离岸人民币是什么意思

Летонска Соци?алистичка Сов?етска Република ((лет. Latvijas Sociālistiskā Padomju Republika) ?е била краткотра?на соци?алистичка република настала током Летонског рата за независност. Проглашена ?е 17. децембра 1918. уз политичку, економску и во?ну подршку Владимира Ле?ина и ?егове бо?шевичке владе у руско? СФСР. На челу владе ?е био Петерис Стучка, а заменик ?е био ?ули?с Данишевскис.[1]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Оружане снаге ЛССР, ко?е су се састо?але од Црвених летонских стрелаца и других ?единица Црвене арми?е, брзо су заузеле ве?и део територи?е данаш?е Летони?е, приси?ава?у?и привремену владу Карлиса Улманиса у мали ?еп територи?е око града Ли?епа?е.
Штучкина влада увела ?е опсежне комунистичке реформе, настав?а?у?и радикални политички правац од неуспешне Исколатове владе. Неке реформе су у почетку биле популарне, као што ?е експропри?аци?а имовине од буржоази?е. Одлука да се ?еднострано национализу?е сво аграрно зем?иште, ме?утим, имала ?е страшне економске последице по градове, пошто ?е рурална подршка режиму драстично опала.
Се?аци више нису приста?али да снабдева?у мештане храном под условима владе, а несташице су постале критичне. Када су ?уди у Риги и другим градовима почели да гладу?у, што ?е допринело раширеном незадово?ству и ме?у пролетари?атом, талас црвеног терора захватио ?е и рурална и урбана подруч?а, траже?и наводне контрареволуционаре ко?и су наводно одговорни за неуспехе режима. Произво?ни револуционарни судови и такозвани Флинтенва?бер (?Жене оруж?а“) били су незаборавне компоненте овог таласа терора.
Када ?е Улманисова влада ко?у ?е подржавала Антанта извршила контранапад уз подршку немачких ?единица Фра?кора у проле?е 1919. године, брзо су повратиле изгуб?ену територи?у. Главни град Рига ?е поново заузет 22. ма?а 1919, а територи?а ЛССР ?е сма?ена на део Латгали?е у источно? Летони?и, све до коначног пораза у бици код Даугавпилса од комбинованих летонских и по?ских снага почетком 1920. године.
Историчари у СССР-у су на сов?етску окупаци?у Летони?е 1940. гледали као на поновно успостав?а?е власти, а на период независности 1920–1940. посматрали су само као привремени прекид у сов?етско-летонско? истори?и.
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Првома?ска прослава у Риги 1919.
-
Првома?ски украси по Риги 1919.
-
новчаница 5 руба?а
-
новчаница 1 руб?е
-
Грб Летонске ССР
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Сов?етска Република На?сар
- Естонска радничка комуна
- Литванска Соци?алистичка Сов?етска Република
- Финска Соци?алистичка Радничка Република
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Purs, Aldis; Plakans, Andrejs (2017). Historical Dictionary of Latvia (на ?езику: енглески). Lanham, MD: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-5381-0221-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Stuchka, P. (1919—21). Piat' mesiatsev Sotsialisticheskoi sovetskoi Latvii: Sbornik statei i dokumentov (на ?езику: руски). Pskov: Izd-vo TsK KP Latvii. стр. 2 v. OCLC 38770737. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помо?) - Popoff, George (1932). The City of the Red Plague: Soviet Rule in a Baltic Town. London; New York: George Allen & Unwin; E. P. Dutton & Co. OCLC 413467.
- Krastyn', IA. P. (Krasti??, J.) (ed.) (1959—60). Sotsialisticheskaia Sovetskaia Respublika Latvii v 1919 g. i inostrannaia interventsiia: Dokumenty i materialy (на ?езику: руски и летонски). Riga: Izd-vo Akademii Nauk Latviiskoi SSR. стр. 2 v. OCLC 18861284.
- Zile, Zigurds L. (1977). ?Legal Thought and the Formation of Law and Legal Institutions in the Socialist Soviet Republic of Latvia, 1917–1920”. Journal of Baltic Studies. 8 (3): 195—204. doi:10.1080/01629777700000191.