关于印发《高中阶段教育普及攻坚计划(2017...
| Кра?евина Грчка Βασ?λειον τ?? ?λλ?δο? | |||
|---|---|---|---|
.svg) Кра?евина Грчка 1973. године | |||
| Географи?а | |||
| Континент | Европа | ||
| Реги?а | Балкан | ||
| Престоница | Атина | ||
| Друштво | |||
| Службени ?език | грчки | ||
| Религи?а | православ?е | ||
| Политика | |||
| Облик државе | апсолутна монархи?а (1832—1843) уставна монархи?а (1843—1924; 1935—1974) | ||
| — Кра? | Ото I (1832—1862) | ||
| Константин II (1964—1974) | |||
| Истори?а | |||
| Посто?а?е | |||
| — Оснива?е | 30. август 1832. | ||
| — Укида?е | 8. децембар 1974. (142 год.) | ||
| Дога?а?и | |||
| — Лондонска конференци?а | 30. август 1832. | ||
| — Доноше?е устава | 3. септембар 1843. | ||
| — Друга република | 25. март 1924. | ||
| — Рестаураци?а монархи?е | 3. новембар 1935. | ||
| — Осовинска окупаци?а | април 1941 — октобар 1944. | ||
| — Тре?а република | 8. децембар 1974. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 131,990 (1973) km2 | ||
| Становништво | 8,768,372 (1971) | ||
| Валута | грчка драхма | ||
| Зем?е претходнице и наследнице Грчке | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
| ||
.svg)
| Истори?а Грчке |
|---|
 |
 Портал Грчка |
Кра?евина Грчка (грч. Βασ?λειον τ?? ?λλ?δο?) била ?е монархи?а, основана 1832. године на основу зак?учака Лондонске конференци?е 1832. од стране великих сила (У?еди?еног Кра?евства, Француске и Руси?е). Ме?ународно призна?е стекла ?е на основу Цариградског споразума 1832., ко?им ?е тако?е потвр?ена ?ена потпуна независност од Османског царства. Тако ?е Кра?евина Грчка постала прва потпуно независна држава Грка од пада Византи?е под Османско царство средином 15. века.[1]
Кра?евина Грчка ?е била правна наследница Привремене грчке владе основане током Грчког рата за независност. Посто?ала ?е све до 1924. године, када ?е укинута монархи?а, а основана Друга грчка република. Кра?евина ?е обнов?ена 1935, и тра?ала ?е све до 1974. године, када ?у ?е после одржава?а референдума укинула Во?на хунта.
Оснива?е кра?евине, владавина кра?а Ота I Вителсбаха
[уреди | уреди извор]Грци су подигли устанак против Османског царства 1821. године, ко?и ?е тра?ао све до 1829. године. Од 1828, на челу устаничке привремене владе био ?е гроф ?оанис Каподистриас, али ?е након ?егова убиства 1831. године зем?а упала у гра?ански рат. Након тога, тадаш?е велике силе узеле су ствар у сво?е руке (нарочито У?еди?ено Кра?евство ко?а се бо?ала превеликог руског утица?а на грчке устанике), те су организовале Лондонску конференци?у 1832. године, на ко?о? су уз У?еди?ено Кра?евство, учествовале Француска и Руси?а. Резултат те конференци?е било ?е оснива?е Кра?евине Грчке, те одлука да се грчки престо додели 17-годиш?ем баварском принцу Оту фон Вителсбаху (Грке се с тим у вези ни?е ништа питало). Ото ?е био мало?етан кад ?е стигао у Грчку, те ?е уместо ?ега владао Регентски савет све до 1835. године. Од 1835, започела ?е апсолутистичка владавина кра?а Ота. У сво?о? основи то ?е била мала преслика Бечког двора. Кра? ?е владао уз Дворски савет, ко?ем ?е на челу био на?чеш?е неки Баварац ко?ег би он особно одабрао, а било ?е и раздоб?а кад ?е и председник Савета био он лично.[1]
Народна побуна 3. септембра 1843.
[уреди | уреди извор]
?авно незадово?ство начином влада?а кра?а Ота и ?егове Баварократи?е достигло ?е критичну тачку 1843. године. Ве?ина становништва тражила ?е доноше?е устава и преобликова?е зем?е у уставну монархи?у. У почетку ?е кра? Ото то резолутно одби?ао, али након повлаче?а немачких трупа из Грчке, одмах ?е дошло до во?ног удара ко?ег су покренуле пешади?ске ?единице грчке во?ске 3. септембра 1843. године, предво?ене пуковником Димитриосом Калергисом и капетаном ?оанисом Макри?анисом. Они су ?едноставно извели сво?е во?нике на трг испред кра?евске палате у Атини, ко?има се придружио народ. Побу?еници су тражили устав и оснива?е националне скупштине с грчким представницима и рекли да не?е да се рази?у док кра? не испуни ?ихов захтев, те док се ?авно не захвали устаницима. На кра?у ?е кра? Ото попустио притиску и пристао на захтеве побу?еника.[1]
Владавина династи?е Гликсбург
[уреди | уреди извор]
Кад ?е кра? Ото био свргнут с престола 1862. године, за новог кра?а ?е био одабран 17-годиш?и дански принц Вили?ам, ко?и ?е познат као ?ор?е I. Владао ?е пуних 50 година, а ?егова владавина се памти по прошире?у граница Грчке (након ?егова устоличе?а, Британи?а ?е Грчко? уступила ?онска острва, зем?а ?е економски напредовала, а усво?ен ?е и принцип да мандат за састав владе доби?е она? политичар, чи?а ?е странка добила на?више гласова на изборима, а не министар ко?и ?е ми?еник кра?а. И поред сма?ених владарских овласти кра? ?ор?е I био ?е прилично политички активан. Био ?е уби?ен у атентату извршеном на ?ега 1913. године у Солуну.[1]
Кра?а ?ор?а I наследио ?е ?егов син, кра? Константин I, ко?и се истакао и као во?сково?а током Другог балканског рата 1913, те се за ?егове владавине Грчка територи?ално проширила. Школовао се у Немачко?, оженио ?е к?ер немачког цара Фридриха III, принцезу Софи?у. Он ?е био накло?ен Немачко?, за разлику од председника владе Елефтериоса Венизелоса, ко?и ?е отворено био на страни У?еди?еног Кра?евства и Антанте. Та? германофилски утисак кра? ?е додатно по?ачао чине?и све како би Грчка остала неутрална у Првом светском рату. Силе Антанте подржавале су пак председника владе Елефтериоса Венизелоса, што ?е довело до раздоб?а познатог као национални раскол, у ко?ем су деловале две паралелне владе, ?една у Атини и друга у Солуну. На кра?у се и Грчка придружила снагама Антанте, те ?е кра? Константин I био приси?ен да абдику?е у корист свога сина Александра I 1917. године. По завршетку Првог светског рата, Грчка ?е била награ?ена за сво?е учествова?е у рату, добивши територи?е у Мало? Ази?и (код Смирне). Кра? Александар I умро ?е 1920. године, пошто га ?е угризао ?егов сопствени ку?ни ?убимац, ма?мун. Након тога, на престо се вратио ?егов отац. Након катастрофе и пораза у Грчко-турском рату 1919—1922, кра? Константин I био ?е поновно свргнут након во?ног удара 1922. од стране генерала Пластираса, те ?е отишао у прогонство на Сицили?у, где ?е напослетку умро.[1]
Кра?а Константина I наследио ?е ?егов на?стари?и син, кра? ?ор?е II, ко?и ?е напустио зем?у 1924. године, након проглаше?а Друге грчке републике. Након во?ног удара 1935. године на челу ко?ег ?е био генерал Георгиос Кондилис укинута ?е република, те ?е спроведен референдум за обнову монархи?е. Пошто су се Грци из?аснили за кра?евину, ?ор?е II вратио се у зем?у, те ?е касни?е активно подржавао диктаторски режим генерала Метаксаса. Након немачке окупаци?е Грчке 1941. године, кра? ?е с владом побегао у Египат ко?ег су држали Британци. Вратио се у зем?у тек 1946. године и владао све до сво?е смрти 1947. године.
Кра?а ?ор?а II наследио ?е ?егов на?стари?и брат Павле, ко?и ?е као Павле I, владао од 1947. до сво?е смрти 1964. године. ?егов син, постао ?е кра? Константин II, ко?и ?е владао све док ни?е прогнан из зем?е, након свог неуспелог противудара против во?не хунте у децембру 1967. године. Уместо избеглог кра?а, хунта ?е првобитно именовала регента. Након тога ?е организован референдум о буду?ности монархи?е 1973. године, на ко?ем ?е ве?ина становништва била за укида?е монархи?е (али он ?е остао политички упитан, ?ер га ?е организовала хунта).[1]
Ни након престанка владавине во?не хунте 1974, кра? Константин II ни?е вра?ен на престо, ве? ?е пита?е рестаураци?е монархи?е поновно било постав?ено на референдуму организованом у децембру 1974. године. Тада ?е 69% Грка гласало за коначно укида?е монархи?е.
Списак грчких кра?ева
[уреди | уреди извор]- Ото I — 6. фебруар 1833 — 23. новембар 1862.[2]
- ?ор?е I — 30. март 1863 — 18. март 1913
- Константин I — 18. март 1913 — 11. ?ун 1917. те од 19. новембар 1920 — 27. септембар 1922.
- Александар I — 11. ?ун 1917 — 25. новембар 1920.
- ?ор?е II — 27. септембар 1922 — 25. март 1924 и од 3. новембра 1935 — 1. априла 1947.[2]
- Павле I — 1. април 1947 — 6. март 1964.
- Константин II — 6. март 1964 — 1. ?ун 1973.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ? ?Building the nation, 1832–1913”. Britannica. Приступ?ено 28. 1. 2025.
- ^ а б ?Founding of the Kingdom of Greece”. Greek Boston. Приступ?ено 28. 1. 2025.
