна годиш?а температура ?е 9,7 °C. На?виша измерена температура ?е 41,9 °C у Кишкунхалашу 20. ?ула 2007. а на?нижа ?35 °C у Мишколцу 16. фебруара 1940. Просечна на?виша температура лети ?е од 23 °C до 28 °C а просечна на?нижа зимска температура ?е од ?3 °C до ?7 °C. Област око Печу?а се понекад сврстава у Средоземну климу али ?е ова област тек незнатно топли?а од остатка зем?е и у ?о? тако?е зими пада снег.

Просечне годиш?е падавине износе 600 mm, ко?е углавном доносе циклони са северозапада или запада. Проблем представ?а?у "провале облака" ко?е су чеш?е на ?угу зем?е (близу границе са Срби?ом,Хрватском и Словени?ом), када за врло кратко време падне велика количина кише,а неретко се ?ав?а и град.

Ма?арска ?е рангирана на шестом месту у индексу заштите животне средине од стране GW/CAN.

Национални паркови

У Ма?арско? посто?и 10 националних паркова. Национални паркови Агтелек и Хортоба? се налазе на списку Светске баштине

Национални паркови Ма?арске
Име	Основан	Слика
Национални парк Хортоба?	1972.
Национални парк Кишкуншаг	1975.
Национални парк Бук	1976.
Национални парк Агтелек	1985.
Национални парк Ферте-Ханшаг	1991.
Национални парк Дунав Драва	1996.
Национални парк Кереш-Марош	1997.
Национални парк Прибалатонска виси?а	1997.
Национални парк Дунав-Ипо?	1997.
Национални парк Ершег	2002.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Ма?арске

Пре досе?ава?а Ма?ара

Данаш?а територи?а Ма?арске ?е од 9. године. п. н. е. до кра?а 4. века била део римске провинци?е Панони?е. У 4. веку су ?е населили Хуни под во?ством Атиле, бича Божи?ег. Потом ово подруч?е насе?ава?у германска племена. Након ?их долазе Авари и Словени.

Долазак Ма?ара у Панонску низи?у под во?ством Арпада

Прапосто?бина Ма?ара

Ма?арска прапосто?бина (Magyar ?shaza), ?е теори?ска прапосто?бина Ма?ара. Неки веру?у да ?е била смештена источно од Урала, док ?е неки став?а?у на западну страну. На?поуздани?и извори ?е став?а?у на место данаш?ег аутономног округа Ханти?а-Манси?а, Руске Федераци?е. Одатле су прото-Ма?ари се преселили ?ужно, на територи?е зване Магна Хунгари?а.

Назив Магна Хунгари?а (лат. Magna Hungaria), први пут се споми?е у списима доминиканског Фратра ?ули?ана из 1235. године. То ?е локаци?а где су се населили прото-Ма?ари и смештена ?е на западно? страни планине Урал, у реги?и данас познато? по имену Башкортостан, што ?е аутономна област у Руси?и. Ма?ари су се одатле померали ка ?угозападу у населили Леведи?у и Етелкез, пре него што су дефинитивно се настанили на данаш?е просторе. Остатак прото-Ма?ара ?е остао и основао Паскатир у реги?и данаш?ег Башкоторстана.

Око 833. године, ма?арска племена су живела у Магна Хунгари?е ко?а ?е била смештена у околини Урала и Леведи?и ко?а ?е била егзистирала изме?у река Дон и Д?епар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.

Ма?ари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из сво?е домовине Леведи?е били потиснути од стране Пече?еза и прешли су на нове просторе ко?е су назвали Етелкез (Etelk?z). Ма?ари су стигли до Дунава негде око 880. године. Сво?е латинско име Угари по многим изворима Ма?ари су добили у овом периоду. По ?едно? теори?и име Угари ?е потекло од турске речи On-Oghur што би значило десет племена, ко?и се односио на седам ма?арских и три кабарска племена. Тако?е ?е и име Утигури Onoghur могу?и извор.

Ма?арске хронике, традици?а и историчари, ма?арско порекло и идентитет везу?у за племена ко?а су дошла у Карпатски басен у неколико таласа. Почетак ?е везан за Хуне, ко?и су позвани од стране Рим?ана 361. Настав?ени су са Секе?има, ко?и тврде да су потомци Хуна. После 586. долазе Авари и на кра?у 895. Ма?ари са Арпадом на челу.

Као део ма?арске наци?е рачуна?у се и припадници чланова народа староседелаца у Панонско? низи?и и чланови неких других групе народа ко?и су касни?е дошли и утопили се ме?у етничке Ма?аре, као што су: ?аси, Кумани, Саси, Швабе, Словаци, Укра?инци, Срби, Хрвати, Бугари и тако да?е.

Сред?овековна Угарска

Главни чланак: Кра?евина Угарска

Круна Светог Стефана

Ма?ари су населили Панони?у 896, под во?ством Арпада. Ма?ари су 1001. примили хриш?анство, а Свети Стефан Ма?арски се крунисао за кра?а. Угарском су владали Арпадови?и од 1001. до 1301, након чега пада под страни утица?.

Кра?евина Угарска ?е заузимала просторе данаш?е Ма?арске, данаш?е Словачке, па све до Трансилвани?е (Ерде?а) у данаш?о? Румуни?и, Карпатске Рутени?е, Во?водине (данаш?е северне Срби?е), и ?ош неке ма?е територи?е. Поред овога у коегзистенци?и са централним угарским кра?евством у персонално? уни?и су биле и Хрватска и Славони?а, ко?е Аустроугарском нагодбом улазе у састав угарског дела царства. Све ове територи?е за?едно са Кра?евином Угарском су носиле за?еднички назив Зем?е круне Светог Стефана и то од 1102. до 1918. године.

Први владари угарског кра?евства су били из династи?е Арпадови?а. У раном 14. веку, ова династи?а ?е била заме?ена са Анжу?ском династи?ом, а касни?е са ?агелонцима и тако?е у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима Жигмундом Луксембуршким и Мати?ом Корвином.

Слаб?е?е и пад Угарске

Главни чланак: Истори?а Ма?арске у Османском царству

У Мохачко? бици 1526. Ма?арска ?е претрпела пораз од стране Турака и престала да посто?и као независна држава. После ове битке, ?едан део Ма?арске пада под власт Османског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархи?е, док тре?и (Трансилвани?а) поста?е полунезависна држава под врховном влаш?у Османског царства.

У оквиру Хабзбуршке монархи?е

Главни чланак: Кра?евина Угарска (1526—1867)

Кра?ем 17. века, Хабзбуршка монархи?а запоседа Трансилвани?у и отоманске територи?е у Панонско? низи?и, тако да сви Ма?ари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформаци?е, Ма?ари прилазе лутеранству и калвинизму.

Ма?ари су 1848. године подигли револуци?у против Хабзбурга, захтева?у?и национална права. Оно што су Ма?ари тражили од Хабзбурга, нису хтели да да?у нема?арском становништву тадаш?е Угарске, што ?е ?едан од разлога што су припадници осталих народности тадаш?е Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Ма?ари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили сво?а национална права.

Аустроугарска

Главни чланци: Аустроугарска и Кра?евина Угарска (1867—1918)

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Ма?арима се ме?а, тако да ?е 1867. године Хабзбуршка монархи?а трансформисана у Аустроугарску, у ко?о? ?е Угарска добила велики степен аутономи?е. Граница изме?у Аустри?е и Угарске ?е ишла реком Ла?том. 8. ?уна 1867. Франц ?озеф ?е крунисан у Будиму круном Светог Стефана. Будим ?е постала ?егова резиденци?а као кра?а Угарске. Кра?ица Елизабета (Erzsébet királyné) ?е нарочито много времена проводила у Будиму са угарском аристократи?ом.

Ма?арска у 20. веку

Ова? уговор ?е остао пуноважан све до распада монархи?е 1918. године, када се после Првог светског рата и пораза Централних сила, Угарска кра?евина распала, На централном подруч?у некадаш?е кра?евине формирана ?е Ма?арска Демократска Република, а остали делови бивше кра?евине су припали националним државама нема?арских народа, ко?и су насе?авали Угарску кра?евину. Послед?и монарх Аустроугарске, Карло I, крунисан ?е 1916. у Будимпешти као Карло IV, кра? Угарске. Напустио ?е престо 13. новембра 1918. и отишао у Шва?царску.

72% територи?е ко?а ?е чинила Кра?евину Угарску у Аустроугарско? припало посто?е?им суседним зем?ама Аустри?и и Румуни?и и новоформираним државама Чехословачко? и Кра?евини ?угослави?и. Новоформирано? По?ско? припао ?е Чарни Дуна?ец на Карпатима (део некадаш?е жупани?е Арва), а град (жупани?а) Фиуме (Ри?ека) припала ?е 1924. године Итали?и. Нове границе су озваничене и ратификоване 1920. године Три?анонским споразумом, остав?а?у?и око 3,5 милиона етничких Ма?ара ван матице. Ово ?е било уре?ено у складу са споразумом познатим као 14 тачака америчког председника Вудроа Вилсона. Након краткотра?них Ма?арске Демократске Републике, Ма?арске Сов?етске Републике и Српско-ма?арске републике Бара?а-Ба?а наступа период Кра?евине Ма?арске од 1920. до 1946.

Последице битке за ослобо?е?е Будимпеште

У Другом светском рату (1939—1945), Ма?арска ?е била на страни сила Осовине. Под командом регента Миклоша Хорти?а учествовала ?е у разби?а?у ?угослави?е 1941. године због чега се тадаш?и преми?ер Пал Телеки убио, после чега су ма?арске трупе окупирале Бачку, Бара?у, Ме?умур?е и Прекумур?е. Одреди странке Стреласти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територи?ама посебно у току Новосадске раци?е.

Народна Република Ма?арска ?е у периоду 1945—1989. била под сов?етским утица?ем. Била ?е чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисов?етске побуне ?е дошло 1956. под во?ством Имре На?а али ?е она угушена а Ма?арском ?е владао ?анош Кадар до слома комунизма. Држава ?е 1989. након револуци?е извршила транзици?у у демократски вишепарти?ски систем и прешла на капиталистичко уре?е?е слободног тржишта и променила име у Република Ма?арска.

Ма?арска ?е чланица Европске уни?е од 1. ма?а 2004. године.

Ступа?ем на снагу новог Устава 1. ?ануара 2012, име државе се променило из Република Ма?арска (ма?. Magyar K?ztársaság) у Ма?арска (ма?. Magyarország).

Током мигрантске кризе 2015. године, влада ?е изградила граничну бари?еру на ма?арско-хрватско? и ма?арско-српско? граници како би спречила илегалну миграци?у. Ма?арска влада ?е тако?е критиковала званичну политику Европске уни?е због тога што не одвра?а мигранте од уласка у Европу. Постав?а?е бари?ера ?е имало ефекта, ?ер ?е од 17. октобра 2015. године на хи?аде миграната дневно преусмерено у Словени?у. Миграци?е су постале к?учно пита?е на парламентарним изборима 2018. Фидес ?е поново победио на изборима са суперве?ином.

Кра?ем 2010-их, Орбанова влада се нашла под по?ачаним ме?ународним критикама због наводних крше?а владавине закона. Европски парламент ?е 2018. године изгласао акци?у против Ма?арске у складу са одредбама члана 7 Уговора о Европско? уни?и . Ма?арска ?е и да?е оспоравала ове наводе ЕП.

Пандеми?а коронавируса знача?но ?е утицала на Ма?арску. Први случа?еви су об?ав?ени у Ма?арско? 4. марта 2020, први смртни случа? ?еданаест дана касни?е. Дана 18. марта 2020. године, генерални хирург Сесили?а Милер об?авила ?е да се вирус проширио на све делове зем?е. Након одобре?а првих вакцина против ковида19 у Европско? уни?и, у Ма?арско? ?е 26. децембра 2020. почела бесплатна и доброво?на вакцинаци?а. У фебруару 2021, након што ?е Ма?арска постала прва зем?а ЕУ ко?а ?е одобрила руске и кинеске вакцине, накратко ?е уживала ?едну од на?виших стопа вакцинаци?е у Европи.

Демографи?а

Главни чланак: Демографи?а Ма?арске

Густина становништва Ма?арске по окрузима

Према попису из 2022. било ?е 9.603.634 становника. Као и у другим бившим зем?ама Источног блока, становништво Ма?арске ?е знача?но опало од пада комунизма, достигавши врхунац 1980. када ?е имала преко 10 милиона становника. Густина насе?ености износи 107 становника по квадратном километру, што ?е око два пута више од светског просека. Око 70% становништва живи у градовима и варошицама, што ?е знатно изнад глобалне стопе од 56%, али ниже него у ве?ини разви?ених зема?а. ?една четвртина живи у метрополитанском подруч?у Будимпеште.

Као и ве?ина држава у Европи, Ма?арска има ниску стопу наталитета, односно 1,43 деце по жени. Сходно томе, становништво постепено опада и брзо стари. Просечна старост ?е 42,7 година, ме?у на?вишим у свету. Ова? тренд ?е погоршан високом стопом емиграци?е, посебно ме?у младима, као и антиимиграционом политиком, ко?а се убрзала 1990-их, али ?е данас донекле сма?ена.

Влада Ма?арске ?е од 2011. године започела програм за пове?а?е стопе наталитета ме?у Ма?арима поновним уво?е?ем трогодиш?ег породи?ског одсуства и пове?а?ем доступности послова са скра?еним радним временом. Стопа фертилитета ?е од тада постепено расла са на?нижег нивоа од 1,27 деце по жени током 2011. године, а у неким годинама ?е расла и до 1,5. Током 2015. било ?е 47,9% поро?а?а код неудатих жена. Очекивани животни век ?е био 71,96 година за мушкарце и 79,62 године за жене, континуирано расту?и од пада комунизма.

Ма?арска призна?е две ма?инске групе, признате као ?националне ма?ине” ?ер су ?ихови преци вековима живели у Ма?арско? — Немце ко?их има око 130.000, као и Роме ко?и бро?е око 300.000 ?уди. Према попису из 2011. у Ма?арско? ?е било 8.314.029 (83,7%) Ма?ара, 308.957 (3,1%) Рома, 131.951 (1,3%) Немаца, 29.647 (0,3%) Словака, 26.345 (0,3%) Румуна и 23.561 (0,2%) Хрвата, док се 1.455.883 ?уди (14,7% укупног становништва) ни?е се из?аснило о сво?о? етничко? припадности. У Ма?арско? ?уди могу да се из?асне о више од ?едне етничке припадности, тако да ?е збир етничких група ве?и од укупног бро?а становника.

?езици

Главни чланци: Ма?арски ?език и ?езици у Ма?арско?

Распростра?еност ма?арског ?езика

Ма?арски ?е службени и на?распростра?ени?и говорни ?език. Ма?арски ?е 13. на?распростра?ени?и матер?и ?език у Европи са око 13 милиона говорника и ?едан ?е од 24 службена ?езика Европске уни?е. Осим Ма?арске, говори се и у суседним државама и ме?у ма?арском ди?аспором широм света. Према попису из 2011. било ?е 9.896.333 ?уди (99,6%) ко?и су говорили ма?арски ?език у Ма?арско?, од чега 9.827.875 ?уди (99%) говори ма?арски као матер?и ?език, док 68.458 ?уди (0,7%) говори ма?арски као други ?език. Енглески (1.589.180 говорника, 16,0%) и немачки (1.111.997 говорника, 11,2%) су на?распростра?ени?и страни ?езици, док у Ма?арско? посто?и неколико признатих ?езика ма?ина.

Ма?арски ?е део породице уралских ?езика, али ни?е сродан ни?едном суседном ?езику, док помало подсе?а на фински и естонски ?език. На?распростра?ени?и ?е од уралских ?езика по бро?у говорника и ?едини ко?и се говори у сред?о? Европи. Стандардни ма?арски ?език заснива се на вари?анти ко?а се говори у Будимпешти. Иако се наме?е употреба стандардног ди?алекта, ма?арски има неколико ди?алеката.

Религи?а

Главни чланак: Религи?а у Ма?арско?

Базилика у Естергому, ко?а ?е седиште Католичке цркве у Ма?арско?

Ма?арска ?е кроз истори?у била хриш?анска зем?а са дубоко укоре?еним хриш?анским насле?ем. Историографи?а Ма?арске поистове?у?е оснива?е ма?арске државе са крште?ем и круниса?ем Стефана I Светом круном 1000. године нове ере. Стефан ?е прогласио католицизам државном религи?ом, а ?егови наследници су познати као апостолски кра?еви. Католичка црква у Ма?арско? ?е остала ?ака кроз векове, а надбискуп Естергома ?е добио изузетне световне привилеги?е као кнез-примат. Прелазак на државност догодио се на прелазу из 1. у 2. милени?ум када ?е федераци?а ма?арских племена трансформисана у Кра?евину Угарску, а западно хриш?анство, тачни?е римокатолицизам, усво?ено као државна религи?а.

Током почетних фаза протестантске реформаци?е, ве?ина Ма?ара ?е прво усво?ила лутеранство, а затим калвинизам у облику Ма?арске реформисане цркве. У друго? половини 16. века Исусовци су повели контрареформациону кампа?у, а становништво ?е поново постало претежно католичко. Ме?утим, ова кампа?а ?е била само делимично успешна, а ма?арско племство ?е успело да обезбеди слободу вероисповести за протестанте. Православ?е у Ма?арско? ?е повезано са етничким ма?инама: ?ерменима, Бугарима, Грцима, Румунима, Русинима, Укра?инцима и Србима.

Истори?ски гледано, Ма?арска ?е била дом знача?не ?евре?ске за?еднице, ко?а ?е пре Другог светског рата бро?ала преко 800.000 ?уди. Ме?утим, проце?у?е се да ?е нешто више од 564.000 ?евре?а уби?ено изме?у 1941. и 1945. године током холокауста у Ма?арско?. Само изме?у 15. ма?а и 9. ?ула 1944. године, преко 434.000 ?евре?а ?е депортовано. Од преко 800.000 ?евре?а ко?и су живели у границама Ма?арске од 1941. до 1944. године, сматра се да ?е око 255.500 преживело. Данас у Ма?арско? живи око 120.000 ?евре?а.

Образова?е

Универзитет у Будимпешти ?е ?едан од на?ве?их и на?престижни?их универзитета

Предшколско образова?е ?е обавезно и обезбе?у?е се за сву децу узраста изме?у три и шест година, након чега ?е поха?а?е школе тако?е обавезно до шеснаесте године. Основно образова?е обично тра?е осам година. Сред?ошколско образова?е обухвата три традиционална типа школа усмерених на различите академске нивое: гимнази?а упису?е на?даровити?у децу и припрема ученике за универзитетске студи?е; сред?е стручне школе за ученике сред?ег разреда тра?у четири године, а техничка школа припрема ученике за стручно образова?е и рад. Студи?а ?Трендови у ме?ународно? математици и науци” рангирала ?е ученике узраста 13—14 година у Ма?арско? ме?у на?бо?има на свету за математику и науку.

Ве?ина универзитета су у државном власништву, а студенти студира?у без пла?а?а школарине. Општи услов за универзитет ?е положена матура. Ма?арски државни систем високог образова?а обухвата универзитете и друге високошколске установе ко?е пружа?у образовне програме и сродне дипломе до докторских студи?а, а тако?е доприносе истраживачким активностима. Здравствено осигура?е за студенте ?е бесплатно до кра?а студи?а. Енглески и немачки ?език су важни у ма?арском високом образова?у, а посто?и низ студи?ских програма ко?и се преда?у на овим ?езицима, што сваке године привлачи хи?аде студената на размени. Високо образова?е рангирано ?е на 44. месту од 148 држава у Извешта?у о глобално? конкурентности за 2014. годину.

Здравствени систем

Болница у Будимпешти

Ма?арска одржава универзални систем здравствене заштите ко?и се углавном финансира из државног здравственог осигура?а. Према ОЕЦД-у, 100% становништва ?е покривено универзалним здравственим осигура?ем, ко?е ?е бесплатно за децу, студенте, пензионере, особе са ниским прима?има, особе са инвалидитетом и црквене службенике. Ма?арска троши 7,2% БДП-а на здравствену заштиту, троше?и 2.045 долара по глави становника, од чега 1.365 долара да?е влада.

Ма?арска ?е ?една од главних дестинаци?а медицинског туризма у Европи, посебно стоматологи?е, у ко?о? ?е ?ен удео 42% у Европи и 21% у свету. Пластична хирурги?а ?е тако?е важан сектор, са 30% кли?ената ко?и долазе из иностранства. Ма?арска ?е позната по сво?о? ба?ско? култури и дом ?е бро?них лековитих ба?а, ко?е привлаче ?ба?ски туризам“.

Кардиоваскуларне болести су воде?и узрок смртности, што чини 49,4% (62.979) свих смртних случа?ева у 2013. години. Ме?утим, ова? бро? ?е достигао врхунац 1985. године са 79.355 смртних случа?ева и континуирано опада од пада комунизма. Други воде?и узрок смрти ?е рак са 33.274 (26,2%), бро? стагнира од 1990-их. Смртни случа?еви у несре?ама пали су са 8.760 у 1990. на 3.654 у 2013. години; бро? самоубистава ?е нагло опао са 4.911 у 1983. на 2.093 у 2013. (21,1 на 100.000 ?уди), што ?е на?ниже од 1956. године. Посто?е знача?ни здравствени диспаритети изме?у западних и источних делова Ма?арске; болести срца, хипертензи?а, мождани удар и самоубиства су распростра?ени у претежно по?опривредном и нископриходовном региону Велике равнице на истоку, али ретко у областима сред?е класе са високим приходима у западном Трансдунаву и централно? Ма?арско?. Пуше?е ?е воде?и узрок смрти у зем?и, иако ?е у наглом паду: удео одраслих пушача опао ?е на 19% у 2013. са рани?их 28% из 2012. године, захва?у?у?и строгим прописима као што ?е забрана пуше?а на свим затвореним ?авним местима широм зем?е и ограничава?е прода?е дувана на Националне продавнице дувана ко?е контролише држава.

Ма?арска ?е 17. на?безбедни?а зем?а на свету, са стопом убистава од 1,3 на 100.000 ?уди.

Привреда

Главни чланак: Привреда Ма?арске

Привреда Ма?арске ?е сред?е величине, структурно, политички и институционално отворена тржишна високодоходовна економи?а, део ?единственог тржишта Европске уни?е. Привреда Ма?арске ?е прошла кроз период либерализаци?е тржишта од почетка 90-их као део транзици?е из соци?алистичке у тржишну економи?у, попут ве?ине осталих држава бившег Источног блока. Ма?арска ?е чланица Организаци?е за економску сарад?у и разво? од 1995, Светске трговинске организаци?е од 1996, и чланица Европске уни?е (након референдума где ?е остварена подршка 83,8% изашлих гласача) од 2004. Ма?арска ?е прва држава у ко?о? ?е отворено представништво кинеске агенци?е за промоци?у инвестици?а.

Приватни сектор чини 80% БДП Ма?арске. Стране инвестици?е и власништво фирми ?е распростра?ено, а кумулативне стране инвестици?е износе више од 70 мили?арди долара. Главне привредне гране су рударство, металурги?а, производ?а гра?евинских матери?ала, прехрамбена индустри?а, текстилна индустри?а, хеми?ска а посебно фармацеутска индустри?а и производ?а аутомобила. Главни по?опривредни производи су пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, ше?ерна репа, као и месне прера?евине, од сви?ског, гове?ег и живинског меса и млечни производи.

Валута Ма?арске се зове форинта (знак: Ft; код: HUF) ко?а ?е уведена 1946. Ма?арска као чланица Европске уни?е ?е у обавези да ради на уво?е?у за?едничке валуте евра што подразумева испу?ава?е мастрихтских критери?ума.

У послед?е време структура страних директних инвестици?а ?е померена из ?ефтине текстилне индустри?е и прехрамбене индустри?е у производ?у аутомобила, обнов?иве енерги?е, информационе технологи?е и туризам.

Политика

Главни чланак: Политика Ма?арске

Зграда парламента у Будимпешти

Председника Ма?арске (Eln?k) бира парламент сваких 5 година. Председник има малу стварну власт, он предлаже председника владе парламенту ко?и га бира, и има улогу главнокоманду?у?ег.

Преми?ер (министар-председник, Minisztereln?k) има главну улогу у извршно? власти у складу са Уставом Ма?арске. Председник владе бира и сме?у?е министре по сопственом нахо?е?у. Сваки кандидат за министра мора про?и отворено испитива?е пред ?едним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Ма?арски парламент (државни сабор, Országgy?lés) ?е ?еднодоман и има 199 заступника. То на?више државно тело предлаже и одобрава законе ко?е предлаже преми?ер. Странка мора осво?ити на?ма?е 5% гласова гра?ана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржава?у се сваке 4 године.

Уставни суд Ма?арске (Alkotmánybíróság) ?е на?више судско тело, има 15 чланова и право да спречи законе ко?е оцени неуставним (не односи се на законе усво?ене двотре?инском ве?ином).

Устав Ма?арске (основно закон, Alapt?rvény) ?е усво?ен 18. априла 2011, а ступио ?е на снагу 1. ?ануара 2012. године. Наследио ?е Устав из 1949. (дета?но ревидиран 1989). У марту 2013. парламент ?е усво?ио сет амандмана ко?и су проширили круг лица овлаш?ених да покре?у поступак пред Уставним судом, ограничили делокруг Уставног суда, утврдили обавезну старосну границу за пензиониса?е за суди?е и тужиоце, утврдили обавезу студената да одре?ени период раде у Ма?арско? као надокнаду за школарину, ограничили предизборну пропаганду на државне меди?е, као и нагласили улогу породице и дозволили властима да у одре?еним зонама забране боравак беску?ника.

Административна подела

Главни чланак: Ма?арске жупани?е

Карта Ма?арске

Ма?арска ?е службено поде?ена на 40 покра?ина: 19 жупани?а (ма?. megye), 20 градских жупани?а (ма?. megyei város) и главни град (ма?. f?város), Будимпешту.

Географски и политички Ма?арска ?е поде?ена на:

• Региони (ма?. régió),
• Жупани?е (ма?. megye),
• Котари (ма?. kistérség),
• Општине (ма?. k?zség),
• Градови (ма?. város),
• Села (ма?. falu),
• Телепи (ма?. település).

Жупани?е Републике Ма?арске су:

Жупани?е Ма?арске

Жупани?а	Грб	Средиште жупани?е	Површина (км2)	Становништво (2019)	Густина стан. (ст/км2, 2019)	Карта	Бр. округа	Бр. општина
Бара?а		Печу?	4429,60	360.704	81		10	301
Бач-Кишкун		Кечкемет	8444,89	503.825	60		11	119
Бекеш		Бекешчаба	5629,71	334.264	59		9	75
Боршод-Абау?-Земплен		Мишколц	7247,19	642.447	89		16	358
Будимпешта		Општина Будимпешта	525,14	1.752.286	3337		23	—
Чонград-Чанад		Сегедин	4262,79	399.012	94		7	60
Фе?ер		Секешфехервар	4358,48	417.712	96		8	108
?ер-Мошон-Шопрон		?ер	4207,79	467.144	111		7	183
Ха?ду-Бихар		Дебрецин	6210.39	527,989	85		10	82
Хевеш		?егра	3637,17	294.609	81		7	121
?ас-На?кун-Солнок		Солнок	5581,63	370.007	66		9	78
Комаром-Естергом		Татаба?а	2264,35	299.207	132		6	76
Ноград		Шалготар?ан	2544,48	189.304	74		6	131
Пешта		Будимпешта	6391,18	1.278.874	200		18	187
Шомо?		Капошвар	6065,06	301.429	50		8	245
Саболч-Сатмар-Берег		?ире?хаза	5935,92	552.964	93		13	229
Толна		Сексард	3703,20	217.463	59		6	109
Ваш		Сомбатхе?	3336,11	253.551	76		7	216
Веспрем		Веспрем	4463,64	341.317	76		10	217
Зала		Залаегерсег	3783,84	268.648	71		6	258
Ма?арска		Будимпешта	93.023	9.772.756	105		174	3176

Осим средишта жупани?а, посто?и пет градова са правима жупани?а:

• Ерд (жупани?а Пешта)
• Дунау?варош (жупани?а Фе?ер)
• Ходмезевашархе? (жупани?а Чонград-Чанад)
• Велика Канижа (жупани?а Зала)
• Шопрон (жупани?а ?ер-Мошон-Шопрон)

Саобра?а?

Мрежа ауто-путева у Ма?арско?

Ма?арска се налази у средиш?ем делу Панонске низи?е, па ?е изразито равничарска зем?а, што погоду?е разво?у свих видова саобра?а?а. Друга важна особина зем?е знача?на за саобра?а? ?е да ?е Ма?арска подунавска зем?а.

Ма?арска има разви?ен друмски, железнички, ваздушни и водени саобра?а?. Будимпешта, као престоница државе, до те мере ?е знача?ан чвор у државно? саобра?а?но? мрежи, да се каже да ?сви путеви воде до Будимпеште“.

Карта железничке мреже у Ма?арско?

Укупна дужина железничке мреже у Ма?арско? ?е 7.606 km (1998. године), од чега ?е око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано ?е 2.270 km железнице, а дужина пруга са дво?ним колосеком ?е 1.236 km. Ово говори о разви?ености железничке мреже и може се ре?и да свако знача?ни?е место у зем?и има железничку станицу и везу железницом. Главни железнички чвор ?е Будимпешта. Будимпешта ?е тако?е ?едини град у Ма?арско? са градском железницом и са метро системом, ?едним од на?стари?их у свету (погледати: Будимпештански метро).

Укупна дужина друмских путева у Ма?арско? ?е 188.490 km, од чега ?е са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина ауто-путева тренутно износи 1.481 km (2016. године).

Данаш?и државни ауто-путеви и они ко?и ?е бити изгра?ени у блиско? буду?ности повезу?у престоницу Будимпешту са ободом зем?е и престоницама суседних зема?а. Они се углавном пружа?у трасама Европских коридора, а носе двозначне називе ?М+бро?“.

Ма?арска ?е континентна зем?а и стога нема поморских лука. Од лука у околним зем?ама на?ве?и знача? за ?ену привреду има лука Ри?ека у Хрватско?. Са друге стране, речни саобра?а? ?е разви?ен и ме?ународног ?е знача?а. Дужина речних водених путева у Ма?арско? ?е 1373 km (1997. године).

На?важни?и водени пут у зем?и ?е река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) ко?и повезу?е сред?у Европу са облаш?у Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Ба?а и Дунау?варош. Дунав ?е тако?е важна туристичка маршрута у Ма?арско? и данас ?е све више марина и других туристичких садржа?а дуж ?егових обала. Поред Дунава пловна ?е и река Тиса, а посто?е и пловни канали.

У Ма?арско? посто?и 45 званично уписаних аеродрома, од ко?их ?е 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, ме?ународни знача?.

На?ве?и и на?важни?и аеродром у зем?и ?е будимпештански Ме?ународни аеродром ?Франц Лист“ (Ферихе?), уда?ен 16 km ?угоисточно од града. То ?е био и ?едини државни аеродром до 1994. године. Због свог изванредног положа?а ова? аеродром ?е и важан регионални саобра?а?ни чвор. Други по знача?у аеродром ?е Ме?ународни аеродром ?Шармелек“, ко?и ?е на?више окренут туризму на Балатону. Аеродроми у ?еру, Дебрецину и Печу?у су пред отвара?ем.

Култура

Архитектура

У Ма?арско? се налази на?ве?а синагога у Европи, изгра?ене 1859. године у стилу маварског препорода, са капацитетом да прими 3.000 ?уди. У зем?и се тако?е налази на?ве?е лековито купатило у Европи, завршено 1913. године у модерном ренесансном стилу и налази се у градском парку Будимпеште; ?една од на?ве?их базилика у Европи; друга по величини опати?а на свету; и на?ве?а ранохриш?анска некропола ван Итали?е. Знача?ни архитектонски стилови ук?учу?у историцизам и сецеси?а, односно неколико вари?анти сецеси?е. За разлику од историцизма, ма?арска сецеси?а ?е заснована на националним архитектонским карактеристикама. Узима?у?и у обзир источно порекло Ма?ара, Еден Лехнер, на?важни?а личност ма?арске сецеси?е, у почетку ?е био инспирисан инди?ском и сири?ском архитектуром, а касни?е традиционалним ма?арским декоративним диза?ном. На та? начин створио ?е оригиналну синтезу архитектонских стилова. Приме?у?у?и их на тродимензионалне архитектонске елементе, произвео ?е верзи?у сецеси?е ко?а ?е била специфична за Ма?арску. Дистанцира?у?и се од Лехнеровог стила, а ипак узима?у?и инспираци?у из ?еговог приступа, група ?Млади ?уди“ (Fiatalok), ко?а ?е ук?учивала Каро?а Коса и Дежеа Зрумечког, користила ?е карактеристичне структуре и форме традиционалне ма?арске архитектуре да би постигла исти ци?.

Романичка опати?а ?ак, округ Ваш, изгра?ена изме?у 1220. и 1256.

Поред два главна стила, Будимпешта приказу?е и локалне верзи?е трендова ко?и потичу из других европских зема?а. Сцзеси?а из Беча, немачки ?угендштил, сецеси?а из Белги?е и Француске и утица? енглеске и финске архитектуре огледа?у се у зградама изгра?еним на прелазу из 20. века. Бела Ла?та ?е у почетку усво?ио Лехнеров стил, а потом ?е сво?у инспираци?у црпео из енглеских и финских трендова; након што ?е развио интересова?е за египатски стил, коначно ?е стигао до модерне архитектуре. Аладар Арка? ?е имао скоро исти уметнички пут. Иштван Мед?аза? ?е развио сопствени стил, ко?и се разликовао од Лехнеровог, користе?и стилизоване традиционалне мотиве за креира?е декоративних диза?на у бетону. У сфери приме?ене уметности, главни заслужни за промовиса?е шире?а сецеси?е били су Школа и Музе? декоративне уметности, ко?и су отворени 1896. године.

У центру Будимпеште скоро све зграде су старе око сто година, са дебелим зидовима, високим плафонима и мотивима на пред?им зидовима.

Музика

Ма?арска музика се углавном састо?и од традиционалне ма?арске народне музике и музике истакнутих композитора као што су Франц Лист и Бела Барток, ко?и се сматра?у ме?у на?ве?им ма?арским композиторима. Остали познати композитори су Ернст фон Дохна?и, Франц Шмит, Золтан Кода?, Габри?ел фон Ва?дич, Рудолф Вагнер-Регени, Ласло Ла?та, Франц Лехар, Калман Имре, Шандор Верес и Миклош Рожа. Ма?арска традиционална музика обично има снажан дактилски ритам.

Франц Лист, ?едан од на?ве?их пи?аниста свих времена; реномирани композитор и диригент

Ма?арска има реномиране композиторе савремене класичне музике, ме?у ко?има су ?ер? Лигети,?ер? Куртаг, Петер Еотвос, Золтан Кодали и Золтан ?енеи. Барток ?е био ме?у на?знача?ни?им музичарима 20. века. ?егова музика ?е била подстакнута темама, модусима и ритмичким обрасцима ма?арске и суседне народне музичке традици?е ко?у ?е проучавао, ко?у ?е синтетизовао са утица?има сво?их савременика у сво? препознат?ив стил.

Народна музика ?е истакнути део националног идентитета и била ?е знача?на у бившим деловима зем?е ко?и припада?у – од Три?анонског споразума из 1920. – суседним зем?ама као што су Румуни?а, Словачка, По?ска и посебно у ?ужно? Словачко? и Трансилвани?и. Након оснива?а музичке академи?е ко?у су водили Лист и Ференц Еркел, Ма?арска ?е кроз сво?у музичку истори?у имала знача?ан бро? уметничких музичара.

Бротон тврди да ?е ма?арски ?заразни звук био изнена?у?у?е утица?ан на суседне зем?е (можда захва?у?у?и за?едничко? аустроугарско? истори?и) и да ни?е неуобича?ено чути мелоди?е ко?е звуче ма?арски у Румуни?и, Словачко? и По?ско?“. Ма?арске мелоди?е биле су изво?ене и у области Саболч-Сатмар-Берег и у ?угозападном делу Трансдунав?а, близу границе са Хрватском. Поворка бушара ?е карневал у Мохачу ?е велики дога?а? ма?арске народне музике, на ко?ем ?е рани?е учествовао давно успостав?ен и це?ени Богисло оркестар.

Ма?арска класична музика ?е дуго била ?експеримент, направ?ен од ма?арских претходника и на ма?арском тлу, да се створи свесна музичка култура [користе?и] музички свет народне песме”. Иако ?е ма?арска виша класа дуго имала културне и политичке везе са остатком Европе, што ?е довело до прилива европских музичких иде?а, се?аци су задржали сопствену традици?у тако да су до кра?а 19. века ма?арски композитори могли да се осла?а?у на се?ачку музику да (поновно) створе ма?арски класични стил. На пример, Барток ?е сакуп?ао народне песме из целе централне и источне Европе, ук?учу?у?и Румуни?у и Словачку, док ?е Кодали био више заинтересован за ствара?е изразитог ма?арског музичког стила.

Током ере комунистичке владавине у Ма?арско? (1944–1989), Комитет за песму ?е претраживао и цензурисао популарну музику у потрази за траговима субверзи?е и идеолошке нечисто?е. Од тада ?е, ме?утим, ма?арска музичка индустри?а почела да се опорав?а, ствара?у?и успешне изво?аче у области ?еза као што су трубач Рудолф Томситс, пи?аниста-композитор Каро? Биндер и, у модернизованом облику ма?арског фолка, Ференц Себе и Марта Себестиен. Три гиганта ма?арског рока, Илес, Метро и Омега, оста?у веома популарни у зем?и, посебно Омега, ко?а има фанове у Немачко? и шире. Стари?и ветерански андерграунд бендови као што ?е Беатрис из 1980-их тако?е оста?у популарни.

Кухи?а

Традиционална ?ела као што ?е светски познати гулаш заузима?у истакнута места у ма?арско? кухи?и. ?ела су често зачи?ена паприком (млевена црвена паприка), ма?арском иноваци?ом. Паприка у праху, доби?ена од посебне врсте бибера, ?едан ?е од на?чеш?их зачина ко?и се користе у типично? ма?арско? кухи?и. Густа, тешка павлака звана tejf?l се често користи да ублажи укус ?ела. Чувена ма?арска топла речна риб?а чорба ко?а се зове рибарска чорба или halászlé ?е обично богата мешавина неколико врста поширане рибе.

Добош торта

Остала ?ела су пиле?и паприкаш, фо? грас од гушч?е ?игерице, порколт паприкаш, вадас, (чорба од див?ачи са сосом од повр?а и кнедле), пастрмка са бадемом и слане и слатке кнедле, попут úrós csusza, (кнедле са свежим сиром и густим сиром крем). Десерти ук?учу?у култну Добош торту, штрудле са ?абуком, виш?ом, маком или сиром, Гундел палачинке, кнедле од ш?ива, сомлои кнедле, десертне супе и друго. Переце и кифле су широко популарна пецива.

Чарда (csárda) ?е на?изразити?а врста ма?арске гостионице, кафане у старом стилу ко?а нуди традиционалну кухи?у и пи?а. Борозо обично означава удобну старомодну винску таверну, пинце ?е пивски или вински подрум, а сорозо ?е паб ко?и нуди точено пиво, а понекад и ?ела. Бисзтро ?е ?ефтин ресторан често са самопослужива?ем. Бифе (büfé) ?е на??ефтини?е место, где ?е купци можда морати да ?еду сто?е?и за пултом. Пецива, колачи и кафа се служе у посластичарници cukrászda, док ?е eszpresszó кафетери?а.

Палинка ?е во?на раки?а, дестилирана од во?а га?еног у во??ацима на Велико? ма?арско? равници. Ма?арска ?е идеална за производ?у вина, а зем?а се може поделити на бро?не регионе. Рим?ани су донели винову лозу у Панони?у, а до 5. века нове ере посто?е подаци о великим виноградима у данаш?о? Ма?арско?. Сво?е винарско зна?е Ма?ари су донели са Истока. Према Ибн Рустаху, ма?арска племена су била упозната са производ?ом вина много пре доласка у Европу. Тока?ско вино ?е интернационално познато вино и бренд Ма?арске. Више од 150 година мешавина четрдесет ма?арских би?ака користи се за прав?е?е ликера уницум . Уницум ?е горак ликер тамне бо?е ко?и се може пити као аперитив или после оброка и на та? начин помаже варе?у.

Светска баштина

Ма?арски фолклор.

На списку Светске баштине Унеска налазе се следе?а места:

• 1987. – Обала Дунава, Будимски дворац и Андрашева авени?а у Будимпешти
• 1987. – Старо село Холоке и ?егова околина
• 1995. – Крашке пе?ине Агтелека и Словачког крша у Агтелеку (са Словачком)
• 1996. – Милени?умска опати?а Панонхалма и ?ена природна средина
• 1999. – Национални парк Хортоба?
• 2000. – Ранохриш?анска гробница у Печу?у
• 2001. – Културни пе?заж Нежидерског ?езера (са Аустри?ом)
• 2002. – Истори?ски и културни пе?заж Тока?ских винограда

За буду?е уписе, Ма?арска ?е предложила дворац у Естергому, полуострво Тиха? на Балатону, будимске термалне пе?ине, дворац и паркове Вишеграда, систем утвр?е?а и уш?е реке Вах у Дунав у Коморану, мрежу сеоског архитектонског насле?а, државну фарму у Мезехе?ешу, дрвене цркве северног Карпатског басена, фосиле из Ипо?тартноца, предмодернистичку архитектуру Едена Лехнера и границе Римског царства у Ма?арско?.

Види ?ош

• Култура Ма?арске

Литература

• Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae. 36. Magyar Tudományos Akadémia (Hungarian Academy of Sciences). 1982. стр. 419. 
• Encyclopedia Americana: Heart to India. 1. Scholastic Library Pub. 2006. стр. 581. ISBN 978-0-7172-0139-6. 
• Rady, Martyn (2000). Nobility, Land and Service in Medieval Hungary. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-80085-0. 
• Sinor, Denis (1990). The Cambridge History of Early Inner Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24304-9. 
• Fenyo, Mario D. (2007). Literature and Political Change: Budapest, 1908–1918: Transactions of the American Philosophical Society, 1987. American Philosophical Society. 
• Marcantonio, Angela (2002). The Uralic Language Family: Facts, Myths and Statistics. Wiley. ISBN 978-0-631-23170-7. 
• Rosenhouse, J.; Kowner, Rotem (2008). Globally Speaking: Motives for Adopting English Vocabulary in Other Languages. Multilingual Matters. ISBN 978-1-84769-051-7. 

Спо?аш?е везе

• Влада Ма?арске
• Народна скупштина Ма?арске
• Председник Владе Ма?арске
• Председник Ма?арске
• Народна банка Ма?арске
• Туристичка организаци?а Ма?арске
• Портал еУправе Ма?арске
• Државно правобранилаштво Ма?арске
• Оружане снаге Ма?арске Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (10. новембар 2024)