| цинцарски | |
|---|---|
| Limba arm?neasc? | |
| Говори се у |  Грчка Албани?а Северна Македони?а |
| Регион | ?угоисточна Европа |
Бро? говорника | 250,000 (2007)[1] (недоста?е датум) |
| латиница и грчки алфабет | |
| Званични статус | |
Признати ма?ински ?език у | |
| ?езички кодови | |
| ISO 639-2 | rup (B) rup (T) |
| ISO 639-3 | rup |
 | |
 | |
Цинцарски, армански, аромунски, арма?ски (Limba arm?neasc?) или влашки ?език (Воурба влаха), ?ош познат као македон-армански ?език, ?едан ?е од на?стари?их неолатинских ?езика. Близак ?е румунском ?езику, али се од ?ега разлику?е по томе што на ?ега нису ?аче утицали ма?арски и словенски ?езици, ве? на?више грчки ?език.
?име говори око 260.000 ?уди, од тога 200.000 у Грчко?, 50.000 у Албани?и и 9.208[2] у Северно? Македони?и. Око 27.000 Цинцара ?е емигрирало у Румуни?у, углавном у северну Добру?у. Цинцарска за?едница има сво?е ?езгро у северном делу Пиндских планина у Грчко?, са традиционалним центром у граду Мецовон.
На?стари?и документ ко?и упу?у?е на посто?а?е цинцарског ?езика као дериват латинског потиче из 587. Први потвр?ени натпис на цинцарском ?е натпис на икони из 1731. године.
За писа?е се користи латински и грчки алфабет.
Пример текста
[уреди | уреди извор]Члан 1 Универзалне деклараци?е о ?удским правима:
Tuti iats?li umineshts? s-fac liberi shi egali la n?muzea shi-ndrepturli.
Eali suntu h?rziti cu fichiri shi sinidisi shi lipseashti un cu alantu sh-si
poart? tu duhlu-a fr?ts?ljiljei.
Основни изрази
[уреди | уреди извор]- Da - да
- Nu - не
- Buna dzu?! - добар дан
- Zburats s?rghichiashce? - говорите ли српски?
- Haristo - хвала
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ RECOMMENDATION 1333 (1997), European Assembly, Приступ?ено 30. 4. 2013.
- ^ ?State Statistical Office: Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of North Macedonia, 2021 - first dataset”. www.stat.gov.mk. Приступ?ено 2025-08-07.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
