《LOL》伊泽瑞尔Q版黏土人公布 表情呆萌6月发售

Грчко-турски рат (1919—1922)
Део Турског рата за независност
Грчки напад
Време 15. ма? 1919 — 11. октобар 1922. Место Мала Ази?а Узрок Прошире?е Грчке на рачун Турске Исход Поб?еда Турске Републике
Сукоб?ене стране
Кра?евина Грчка Подршка: У?еди?ено Кра?евство	Турски револуционари Подршка: Сов?етска Руси?а Кра?евина Итали?а
Команданти и во?е
Леонидас Параскевопулос Анастасиос Папулас ?оргос Ха?ианестис	Мустафа Кемал Ататурк Исмет Инону Февзи Цакмак Али Фуат Цебесоy
?ачина
200.000 *	120.000 * + локална милици?а
Жртве и губици
23.000 ** 20,820 ***	20.540 ** 10,000 ***

百度 面对生活的不堪和命运的多舛，赵孟頫哀怀伤切之余向远在江南的中峰明本师傅诉说，或许是让禅师为死去的儿女超度，或许是借佛法来净化自己悲苦抑郁之心，故有此作品。

Грчко-турски рат во?ен изме?у ма?а 1919. и октобра 1922. Неки га зову Рат у Мало? Ази?и или Грчком кампа?ом у Турском рату за независност.

То ?е био низ во?них похода током комада?а Османског царства, након Првог светског рата. Рат ?е во?ен изме?у грчке во?ске и османске регуларне во?ске и турских националиста, ко?и су касни?е основали Републику Турску.

Грчка кампа?а отпочела ?е зато што су савезници из Антанте, посебно британски преми?ер Де?вид Ло?д ?ор?, обе?али Грчко?, за савезништво у рату, територи?ално прошире?е на рачун противничког Османског царства. Завршио ?е тако да су се Грци морали пову?и на границе од пре почетка рата и великом разменом становништва, с ново установ?еном Републиком Турском, и мировним уговором из Лозане.

Пропаст во?не кампа?е Грчке, неуспеси у турско-?ерменском рату, као и неуспеси у француско-турском рату против Турског националистичког покрета, присилили су Савезнике, да напусте Мир из Севра и преговара?у у Лозани о новом мировном споразуму. На кра?у су морали признати независност Турске Републике и турски суверенитет над Источном Траки?ом и Анадоли?ом.

Позадина сукоба

Геополитички оквир сукоба

Главни чланак: Грчко искрцава?е код Смирне

Геополитички контекст сукоба произлази из последица Првог св?етског рата, као и чи?енице да ?е Османско царство било ук?учено у блискоисточне интриге. Грци су добили наредбу да се искрца?у у Смирну (тур. ?zmir) од стане Антанте, као део договора о деоби Османског царства. Током тог сукоба, Османско царство се потпуно урушило, и било приси?ено од стране победничке Антанте, да потпише Мировни уговор у Севру 10. августа 1920. Било ?е пуно та?них споразума ко?и су ук?учивали комада?е Османског царства, након Првог светског рата. Тро?на Антанта ?е давала контрадикторна обе?а?а Грцима на рачун Мале Ази?е.

На Париско? мировно? конференци?и, 1919., Грчки преми?ер Венизелос, снажно ?е лобирао ?е за велико прошире?е Грчке, тзв. Велику Иде?у (грч. Μεγ?λη Ιδ?α) ко?а би ук?учивала неколико грчких за?едница у Северном Епиру, Траки?и и Мало? Ази?и. Савезници, а посебно британски преми?ер Де?вид Ло?д ?ор? су обе?али Грчко? територи?е у замену за велике жртве и трошкове ко?е су Грци поднели током рата на страни савезника из Антанте. То ?е ук?учивало источну Траки?у, острва Имброс (турски: Гокцеада) и Тенедос (турски: Бозцаада), као и делове западне Анадоли?е, око града Смирне, где ?е у то време живела знача?на грчка за?едница.

Итало-англо-француски споразум из Сен Жан де Мор?ена, потписан 26. априла 1917, установио ?е ?блискоисточне интересе" Итали?е али ?е та? договор прекршен грчким ослоба?а?ем Смирне, ко?а ?е обе?ана Итали?и. Пре самог ослобо?е?а, итали?анска делегаци?а се опирала иде?и грчког заузима?а западне Анадоли?е. Након тога напустила ?е Париску мировну конференци?у и ни?е се вратила до 5. ма?а. Одлазак Итали?ана олакшао ?е посао Ло?д ?ор?у да увери Француску и САД да да?у предност Грцима у во?ним операци?ама у Западно? Анадоли?и у односу на Итали?ане.

По неким историчарима, грчко ослобо?е?е Смирне била ?е кап ко?а ?е прелила чашу и узроковала Турски националистички покрет. По британском историчару Арнолду То?нби?у, то ?е била срамота Венизелоса и Ло?да ?ор?а, ко?и су начинили велике грешке и изазвали велике пат?е грчког и турског становништва (масовног пресе?е?а). Тако су нестали Понтски Грци, истовремено то ?е изазвало и промену етничког ста?а становништва у Северно? Грчко?, где ?е ве?ина прогнаника упу?ена, нарочито у Македони?и и Траки?и, где се променио етнички састав становништва, што ?е изазвало да?е кризе ко?е се протежу и данас.

Грчка за?едница у Анадоли?и

?едан од главних аргумената Грчке владе за упу?ива?е во?не експедици?е у Малу Ази?у, била ?е и бро?на Грчка за?едница у Анадоли?и.

Грци су од античких времена насе?авали Малу Ази?у (?о?ани). Грчке колони?е у Мало? Ази?и, биле су знача?ан део грчког света, и увек под контролом Грка, од бронзаног доба, преко хеленизма, Византи?е па све до кра?а 15. века, кад су Османли?е осво?иле и послед?е енклаве. Пре Првог светског рата око 2,5 милиона Грка живело ?е унутар територи?е Турске (каква ?е данас). Новоустанов?ена турска влада ?е започела 1915. са ригидном националистичком политиком против ма?инских за?едница, ко?а се по неким историчарима назива - геноцидом (на?познати?и су масакри и прогони ?ермена), као и прогон других ма?инских за?едница (углавном хриш?ана). Изме?у осталог на та? начин ?е прогнана и етнички очиш?ена бро?на грчка за?едница у Понту, Мало? Ази?и и Западно? Анадоли?и).

Тадаш?и грчки преми?ер Елефтериос Венизелос, у из?ави дато? британским новинарима рекао ?е: да Грчка не рату?е против ислама, ве? против анахроне, корумпиране и неспособне власти, ко?у ?е истерати са оних подруч?а где Грци чине ве?ину становништва. Противници грчких становишта, бранили су нову турску владу, чи?еницама да ?е она тек установ?ена, и преслаба да би могла ефикасно деловати, као и тиме да ?е она ионако под контролом британских окупационих власти.

Грчки национализам

?едан од великих покретача рата била ?е грчка национална Велика иде?а (грчки: Мегали идеа), заправо ?една врста поновног васкрсе?а Византи?ског царства, на обе обале Еге?ског мора. У време грчке борбе за независност од Отоманског царства (1830), Мегали идеа ?е играла велику улогу у грчко? политици и национално? свести.

Велика иде?а ипак ни?е само иде?а КСИКС, вековног пробу?еног национализма. Она ?е у коренима многих грчких верова?а, као што су да Констатинопо? поново треба обновити као седиште хриш?анства, и да треба поново основати хриш?анско Византи?ско царство ко?е ?е пропало 1453. Као и да црква Света Софи?а поново треба да буде у хриш?анским рукама. Велика иде?а ?е ук?учивала ?е Константинопо?, Крит, Тесали?у, Епир, Македони?у, Траки?у, Еге?ске острва, Кипар, обалу Мале Ази?е, па чак и Понт у Црном мору.

Во?не операци?е

Во?ни аспект сукоба почео ?е Споразумом о прекиду ватре из Мудроса. Грчко-турски рат се може поделити у три периода.

• Први део, (од ма?а 1919. до новембра 1920), ук?учу?е искрцава?е грчке во?ске у Мало? Ази?и и ?ено учврш?ива?е по обали Еге?а.
• Други део ?е тра?ао од октобра 1920. до ?уна 1921. ?ега су карактерисале грчке офанзивне во?не операци?е.
• У тре?ем, завршном периоду, ко?и ?е тра?ао до августа 1922, Турци су преузели стратешку иници?ативу и присилили грчку во?ску на напушта?е Мале Ази?е.

Запоседа?е Смирне од стране Грка, ма?а 1919.

20.000 грчких во?ника искрцало се у Измир (Смирну) 15. ма?а 1919. и преузело контролу над градом и околином, под заштитом грчке, француске и британске морнарице. Правна основа тог чина био ?е члан 7. примир?а из Мудроса, ко?и ?е дозво?авао Савезницима ?заузе?е било ко?е стратеги?ске позици?е ако би то захтевала сигурност Савезника“.

Грчке снаге су у ме?увремену ушле и у источну Траки?у.

Грци у Измиру и остали хриш?ани, ве?ином ?ермени, ко?и су чинили ма?ину по турским изворима, а ве?ину по грчким, дочекали су грчке во?нике као ослободиоце. Насупрот томе турско становништво, ?е у ?има видело заво?еваче. Грчко искрцава?е ?е прошло уз спорадични отпор ма?их нерегуларних турских во?них група по перифери?и. Ве?ина регуларне во?ске дочекала ?е Грке у миру или се повукла дуб?е у унутраш?ост.

Док ?е турско? во?сци наре?ено да не пуца, турски екстремиста Хасан Тахсин ?е убио грчког службеника. На то су грчки во?ници отворили ватру на турске во?нике и владину зграду, око 300 до 400 Турака и око 100 Грка ?е погинуло тог првог дана. Грчка управа била ?е понижава?у?а за муслимане, нарочито кад се захтевало скида?е фесова (са мушких глава) и фере?а са женских лица, што су ортодоксни исламски верници дожив?авали као тешку увреду и терор над собом.

Грчка лет?а офанзива 1920.

У лето 1920, грчка во?ска предузела ?е сери?у успешних напада у правцу долине Меандер (Мендерес), Перамоса и Филаделфи?е. Ци?еви ове офанзиве били су осигура?е стратешке дубине за одбрану Смирне (Измира) и ?ене околине. На кра?у те кампа?е Грци су пове?али слободну територи?у у Анадоли?и.

Мировни уговор из Севра августа 1920.

Отоманска Импери?а ?е потписала 10. августа 1920. Споразум из Севра, препушта?у?и Грчко? Траки?у, све до лини?е Чата?а. Оно што ?е било ?ош знача?ни?е, ?е да ?е Турска дала права Грчко? на острва Имброс и Тенедос, задржавши малу територи?у око Константинопо?а, острва у Мраморном мору, и ?мали уски по?ас Европског тла“. Босфорски теснац препуштен ?е под контролу Ме?ународне комиси?е и отворен за саобра?а? свима.

Турска ?е била приси?ена да препусти територи?у око града Смирне (Измир). Грци су управ?али енклавом Измир, али суверенитет ?е номинално остао под султаном. По провизорном споразуму, Смирном (Измиром) би управ?ао локални парламент у периоду од пет година, а затим би се ук?учила у Кра?евину Грчку, ако се тако одлучи на плебисциту ко?и би требало да се одржи под покровите?ством Лиге народа.

Споразум никад ни?е ратификован ни од стране Османског царства, а ни од Грчке.

Грчка експанзи?а октобра 1920.

У октобру 1920. грчка во?ска ?е напредовала у унутраш?ост Анадоли?е уз подршку Ло?да ?ор?а, ко?и ?е тиме желео да пове?а притисак на Турке да потпишу Уговор из Севра. Ова авантура отпочела ?е током либералне владе Елефтериоса Венизелоса, ко?и ?е убрзо ?е изгубио изборе и власт. ?ега ?е заменио Димитриос Гоунарис, ко?и ?е унапредио неискусне монархистичке официре за врховне команданте.

Кра? Константин I ?е лично преузео команду над во?ском из Смирне (Измир). Стратеги?ски ци?еви ових операци?а били су: поразити турске националисте и присилити Мустафу Кемала Ататурка на мировне преговоре. Грци, су били бро?ни?и и модерни?е опрем?ени и желели што бржи сукоб са слабо опрем?еном турском во?ском.

Смрт кра?а Александра и одступа?е преми?ера Венизелоса, октобар 1920.

У октобру 1920, Кра? Александар ?е умро због угриза свог ку?ног ?убимца - ма?муна. Та? инцидент зове се ?ма?мунски угриз ко?и ?е променио грчку истори?у“. Венизелос ?е и тако желео републику и то ?едва дочекао да укине монархи?у. Након смрти кра?а Александра, заказани су нови избори за 1. новембар 1920. Убрзо ?е избио сукоб изме?у подупирате?а Венизелоса и оних ко?и су подржавали новог претендента за грчког кра?а Константина. Рат ?е натерао многе Грке да промене миш?е?е, и гласа?у за промене. На велико изнена?е?е многих, Венизелос ?е добио само 118 од могу?их 369 места. Велики пораз приморао ?е Венизелосова и неколико ?егових блиских сарадника да напусте зем?у. Нова влада припремила ?е плебисцит за повратак кра?а Константина. Плебисцитом ?е кра? позван да се врати у домовину, а грчка во?ска ко?а ?е требало да штити Смирну и Еге?ску обалу упутила се у марш на Анкару.

Прва битка код Инени?а, децембар 1920.

У децембру, 1920. Грци су доспели до Ескисехира. Наишавши на снажан отпор, вратили су се на првобитне положа?е. На почетку 1921. Грци су обновили сво?е нападе, али су опет наишли на снажан отпор турских националиста, ко?и су се борили неупоредиво бо?е и мотивисани?е и били опрем?ени попут регуларне во?ске.

Грчка стратешка иници?атива ?е први пут заустав?ена у Прво? бици код Инени?а (11. ?ануара 1921). Та? разво? дога?а?а навео ?е Савезнике да предложе на основи уговора из Севра, конференци?у у Лондону где су и обе турске стране биле присутне: турски револуционари (ко?и уговор из Севра нису признавали), као и отоманска влада. И поред тога што су постигнути неки договори са Итали?ом, Француском и Великом Британи?ом, одлуку ни?е подржала Грчка влада ко?а ?е веровала да и да?е има стратешку иници?ативу и да ?е преговарати са ?ачих позици?а. Грци су започели, другу битку код Инени?а (27. марта) и успели да поразе Турке (30. марта). Британци су подржавали грчку територи?алну експанзи?у, али нису хтели директно да учеству?у у во?ним операци?ама да не би провоцирали Французе.

Битка код Сакар?е, август 1921.

У ?улу, 1921, освежена грчка во?ска ?е победила турске снаге под командом Исмета Инениа у бици код Кутах?а - Ескисехир и избила на обале реке Сакар?е (грч. Sangarios), на ма?е од 100 км западно од Анкаре. Турска во?ска ?е имала бро?не фанатичне доброво?це, ко?и су изгарали у бици. Али и поред сов?етске во?не помо?и, били су слабо опрем?ени, са приватним пушкама покуп?еним збрда здола, са мало муници?е, и без униформи. Пораз ?е био последица тога. Грчки кра? Константин ?е ликовао, и позвао британске официре на победничку вечеру у Кемалов главни град.

У ме?увремену, турски парламент, незадово?ан потезима Исмета Инени?а као команданта на западном фронту, желео ?е да Мустафа Кемал и штабни генерал Февзи Цакмак преузму команду над одбраном. Страх од грчког напредова?а кулминирао ?е за 21 дан у бици код Сакар?е (23. август - 13. септембар 1921). Турске одбрамбене положа?и били су на узвисинама, а требало ?е да их Грци заузму на ?уриш. Висови су падали из руке у руку, по неколико пута. К?учни момент битке био ?е грчки покуша? заузима?а Ха?мана, на свега 40 km ?ужно од Анкаре, ко?и су Турци успели да задрже. Битка ?е исцрпила обе стране, али то ?е био ипак први пораз Грка, ко?и су се морали пову?и на рани?е положа?е. Слабости грчке позици?е су били велика развученост пред?их лини?а, испрекидане лини?е опскрбе, и због тога недостаци муници?е у к?учним моментима.

То ?е било на?више што су Грци могли пости?и у Анадоли?и. За неколико неде?а вратили се на положа?е ко?е су држали у ?улу.

Турски парламент наградио ?е во?сково?е Мустафу Кемала и Февзи Цакмака, чином фелдмаршала, за заслуге у бици. До данаш?ег дана нико други ни?е добио чин од пет генералских звездица у Турско? републици.

Кра? грчке офанзиве

По некима, Грци су поражени ?ер им ?е изостала Савезничка во?на подршка. Али по другим ставовима, ствар ?е ста?ала обрнуто. Британске снаге заузеле су Боспорски теснац, на?богати?и део Турске, француска во?ска нападала ?е на Турке са ?уга и заузела градове на ?угу Анадоли?е (ук?учу?у?и Адану), а Турци су за вратом имали и ?ерменске борце ко?и су дигли побуну и тако отворили и тре?и фронт. Све то било ?е и више него издашна помо?.

У ме?увремену су Турци осигурали сов?етску подршку, вративши Сов?етима град Батум. Итали?ани су користили сво?у во?ну базу у Антали?и да наоружа?у и извежбане турске снаге у борби против Грка. У ?авним иступима, Мустафа Кемал развио ?е мисао о Анадоли?и као ?твр?ави против агреси?е на Исток“. Битка ни?е била дакле само за Турску ве? за читав Исток. То ?е мобилисало му?ахедине по читаво? Ази?и, и прибавило Турском националном покрету бро?не симпатизере и подупирате?е.

Килафетски комитет у Бомба?у почео ?е да прикуп?а помо? Турском националном отпору. Они су из?авили: ?Мустафа Кемал-паша учинио ?е чуда и немате по?ма колико ?уди у Инди?и обожава ?егово име...“ Ипак, главни разлог грчког пораза био ?е лоше планиран стратеги?ски ци? целе те во?не авантуре. Грчка во?ска ни?е оскудевала ?едино у мотивисаном ?удству, али у свему другом ?есте, због сиромашне привреде ко?а ни?е могла да издржи тако дугу мобилизаци?у ?удства. Ускоро ?е грчка окупациона во?ска досегла сво? лимит у логистици и почела да показу?е озби?не слабости произашле из држа?а тако велике територи?е. Грчка експедициона во?ска трпела ?е и сталне нападе од стране турских регуларних, али и бро?них доброво?ачких нерегуларних снага.

Затиш?е - март 1922.

Кад су им пропали во?ни покуша?и, Грци су почели да позива?у Савезнике да пруже помо?. На почетку 1922. британци, Французи и Итали?ани су одлучили да Споразум из Севра ни?е могу?е више подржавати, те да га мора?у преправити. Након те одлуке почели су да потпису?у засебне споразуме и да напушта?у сво?е ставове о Турско?, те су оставили Грке саме.

У марту 1922, Савезници су предложили примир?е, али ?е Мустафа Кемал Ататурк осе?ао да има стратеги?ску предност и одбио сваке преговоре све док су Грци у Анадоли?и. Наставио ?е са реорганизаци?ом турске во?ске и припремама за коначни противудар на Грке.

Турски противудар - август 1922.

Турци су отпочели са сво?им противударом 26. августа. Та? дога?а? они зову Велика офанзива (тур. Buiuk Taaruz). Ве?ина грчких одбрамбених позици?а била ?е прегажена 26. августа. Следе?и дан пао ?е град Афи?он. Грчка во?ска ?е претрпила одлучу?у?и пораз 30. августа у бици код Думлипинара, са зароб?еном или из стро?а избаченом половином во?ске, и са потпуним губитком опреме. Ова? дан слави се у Турско? као Национални одмор - Дан победе. Током битке код Думлипинара, грчки генерали: Трицупис и Дионис су пали у зароб?еништво. Након тога 1. септембра, Мустафа Кемал ?е наредио турско? во?сци: ?Во?ници, Ваш први ци? ?е Медитеран, напред“.

Ескисехир ?е пао 2. септембра и грчка влада молила ?е Британце да им помогну да барем задрже енклаву Измир (Смирна). Баликесир и Билецик су заузети 6. септембра, а следе?ег дана А?дин. Маниса ?е пала 8. септембра. Влада у Атини поднела ?е оставку, а турска ко?ица ушла ?е у Измир (Смирна) 9. септембра. Након тога пали су Гемлик (9. септембра) и Муда?а (11. септембра), са читавом грчком дивизи?ом у окруже?у. Избацива?е грчких снага из Анадоли?е довршено ?е 14. септембра. Кемалове снаге налазиле су се северно од Босфора, на Мраморном мору, и Дарданелима где су савезнички гарнизони освежени во?ницима, Британи?е, Француске и Итали?е из Константинопо?а. Британски кабинет ?е одлучио да се одупре Турцима код Дарданела и затражио помо? од Француза и Итали?ана, те да тако помогне Грцима да задрже источну Траки?у. Упркос том позиву, Итали?ани и Французи напустили су сво?е положа?е, и оставили Британце саме.

Кемалове снаге су избиле 24. септембра на теснац и одбиле британски захтев за повлаче?ем. Ово ?е раздво?ило британску владу, Савезнички командант британски генерал Харингтон ?е наредио сво?им ?удима да не пуца?у на Турке, и упозорио владу да не ср?а у авантуру. Грчка морнарица напустила ?е Истанбул након ?еговог захтева. Он ?е напокон присилио Грке да се повуку иза реке Марице у Траки?и. Ови потези навели су Мустафу Кемала Ататурк да прихвати преговоре о прекиду ватре.

Политика спа?ене зем?е од стране Грка

По многим изворима, приликом свог повлаче?а из Анадоли?е у зад?о? фази рата, грчка во?ска ?е спа?ивала све од куда се повлачила.

По извешта?има ?е?мса Лодер Парка, америчког вице-конзула у Истанбулу у то време, ко?и ?е посетио уништене кра?еве одмах након грчке евакуаци?е, ситуаци?а ?е изгледала овако: ?Маниса. .. готово потпуно уништена ватром ... 10.300 ку?а, 15 моше?а, 2 ?авна купалишта, 2278 трговина, 19 хотела, 26 вила ... уништено. "

Поновно заузе?е Измира - септембар 1922.

Због могу?ности великих нереда и злочина ко?и би се могли десити након поновног заузе?а Смирне (Измира), Мустафа Кемал Ататурк издао ?е наредбу да ?е казнити смр?у сваког турског во?ника ко?и терорише цивиле. Пар дана пре заузе?а града де?ени су леци по граду писани на грчком ?езику. Кемал Ататурк ?е тако?е нагласио да влада у Анкари не може бити одговорна за по?едине случа?еве одмазди и масакра. Ове команде су навелико игнорисане од стране турске во?ске и Насрудин-паше, команданта турске во?ске у Измиру, чи?е су заповести биле потпуно опречне Ататурковим. Насрудин-пашине команде имале су за главни ци? протерива?е хриш?анског становништва из града.

За време смут?е и анархи?е ко?а ?е уследила, велики део града ?е изгорео, а имовина Грка ?е оп?ачкана. Пожар ?е и данас споран дога?а?, неки га припису?у турско? во?сци, док ?е по другима узрок старост ку?а, али оста?е чи?еница да су горели само грчки и ?ерменски делови града. Турска во?ска измасакрирала ?е велики део хриш?анске популаци?е, то ук?учу?е линч и необично садистичко убиство, грчког православног Митрополита Крисостомоса из Смирне, коме су на?пре одсечене уши, нос и руке, а очи ископане ножем. Грци су насто?али да побегну из града бродовима, бар до Савезничких бродова.

Прекид непри?ате?става

Споразум о прекиду ватре из Мудани?е зак?учен ?е 11. октобра 1922. Савезници (Британци, Французи и Итали?ани) остали су у контроли источне Траки?е и Босфора. Грци су морали напустити та подруч?а. Споразум ?е ступио на снагу 15. октобра, дан након што су га Грци потписали.

Примир?е из Мудани?е наследио ?е Лозански уговор, велик ?егов део ?е ук?учивао размену становништва. Преко ?едан и по милион Грка (хриш?ана) ?е пресе?ено, нешто у Атику, а добар део у новостечене територи?е у Македони?и и Траки?и.

Снаге ко?е су помагале Турске националисте

Нова грчка влада под Гунаресом сменила ?е све официре ветеране, и врховну команду над во?ском дала Анастасиосу Папуласу. Французи и Итали?ани склопили су посебне споразуме са турским револуционарима, и тако учврстили ?ихову власт. Продали су им велике количине властитог оруж?а (са терена), ?ер су рачунали да су Грци ионако британски кли?енти, па га не?е купити. Итали?ани су користили сво?е базе у Анадоли?и за помо? Турцима, а против Грка, ко?и су их изгурали са же?ених позици?а. Напокон и новоустанов?ено северни сусед Сов?етски Савез имао ?е добар однос са Кемалом Ататурком, ?ер ни?е био у позици?и и ни?е желео да отвара нови фронт на сво?им ?ужним границама. Та? однос са новом турском влаш?у, кулминирао ?е споразумом из Москве (1921). Сов?етски Савез ?е мирно посматрао грчко - турски и турско - ?ерменски сукоб, и помагао Кемала новцем и муници?ом.

Разара?а и етничко чиш?е?е

Грчки масакри над Турцима

Британски историчар Арнолд ?. Тонби ?е написао о организованом терору након Грчке окупаци?е Смирне 15. ма?а 1919. Тонби ?е за?едно са сво?ом женом сведочио терору Грка над Турцима у ?алови, Гемлику и Исмиду, насе?има где су ?спа?ене и оп?ачкане ку?е, са свежим лешевима, и терором заплашеним преживелим становништвом.“ Исто тако сведочио ?е о п?ачкама вршеним од стране грчких цивила и во?ника у униформама.

Унутраш?а савезничка комиси?а на ?алова - Гемлик полуострву, у свом извешта?у од 23. ма?а 1921, написала ?е да се током грчке окупаци?е западне Анадоли?е дешавало следе?е: ?Подруч?е ?е изложено систематском униште?у, део по део, и то на?ма?е за послед?их два месеца, разара?а су и ве?а у близини грчких насе?а. Чланови комиси?е зак?учу?у да у деловима ?алове и Гумлека, заузетим од стране грчке во?ске, посто?и систематски план за униште?е турских села и истреб?е?е муслиманске популаци?е. Та? план спроводе грчке и ?ерменске банде уз инструкци?е а каткада и директну помо? грчких регуларних снага.“

Турски масакри над Грцима и ?ерменима

Бро?не западне новине извештавале су о злоделима турске во?ске над хриш?анским цивилним становништвом, ве?ином над Грцима и ?ерменима. Британски историчар Тонби ?е забележио да су турске ?единице намерно палиле грчке ку?е, и насто?але их тотално уништите, како би истерале и уништиле становништво. Масакри су спрово?ени изме?у 1920—1923. за време турског рата за независност, а нарочито против ?ермена на истоку и ?угу, и против Грка у Црноморско? реги?и. Исто тако ?е посто?ао знача?ан континуитет политике терора изме?у 1915—1917. и 1919. .- 1921. у источно? Анадоли?и.

Турски гувернер Ебубекир Хазим Тепе?ран у Региону Сивас ?е рекао да су масакри 1919. почи?ени над Грцима у ?еговом делу црноморске обале толико страшни да их он ни?е у ста?у ни описати. По службеним извешта?има 11181 Грка ?е уби?ено током 1921. од стране регуларне во?ске под командом Нуредин-паше (ко?и се прославио убиством митрополита Крисостомоса). По?едини парламентарни заступници захтевали су да Нуредин-паша буде осу?ен на смрт, и захтевали су ?егово су?е?е, ко?е ?е касни?е повучено због интервенци?е Мустафе Кемала.

Литература

• Giles, Milton (2008). Paradise Lost: Smyrna 1922: The Destruction of Islam's City of Tolerance (Paperback изд.). London: Sceptre; Hodder & Stoughton Ltd. ISBN 978-0-340-96234-3. Приступ?ено 28. 07. 2010. 
• Fromkin, David (1989). A Peace to End All Peace: Creating the Modern Middle East, 1914-1922. Phoenix. ISBN 978-1-84212-043-9. 
• Ak?am, Taner (2006). A Shameful Act: The Armenian Genocide and the Question of Turkish Responsibility. New York: Metropolitan Books. ISBN 978-0-8050-7932-6. 
• Kinross, Lord (1960). Atatürk: The Rebirth of a Nation. ISBN 978-0-297-82036-9. 
• Dobkin, Marjorie H. (1972). Smyrna, 1922: The Destruction of a City. Kent State University Press. ISBN 978-0-87338-359-2. 
• Shaw, Stanford Jay, Shaw, Ezel Kural (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. Cambridge University Press. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Papatheu, Katerina (2007). Greci e turchi. Appunti fra letteratura, musica e storia. Roma-Catania: Bonanno Editore. 
• Toynbee, Arnold J. (1922). The Western question in Greece and Turkey: A study in the contact of civilisations. Boston: Houghton Mifflin. 
• Speros Vryonis (2007). ?Greek Labor Battalions in Asia Minor”. The Armenian Genocide: Cultural and Ethical Legacies. Transaction Publishers. стр. 275—290. ISBN 978-1-4128-0619-0. . Ed. Richard G. Hovannisian. New Brunswick, NJ.