三明表彰海西三明生态工贸区开发建设先进单位

Сава Шуманови?
Сава Шуманови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-07)22. ?ануар 1896.
Место ро?е?а	Винковци, Аустроугарска
Датум смрти	30. август 1942.(2025-08-07)?(46 год.)
Место смрти	Хрватска Митровица, Кра?евина ?угослави?а (де?уре) НДХ (дефакто)
Потпис

Шуманови? у раном дети?ству.

百度 总结：作为江淮瑞风进军家用MPV市场打响的第一炮，瑞风R3展现出了相当不错的状态。

Сава Шуманови? (Винковци, 22. ?ануар 1896 — Хрватска Митровица, 30. август 1942) био ?е српски сликар. Сматра се ?едним од на?знача?ни?их сликара српске уметности двадесетога века.

?егов опус обухвата 800 слика и 400 цртежа и скица. Уврштен ?е у 100 на?знаменити?их Срба.

Саву Шуманови?а су 30. августа 1942. године убиле усташе. На?пре ?е одведен у затвор у Хрватско? Митровици (данаш?а Сремска Митровица) где ?е мучен и два дана касни?е стре?ан за?едно с осталим зароб?еницима.

Биографи?а

У Винковцима му ?е отац радио као шумарски инже?ер, од оца Милутина (1862—1937) и ма?ке Персиде (1875—1968), ро?ене Туби?. Када ?е имао четири године породица се преселила у Шид. Гимнази?у поха?а у Земуну, где почи?е да поха?а часове слика?а код учите?а Исидора ?анга, ко?и га упозна?е са сликарством Сезана и ван Гога. Касни?е ?е се успротивити очево? же?и да постане адвокат и 1914. у Загребу уписати Вишу школу за ум?етност и обрт. У том периоду дружио се са Миланом Шта?нером и Антуном Бранком Шими?ем. Ову школу завршава са на?бо?им оценама 1918. Тада почи?е да ?авно излаже сво?а дела.

У сво?им раним делима, Сава инсистира на атмосфери и успешно користи бо?ене сенке и танке сло?еве бо?е. Поред сликарства, бави се илустраци?ом, графиком и сценографи?ом. Сликарство Саве Шуманови?а у овом периоду показу?е утица?е сецеси?е и симболизма.

?есени 1920. Шуманови? ?е отишао у Париз и изна?мио ате?е на Монпарнасу. Учите? му ?е био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петрови?ем, Моди?ани?ем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утица?и кубизма су вид?иви у ово? али и у касни?им фазама сликаревог рада. Може се оправдано ре?и да ?е ова? сликарски ?език Сава Шуманови? донео у Срби?у и да ?егова дела оста?у на?репрезентативни?и пример дома?ег кубистичког сликарства.

Наредних година живи и слика у Загребу. ?авност и критика не прихвата?у ?егова дела, па се из протеста потпису?е француском транскрипци?ом на сликама. Године 1924. пише студи?е ?Сликар о сликарству“ и ?Зашто волим Пусеново сликарство“, дела ко?а су полазиште за разумева?е ?егове естетике. Поново борави у Паризу 1925, где прихвата утица?е Матисовог сликарства.

Спомен ку?а Саве Шуманови?а у Шиду.

Године 1927. Сава Шуманови? ?е насликао ?Доручак на трави“ ко?и ?е наишао на одличне критике у Француско?. Нешто касни?е ?е за 7 дана и но?и интензивног рада насликао слику ?Пи?ана ла?а“ ко?у ?е изложио на салону независних. Инспираци?а за слику ?е била истоимена песма Артура Рембоа ко?а ?е до ?ега дошла преко Растка Петрови?а ко?и му ?у ?е рецитовао. Друга инспираци?а ?е била слика Теодор Жерикоа ?Сплав Медуза“. Критичари су ово дело дочекали са поде?еним критикама, а Сава ?е исцрп?ен радом тешко поднео оне негативне.

Вра?а се у Шид 1928, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пе?заже. ?егову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од прода?е слика омогу?ио му ?е да поново оде у Париз. Ту наста?у знача?не слике: ?Луксембуршки парк“, ?Црвени ?илим“, ?Мост на Сени“. Ова дела карактерише поетски реализам и умерени колористички експресионизам.

Шуманови?ева дела из позни?ег периода се одлику?у светлим бо?ама, и лирском атмосфером. Сво? стил, ко?и сам назива како знам и умем, прилаго?ава мотиву.

По повратку у Шид, 1930, слика локалне пе?заже и актове. Три године ради на циклусу великих платана ?Ши?анке“, а касни?е на циклусу ?Берачице“, посве?еном берби грож?а. На изложби у Београду септембра 1939. изложио ?е 401 платно.

За време Другог светског рата Шид улази у састав Независне Државе Хрватске и ?ирилица ?е забра?ено писмо, па се Сава вероватно из протеста не потпису?е ве? само означава годину настанка слике.

На Велику Госпо?ину, 28. августа 1942. године, Саву су, за?едно са ?ош 150 Срба из Шида, око 6 сати у?утру, ухапсиле усташе и одвеле у Хрватску Митровицу (ова? назив Сремска Митровица ?е носила за време посто?а?а НДХ). Према исказу сведока, када ?е чуо да усташе долазе под ?ега, тражио ?е да се окупа, очеш?а и лепо обуче, како не би отишао неуредан. Сви они су после муче?а стре?ани, вероватно 30. августа, после чега су сахра?ени у за?едничку масовну гробницу.

?ему у част установ?ена ?е сликарска награда Сава Шуманови?. Поводом 125 година од ро?е?а об?ав?ена ?е 2021. поштанска марка у Срби?и посве?ена Сави Шуманови?у.

О Шуманови?евом животу сним?ен ?е 2023. године сним?ен арт-документарни филм ?Светлост и сенке”. Филм ?е осво?ио осам награда, ук?учу?у?и неколико награда за кратки документарни филм у Ази?и.

Сачувано ?е више ?егових писама упу?ених Растку Петрови?у.

Био ?е повучен и аполитичан човек.

Дела

Део ?едног од двадесет писама упу?ених Растку Петрови?у, са Савиним потписом, Адлигат.

На?ве?и бро? ?егових дела се чува у Галери?и слика ?Сава Шуманови?“ у Шиду. У ?о? се налази више од 400 дела, од ко?их 350 у?а на платну, цртежи, пастели и документаци?а.

• Пи?ана ла?а (акт, Шид 1927)
• Доручак на трави (пе?заж, Шид 1927)
• Мртва природа са флашама (1926), у власништву ба?алучке Збирке ?Терзи?“, а чува се у депоу Музе?а савремене ум?етности Републике Српске у Ба?о? Луци.
• Луксембуршки парк (Париз)
• Црвени ?илим (Париз)
• Мост на Сени (Париз)
• ?утро (Париз 1929)
• Шиди?анке (циклус пе?зажа, Шид)
• Село (1932)
• Кра? шумарка, (акт, Шид 1935)
• Берачице (циклус настао пред смрт)

?една ?егова слика ?Купачица“ од 1927. године се налази у музе?у ?Ежен Буден“ у Француско? и културно? ?авности у Срби?и ?е била непозната 85 година. Седамнаест ?егових дела насталих у Паризу 1920-1929 изложено ?е у Спомен-збирци Павла Бе?анског 2013. године.

Приватни живот

Писма Саве Шуманови?а Растку Петрови?у

У Удруже?у за културу, уметност и ме?ународну сарад?у ?Адлигат” у Београду од 2018. године налази се фонд од двадесет писама упу?ених к?ижевнику и песнику Растку Петрови?у, од тога ?е седамнаест написао Сава Шуманови?, а два ?е Растку упутила Савина ма?ка, Персида Шуманови?. Писма пружа?у увид у при?ате?ство два српска великана, али и сликовито опису?у личност Саве Шуманови?а, како у тренуцима пуног здрав?а, тако и у ретким тренуцима душевне слабости. О писмима ?е историчар уметности Никола Кусовац, ко?и ?е као члан и саветник Удруже?а ?Адлигат” имао увид у ?ихов садржа?, рекао ?Ова писма су кротка, топла и на прави начин представ?а?у ?едно велико при?ате?ство, али и правог Саву”, али ?е и подсетио да треба бити обазрив са ?иховим об?ав?ива?ем, ?ер се, издва?а?ем из контекста, може лако добити погрешна слика о великанима.

Писма су се претходно налазила у лично? архиви Александра Дерока, ко?и ?е био близак при?ате? Растка Петрови?а, а потом су након Дерокове смрти покло?ена породици Леко, да би, неколико децени?а касни?е, била представ?ена ?авности у оквиру легата породице Леко.

Галери?а

• 
  Мост и град, 1921.
• 
  Жена с во?ем, 1921.
• 
  Пастирица, 1924.
• 
  На бунару, 1924.
• 
  Акт у ентери?еру, 1926.
• 
  Бела ваза, 1926.
• 
  Пи?ана ла?а, 1927.
• 
  Доручак на трави, 1927.
• 
  Предео, 1927.
• 
  Нага жена са шалом, 1927.
• 
  ?абуке и грож?е, 1927.
• 
  Во??ак, 1928.
• 
  Бар у Паризу, 1929.
• 
  Жена у комбинезону, 1929.
• 
  Гола жена, 1929.
• 
  Мотив из Париза са Сене, 1929.
• 
  Сеоска ку?а, 1932.
• 
  Женски акт у фоте?и, 1932-1934
• 
  Зима у Срему, 1933.
• 
  Пред проле?е, 1934.
• 
  Стара расветала треш?а, 1934.
• 
  Проле?е у шидским баштама, 1934.
• 
  Женски акт погнуте главе, 1934.
• 
  Женски акт у црвено? фоте?и, 1934.
• 
  Полулеже?и женски акт на дивану, 1934
• 
  Шид под снегом, 1935.
• 
  У сенци, 1935.
• 
  Поглед на Липовачу, 1938.
• 
  Брест, 1939.
• 
  Илочки друм зими, 1942.

Види ?ош

• Персида Шуманови?
• Дечи?и ликови Саве Шуманови?а
• Галери?а слика ?Сава Шуманови?“
• Ку?а Саве Шуманови?а у Шиду
• Уметничка група Облик
• Шуманови? — комеди?а уметника

Литература

• Miljkovi?, Ljubica (2007). Sava ?umanovi?: Prepu?tanje pasiji. Galerija slika Sava ?umanovi?, ?id. 
• Laki?evi?, Dragan; Lompar, Milo (2019). Knjiga o ?umanovi?u. Beograd: Srpska knji?evna zadruga. ISBN 978-86-379-1403-7. 

Спо?аш?е везе

• ?Галери?а слика Сава Шуманови?, Шид”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступ?ено 03. 09. 2012. 
• Радован Сремац: Сава Шуманови? лично, породично, национално (2012)
• Биографи?а и слике Сава Шуманови?
• Шуманови?: Сликар светлости у времену таме, РТС Око - Званичи канал
• Сава Шуманови?, Шид
• ??Трагика гени?а из Шида“”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2019. г. Приступ?ено 12. 10. 2010. , Петар Станивукови?, Вечер?е новости, фе?тон, 7 наставака, 13 - 19. ?ануар 2008.
• Шуманови? породично (?Политика“, 24. ?ануар 2012)
• Народни музе? Београд-Збирке оде?е?а за нови?у уметност
• Непознати Шуманови?ев купац (?Политика“, 7. ?ун 2012)
• Французи воле Шуманови?а (?Политика“, 13. август 2012)
• Шуманови? уморен без кривице (?Политика“, 28. август 2012)
• ?Сава Шуманови? - Ма?стор трагичне судбине (?Вечер?е новости“, фе?тон, септембар 2012)”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2013. г. Приступ?ено 07. 09. 2012. 
• Сава Шуманови? - тема бро?а, приступ?ено 15. октобра 2016.
• Шуманови?ева та?на под куполом (?Политика”, 8. ма? 2019)
• Шуманови?: Сликар светлости у времену таме, Око Магазин (РТС; ?ут?уб)
• ?угослави?а, уметност: Сава Шуманови?, сликар ко?и ?е славио живот, а доживео сурову смрт (Б92, 31. август 2022)