《梦幻西游》电脑版春季专用点充值活动进行时

астури?ски ?език
asturianu, bable
Изговор	/astu'?janu/, /?baβle/
Говори се у	Шпани?а
Бро? говорника	110.000 први ?език (2007) 450.000 други ?език (1994) (недоста?е датум)
?езичка породица	индоевропски италски романски западноромански гало-иберски иберо-романски западноиберски астурлеонски астури?ски ?език
Писмо	латиница
Званични статус
Службени ?език у	Астури?а
Регулише	Академи?а астури?ског ?език
?езички кодови
ISO 639-2	ast
ISO 639-3	ast

百度 中介费收费标准协商解决除了《关于加强北京市房地产经纪机构备案及经营场所公示管理的通知》，这次还发布了《北京市存量房屋出售经纪服务合同》《北京市存量房屋承购经纪服务合同》示范文本。

Астури?ски ?език ?е романски ?език ко?и се говори углавном у Кнежевини Астури?и, затим у провинци?ама Замора, Саламанка и Кантабри?а, као и у севроисточном делу Португали?а где ?е познат под именом мирандски, и на северу Естрамадуре, и веома ?е сличан шпанском ?езику.

Према проценама, има нешто ма?е од 700.000 говорника, од чега ?их 550.000 у Астури?и, где га неких 100.000 говори као први ?език, и 450.000 као други ?език.

Посто?е три главна ди?алекта: западни, централни и источни, ко?и се опет деле на субди?алекте.

Статус

Астури?ски ?език ?е законом зашти?ен у Кнежевини Астури?и, ме?утим ни?е признат као званичан ?език. Посто?и покрет ко?и се залаже за озваниче?е овог ?езика на територи?и Кнежевине Астури?е - Покрет за заштиту астури?ског ?езика (аст. Xunta Pola Defensa de la Llingua Asturiana) и Отворено удруже?е за озваниче?е (аст. Conceyu Abiertu pola Oficialidá).

У Португали?и, где се зове мирандски, у општини Миранда до Доуро ова? ?език ?е званичан.

Писменост

Деца изме?у 6 и 16 година уче астури?ски ?език у школи као факултативни ?език. Све школе су обавезне да понуде могу?ност уче?а овог ?езика, мада се у многим случа?евима закон не пошту?е, иако се тежи да се ова ситуаци?а поправи.

К?ижевност

Први писани документ на астури?ском ?езику за ко?и се зна ?е Документ из Кесоса, ко?и садржи белешке ?едног монаха о дневном пазару ?едног манастира у Леону.

Астури?ански ?език ?еприсутан у ?авним списима, од XII и XIV века. Иако га виши сталежи одбацу?у као ?език ?ниске класе?, ?език ипак не неста?е, ве? се одржава доста добро у нижим сло?евима друштва.

К?ижевна традици?а до XX века ни?е обимна. Почев од демократизаци?е Шпани?е ожив?ава кн?ижевност на астури?ском ?езику, са ауторима као што су: Берта Пи?ан (Berta Pi?án), Естер При?ето (Esther Prieto), Хуан Бе?о (Xuan Bello), Антон Гарси?а (Antón García), Карлос Рубеира (Carlos Rubeira), Милио Родригез Куето (Milio Rodríguez Cueto), Пабло Антон Марин Естрада(Pablo Antón Marín Estrada), Мартин Лопез-Вега (Martín López-Vega). Сви ови писци су универзално опреде?ени, и одби?а?у?и да се укалупе у локалистичке клишее да?у астури?ском ?езику пуну к?ижевну димензи?у. У овом процесу, тако?е ?е велику улогу одиграло прево?е?е к?ижевности са страних ?езика: Албер Ками, Тенеси Вили?амс, Херман Мелвил, Франц Кафка, Т. С. Елиот, и други.

Астури?ска академи?а ?езика ?е основана 1981.

?езички узорак

Одломак из L'últimu home

Астури?ски: Un espa?íu fizo tremar el fayéu. El ?arbatu esnaló llo?e. L'esguil espaeció nel ?eru. Hebo otru espa?íu, y darréu otru. L'home, entós, mientres cayía coles manes abiertes, los güeyos nel infinitu y el so cuerpu remanando per tolos llaos abonda sangre, glayó una pallabra, una pallabra namás, que resonó y güei sigue resonando na biesca y en toa Asturies: ??Llibertá!?.

Шпански: Un estallido hizo temblar el hayedo. El mirlo voló lejos. La ardilla desapareció en el nido. Hubo otro estallido, y luego otro. El hombre, entonces, mientras caía con las manos abiertas, los ojos en el infinito y su cuerpo vertiendo por todas partes mucha sangre, gritó una palabra, sólo una palabra, que resonó y hoy sigue resonando en el bosque y en toda Asturias: ??Libertad!?.

Ди?алекти: Поре?е?е

Оченаш на западном, централном и источном астури?ском ди?алекту, и на шпанском:

Западни: Pai nuesu que tas en cielu, sentificáu sía'l tou nome. Amiye'l tou reinu, fágase la túa voluntá lo mesmu na tierra cumo en cielu. El nuesu pan de tódolos días dánoslu güei ya perdónanos las nuesas ofensas lo mesmu que nós fademos conos que nos faltanon. Ya nun nos deixes cayere na tentación ya ??íbranos del mal. Amén.

Централни: Padre nuesu que tas en cielu, santificáu seya'l to nome. Amiye'l to reinu, fáigase la to voluntá lo mesmo na tierra qu'en cielu. El nuesu pan de tolos díes dánoslo güei y perdónamos les nueses ofenses lo mesmo que nós facemos colos que mos faltaren. Y nun mos dexes cayer na tentación, y llíbramos del mal. Amén.

Источни: Padre nuestru que tas en cielu, santificáu seya'l tu nome. Amiye'l tu reinu, Hágase la tu voluntá lu mesmu ena tierra qu'en cielu. El nuestru pan de tolos díes dánoslu hoi y perdónanos les nuestres tentaciones lu mesmu que nosotros ?acemos colos que nos faltaren. Y nun nos dexes cayer ena tentación, y llíbranos del mal. Amén.

Шпански: Padre nuestro que estás en los cielos, santificado sea tu nombre. Venga a nosotros tu Reino. Hágase tu voluntad aquí en la tierra como en el cielo. Danos hoy el pan nuestro de cada día y perdona nuestras ofensas, así como nosotros perdonamos a los que nos ofenden. Y no nos dejes caer en la tentación y líbranos del mal. Amén.

Литература

• Llera Ramo, F (1994). Los Asturianos y la Lengua Asturiana: Estudio Sociolingüístico para Asturias-1991 (на ?езику: шпански). ISBN 978-84-7847-297-0. . Oviedo: Consejería de Educación y Cultura del Principado de Asturias.
• Wurm, Stephen A. (ed). Atlas of the World's Languages in Danger of Disappearing. 2001. ISBN 978-92-3-103798-6. . Unesco

Спо?аш?е везе

• Academia de la Llingua Asturiana
• ?Asturiano? en PROEL
• Directorio de páginas en asturiano (dmoz.org)
• Proyecto de traducción de software libre al asturiano
• Diario de noticias Asturies.com
• Diario de noticias Asturnews.com
• Diccionario General de la lengua asturiana (asturiano — espa?ol)