首颗高通量通信卫星发射 高铁电话信号会更好

Хелада преусмерава овде. За византи?ску тему погледа?те страницу Хелада (тема).

Република Грчка Ελληνικ? Δημοκρατ?α  (грчки)
Застава Грб
Крилатица: Слобода или смрт (грч. Ελευθερ?α ? θ?νατο?)
Химна: Химна слободе (грч. ?μνο? ει? την Ελευθερ?αν)
Главни град  (и на?ве?и)	Атина 37° 58′ N 23° 43′ E
Службени ?език	грчки
Владавина
Облик државе	унитарна парламентарна уставна република
— Председник	Катерина Сакеларопулу
— Председник Владе	Кири?акос Мицотакис
— Председник Парламента	Константинос Тасулас
Законодавна власт	Хеленски парламент
Истори?а
Ствара?е	?
— Рат за независност	25. март 1821.
— Тренутни Устав	11. ?ун 1975.
Географи?а
Површина	?
— укупно	131.957 km2?(95)
— вода (%)	1,51
Становништво	?
— 2023.	10.413.982?(90)
— густина	78,9 ст./km2?(105)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2024.
— укупно	436,757 млрд. $?(54)
— по становнику	42.066 $?(48)
БДП / номинални	≈ 2024.
— укупно	252,732 млрд. $?(52)
— по становнику	24.342 $?(46)
ИХР (2022)	0,893?(33) — веома висок
Валута	евро
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +2; лети +3
Интернет домен	?.gr .ελ?
Позивни бро?	+30

百度 ”

Грчка (грч. Ελλ?δα, транслит. Elláda — Елада или стгрч. ?λλ??, транслит. Hellás — Хелас), званично Република Грчка (грч. Ελληνικ? Δημοκρατ?α, транслит. Ellinikí Dimokratía — Елиники Димократи?а), држава ?е у ?угоисточно? Европи. Налази се на Балкану, изме?у Еге?ског мора на истоку, ?онског мора на западу и Средоземног мора на ?угу. Граничи се са Албани?ом на северозападу, Северном Македони?ом и Бугарском на северу и Турском на североистоку. Са површином од нешто ма?е од 132.000 km2 на?ве?а ?е држава на Балканском полуострву и на 97. месту ?е у свету. Поред континенталног дела, Грчка обухвата и преко 1.400 острва од ко?их су на?ве?а и на?знача?ни?а Крит, Евбе?а, Лезбос, Родос и Крф. Обала ?е ?ако разу?ена и са дужином од 13.676 km, Грчка ?е на 11. месту у свету. Ре?еф ?е углавном планински, а на?виши врх ?е планина Олимп са надморском висином од 2.917 m.

Према подацима пописа становништва из 2011. Грчка ?е имала нешто ма?е од 11 милиона становника, а готово половина становништва ?е живела у три на?ве?е градске агломераци?е у зем?и — Атини (ко?а ?е у?едно главни и на?ве?и град), Солуну и Патри. Ве?и градови су ?ош и Ираклион, Лариса, Волос и Родос. Око 95% становништва су етнички Грци, те се Грчка сматра ?едном од етнички на?хомогени?их зема?а Европе. На?бро?ни?а национална ма?ина су Албанци са уделом у укупно? популаци?и од око 4%. Службени ?език ?е грчки, а у конфесионалном погледу доминира православно хриш?анство (Православна црква Грчке и Васе?енска патри?арши?а).

Истори?а савремене грчке државе вуче корене ?ош из времена Античке Грчке, а сама Грчка се често сматра ?колевком“ модерне европске цивилизаци?е. Грчка ?е домовина савремене демократи?е, филозофи?е, Олимпи?ских игара, европске к?ижевности и историографи?е, политичких наука, важних научних и математичких принципа, географи?е, уметности (посебно драмских форми комеди?е и трагеди?е, те скулптуре). На Унесково? листи светске баштине налази се чак 17 локалитета широм Грчке. Модерна Грчка држава настала ?е 1830. након победе у рату за независност против Османског царства.

Грчка ?е чланица бро?них ме?ународних економских, политичких и во?них организаци?а. Била ?е ме?у оснивачима Организаци?е у?еди?ених наци?а (ОУН) 1945, део ?е НАТО пакта од 1952, а Европске уни?е од 1981. Од 2001. део ?е Еврозоне. У привредном смислу Грчка се убра?а у високоразви?ене државе са високим животним стандардом становништва.

Порекло имена

На савременом грчком ?езику ова зем?а се зове Елада, односно Елас (грч. Ελλα?, Ελλαδα), док ?е званично име Еленска Република (грч. Ελληνικ? Δημοκρατ?α). Према митологи?и праотац свих Грка (односно Елена) био ?е Елен (грч. 'Еλλην), на?стари?и син твораца ?удског рода после великог потопа Деукалиона и Пире. Према Хесиоду Еленови синови Еол, Дор и Ксут су основали четири на?важни?а грчка племена и у?единили цео грчки народ ко?и ?е добио име по ?иховом оцу Елену (па отуда Елени или Хелени). Етноним Елени поми?е и Хомер у свом епу Или?ада где племе Мирмидонаца ко?е ?е предводио Ахил назива ?ош и Хеленима. По Хомеру Елени су били сви Грци ко?и су живели у копненом делу данаш?ег Балканског полуострва.

Етноним Грчка ко?и се користи у савременом српском ?езику (баш као и иста основа у ве?ини светских ?езика) потиче од латинског назива Греци?а (лат. Graecia) ко?им су Рим?ани означавали подруч?е где живе Грци (односно Греки, лат. Graeci). Етноним вероватно представ?а латинизовану верзи?у грчког имена Грекос (грч. Γραικ??) ко?и у преводу означава придев грчки (али чи?е порекло ни?е у целости доказано).

Етноним Греки (грч. Γραικο?) први ?е користио Аристотел у свом делу Метеорологи?а и под тим по?мом подразумевао ?е зем?е изме?у древне Додоне и реке Ахелос (у данаш?о? централно? и северозападно? Грчко?) ко?е су насе?авали народи ко?и су себе некада називали Грекима, али у Аристотелове време Еленима. На основу поменутих Аристотелових запажа?а очито ?е да су се становници данаш?ег Епира и западне обале Грчке ко?а се налази насупрот Апенинског полуострва (и данаш?е Итали?е) ?едно време називали Греки и да се та? назив проширио и на Римско царство.

Хесиод ?е у свом делу Женски каталог споми?ао Грекоса као ?едног од два сина Зевса и Пандоре (други ?е био Латинус). Према филозофу Стефаносу Византи?ском (дело Етника) Грекос ?е био Тесалосов син и по ?ему су Грци добили првобитно име ко?е ?е касни?е прерасло у Елени.

Током позног античког периода грчке истори?е (од III до VII века) сви Грци су се називали Роме?има односно Рим?анима (грч. Ρωμιο?), што ?е у вези са чи?еницом да су се све Грци Римског царства сматрали Рим?анима после 212. године. У доба цара Теодоси?а I и ?ача?а хриш?анске вере на подруч?у целог Римског царства термин Елени се односио на следбенике древних паганских политеистичких религи?а. Термин Елени и Еленизам ?е поново оживео тек након IX века и поново постао доминантан део грчког културног живота у XI веку.

У српском ?езику термин Еленизам се углавном односи на антички део грчке истори?е.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Грчке

Положа?

Географска мапа Грчке

Грчка излази на Еге?ско, ?онско, и на Средоземно море изме?у Албани?е и Турске. Налази се на 39° СГШ и 22° ИГД.

Копнене границе су ?о? дуге укупно 1.288 km. Граничи се са Албани?ом у дужини од 282 km, Бугарском 494 km, Турском 206 km, Северном Македони?ом 246 km. Обале су ?о? дуге 13.676 km.

Обала ?е веома разу?ена, са мноштвом острва, полуострва и залива. ?ихова обала ?е по разу?ености друга у Европи. На?ве?и део државе ?е под планинама, на?виши врх ?е Олимп са 2.911 m надморске висине. Зем?а ни?е погодна за разво? по?опривредне културе осим у неким долинама уз реку.

Геологи?а и ре?еф

Ре?еф Грчке ?е претежно планински. Дуж западних обала пружа?у се Пиндске планине, на ко?е се настав?а?у планине на Пелопонезу и Криту. У североисточном делу су Родопске планине. Низи?а ?е мало и настале су таложе?ем речних наноса. То су у долини реке Пиниос Тесали?а, у долини реке Вардар Солунска низи?а и у долини реке Марице Траки?а. Тло ?е на овом простору нестабилно, због чега су чести зем?отреси.

Воде

Главни чланак: Списак ?езера у Грчко?

Бистрица ?е на?дужа река у Грчко? са укупном дужином од 322 km. Река ?е друга по дужини у истори?ско? области Македони?и, после реке Вардар дуге 388 km. Бистрица извире на планини Грамос (Северни Пинд), у северозападно? Грчко? на граници са Албани?ом под именом Белица, затим тече ка ?угоистоку ка области Западна Македони?а, прави велики заво? и почи?е да тече ка североистоку ка области Средиш?а Македони?а, где се улива у Солунски залив Еге?ског мора у велико? делти ко?у уз Бистрицу чине и реке: Караазмак (Лудиас) и Вардар (Аксиос).

На?ве?е ?езеро у Грчко? ?е Трихонида и налази се у округу Етоли?а-Акарнани?а.

Клима

Грчка првенствено има медитеранску климу, са благим, влажним зимама и топлим, сувим летима. Ова клима се ?ав?а на свим приморским локаци?ама, ук?учу?у?и Атину, Киклада, Додеканези, Крит, Пелопонез и делове Стере Еладе (Централна Континентална Грчка). Пиндус планине снажно утичу на климу зем?е, због ве?е изложености ?угозападном систему дово?е?а влаге.

У планинским областима северозападне Грчке (делови Епира, Централна Грчка, Тесали?а, Западна Македони?а), као и у планинским централним деловима Пелопонеза — ук?учу?у?и делове префектура Аха?а, Аркади?а и Лакони?а — карактеристична ?е алпска клима са обилним снежним падавинама. У унутраш?ости северне Грчке, у централно? Македони?и и Источно? Македони?и и Траки?и карактеристична ?е умерена клима са хладним, влажним зимама и топлим, сувим летима. Снежне падавине се ?ав?а?у сваке године у планинама и северним деловима, а кратке снежне падавине се ретко ?ав?а?у у нижим ?ужним областима, као што ?е Атина.

Флора и фауна

Фитогеографски, Грчка припада Бореалном кра?евству. Према Светском фонду за природу и Европско? агенци?и за животну средину, територи?а Грчке може се поделити на шест екореги?а: илирске листопадне шуме, мешовите шуме Пинда, балканске мешовите шуме, родопске планинске мешовите шуме, еге?ске и западне турске склерофиле. мешовите шуме и медитеранске шуме Крита. Грчка ?е имала сред?у оцену индекса интегритета шумског пе?зажа из 2018 године, од 6,6/10, што ?е рангирало државу на 70. место у свету од 172 зем?е.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Грчке

Праистори?а

Главни чланак: Неолитска Грчка

На?стари?и доказ ?удског присуства на Балкану, датиран у 270.000. п. н. е. у пе?ини Петралона у северно? грчко? покра?ини Македони?и. Неолитска насе?а у Грчко?, ко?а датира?у у 7. милени?ум п. н. е. су на?стари?и у Европи за неколико векова, пошто Грчка лежи на путу ко?им се зем?орад?а ширила са Блиског истока у Европу.

Фреска у палати Кнососа на острву Крит

Почетак европске истори?е, када су кра?евства и царства цивилизаци?а на Ори?енту цветала и пропадала, почи?е доласком Грка. Први, стид?иви кораци ка успону, од примитивне културе до врхунске цивилизаци?е, учи?ени су на простору Еге?ског мора у току бронзаног доба (2800—1100. п. н. е.). Било ?е то доба трговине и комуникаци?е ме?у народима у коме ?е углавном владао мир, ко?и би повремено био прекидан крвавим ратовима. Област Еге?а имала ?е к?учну позици?у при свако? трговини ме?у народима ко?и су долазили са севера из Мале Ази?е или северне Африке током 2. и 3. милени?ума п. н. е. Целокупна еге?ска цивилизаци?а била ?е заснована на во?но поморско? мо?и и трговини. Становници старог света пренели су сво?у трговину на острва и приобално подруч?е Еге?а, а самим тим су допринели пове?а?у матери?алног богатства. Крит ?е био у стално? трговачко? вези са остатком Еге?а где су израстале нове, мале, независне цивилизаци?е, од ко?их ?е Кикладска била на?знача?ни?а. Група Кикладских острва ?е била исувише мала да би могла примити велики бро? становника, ме?утим богатство минерала и метала уз изузетно пово?ан географски положа?, доделио ?е острвима веома важну улогу током раног бронзаног доба.

Остаци Аполоновог храма у Делфима

Зависно од места развитка еге?ских цивилизаци?а или у зависности од одре?ених карактеристичних археолошких остатака, добиле су име, Мино?ска по критском легендарном кра?у Мино?у; Кикладска по групи острва; Микенска по граду Микени. Посто?ала ?е и Тро?анска цивилизаци?а, у региону Тро?е, на северозападу Мале Ази?е. Доласком Дораца са севера бронзано доба се завршава свуда изме?у 1100. и 1000. п. н. е. ?ихов долазак ?е представ?ао послед?и ударац микенско? цивилизаци?и.

Античка Грчка

Главни чланак: Античка Грчка

У ме?увремену Пелазги и ?о?ани напушта?у континентални део Грчке под притиском Дораца, ко?и су осво?или Пелопонез. Прешли су море и настанили се на северним еге?ским острвима и дуж малоази?ске обале. Ту су израсли велики градови ко?и су ве? од 7. и 6. века п. н. е. постали центри бри?антних цивилизаци?а. Ме?у богатим градовима Мале Ази?е издва?али су се Клазомена, Халикарнас, Колофон, Смирна, Фоке?а, Самос, Ефес и изнад свих Милет. Они су били колевка науке и филозофи?е и први градови ко?и су се развили у градове-државе. Пре него што су потпали под власт Лиди?аца и Перси?анаца, помогли су да се области Медитеранског и Црног мора отворе утица?у грчке цивилизаци?е. Кра?ем тог периода (6. век п. н. е.) по?ав?у?у се две супарничке силе, Спарта и Атина.

Са по?авом Хомера и ?егових епова, Или?аде и Одисе?е, Грчка иде ка новом добу убрзаног напретка ко?и ?у ?е увео у период данас познат као класично доба (500—323. п. н. е.). То ?е период ко?и ?е иза себе оставио на?познати?е споменике и реликви?е.

Партенон на Акропо?у у Атини

Период од 480. до 431. п. н. е. карактерише доминаци?а великог државника Перикла, ко?и ?е иницирао гра?е?е велелепних зда?а ме?у ко?има се истичу Партенон и Пропиле?и на Атинском Акропо?у. У спо?аш?о? политици Атинска импери?а ?е доживела врхунац. Што се тиче унутраш?е политике, била ?е заснована на принципима широке демократи?е формира?ем народног сабора коме ?е свако имао приступ и ствара?ем савета “во?сково?а” ко?и су бирани сваке године.

Пелопонески рат (431—404. п. н. е.), ко?и ?е наговестио пропада?е Атине, у суштини представ?а последицу неизмерног страха ко?и су Спартанци осе?али у односу на снажну и мо?ну Атину.

Велика епидеми?а 430. п. н. е., фатални неспоразуми око стратеги?е ко?у ?е требало применити након Периклове смрти 426. п. н. е. дефинитивно су бацили Атину на колена и подредили де?ству бруталне диктатуре ко?у ?о? ?е Спарта наметнула.

4. век п. н. е. доноси Грчко?, ослаб?ено? дуготра?ним ратова?ем, прет?у по мир од стране новонастале силе- Македони?е. На?ве?и атински оратор Демостен ?е убедио Ати?ане да треба да се супротставе Македони?и што ?е довело до погубне битке код Хероне?е 338. п. н. е. Судбина Атине и неколицине других градова-држава прешла ?е у руке Македони?е.

Хеленистичка Грчка

Главни чланак: Хеленистичка Грчка

Под влаш?у Македони?е успостав?ено ?е, на неки начин, ?единство народа у елементарно? форми ко?е ?е за време Александра Великог о?ачано. Период изме?у 4. и 2. века п. н. е. познат ?е као Хеленистичко доба. Пре сво?е смрти 323. п. н. е., Александар ?е био владар огромне импери?е. Након ?егове смрти долази до распада импери?е.

Римска владавина

Грчка пада под власт Рима. Грчка по први пут доби?а ?авне путеве, акведукте, мостове и ?авна купатила. Што се уметности тиче, више су се бавили монументалним спо?ним изгледом, теже?и масивним и размет?ивим зда?има ко?а су украшавали три?умфални лукови, уклесани ре?ефи и фреске. Што се тиче скулптуре, скулптори су захтевали апсолутну перфекци?у и предмета и израде.

Метеори

Шта више, и током владавине Рима, грчки градови-државе задржали су сво?у надмо? у филозофи?и, суптилно? уметности и науци. У Римском периоду (146—138. п. н. е.) дошло ?е до шире?а хриш?анства на тлу Грчке. Свети Павле ?е на Марсовом брду у Атини, као и широм зем?е исповедао нову веру а генераци?у касни?е Св. ?ован Богослов ?е написао Открове?е на острву Патмос.

Византи?ско царство

Главни чланак: Византи?ско царство

Када ?е дошло до поделе Римског царства, на Источно и Западно царство, Грчка ?е постала део Византи?ског царства ко?е ?е било под толико великим утица?ем грчке мисли и уметности, да ?е грчки ?език постао службени ?език заменивши латински. Византи?ско доба (од 395. до 1453. г) ?е тра?ало 1.000 година. Током овог периода развила се уметност, култура и обича?, ко?и су сво?ствени овом периоду, и у ко?има се огледа веома ?ак утица? и тесна веза ко?а ?е посто?ала изме?у цркве и државе. У црквено? архитектури развио се карактеристичан и веома познат стил под именом Византи?ски стил са укрштеним попречним бродом ко?и има округлу куполу, и храмови у стилу базилике са уздигнутом централном ла?ом и ?едном или двема ла?ама на по свако? страни ко?е су оивичене стубовима и колонама.

Мозаици и фреске ко?има су цркве биле украшене биле су изузетно високог уметничког нивоа у овом периоду ко?и ?е доживео сво? кра? када ?е Османско царство покорило Византи?у 1453. год.

Турска власт

Бела кула у Солуну, ?една од на?познати?их османских гра?евина преосталих у Грчко?.

Са падом Константинопо?а, главног града Византи?ског царства, 1453. год. Турци су заузели на?ве?и део Грчке. И док ?е на?ве?и део грчког копна и Еге?ских острва био под турском контролом до кра?а 15. века, Кипар и Крит су остали млетачки поседи и нису пали под Турке све до 1571, односно 1670. ?едини део грчког света ко?и ?е избегао дуготра?ну турску окупаци?у била су ?онска острва, ко?и су остали млетачки посед, све док их ни?е преузела Прва француска република, а онда су 1809. прешли под власт У?еди?еног Кра?евства све до у?еди?е?а са Грчком 1864.

Док су Грци на ?онским острвима и Константинопо?у живели у просперитету, а они у Константинопо?у су се чак достизали утица?не положа?е у турском администраци?и, ве?ина становништва грчког копна ?е искусило економске последице османског осва?а?а. Уведени су тешки порези, а касни?е ?е Османско царство увело политику ствара?а наследних поседа, што ?е за последицу имало претвара?е сеоског грчког становништва у кметове.

Православну цркву Грчке и Васе?енску патри?арши?у Порта ?е сматрала ауторитетом над целим православним становништвом, било да су Грци или не. Иако Османско царство ни?е приси?авало немуслимане да се преобрате на ислам, хриш?ани су били суочени са неколико видова уг?етава?а како би се нагласио ?ихов подре?ени статус у Османском царству. Уг?етава?е хриш?ана, посебно комбиновано са оштрим третманом локалних османских власти, ?е довело до преобра?ива?а на ислам, мада само наизглед. У 19. веку многи преобра?еници су се вратили на сво?у стару веру. Природа османске управе у Грчко? ?е варирала, иако ?е била увек произво?на и често сурова. Неки градови су имали гувернере ко?е ?е именовао султан, док су други (попут Атине) биле самоуправне општине. Планинске области у унутраш?ости и многа острва су практично вековима остала аутономна од османске државе.

Када су изби?али ратови изме?у Османског царства и других држава, Грци су обично уста?али против Османског царства, уз пар изузетака. Пре Грчке револуци?е било ?е много ратова у ком су се Грци борили против Османли?а, као што су грчко учеш?е у бици код Лепанта 1571, устанак епирских се?ака 1600-1601, Море?ски рат 1684-1699 и Пелопонески устанак ко?и ?е подстакла Руска Импери?а како би разбила Османско царство у складу са руским интересима. Све ове устанке Османли?е су угушиле у крви.

Грчка ?е остала под влаш?у Османског царства до 1821. када су се разни ослободилачки покрети у?единили и повели Грчку у борбу за независност (1821—1834).

Модерна Грчка

?една од битки у Грчком рату за независност

мини

Модерна Грчка наста?е са одбацива?ем турског ропства. Зем?а ?е постала призната као независна држава од стране великих сила (В. Британи?е, Француске и Руси?е) 1830. године а прва монархи?а успостав?ена ?е доласком на престо кра?а Ота из Баварске. У току следе?их неколико година, за време Елефтериоса Венизелоса, грчка наци?а покушавала ?е да под сво?е окри?е доведе територи?е ко?е су одувек биле насе?ене Грцима, а послед?а припо?ена територи?а били су група острва Додекани, ко?и су ?о? припо?ени за време Другог светског рата. Почетком рата фашистичка Итали?а ?е покушала да изврши инвази?у на Грчку, али су Грци током шестомесечних борби успели да одби?у напад и протера?у Итали?ане. Током рата ?е Грчка била под нацистичком окупаци?ом, али ?е на ?ено? територи?и деловало неколико покрета отпора. После оконча?а Другог светског рата на простору Грчке ?е во?ен гра?ански рат изме?у два сукоб?ена антифашистичка покрета левичарске и десничарске политичке организаци?е, ко?и се окончао 1949. године победом прозападног блока. Грчка ?е била кра?евина до 1973. године када ?е проглашена република чи?и ?е први председник био ?оргос Пападопулос.

У ме?увремену, Андреас Папандреу, син ?оргоса Папандреуа, основао ?е Панхеленски соци?алистички покрет (ПАСОК) као одговор на рад Караманлисов?еве конзервативне странке Нова демократи?а, са две политичке формаци?е ко?е су доминирале у влади у наредне четири децени?е. Грчка се поново придружила НАТО-у 1980. Грчка ?е постала десета чланица Европских за?едница (ко?е ?е касни?е подузела Европска уни?а) 1. ?ануара 1981. године, чиме ?е започео период одрживог раста. Широко распростра?ена улага?а у индустри?ска предузе?а и тешку инфраструктуру, као и средства из Европске уни?е и расту?и приходи од туризма, бродарства и брзорасту?ег услужног сектора подигли су животни стандард зем?е на ниво без преседана. Зем?а ?е усво?ила евро као сво?у валуту 2001. године и успешно ?е била дома?ин Лет?их олимпи?ских игара 2004. у Атини.

Почевши од 2010. године, Грчка ?е у велико? мери патила од Велике рецеси?е и повезане европске дужничке кризе. Због усва?а?а евра, када ?е Грчка доживела финанси?ску кризу, више ни?е могла да девалвира сво?у валуту да поврати конкурентност. Незапосленост младих била ?е посебно висока у овом периоду. Ова криза грчког државног дуга, и касни?а политика штед?е, резултирале су протестима и друштвеним сукобима. Генерално се сматра да ?е криза окончана око 2018. године. У марту 2020. грчки парламент изабрао ?е нестраначког кандидата, Катерину Сакеларопулу, за прву председницу Грчке.

Становништво

Главни чланак: Демографи?а Грчке

Грчку наста?у?е око 10 милиона Грка. Грчка ?е на?чисти?а етничка држава на Балкану. Грци чине око 98% становништва а остале етничке ма?ине су Турци, Роми и Бугари (?едине званично признате националне ма?ине) као и Албанци и Македонци, ко?и нису признати. Од самог почетка, односно од времена када ?е Грчка први пут наста?ена, пре неких 7.000 година па до данаш?их дана, ?ени становници су се трудили да докажу да су ?уди посебног кова. И данас се велики бро? Грка поноси сво?им пореклом и истори?ом у ко?о? су границе ове зем?е много пута биле померане.

Просечно грчко дома?инство ?е данас ма?е и стари?е него у претходним генераци?ама. Економска криза ?е погоршала ова? разво? дога?а?а, изме?у 350.000–450.000 Грка, претежно младих, емигрирало ?е од 2010. године.

Религи?а

Главни чланак: Религи?а Грчке

Црква Грчке православне цркве

Више од 90% грчке популаци?е припада грчко? православно? цркви ко?а ?е овде традиционално ве?инска. Скоро сви Грци пошту?у правила о браку и сахрани ко?е ова црква пропису?е. Цивилни бракови су уведени 1980. године. Главни религи?ски празници су Ускрс, Божи? и празник Успе?е Пресвете Богородице. Многи Грци се за ове празнике вра?а?у у сво?а родна места, да би их прославили уз ?аг?е?е пече?е и добро вино. Грци славе Ускрс по Миланкови?евом календару кога ?е увео Милутин Миланкови? и ко?и се углавном поклапа са грегори?анским (до одре?еног времена), па многи мисле да Грци користе грегори?ански календар.

Процене бро?ности званично признате грчке муслиманске ма?ине, ко?а се углавном налази у Траки?и, кре?у се на око 100.000 ?уди, (око 1% становништва). Неки од албанских имиграната у Грчку потичу из номинално муслиманског порекла, иако су ве?ина секуларне ори?ентаци?е. Након грчко-турског рата 1919–1922 и Уговора из Лозане из 1923, Грчка и Турска су пристале на трансфер становништва на основу културног и верског идентитета . Око 500.000 муслимана из Грчке, претежно оних ко?и су дефинисани као Турци, али и грчких муслимана попут Валлахада у западно? Македони?и, разме?ено ?е са отприлике 1,5 милиона Грка из Турске. Ме?утим, многе избеглице ко?е су се населиле у бившим отоманским муслиманским селима у Централно? Македони?и, а ко?е су дефинисане као хриш?ански православни кавкаски Грци, стигле су из бивше руске закавкаске покра?ине Карсске области, након што ?е вра?ена у Турску пре званичне размене становништва.

?удаизам ?е присутан у Грчко? више од 2.000 година. Древна за?едница грчких ?евре?а назива се Романиоти, док су ?евре?и Сефарди некада били истакнута за?едница у граду Солуну, ко?а ?е до 1900. године бро?ала око 80.000 ?уди или више од половине становништва. Ме?утим, после немачке окупаци?е Грчке и Холокауста током Другог светског рата, проце?у?е се да бро?и око 5.500 ?уди.

Проце?у?е се да римокатоличка за?едница бро?и око 250.000 припадника од чега 50.000 има грчко држав?анство. ?ихова за?едница ?е номинално одво?ена од ма?е грчке византи?ске католичке цркве, ко?а призна?е примат папе, али одржава литурги?у византи?ског обреда. Старокалендарци има?у 500.000 пратилаца. Протестаната, ук?учу?у?и припаднике Грчке евангеличке цркве и слободне евангелистичке цркве, има око 30.000. Друге хриш?анске ма?ине има?у око 12.000 чланова. ?еховини сведоци извештава?у да има?у 28 874 активних чланова у Грчко?.

Од 2017. године, хеленски политеизам или хеленизам ?е правно признат као активно практикована религи?а у Грчко?, са проценама од 2.000 активних практиканата и додатних 100.000 ?симпатизера“. Хеленизам се односи на различите верске покрете ко?и настав?а?у, ожив?ава?у или реконструишу старогрчке верске праксе.

?език

Главни чланак: Грчки ?език

Модерни грчки ?език ?е ?език ве?ине популаци?е. Модерни грчки користи исти алфабет ко?и су користили и становници у античким временима. Током 19. и 20. века грчки ?език био ?е предмет дискуси?а. Грчки научници су покушали да преуреде модерни грчки и да га направе слични?им некадаш?ем ?езику. Они су увели Катаревуса форму грчког ?езика ко?и се разликовао од Демотике (модерни говорни ?език у Грчко?) у граматици, синтакси и неким речима. Од 1976. године Демотике ?е постао главни ?език у Грчко?. После модерног грчког на?заступ?ени?и су енглески и немачки, као и ?езици ма?ина: турски, албански, бугарски и македонски ?език.

На?ве?и градови

Скоро две тре?ине Грка живи у урбаним срединама. На?ве?и и на?утица?ни?и метрополитански центри у Грчко? су Атина (3.744.059 становника према попису из 2021. године) и Солун (1.092.919 становика од 2021. године). Остали истакнути градови са урбаним становништвом преко 100.000 становника су Патра, Ираклион, Лариса, Волос, Родос, ?а?ина, Агринио, Ха?а и Халкида.

На?ве?и градови у Грчко? Извор: Попис становништва 2021.
	№	Град	Перифери?а	Популаци?а	№	Град	Перифери?а	Популаци?а
Атина Солун	1.	Атина	Атика	3.090.508	11.	Сер	Средиш?а Македони?а	58.287	Патра Пире?
	2.	Солун	Средиш?а Македони?а	824.676	12.	Александруполис	Источна Македони?а и Траки?а	57.812
	3.	Патра	Западна Грчка	173.600	13.	Ксанти	Источна Македони?а и Траки?а	56.122
	4.	Пире?	Атика	168.151	14.	Катерини	Средиш?а Македони?а	55.997
	5.	Ираклион	Крит	156.842	15.	Каламата	Пелопонез	54.100
	6.	Лариса	Тесали?а	148.562	16.	Кавала	Источна Македони?а и Траки?а	54.027
	7.	Волос	Тесали?а	85.803	17.	Ха?а	Крит	53.910
	8.	?а?ина	Епир	65.574	18.	Лами?а	Средиш?а Грчка	52.006
	9.	Трикала	Тесали?а	61.653	19.	Комотини	Источна Македони?а и Траки?а	50.990
	10.	Халкида	Средиш?а Грчка	59.125	20.	Родос	?ужни Еге?	49.541

Државни симболи

Главни чланци: Застава Грчке и Грб Грчке

Грб Грчке.

Застава Грчке се састо?и од девет хоризонталних лини?а плаве и беле бо?е наизменично, и белог равнокраког (тзв. грчког) крста на плаво? позадини у гор?ем левом углу (кантону).

Крст ?е овде симбол православ?а. Порекло и симболика лини?а нису званично одре?ени, а поред популарних тумаче?а, претпостав?а се да има?у подлогу из времена Византи?е, иако о томе нема потврда у истори?ским документима.

Грб Грчке ?е званични хералдички симбол Републике Грчке.

Данаш?и грб састо?и се од штита светлоплаве (azure) бо?е и белог (argent) ?еднакокраког крста на средини (fess point) чи?и кракови сежу до ивица штита. Штит ?е у потпуности окружен ловоровим венцом.

Грб Грчке ?е од 1822. године би ме?ан неколико пута — првобитно ?е грб био штит са приказом Атине и сове, потом ?е додат феникс, да би потом грчке династи?е додавале сво?е елементе грбу. Грб ?е у оваквом облику присутан од 1967. године, а изглед му ?е прецизно прописан 1975. године.

Сунце Вергине ?е симбол ко?и ?е постао знак грчке Македони?е, на плаво? позадини се на?чеш?е користи као незванична застава три грчке перифери?е Западне, Средиш?е и Источне Македони?е.

Политика

Главни чланак: Политика Грчке

Грчка ?е по државном уре?е?у парламентарна република (монархи?а ?е одби?ена на референдуму 8. децембра 1974).

Грчка ?е унитарна парламентарна република. Садаш?и Устав ?е саставио и усво?ио Пети ревизиони парламент Грчке и ступио ?е на снагу 1975. након пада во?не хунте 1967–1974 . Од тада ?е ревидиран три пута: 1986., 2001., 2008. и 2019. године. Устав, ко?и се састо?и од 120 чланова, предви?а поделу власти на извршну, законодавну и судску власт и да?е опсежне посебне гаранци?е (додатно по?ачане 2001. године) гра?анских слобода и соци?алних права. Бирачко право женама ?е загарантовано од 1952. године.

Номинални шеф државе ?е председник Републике, кога бира Скупштина на петогодиш?и мандат. Према Уставу, извршну власт врше председник и Влада. Ме?утим, уставним амандманом из 1986. године су у знача?но? мери сма?ене дужности и овлаш?е?а председника, чине?и та? положа? углавном церемони?алним; ве?ина политичке мо?и ?е тако дата преми?еру, шефу грчке владе. То место заузима актуелни лидер политичке парти?е ко?о? парламент може изгласати повере?е. Председник републике формално имену?е преми?ера, а на ?ихову препоруку имену?е и разрешава остале чланове Кабинета.

Законодавну власт врши изборни ?еднодомни парламент од 300 чланова. Парламентарни избори се одржава?у сваке четири године, али ?е председник Републике дужан да рани?е распусти Скупштину на предлог Владе, ради решава?а националног пита?а од изузетног знача?а. Председник ?е тако?е дужан да рани?е распусти парламент ако опозици?а успе да изгласа неповере?е влади. Старост за гласа?е ?е 17 година.

Према извешта?у ОЕЦД-а из 2016. године, Грци показу?у умерени ниво гра?анског учеш?а у поре?е?у са ве?ином других разви?ених зема?а; Излазност бирача ?е била 64 одсто током недавних избора, ниже од просека ОЕЦД-а од 69 одсто.

Од обнове демократи?е, грчким парти?ским системом су доминирали либерално-конзервативна Нова демократи?а (НД) и соци?алдемократски Панхеленски соци?алистички покрет (ПАСОК). Остале странке заступ?ене у грчком парламенту су Коалици?а радикалне левице (СИРИЗА), Комунистичка парти?а Грчке (ККЕ), Грчко реше?е и МеРА25.

Спо?ни односи

Спо?ну политику Грчке води Министарство спо?них послова и ?егов први човек, министар спо?них послова, тренутно ту функци?у обав?а Никос Дендиас. Званично, главни ци?еви Министарства су представ?а?е Грчке пред другим државама и ме?ународним организаци?ама; штити интересе грчке државе и ?ених гра?ана у иностранству; промовишу грчку културу; негу?у ближе односе са грчком ди?аспором; и подстичу ме?ународну сарад?у. Грчка држава има посебне односе са Кипром, Итали?ом, Француском, ?ермени?ом, Аустрали?ом, Државом Израел, С?еди?еним Америчким Државама и У?еди?еним Кра?евством.

Заступ?ена преко:   амбасада  амбасада у друго? зем?и   генерални конзулат  нема репрезентаци?е   Грчка

Након решава?а спора о имену Македони?е са Преспанским споразумом 2018. године, Министарство идентифику?е два преостала пита?а од посебног знача?а за грчку државу: турско оспорава?е права грчког суверенитета у Еге?ском мору и одговара?у?ем ваздушном простору и кипарски спор ко?и ук?учу?е турску окупаци?у Северног Кипра.

Посто?и дугогодиш?и сукоб изме?у Турске и Грчке око природних ресурса у источном Медитерану. Турска не призна?е легални епиконтинентални по?ас и иск?учиву економску зону око грчких острва.

Поред тога, због сво?е политичке и географске близине Европи, Ази?и, Блиском истоку и Африци, Грчка ?е зем?а од знача?ног геостратешког знача?а, ко?у ?е искористила да разви?е регионалну политику ко?а помаже у промовиса?у мира и стабилности на Балкану, Медитерану и Блиском истоку. Ово ?е зем?и дало статус сред?е силе у глобалним односима.

Грчка ?е чланица бро?них ме?ународних организаци?а, ук?учу?у?и Савет Европе, Европску уни?у, Уни?у за Медитеран, НАТО, Ме?ународну организаци?у франкофони?е и У?еди?ене наци?е, чи?и ?е члан оснивач.

Административна подела

Главни чланак: Административна подела Грчке

Сателитски снимак

Грчка ?е неформално састав?ена из неколико истори?ско-географских области:

• Траки?а
• Еге?ска Македони?а
• Епир
• Тесали?а
• Атика
• Пелопонез
• Грчка острва (?онска острва, Источноеге?ска острва, Северноеге?ска острва, Киклади, Додеканез, Евбе?а и Споради, Саронска острва, Крит)

Грчка ?е изде?ена на 13 перифери?а (грч. περιφ?ρειε?), док се Света гора, црквена држава на полуострву Атос, налази под грчким суверенитетом.

Свака перифери?а ?е изде?ена на више нома или префектура (грч. νομο?, νομ??), ко?их укупно има 54.

Привреда

Главни чланак: Економи?а Грчке

Коринтски канал растав?а Пелопонез од грчког копна. Дуг ?е 6,3 km, широк 22 m и дубок 8 m.

Грчка ?е разви?ена зем?а са разви?еним риболовом, индустри?ом, па донекле и по?опривредом. По извешта?у из 1998. године 7% државних прихода било ?е од ових делатности. Више се га?е маслине, дуван, памук, грож?е и ?ош неке врсте во?а. Козе и овце су обележ?е грчког сточарства. Шуме обухвата?у 28% површине државе. Грчка привреда налази се под утица?ем страног капитала, али у послед?е време ?ача државни сектор, а самим тим и унутраш?а улага?а.

Грчка има на?ве?у привреду на Балкану, и важног регионалног инвеститора. Грчка ?е други страни инвеститор капитала у Албани?и, тре?и страни инвеститор у Бугарско?, прва три страних инвеститора у Румуни?и и Срби?и и на?важни?и трговински партнер и на?ве?и страни инвеститор Северне Македони?е. Грчке банке скоро сваке неде?е отвара?у нову експозитуру негде на Балкану. Грчка телекомуникациона компани?а ОТЕ постала ?е снажан инвеститор у другим балканским зем?ама.

По?опривреда ?е слаби?е разви?ена због недостатка погодног тла али се све више навод?ава тако да ?е сваке године све ве?а производ?а. Главне по?опривредне културе су: пшеница, кукуруз, ?ечам, пиринач, маслине, агруми и мандарине. Тако?е се практику?е и виноградарство.

Рударство, услов?ено природним богатством руда, се у послед?ем веку поприлично развило. Грчка ?е богата рудама: боксит, манган, никл, цинк, барит, сумпор, со, сребро и др.

Индустри?а се развила послед?их 30 година. Разви?ена ?е обо?ена металурги?а, прехрамбена, текстилна, хеми?ска, електротехничка, фармацеутска, текстилна индустри?а, бродоград?а, кожна и дрвна индустри?а. Тако?е посто?и и неколико рафинери?а нафте у Грчко?.

Туризам

Позната ?е и по туризму ?ер има излаз на Средоземно море ?онско море и Еге?ско море. Због многобро?них острва ?ако ?е примам?иво место многим туристима за одмор и ужива?е.

Туризам ?е к?учни елемент економске активности у зем?и и ?едан од на?важни?их сектора Грчке. Обухватао ?е 20,6% бруто дома?ег производа од 2018. Грчка ?е имала преко 31.3 милиона посетилаца у 2019. години и око 28 милиона у 2016, што ?е пове?а?е са 26,5 милиона туриста ко?е ?е примио 2015. и 19.5 милиона у 2009 и 17.7 милиона туриста 2007. године, чиме ?е Грчка ?една од на?посе?ени?их зема?а у Европи послед?их година.

У Грчко? посто?и 18 Унескових локалитета светске баштине, а Грчка ?е рангирана на 16. месту у свету по укупном бро?у локалитета. ?ош 14 локаци?а налази се на пробно? листи и чека?у номинаци?у.

Саобра?а?

Главни чланак: Саобра?а? у Грчко?

Грчка ?е изразито средоземна зем?а ко?а излази на неколико мора (Еге?ско, ?онско, Средоземно) са бро?ним заливима, острвима и полуострвима, а у унутраш?ости ?е изразито планинска зем?а и на?чеш?е ?е одво?ена природним препрекама од других балканских зема?а. Овакви природни услови условили окренутост мору и, са тим у вези, поморском саобра?а?у, а у послед?их децени?а, и авиосаобра?а?у. Главна чворишта у зем?и су два на?ве?а града, Атина и Солун.

Грчка има разви?ен друмски, железнички, ваздушни и водни саобра?а?. Укупна дужина путева у Грчко? ?е око 117.000 km, од чега ?е 107.406 km асфалтирано (2006. година). Дужина ауто-путева тренутно износи 1030 km, али се у наредним годинама очеку?е изград?а нових деоница. Они носе ознаке редних ?едноцифрених бро?ева.

Култура

Главни чланак: Грчка култура

Култура Грчке се разви?ала током периода од неколико хи?ада година, са сво?им почетком Микенске културе, настав?а?у?и углавном у Класичну Грчку, током Хеленског периода, током утица?а Римског царства и свог Грчког царства ко?е ?е настало на нале?у Византи?ског царства.

Обича?и

Главни чланак: Грчки обича?и

Многе грчке жене се уда?у у раним двадесетим, док мушкарци претенду?у да се жене касни?е, на?чеш?е у 30-им. Кроз неколико прошлих децени?а жене су добиле ве?а права, али у грчком друштву ?е и да?е ?ачи утица? мушкараца. За старе Грке породица, религи?а, традици?а и образова?е представ?а?у главне вредности.

Кухи?а

Главни чланак: Грчка кухи?а

Салата цацики.

На?чеш?и састо?ци грчких оброка су говедина, ?аг?етина, пилетина и сви?етина. Риба и морски плодови се конзумира?у на острвима и у великим градовима. Не сме се заборавити ни маслиново у?е ко?е овим састо?цима да?е леп укус. Салате се ?еду уз главна ?ела. Традиционално ?ело ?е сувлаки (раж?и? од ?аг?е?ег или сви?ског меса, са би?ним додацима и помфритом). Десерти су на?чеш?е неке врсте во?а или баклава. Познато ?ело ?есу и кокоретси (састо?и се од ?аг?е?е ?игерице).

Ручак ?е главни оброк и сервира се око 14 часова, али због обавеза и радног времена многи руча?у увече око 19 часова. Ресторани нуде богат избор ?ела, тако да за Грке ни?е непри?атно да у?у у кухи?у ресторана и изаберу шта желе из многобро?них лонаца са храном.

К?ижевност

Главни чланак: Грчка к?ижевност

На?познати?и савремени грчки песник ?е ?оргос Сеферис, добитник Нобелове награде за к?ижевност 1963. године. ?егова поези?а ?е пуна симболике и к?ижевних реминисценци?а изражених ?асним, непретенциозним ?езиком.

Други велики грчки песник, Одисе? Елитис, добитник ?е Нобелове награде за к?ижевност за 1979. годину ?за сво?у поези?у ко?а, на позадини грчког преда?а, сензуалном снагом и интелектуалном ?асно?ом одсликава борбу модерног човека за слободу и стваралаштво“. Константин Кавафи, грчки песник ко?и ?е ве?ину живота провео у Александри?и у Египту, добио ?е ме?ународно призна?е у 20. веку.

Други велики песници грчког литерарног процвата у двадесетом веку су ?анис Рицос, Милтос Сахтурис, Тасос Ливадитис и Манолис Анагностакис.

Од прозних писаца на?познати?и ?е Никос Казанцакис чи?и су романи ?Грк Зорба“ (1943), ?Послед?е Христово искуше?е“ и ?Христос поново разапет“ доживели светску славу и преведени на многе ?езике. Други знача?ни савремени прозаисти су Василис Василикос, Реа Галанаки и Такис Теодоропулос.

Спорт

За више информаци?а погледа?те: Спорт у Грчко?

Фудбалска репрезентаци?а Грчке ?е осво?ила Европско првенство у фудбалу 2004. у Португалу када су поразили дома?ина Португал резултатом 1:0. Грчка ?е изнена?у?у?е осво?ила првенство, победивши у четвртфиналу браниоца титуле Французе, фаворизовану Чешку у полуфиналу и Португал у финалу.

Кошаркашка репрезентаци?а Грчке ?е била европски првак у кошарци 1987. и 2005. године.

Атлетичарка у дисциплини скок мотком, Катерина Стефаниди, осво?ила ?е златну меда?у на Лет?им олимпи?ским играма 2016. године, а била ?е шампионка на Светском и Европском атлетском првенству.

Види ?ош

• Античка Грчка
• Грци
• Химна Слободи
• Еге?ска Македони?а
• Грчка острва
• Грчка кра?евска породица

Литература

• Clogg, Richard (1992). A Concise History of Greece. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37830-7. 
• Harrington, Lyn (1968). Greece and the Greeks. T Nelson. стр. 124,221. 
• Stokes, Jamie; Gorman, Anthony (2010). Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East. Infobase. стр. 256. ISBN 978-1-4381-2676-0. 
• Perlès, Catherine (2001). The Early Neolithic in Greece: The First Farming Communities in Europe. Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 9780521000277. 
• Kourvetaris, George; Dobratz, Betty (1987). A profile of modern Greece: in search of identity. Clarendon Press. стр. 33. ISBN 978-0-19-827551-0. 
• Замаровски, Во?тех (1985). ?унаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологи?е. Загреб. стр. 128. 
• Borza, EN (1992). In the Shadow of Olympus: The Emergence of Macedon. Princeton University Press. стр. 58. ISBN 0691008809. 
• Smith, Sir William (1856). Dictionary of Greek and Roman Geography: Abacaenum-Hytanis. 1854. Walton and Maberly. 
• (Byzantinus), Stephanus; Meineke, August (1849). Ethnica. Reimer. 

Спо?аш?е везе

• ?Председник Грчке”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2012. г. 
• Преми?ер Грчке
• ?Туристичка организаци?а Грчке”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. 
• ?Канцелари?а за статистику Грчке”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2011. г. 
• Grckainfo.com Корисне информаци?е о Грчко? на српском ?езику
• Патрола до Грчке преко Македони?е, САТ РТС - Званични канал