房山区“十二五”时期体育发展规划
| Летонска Сов?етска Соци?алистичка Република | |
|---|---|
Химна: Химна Летонске ССР | |
 | |
| Главни град | Рига |
| Службени ?език | летонски и руски ?език |
| Владавина | |
| Истори?а | |
| Ствара?е и независност | ? |
| — Оснива?е | 21. ?ула 1940. |
| — У саставу Сов?етског Савеза од | 5. августа 1940. |
| — Независност | 6. септембра 1991. |
| Географи?а | |
| Површина | ? |
| — укупно | 64.589 km2?(Дванаеста у СССР) |
| — вода (%) | 1.5 |
| Становништво | ? |
| — 1989. | 2.666.567?(Четрнаеста у СССР) |
| — густина | 41,29 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | Сов?етска руб?а |
| Остале информаци?е | |
| Временска зона | UTC +3 |
| Интернет домен | ?.su? |
Летонска ССР ?е одликована:  Орденом Ле?ина | |
.svg)
Летонска Сов?етска Соци?алистичка Република (лет. Latvijas Padomju Sociālistiskā Republika; рус. Латвийская Советская Социалистическая Республика ?е била ?една од република ко?е су сачи?авале Сов?етски Савез. Успостав?ена ?е 21. ?ула 1940. године, првобитно као марионетска држава Сов?етског Савеза. Ускоро су, 17. ?уна, на ?ену територи?у дошле трупе Црвене арми?е, у складу с пактом Молотов-Рибентроп. Летонска ССР ?е званично инкорпорирана у Сов?етски Савез 5. августа 1940. године, чиме ?е постала петнаеста конститутивна република. Територи?у Латви?ске ССР ?е 1941. године окупирала нацистичка Немачка, да би ?у 1944—1945. ослободиле ?единице Црвене арми?е.
Прва слободно изабрана скупштина Летонске ССР обзнанила ?е Деклараци?у о ?обнови и независности Републике Летони?е“, 4. ма?а 1990. године и преименована у Републику Летони?у. Летони?а ?е званично постала независна од Сов?етског Савеза 20. августа 1991. године.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Летонска Соци?алистичка Сов?етска Република
[уреди | уреди извор]Након пораза Немачке у Првом светском рату и повлаче?а ?ених ?единица са балтичког подруч?а, добивеног Миром у Брест-Литовску, Црвени летонски стрелци су уз помо? Црвене арми?е, 17. децембра 1918. године, прогласили Летонску Соци?алистичку Сов?етску Републику.
У проле?е 1919. године, летонске снаге под покровите?ством Антанте и немачке параво?не формаци?е Фра?корпс, покренули су офанзиву против летонских комуниста. Главни град Рига осво?ен ?е 22. ма?а 1919, а територи?а сов?етске републике ?е после тога обухватала само кра??и источни део Летони?е. Летонска сов?етска република нестала ?е почетком 1920. године, под налетом здружених летонских и по?ских снага.
Припа?а?е Сов?етском Савезу
[уреди | уреди извор]Након зак?уче?а Споразума Молотов-Рибентроп, августа 1939. године, у ко?ем су Балтичке државе ушле у сов?етску интересну сферу, Москва им ?е, 25. септембра, упутила захтев да допусте Сов?етском Савезу изград?у во?них база на ?ихово? територи?и.[1] Летонска влада ?е прихватила ултиматум, потписавши споразум 5. октобра 1939. године.
Након упу?ива?а бро?них захтева и ултиматума, сов?етске трупе су, 16. ?уна 1940. године, коначно ушле у Летони?у.[2]
Владе балтичких држава сложиле су се да би, у условима тренутне ме?ународне изолаци?е, пружа?е отпора Црвено? арми?и било бесмислено крвопроли?е, па су одлучиле да не пружа?у активан отпор.[3] Ве?ина во?ске балтичких зема?а мирно се предала и допустила Црвено? арми?и да их разоружа.
Следе?ег месеца проведени су намештени парламентарни избори, на ко?има су убед?иво победили комунисти. После тога, комунистичка влада ?е изгласала же?у да се Летонска ССР придружи Сов?етском Савезу. Летони?а ?е зваично придружена Сов?етском Савезу 5. августа 1940. године. Стара летонска влада наставила ?е да функционише у егзилу.
Након приступа?а Летони?е Сов?етском Савезу, генерал Иван Серов наредио ?е депортаци?е ?антисов?етских елемената из Литве, Летони?е и Естони?е“. Током но?и 13./14. ?уна 1941. године, 15.424 гра?ана Летони?е депортовано ?е у логоре и посебна насе?а у Сибиру.[4]
Нацистичка окупаци?а
[уреди | уреди извор]Након почетка немачке инвази?е на Сов?етски Савез 22. ?уна 1941, немачке снаге су окупирале Ригу 1. ?ула 1941. године. Одмах након успостав?а?а пронацистичке владе, започео ?е процес системског елиминиса?а ?евре?а и Рома. До кра?а 1941, готово сви припадници ?евре?ске популаци?е у Летони?и су истреб?ени или смештени у логоре смрти. Осим тога, из Аустри?е у Чешке ?е депортовано ?ош 25.000 ?евре?а, од ко?их ?е за време рата поби?ено ?их 20.000. Укупно ?е у Летони?и за време немачке окупаци?е поби?ено 80.000 особа[5], од ко?их су велика ве?ина били ?евре?и.
За време окупаци?е Летони?е, де?ствовале су две партизанске групе отпора. ?едни су били антифашистички борци за независност Летони?е, а друга група била ?е просов?етски ори?ентисана.
Послератно ста?е
[уреди | уреди извор]До 1944. године, сов?етске трупе су поразиле Немце, након чега ?е сов?етска власт у Летони?и реинсталирана. Из Летони?е ?е пред Црвеном арми?ом у иностранство побегло око 130.000 Летонаца. Првих послератних година, вршене су депортаци?е Летонаца за ко?е се сум?ало да су прет?а сов?етско? власти. Тако ?е 23. марта 1949. године, из Балтичких зема?а у Сибир депортовано око 43.000 ?кулака“ и ?националиста“. Покренута ?е и опсежна колективизаци?а.
Пошто ?е Летони?а после рата имала велик бро? образованих специ?алиста и добро разви?ену инфраструктуру, влада у Москви ?е одлучила да се на подруч?у Летони?е изграде ?едне од опрем?ени?их и напредни?их фабрика. У Летони?и ?е тако изгра?ена нова индустри?а, ук?учу?у?и и машинери?ску фрабрику ?РАФ“, неке електротехничке фабрике, те неколико постро?е?а за прехрамбену производ?у и обраду нафте.
Пошто ни?е било дово?но особ?а ко?е би управ?ало целокупном новоизгра?еном индустри?ском структуром, у Летонску ССР доселио се велик бро? других народа, углавном Руса, што ?е сма?ило бро?ност Летонаца у властито? зем?и.
Кра?ем 1980-их, Михаил Горбачов ?е покренуо програме реформи, назване Гласност и Перестро?ка. Ве? у лето 1987. године, у Риги су организоване велике демонстраци?е за независност Летони?е. До 1988. године, Балтичким републикама ?е осигурана ве?а аутономи?а, а у Летони?и ?е допуштена упораба старе националне летонске заставе. На демократским изборима у марту 1990. године, 2/3 места у Врховном сов?ету осво?или су кандидати Летонског народног фронта, ко?и су се залагали за независност зем?е. Четвртог ма?а, Сов?ет ?е прогласио независност републике, ко?а ?е исти дан променила име у Република Летони?а. Влада у Москви ни?е признала незавосност Летони?е, него ?у ?е наставила сматрати конститутивном сов?етском републиком. ?ануара 1991. године, сов?етске политичке и во?не снаге безуспешно су покушале збацити владу Републике Летони?е, окупиравши неке установе у Риги и основавши Комитет народног спаса.
Република Летони?а ?е, 21. августа 1991, прогласила кра? прелазног периода и прогласила пуну независност.[6] Сов?етски Савез ?е, 6. септембра 1991. године, званично признао независност Балтичких зема?а.
Контроверзе
[уреди | уреди извор]Владе Балтичких зема?а,[7][8] Европски суд за ?удска права и Ве?е У?еди?ених наци?а за ?удска права[9], САД[10] и Европска уни?а[11][12] сматра?у да ?е Летони?а године 1940. била окупирана од стране Сов?етског Савеза, што ?е било одобрено у Споразуму Молотов-Рибентроп. Европски парламент означио ?е ук?учива?е Балтичких зема?а у Сов?етског Савеза илегалним чином[13], што ?е био ?едан од разлога раног прихвата?а Балтичких зема?а у НАТО савез.
Функционери Летонске ССР
[уреди | уреди извор]Председници
[уреди | уреди извор]- Председник Президи?ума врховног сов?ета
- Аугустус Кирхенсте?нс (25. август 1940—11. април 1952.; у егзилу у Руско? СФСР од 1941. до 1944)
- Карлис Озолинс (11. април 1952—27. новембар 1959)
- ?анис Калнберзинс (27. новембар 1959—5. ма? 1970)
- Витали?с Рубенис (5. ма? 1970—20. август 1974)
- Петерис Страутманис (20. август 1974—22. ?ун 1985)
- ?анис Вагрис (22. ?ун 1985—6. октобар 1988)
- Анатоли?с Горбуновс (6. октобар 1988—3. ма? 1990)
- Председник Врховног сов?ета
- Анатоли?с Горбуновс (3. ма? 1990—6. ?ул 1993)
Преми?ери
[уреди | уреди извор]- Председник Ве?а народних комесара
- Вилис Лацис (25. август 1940. – август 1946.; у егзилу у Руско? СФСР од 1941. до 1944)
- Председник Ве?а министара
- Вилис Лацис (август 1946—27. новембар 1959)
- ?анис Пеиве (27. новембар 1959—23. април 1962)
- Витали?с Рубенис (23. април 1962—5. ма? 1970)
- ?ури?с Рубенис (5. ма? 1970—6. октобар 1988)
- Вилнис Бресис (6. октобар 1988—7. ма? 1990)[14]
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania by David J. Smith, Page. ISBN 978-0-415-28580-3. стр. 24.
- ^ Five Years of Dates Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (22. август 2013) at Time magazine on Monday, Jun. 24, 1940.
- ^ The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania. ISBN 978-0-415-28580-3. стр. 19.
- ^ Pelkaus, Elmārs, ур. (2001). Aizvestie: 1941. gada 14. jūnijā (на ?езику: Latvian, енглески и and Russian). Riga: Latvijas Valsts arhīvs; Nordik. ISBN 978-9984-675-55-8. OCLC 52264782.
- ^ Ezergailis, Andrew. The Holocaust in Latvia, 1996
- ^ ?History - Embassy of Finland, Riga”. Embassy of Finland, Riga. 9. 7. 2008. Приступ?ено 2. 9. 2010. ?'Latvia declared independence on 21 August 1991...The decision to restore diplomatic relations took effect on 29 August 1991'”
- ^ The Occupation of Latvia Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (23. новембар 2007) at Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Latvia
- ^ Estonia says Soviet occupation justifies it staying away from Moscow celebrations - Pravda.Ru Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (29. септембар 2007), Приступ?ено 10. 4. 2013.
- ^ UNITED NATIONS Human Rights Council Report[мртва веза], Приступ?ено 10. 4. 2013.
- ^ U.S.-Baltic Relations: Celebrating 85 Years of Friendship at state.gov
- ^ European Parliament (13. 1. 1983). ?Resolution on the situation in Estonia, Latvia, Lithuania”. Official Journal of the European Communities. C 42/78.
- ^ Motion for a resolution on the Situation in Estonia by EU
- ^ European Parliament (13. 1. 1983). ?Resolution on the situation in Estonia, Latvia, Lithuania”. Official Journal of the European Communities. C 42/78. ?...calling on the United Nations to recognize the rights of the Baltic States to self-determination and independence...”
- ^ Latvia, Приступ?ено 10. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Pelkaus, Elmārs, ур. (2001). Aizvestie: 1941. gada 14. jūnijā (на ?езику: Latvian, енглески и and Russian). Riga: Latvijas Valsts arhīvs; Nordik. ISBN 978-9984-675-55-8. OCLC 52264782.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
 | .svg) | ||
.svg){kind=small}
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
