全国网信系统学习贯彻党的十九大精神宣讲活动甘肃报告会在兰州举行
Пол Сезан | |
---|---|
![]() Пол Сезан | |
Лични подаци | |
Датум ро?е?а | 19. ?ануар 1839. |
Место ро?е?а | Екс ан Прованс, Француска) |
Датум смрти | 22. октобар 1906.67 год.) ?( |
Место смрти | Екс ан Прованс, Француска |
Уметнички рад | |
Правац | Постимпресионизам |
Епоха | Сликарство кра?а 19. века |
Реги?а | Француско сликарство |
Утица?и од | Алфред Сисле ? Клод Моне ? Огист Реноар |
Утицао на | Кубизам и сликарство 20. века |
На?важни?а дела | Карташи ? Млади? у црвеном прслуку |


Пол Сезан (фр. Paul Cézanne;[1][2] Екс ан Прованс, 19. ?ануар 1839 — Екс ан Прованс, 22. октобар 1906) био ?е француски сликар чи?е дело представ?а прелаз изме?у импресионизма с кра?а 19. века и кубизма с почетка 20. века. Био ?е ?една од на?знача?ни?их личности француског и европског сликарства, са пресудним утица?ем на ?егов да?и разво?. Историчари уметности су га сврстали у постимпресионизам, за?едно са Ван Гогом и Гогеном.
Биографски подаци
[уреди | уреди извор]Образова?е
[уреди | уреди извор]Ро?ен ?е на ?угу Француске у богато? породици, као ванбрачно дете продавца шешира и ?ерке занатли?е. Основна школа Св. ?осипа била ?е за Сезана први контакт са обичним светом, ?ер се до тада ?егов свет сводио на породицу, са снажним утица?ем оца, ко?и ?е у ме?увремену постао успешан банкар. Од 1852. године поха?а гимнази?у, а у интернату се спри?ате?ио са Емилом Золом ко?и ?е постати ?едан од ?егових на?ве?их при?ате?а и с ко?им ?е касни?е разме?ивати писма о уметности.
Године 1857, се упису?е на бесплатну школу црта?а и ту се сусре?е са многим уметницима. Матурирао ?е после другог покуша?а те иако га интересу?е музика, литература и сликарство, после матуре се, због очеве же?е, упису?е, на право ко?е ни?е волео, али не преста?е да поха?а школу црта?а. ?егов отац ?е платио да не иде у во?ску. Наду да ?е ?едног дана постати сликар поткрепила ?е похвала ?егове у?ане слике у школи црта?а.
Пут у Париз
[уреди | уреди извор]Године 1860, помо?у ма?ке и сестре Мари?е од оца доби?а дозволу да студира у Паризу уметност. Када ?е ?егов отац установио да нема таленат да га наследи у банкарству дозво?ава му да оде у Париз. Ту се сусре?е са Ками? Писаром и другим импресионистима и управо он утиче на Сезана, а понекад су и за?едно сликали.
Иако ?е поха?ао курсеве слика?а ни?е прим?ен на Школу лепих уметности у Паризу па се вратио ку?и. Године 1862, купу?е ате?е у Паризу након чега се посве?у?е сликарству. Ту се упозна?е са Алфред Сислием, Огист Реноаром и Клод Монеом, ме?утим ни то му ни?е помогло да се упише на Академи?у лепих уметности.
Као двадесетпетогодиш?ак прилаже сво?а дела за ?салон“ али их комиси?а, раде?и по конзервативним принципима академизма, ни?е прихватила. Слична одби?а?а ?е доживела и група осталих импресиониста па их ?е то подстакло да осну?у сво? властити ?салон“.
Са импресионистима се сусре?е на сусретима ?Салона независних“ 1863. године, где су ?егове слике по први пут изложене. Званични салон и да?е не прима ?егове слике. Године 1874, и 1877. излаже на изложбама импресиониста али су ?егова дела несхва?ена и поста?у извори подсмеха критичара. Сезан се повлачи и дистанцира од сво?их при?ате?а и одлази ку?и у Екс ан Прованс. Године 1886, ?егов отац се коначно жени ?еговом ма?ком и након тога умире, а Сезан и ?егове сестре се доби?а?у наследство.
Сезан ?е све више усам?ен. Продавац и скуп?ач слика Волард 1895. организу?е Сезанову прву самосталну изложбу. Сезан и да?е живи само за сво?у уметност. Године 1897, умире ?егова ма?ка.
Кра? живота
[уреди | уреди извор]Сезан ?е купио ате?е у Екс ан Прованс и живи у ?ему сам са сво?ом слушки?ом, ?ер ?е изолаци?у сматрао за услов свог рада. Од 1900. не напушта ате?е и у ово доба он коначно поста?е познат. Дана 15. октобра 1906. године ?е радио у пленеру и пао у несвест након чега ?е лежао неколико сати на ?аком п?уску. После осам дана ?е умире у сво?о? 67. години живота од упале плу?а. Године 1907, ?егова дела постижу велике успехе.
Главни периоди Сезановог рада
[уреди | уреди извор]Дефинисани су различити периоди у раду и животу Сезана.[3]
Мрачни период, Париз, 1861–1870
[уреди | уреди извор]
Сезанов рани ?мрачни“ период био ?е под утица?ем дела француског романтизма и раног реализма. Модели су били Ежен Делакроа и Гистав Курбе. ?егове слике карактерише густ нанос бо?е, високи контраст, тамни тонови са израженим сенкама, употреба чисте црне и других тонова помешаних са црном, сме?ом, сивом и пруском плавом; повремено се дода неколико белих тачака или зелених и црвених потеза четкице да би се осветлило, ожив?ава?у?и монохроматску монотони?у.[4] Теме ?егових слика из овог периода су портрети чланова породице или демонско-еротски садржа?и, у ко?има подсе?а?у на сопствена трауматска искуства. Оне се оштро разлику?у од ?егових рани?их акварела и скица на Специ?ално? школи диза?на у Екс ан Провансу у 1859, а ?ихова насилност изражава?а ?е у супротности са ?еговим касни?им делима.[5]

Године 1866–67, инспирисан примером Курбеа, Сезан ?е насликао сери?у слика палетним ножем. Касни?е ?е ова дела, углавном портрете, назвао une couillarde (?груба реч за размет?иву мушкост“).[6] Лоренс Говинг ?е написао да Сезанова фаза палета ?ни?е била само проналазак модерног експресионизма, иако ?е то било случа?но; иде?а уметности као емоционалне е?акулаци?е први пут се по?авила у овом тренутку“.[6]
Ме?у couillarde сликама налази се сери?а портрета ?еговог у?ака Доминика у ко?има ?е Сезан постигао стил ко?и ?е ?био ?единствен као што ?е импресионизам био фрагментаран“.[7] Касни?а дела мрачног периода ук?учу?у неколико еротских или насилних тема, као што су Жене ко?е се облаче (око?1867), Отмица (око?1867) и Убиство (око?1867–68), ко?а приказу?е човека ко?и убада жену ко?у држи доле ?егова саучесница.[8]
Дело
[уреди | уреди извор]У свом делу ?е пре свега сликао пе?заже, портрете и мртву природу. Природу ни?е представ?ао верно ве? кроз игру светлости и сенке да?у?и много паж?е на структуру слике. Пе?заже ?е по?едностав?ивао на геометри?ске облике и употреб?авао ?е неочекиване сенке и због тога га можемо сматрати претходником кубизма. ?егови ликови су без покрета и без израза и мимике.
За свог живота ни?е сматран за великог уметника и сусретао се са погрдама и увредама ?ер се разликовао од дотадаш?их уметника. ?егова уметност ?е била нова, неуобича?ена и несхва?ена. ?авност ?е почела да воли ?егове слике када ?е превазишла миш?е?е да су некомплетне, флеке на сликама. Он ?е спо?ио бо?у и простор на нови начин и тиме утицао на сликарство 20. века.
?егова слика ?Дечак у црвеном прслуку“, проце?ена на 100 милиона шва?царских франака, украдена ?е 10. фебруара 2008. у Цириху и прона?ена 11. априла 2012. у Београду.[9]
Насле?е
[уреди | уреди извор]Сезан ?е радио као релативно непознат сликар све док му Амброаз Волар ни?е понудио самосталну изложбу у Паризу 1895. године. Имао ?е мали утица? на публику, али ?е узбудио многе мла?е уметнике, а како ?е Сезан ретко ви?ан у друштву, почео ?е да стиче легендарну репутаци?у ?самот?ака”. На прелазу столе?а многи авангардни уметници поштовали су га као ?мудраца”, а ?есе?и салон му ?е 1904. понудио посебну изложбу. Спомен-изложба ?егових дела на истом месту 1907. године, годину дана након ?егове смрти, била ?е важан чинилац за настанак кубизма, а ?егов накнадни утица? на модерну уметност био ?е дубок, разнолик и тра?ан.
За Брака и Пикаса Сезан ?е показао начин комбинова?а знака дубине са апсолутним поштова?ем интегритета сликовне равни. Ма?е одважни савременици попут Дерена и Фри?есза и да?е су били под великим утица?ем ?еговог моделира?а бо?ом, што ?е био к?учни фактор у ?иховом разво?у од фовизма до ?чврш?е” употребе бо?е. За неокласичаре двадесетих година прошлог века, са ?иховом агендом ?вра?а?а реда”, ко?а ни?е била без националистичког и конзервативног призвука, управо ?е Сезан био на?упечат?иви?и по сво?о? монументалности. За Мондри?ана, Сезанове излом?ене плочице бо?е биле су ору?е за достиза?е апстрактне уметности.
Барнет Науман ?е предложио радикално другачи?и поглед, казавши да ?е Сезан апсолутни импресиониста ко?и ?е инсистирао, више него било ко други, на сво?о? ?потпуно? овисности од сензаци?е”. Тврдио ?е да су други импресионисти сматрали да су ивице предмета илузи?а и да их стога не треба представ?ати, али да ?е за Сезана та илузи?а саставни део ?егове сензаци?е и да их ?е он у ствари и сликао као сензаци?у. ?Зар нико никада ни?е погледао ?егове аквареле, где ?е цела слика у ствари проучава?е представ?а?а контура?” (Art News, 195; прештампано у Изабрани списи и интерв?уи, 1990).
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Плава ваза, 1885—1887. Лувр Париз
- Портрет госпо?е Сезан, 1883—1887. Приватна збирка САД
- Карташи, 1885—1890. Лувр Париз
- Поглед на Естак, око 1885. Збирка Р. А. Батлера Лондон
- Млади? у црвеном прслуку, 1890—1895. Збирка Е. Бирлеа Цирих
- Планина Сент Виктоар, 1904—1906. Уметнички музе? Цирих
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Мртва природа са ?абукама и наран?ама, 1905.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3. изд.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
- ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6.
- ^ The scheme presented here is essentially that of the Encyclop?dia Britannica. Some alternative names are mentioned. On the whole the various classifications tend to converge.
- ^ ?Paul Cézanne”. g23.ch. Архивирано из оригинала 16. 10. 2005. г. Приступ?ено 17. 7. 2022.
- ^ Le Moniteur, 24 April 1863, in Maneglier, Hervé, Paris Impérial – La vie quotidienne sous le Second Empire, p. 173
- ^ а б Gowing 1988, стр. 10
- ^ Gowing 1988, стр. 104
- ^ Dombrowski 2013, стр. 29
- ^ Оптужени за кра?у Сезанове слике (?Вечер?е новости“, 30. октобар 2013)
Литература
[уреди | уреди извор]- Dombrowski, André (2013). Cézanne, Murder, and Modern Life. University of California Press. ISBN 0520273397. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступ?ено 09. 10. 2022.
- PSN ?eskoslovenska akademia vied, Praha (изда?е 1963. године)
- Istorija slikarstva Nolit Beograd (изда?е 1973. године)
- Istorija umetnosti H.W. Janson Beograd (изда?е 1982. године)
- Adriani, G?tz (2006). Paul Cézanne. Life and work. Munich: CH Beck Verlag. ISBN 978-3-406-54690-7.
- Adriani, G?tz (1993). Cézanne. Paintings. Cologne: DuMont Buchverlag. ISBN 3-7701-3088-X.
- Adriani, G?tz (1982). Cézanne. Watercolours. Cologne: DuMont Buchverlag. ISBN 3770113462.
- Becks-Malorny, Ulricke (2007). Cézanne, 1839-1906. Pioneers of modernity. Cologne: Taschen Verlag. ISBN 9783836530156.
- Brion, Marcel (1974). Cézanne. Thames and Hudson. ISBN 0-500-86004-1.
- Cézanne, Paul; Rewald, John; Zola, émile; Kay, Marguerite (1941). Paul Cézanne, letters. B. Cassirer. ISBN 0-87817-276-9. OCLC 1196743.
- Danchev, Alex (2012). Cézanne: A Life. Profile Books (UK); Pantheon (US). ISBN 978-1846681653.
- Gowing, Lawrence; Adriani, G?tz; Krumrine, Mary Louise; Lewis, Mary Tompkins; Patin, Sylvie; Rewald, John (1988). Cézanne: The Early Years 1859–1872. Harry N. Abrams.
- Leonhard, Kurt (2003). Cézanne (13th изд.). Reinbeck: Rowohlt Verlag. ISBN 3-499-50114-7.
- Lindsay, Jack (1969). Cézanne: His Life and Art
. United States: New York Graphic Society. ISBN 0-8212-0340-1. OCLC 18027.
- Machotka, Pavel (1996). Cézanne: Landscape into Art. United States: Yale University Press. ISBN 0-300-06701-1. OCLC 34558348.
- Rosenblum, Robert (1989). Paintings in the Musée d'Orsay. New York: Stewart, Tabori & Chang. ISBN 1-55670-099-7.
- Vollard, Ambroise (1984). Cézanne. England: Courier Dover Publications. ISBN 0-486-24729-5. OCLC 10725645.
- Andersen, Wayne (2003). The Youth of Cézanne and Zola: notoriety at its source: art and literature in Paris. Geneva and Boston: Editions Fabiart. ISBN 0972557350.
- Andersen, Wayne (2004). Cézanne and the Eternal Feminine. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 052183726X.
- Armstrong, Carol (2018). Cézanne's Gravity. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 9780300266832.
- Athanassoglou-Kallmyer, Nina M (2003). Cézanne and Provence: The Painter in His Culture. Chicago and London: The University of Chicago Press. ISBN 0226423085.
- Bernard, émile (1925) Souvenirs sur Paul Cézanne: une conversation avec Cézanne: la méthode de Cézanne. 1925. OCLC 423843520., Paris: R.G. Michel
- D'Souza, Aruna (2008). Cézanne's Bathers. University Park, Pennsylvania State University Press. ISBN 9780271032146.
- Dambrowski, André (2013). Cézanne, Murder, and Modern Life. Berkeley, University of California Press. ISBN 0520273397.
- Danchev, Alex (2013). The Letters of Paul Cézanne. Los Angeles: Getty Publications. ISBN 978-1-60606-160-2.
- Gasquet, Joachim (1991). Joachim Gasquet's Cézanne. OCLC 802912360., Translated by C. Pemberton. London and New York: Thames & Hudson
- Kendall, Richard, ed (1988). Cézanne: By Himself. London: Macdonald. ISBN 0760755582.
- Kendall, Richard (1989). The History and Techniques of the Great Master Cézanne. London: Tiger Books International. ISBN 1855010089.
- Lewis, Mary Tompkins (1989). Cézanne's Early Imagery. Berkeley: University of California Press. ISBN 9780520322134.
- Machotka, Pavel (2008). Cézanne: The Eye and the Mind. ISBN 2753700478., 2 vols. Marseille: Editions Crès.
- Pissarro, Joachim (2006). Cézanne/Pissarro, Johns/Rauschenberg: Comparative Studies on Intersubjectivity in Modern Art. Cambridge University Press. ISBN 0521836409., Cambridge; New York:.
- Rilke, Rainer Maria (1944). Lettres sur Cézanne. Paris: Editions Correa. ISBN 2020260492.
- Sidlauskas, Susan (2009). Cézanne's Other: The Portraits of Hortense. Berkeley: University of California Press. ISBN 9780520257450.
- Simms, Matthew (2008). Cézanne's watercolors: between drawing and painting. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 9780300140668.
- Smith, Paul (1996). Interpreting Cézanne. London: Tate Publishing. ISBN 1854371711.
- Zola, émile Correspondance (1858–1871). 1928. ISBN 9780274259649., 2 vols. Oeuvres Complètes. Paris: Fran?ois Bernouard.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- ?Народна галери?а уметности у Прованси”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2007. г. (?език: енглески)
- Сезан у "Web" Музе?у (?език: енглески)
- ?Пол Сезан и ?егов ате?е”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2012. г. (?език: енглески)
- ?Пол Сезан: Виртуална галери?а”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2006. г. (?език: енглески)
- ?école spéciale de dessin, Бесплатна школа уметности у Прованси”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2008. г. (?език: енглески)
- Слике Пол Сезана Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (29. април 2006) (?език: енглески)
- Paul Cézanne
- ?Paul Cézanne”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г.