Теодоси?е I

Теодоси?е I
Теодоси?е I
Лични подаци
Датум ро?е?а	11. ?ануар 347.
Место ро?е?а	Каука, (данаш?а Сегови?а, Шпани?а), Римско царство
Датум смрти	17. ?ануар 395.?(48 год.)
Место смрти	Медиолан, (данаш?и Милано, Итали?а), Римско царство
Гроб	Константинопо?, (данас Истанбул, Турска)
Породица
Супружник	Ели?а Флацила, Гала
Потомство	Гала Плациди?а, Хонори?е, Аркади?е, Пулхери?а
Родите?и	Теодоси?е Стари?и; Терманти?а
Династи?а	Теодоси?ева династи?а
Римски цар
Период	19. ?ануар 379 — 15. ма? 392. (цар на истоку); 15. ма? 392 — 17. ?ануар 395. (као ?едини цар читавог царства)
Претходник	Валенс (на Истоку);; Валентини?ан II; и Граци?ан (на Западу)
Наследник	Аркади?е (на Истоку);; Хонори?е (на Западу)

百度铁路部门表示，今年因为春节时间较晚，不少学生已在放假后提前离京，和上班族探亲流并不会形成重叠，所以今年客流将有所下降。

Флави?е Теодоси?е (лат. Flavius Theodosius,^[1] ро?. 11. ?ануар 347, Хиспани?а — умро 17. ?ануар, 395. Медиолан) познати?и као Теодоси?е I или Теодоси?е Велики, био ?е римски цар од 379. до сво?е смрти 395. године. Теодоси?е ?е послед?и цар ко?и ?е владао у?еди?еним римским царством. Током сво?е владавине, Теодоси?е ?е био приморан да води два крвава гра?анска рата против узурпатора Магнуса и Евгени?а.

?егова владавина веома ?е битна у религи?ском смислу буду?и да ?е 380. године Теодоси?е донео едикт ко?им ?е нике?ско хриш?анство проглашено за ?едину званичну религи?у у Римском царству. Теодоси?е ?е забранио многе паганске ритуале а изме?у осталог, укинуо и ред весталки у Риму и одржава?е олимпи?ских игара у Грчко?.

Теодоси?е се сматра свецем у ори?ентално? и православно? цркви,^[2] а ?егов празник ?е 17. ?ануар.^[3]

Порекло и младост

Теодоси?е ?е ро?ен 11. ?ануара 347. године у хиспанском граду Кауки (данас Кока у Касти?и и Леону)^[4]^[5] као син Теодоси?а Стари?ег и Терманти?е.^[6] Отац му ?е био во?сково?а у служби цара Валентини?ана I и са успехом ?е 368/9. ратовао против варвара у римско? Британи?и. Након тога цар ?е поставио Теодоси?а Стари?ег за врховног заповедника римске ко?ице у западном делу царства (лат. magister equitum). О Теодоси?ево? младости и образова?у не зна се много. Историчари цркве, Сократ и Созомен, забележили су да ?е Теодоси?е одга?ен у духу уче?а о ?едносушности Оца и Сина, утвр?еног на Првом васе?енском сабору у Нике?и 325. године. Други податак сачуван ?е у Епитимома Псеудо-Виктора по ко?има ?е буду?и цар био скромно образован у погледу к?ижевности и сродних наука, али ?е увек показивао велико интересова?е за истори?у ^[7].

У периоду када му ?е отац достигао врхунац во?ничке кари?ере и Теодоси?е ?е добио команду над во?ним одредима провинци?е Прве Мези?е (лат. dux Moesia Primae) (373/4) где се прославио победом над Сарматима. Ме?утим, када ?е 375. Валентини?ан I изненада умро дошло ?е до борбе изме?у во?сково?а око врше?а регентства у име младих царевих наследника Граци?ана и Валентини?ана II. У тим ме?усобицама Теодоси?е Стари?и ?е погуб?ен, док ?е ?егов истоимени син морао да се повуче из ?авног живота и склони се на породично има?е у Хиспани?и околини Сеуте. У овом периоду политичког егзила Теодоси?е се оженио Ели?ом Флави?ом Флацилом ко?а ?е тако?е припадала хиспанороманско? аристократи?и. Ели?а Флацила ?е Теодоси?у родила прво кратковеку ?еркицу Пулхери?у (умрла око 385.), а затим и синове Аркади?а (ро?. 377. или 378.) и доцни?е Хонори?а (ро?. 384. год.).

Ступа?е на престо

До важне промене у Теодоси?евом животу дошло ?е након битке код Хадри?анопо?а где су Готи, првобитно прим?ени у римску Траки?у као бегунци пред Хунима, 9. августа 378. тешко поразили и убили Граци?ановог стрица Валенса. Граци?ан, ко?и се у време катастрофалне битке налазио у Сирми?у (данаш?а Сремска Митровица) недуго пошто ?е добио вести послао ?е по Теодоси?а ко?и ?е у ?есен 378. вероватно добио команду над римском во?ском источне половине царства (magister militum per Orientem?). Пошто ?е Теодоси?е убрзо остварио вредну победу над подунавским Сарматима 19. ?ануара 379. во?ска окуп?ена у Сирми?у га ?е извикала за августа источног дела царства. Ни у данаш?о? историографи?и ни?е у потпуности ?асно да ли ?е Теодоси?ево уздиза?е у савладара било првобитна Граци?анова иде?а или ?е западноримски цар просто морао да се сложи са свршеним чином^[8]. Било како било, Теодоси?е ?е током читаве владе остао ло?алан представницима легитимне Валентини?анове династи?е. Са друге стране, Граци?ан ?е ве? имао доста проблема са Аламанима и Вандалима на гор?ем Дунаву и Ра?ни, тако да ?е желео способног и ло?алног савладара ко?и би обновио границу на до?ем Дунаву и решио проблем одметнутих Гота.

Готски рат

По доласку на Балкан, Теодоси?е ?е сво? штаб утврдио у Солуну, ?едно? од царских резиденци?а истока. Ту ?е уз помо? пробраних официра почео да поново окуп?а и увежбава мобилну во?ску римског Балкана ко?а ?е нарочито страдала током битке код Хадри?анопо?а. До кра?а 379. во?ска ?е бар бро?чано опорав?ена ригорозном регрутаци?ом римског становништва, довоже?ем одреда из далеког Египта, али и при?емом готских и других варварских на?амника и дезертера. Тек у проле?е 380, након што се опоравио од тешке болести, Теодоси?е ?е могао да изведе на бо?но по?е во?ску ко?а вероватно ни?е прелазила 10.000 ратника^[9]. Првих неколико ма?их сукоба са Фритигерновим Готима завршили су се непово?но по Рим?ане, али ни Готи ко?и су похрлили у Македони?у и Тесали?у нису могли да заузму утвр?ене градове. Са друге стране, Граци?ан ?е одбио напад друге ве?е готске скупине, предво?ене Алате?ем и Сафраксом на Панони?у и у ?есен 380. два цара су у Сирми?у разматрали буду?е за?едничке акци?е против Гота^[10]. Да би подигао сопствени углед и веру у коначан успех, Теодоси?е ?е пред сам кра? 380. три?умфално ушао у Константинопо?, источноримску престоницу ко?у ?е сада по први пут посетио. У ?ануару 381. цар ?е ништа ма?е помпезно примио испред градских капи?а старог и сада политички безазленог готског поглавара Атанариха, некадаш?ег Фритигерновог ривала. Атанарихово потчи?ава?е Теодоси?у требало ?е да ули?е Готима утисак о снази и важности новог римског цара, док су гра?ани Цариграда на?после посведочили церемони?алном Теодоси?евом три?умфу над старим непри?ате?ем царства. Убрзо ?е времешни Атанарих преминуо и Теодоси?е ?е организовао кра?евску сахрану, док су малобро?ни готски ратници из Атанарихове прат?е ступили у римску службу.

Почетком ратне сезоне 381. Граци?анове во?сково?е Баутон и Арбогаст су потисли Фритигернове ратнике из Илирика и Македони?е назад у Траки?у. Након ових дога?а?а Фритигерна извори више не споми?у можда зато што ?е, слично Атанариху некада, услед сери?е во?них пораза изгубио важну улогу ме?у готским поглаварима. Током 382. Готи су плански потиснути у ве? опустошене делове Траки?е где су услед несташице на кра?у морали да се прихвате преговора са римским властима. Теодоси?е и Граци?ан нису успели да во?ним средствима униште или протера?у Готе, што ?е, с обзиром на римску политику регрутова?а варвара, можда било исувише скупо и са во?не стране нерационално с обзиром на сталну потребу царске во?ске за новим регрутима. Готи, ко?у су само формално били у потчи?еном положа?у, зак?учили су 3. октобра 382. године савез са Теодоси?евим изасланицима. Супротно пракси, ко?а ?е подразумевала да се поражени варвари делом раселе као колони, делом прода?у у роб?е, Готи су постали римски савезници т? унутар самог царства су добили право да формира?у сопствену за?едницу у оквиру ко?е су могли да наставе да живе под сво?им поглаварима и у складу са сво?им обича?има. Заузврат, од готских поглавара, ко?и су се заклели цару на верност, очекивало се да по потреби ша?у сво?е во?не одреде.

Други васе?енски сабор

Смрт

Теодоси?е ?е патио од болести ко?а ?е обухватала ?ак едем.^[11] Умро ?е у Медиолануму (Милано) 17. ?ануара 395. године, и ?егово тело ?е лежало у тамош?о? палати четрдесет дана.^[12] ?егова сахрана ?е одржана у катедрали 25. фебруара.^[13]^[14] Епископ Амвроси?е ?е у присуству Стилихона и Хонори?а произнео панегирик с насловом De obitu Theodosii у коме Амвроси?е велича Теодоси?ево сузби?а?е паганства.^[11]

?егово тело ?е 8. новембра 395. године пренето у Цариград, где ?е, према Chronicon Paschale, сахра?ен у цркви Светих Апостола.^[13] Он ?е обожен лат. Divus Theodosius.^[13] Сахра?ен ?е у порфирном саркофагу ко?и ?е у 10. веку описао Константин VII Порфирогенит у свом делу De Ceremoniis.^[15]

Референце

^ In Classical Latin, Theodosius' name would be inscribed as FLAVIVS THEODOSIVS AVGVSTVS.
^ ?Emperor Theodosius the Great”.
^ ??γιο? Θεοδ?σιο? ο Μεγ?λο? ο βασιλε??”.
^ Hydatius Chronicon, year 379, II.
^ Alicia M. Canto, "Sobre el origen bético de Teodosio I el Grande, y su improbable nacimiento en Cauca de Gallaecia", Latomus 65/2, 2006, 388-421. The author points out that the city of Cauca was not part of Gallaecia, and demonstrates the probable interpolations of the traditional texts of Hydatius and Zosimus.
^ Zosimus (1837). Historia Nova. .
^ King 1961, стр. 17.
^ Kulikowski. p. 148-150: Куликовски подвлачи да савремени извори попут панегиричара Темисти?а и Паката упад?иво ?уте о начину на ко?и ?е Теодоси?е постао цар. Царска слога ?е била честа тема похвалних говора тако да би Граци?анов потив и постав?а?е Теодоси?а били идеална тема. Тек Теодорет Кирски, црквени историчар прве половине 5. века, пружа пуну верзи?у дога?а?а о Теодоси?евом доласку по Граци?ановом позиву. Теодерет ?е вероватно забележио традици?у сачувану у ?егово доба.
^ Процена бро?ности Теодоси?еве во?ске: Williams and Friel. p. 31.
^ Да ?е Граци?ан у лето и ?есен 380. боравио у Сирми?у познато ?е захва?у?у?и римским законима издатим у Сирми?у у то време. Граци?ан ?е назначен као први ме?у владарима пошто ?е, по дужини владе и припадности Валентини?аново? династи?и, био вишег ранга у односу на Теодоси?а ко?и ?е, у складу са праксом, тако?е наведен као творац закона. У случа?у савладарства оба владара би била потписана без обзира да ли су стварно за?еднички об?авили закон. Закон ?е, бар формално, био пуноснажан у целом идеолошки ?единственом и неде?евимом римском царству. Стога Williams and Friel. p. 32, су сматрали да су се два цара макар и преко сво?их посланика договорили о буду?им акци?ама против Гота. Ме?утим, Kulakowski. p. 151-152, ?е сматрао да ?е Граци?анов долазак само до Сирми?а, као и поход ?егових во?сково?а из 381, у ствари доказ да ?е западноримски цар био нерасположен према Теодоси?евом уздиза?у за цара, да ?е одби?ао да му помогне и да се старао само за безбедност свог дела царства.
^ ^а ^б Williams & Friell 1995, стр. 139.
^ Norwich, John Julius (1989). Byzantium: The Early Centuries. Guild Publishing. стр. 116.
^ ^а ^б ^в Kienast, Dietmar (2017) [1990]. ?Theodosius I”. R?mische Kaisertabelle: Grundzüge einer r?mischen Kaiserchronologie (на ?езику: немачки). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. стр. 323—326. ISBN 978-3-534-26724-8.
^ Martín Almagro Gorbea (2000). El disco de Teodosio. . After reviewing the sources, Gorbea favors Cauca over Italica. However, he acknowledges that modern critics are divided on the issue.
^ Vasiliev 1948, стр. 1, 3–26.

Литература

?евти?, Атанаси?е (1981). ?Други Васе?енски сабор” (PDF). Теолошки погледи. 14 (1-3): 81—96. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2018. г. Приступ?ено 23. 03. 2018.
King, N. Q, The Emperor Theodosius and the Establishment of Christianity, London 1961.
Kulikowski, M, Rome's Gothic Wars, From the Third Century to Alaric, Cambridge 2007.
Davis, William S. (2004). Readings in Ancient History: Rome and the West (2nd изд.). University Press of the Pacific.
Kaylor, Noel Harold (2012). ?Introduction: The Life and Times, Life, and Work of Boethius”. Ур.: Kaylor, Noel Harold; Phillips, Philip Edward. A Companion to Boethius in the Middle Ages. BRILL. стр. 1—46. ISBN 978-90-04-18354-4.
Lenski, Noel (2002). Failure of Empire, University of California Press. ISBN 0-520-23332-8.
Mackay, Christopher S. (2004). Ancient Rome: A Military and Political History. Cambridge University Press.
Majeska, George P. (1984). Russian Travelers to Constantinople in the Fourteenth and Fifteenth Centuries. Dumbarton Oaks Research Library.
Meyers, Eric M., ур. (1997). The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East. Volume 2. Oxford University Press.
Potter, David Stone (2004). The Roman Empire at Bay AD 80-395. ISBN 0-415-10058-5.
Vasiliev, A.A. (1948). ?Imperial Porphyry Sarcophagi in Constantinople” (PDF). Dumbarton Oaks Papers. 4: 1+3—26. doi:10.2307/1291047.
Williams, Stephen; Friell, Gerard (1995). Theodosius: The Empire at Bay. Yale University Press. ISBN 0300061730.
Brown, Peter, The Rise of Western Christendom, 2003, p. 73–74
Caspari, Maximilian Otto Bismarck (1911). ?Theodosius (emperors)”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески). 26 (11 изд.). Cambridge University Press.
Stokes, George Thomas (1911). ?Theodosius I., the Great”. Ур.: Wace, Henry; Piercy, William C. Dictionary of Christian Biography and Literature to the End of the Sixth Century (3rd изд.). London: John Murray.

Спо?аш?е везе

De Imperatoribus Romanis, Theodosius I Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (15. март 2015)
Josef Rist (1996). ?Theodosios I., r?mischer Kaiser (379–395)”. Ур.: Bautz, Traugott. Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (BBKL) (на ?езику: немачки). 11. Herzberg: Bautz. cols. 989–994. ISBN 3-88309-064-6.
This list of Roman laws of the fourth century shows laws passed by Theodosius I relating to Christianity.

Валенс	Византи?ски цареви 379—395.	Аркади?е

[1] In Classical Latin, Theodosius' name would be inscribed as FLAVIVS THEODOSIVS AVGVSTVS.

[2] ?Emperor Theodosius the Great”.

[3] ??γιο? Θεοδ?σιο? ο Μεγ?λο? ο βασιλε??”.

[4] Hydatius Chronicon, year 379, II.

[5] Alicia M. Canto, "Sobre el origen bético de Teodosio I el Grande, y su improbable nacimiento en Cauca de Gallaecia", Latomus 65/2, 2006, 388-421. The author points out that the city of Cauca was not part of Gallaecia, and demonstrates the probable interpolations of the traditional texts of Hydatius and Zosimus.

[6] Zosimus (1837). Historia Nova. .

[FOOTNOTEKing196117-7] King 1961, стр. 17.

[8] Kulikowski. p. 148-150: Куликовски подвлачи да савремени извори попут панегиричара Темисти?а и Паката упад?иво ?уте о начину на ко?и ?е Теодоси?е постао цар. Царска слога ?е била честа тема похвалних говора тако да би Граци?анов потив и постав?а?е Теодоси?а били идеална тема. Тек Теодорет Кирски, црквени историчар прве половине 5. века, пружа пуну верзи?у дога?а?а о Теодоси?евом доласку по Граци?ановом позиву. Теодерет ?е вероватно забележио традици?у сачувану у ?егово доба.

[9] Процена бро?ности Теодоси?еве во?ске: Williams and Friel. p. 31.

[10] Да ?е Граци?ан у лето и ?есен 380. боравио у Сирми?у познато ?е захва?у?у?и римским законима издатим у Сирми?у у то време. Граци?ан ?е назначен као први ме?у владарима пошто ?е, по дужини владе и припадности Валентини?аново? династи?и, био вишег ранга у односу на Теодоси?а ко?и ?е, у складу са праксом, тако?е наведен као творац закона. У случа?у савладарства оба владара би била потписана без обзира да ли су стварно за?еднички об?авили закон. Закон ?е, бар формално, био пуноснажан у целом идеолошки ?единственом и неде?евимом римском царству. Стога Williams and Friel. p. 32, су сматрали да су се два цара макар и преко сво?их посланика договорили о буду?им акци?ама против Гота. Ме?утим, Kulakowski. p. 151-152, ?е сматрао да ?е Граци?анов долазак само до Сирми?а, као и поход ?егових во?сково?а из 381, у ствари доказ да ?е западноримски цар био нерасположен према Теодоси?евом уздиза?у за цара, да ?е одби?ао да му помогне и да се старао само за безбедност свог дела царства.

[FOOTNOTEWilliamsFriell1995139-11] а ^б Williams & Friell 1995, стр. 139.

[12] Norwich, John Julius (1989). Byzantium: The Early Centuries. Guild Publishing. стр. 116.

[:84-13] а ^б ^в Kienast, Dietmar (2017) [1990]. ?Theodosius I”. R?mische Kaisertabelle: Grundzüge einer r?mischen Kaiserchronologie (на ?езику: немачки). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. стр. 323—326. ISBN 978-3-534-26724-8.

[14] Martín Almagro Gorbea (2000). El disco de Teodosio. . After reviewing the sources, Gorbea favors Cauca over Italica. However, he acknowledges that modern critics are divided on the issue.

[FOOTNOTEVasiliev19481,_3–26-15] Vasiliev 1948, стр. 1, 3–26.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

п р у Римски цареви
Принципат (27. п. н. е. — 235 н. е.)	Октави?ан Август Тибери?е Калигула Клауди?е Нерон Галба Отон Вители?е Веспази?ан Тит Домици?ан Нерва Тра?ан Хадри?ан Антонин Пи?е Марко Аурели?е Луци?е Вер Комод Пертинакс Диди?е ?ули?ан Септими?е Север Каракала Макрин Елагабал Александар Север
Криза 3. века (235—284)	Максимин Трачанин Горди?ан I Горди?ан II Пупи?ен и Балбин Горди?ан III Филип Араб?анин Тра?ан Деци?е Требони?ан Гал ca Хостили?аном и Волуси?аном Емили?ан Валери?ан Гали?ен Клауди?е II Готски Квинтил Аурели?ан Тацит Флори?ан Проб Кар Нумери?ан Карин
Доминат (284—395)	Диоклеци?ан Максими?ан Констанци?е I Хлор Галери?е Север II Максенци?е Максимин Да?а Лицини?е Константин Велики Константин II Констанс I Констанци?е II ?ули?ан Флави?е Клауди?е ?ови?ан Валентини?ан I Валенс Граци?ан Валентини?ан II Теодоси?е I
Западно царство (395—476)	Хонори?е Констанци?е III ?ован Валентини?ан III Петрони?е Максим Авит Ма?ори?ан Либи?е Север Антеми?е Олибри?е Глицери?е ?ули?е Непот Ромул Августул
Источно царство (395—476; до пада Рима)	Аркади?е Теодоси?е II Марки?ан Лав I Лав II Зенон Василиск Зенон

Нормативна контрола
Ме?ународне	FAST ISNI VIAF 2 3 4 WorldCat
Државне	Норвешка Чиле Шпани?а Француска BnF подаци Каталони?а Немачка Итали?а Израел С?еди?ене Државе Шведска Чешка Аустрали?а Грчка Хрватска Холанди?а По?ска Ватикан
Уметничке	Te Papa (Нови Зеланд) ULAN
?уди	Deutsche Biographie Родовид Trove
Остале	Енциклопеди?а Британика IdRef

b是什么元素	rhino是什么意思	谅解什么意思	京东自营什么意思	金骏眉是什么茶类
孕妇红细胞偏低是什么原因	蝴蝶喜欢吃什么	17数字代表什么意思	女生什么时候容易怀孕	ad和d3有什么区别
1985年牛五行属什么	淋巴结肿大是什么引起的	苏醒是什么意思	penguin是什么意思	海螵蛸是什么东西
桑黄长在什么树上	sassy是什么意思	煎熬是什么意思	炜字五行属什么	绿色的蛇是什么蛇

鼻窦炎吃什么药好hcv8jop2ns7r.cn	舌头痒是什么原因hcv7jop9ns8r.cn	肚子老是胀是什么原因jasonfriends.com	夜明珠代表什么生肖youbangsi.com	什么叫试管婴儿hcv8jop9ns6r.cn
撒拉族和回族有什么区别hcv9jop8ns2r.cn	什么是心理健康creativexi.com	为什么会突然长智齿hcv9jop0ns6r.cn	女性睾酮低意味着什么hcv7jop6ns9r.cn	吃什么对心脏好改善供血不足hcv9jop0ns6r.cn
什么药能提高免疫力hcv8jop1ns1r.cn	金银花有什么功效hcv8jop7ns3r.cn	玻璃体混浊用什么眼药水hcv8jop7ns3r.cn	疱疹用什么药最好ff14chat.com	天秤和什么星座最配hcv8jop0ns1r.cn
提手旁的字与什么有关sscsqa.com	待字闺中是什么意思hcv9jop2ns0r.cn	脸油是什么原因导致的hcv9jop1ns4r.cn	人红是非多什么意思hanqikai.com	马非读什么hcv9jop0ns3r.cn