黄鳝门美女用黄鳝直播弱爆了 美国少年直播玩枪身亡

Стеван Сто?анови? Мокра?ац
Мокра?чев портрет (аутор: Милан ?ованови?)
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-07)9. ?ануар 1856.
Место ро?е?а	Неготин, Кнежевина Срби?а
Датум смрти	28. септембар 1914.(2025-08-07)?(58 год.)
Место смрти	Скоп?е, Кра?евина Срби?а
Узрок смрти	компликаци?а ?етре
Држав?анство	Кра?евина Срби?а
Религи?а	Православни хриш?анин
Народност	Србин
Универзитет	Универзитет у Београду Универзитет у Минхену Универзитет у Ла?пцигу
Занима?е	композитор диригент професор
Композиторски рад
Период	Романтизам
Жанр	Духовна музика
Утица?и од	Корнели?е Станкови?
На?важни?а дела	Петнаест руковети народних песама Тебе Бога хвалим, за мешани хор (1882) Приморски напеви, за мешовити хор (1893) Божанствена служба у Св. ?ована Златоуста, сабрана дела (1901) Осмогласник (1908)

百度 人民日报北京3月21日电中央统战部21日在京召开党外人士座谈会，深入学习贯彻习近平总书记在看望参加全国政协十三届一次会议的民盟、致公党、无党派人士和侨联界委员时的重要讲话精神。

Стеван Сто?анови? Мокра?ац (Неготин, 9. ?ануар 1856 — Скоп?е, 28. септембар 1914) био ?е српски композитор, мелограф, професор, музички педагог и академик. Мокра?ац данас важи за класика српске музике и ?ена ?е на?истакнути?а личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за уво?е?е српског националног духа у уметничку музику.

Биографи?а

Ку?а Стевана Сто?анови?а Мокра?ца

Ро?ен ?е 9. ?ануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Сто?анови?а воде порекло из околине Прилепа у Македони?и, одатле су досе?ени у село Мокра?е по ко?ем ?е добио надимак Мокра?ац.

Завршио ?е гимнази?у у ?агодини; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимнази?алац био ?е члан Првог београдског певачког друштва.

Године 1879, уз помо? Певачког друштва, одлази на музичке студи?е у Конзерватори?уму, у Минхену, код ?озефа Ра?нбергера. Због несугласица са директором Конзерватори?ума, Мокра?ац у тре?о? години студи?а (1883) губи државну стипенди?у, прекида студи?е и вра?а се у Београд. Године 1884. поста?е хорово?а певачког друштва Корнели?е Станкови?. ?егови успеси, као хорово?е и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогу?у?у му да доби?е стипенди?у и настави школова?е 1884. у Риму, код Паризоти?а, а од 1885. до 1887. на Конзерватори?уму у Ла?пцигу.

Године 1887. поста?е диригент ?Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио ?е и као наставник музике у Прво? београдско? гимнази?и и Прво? нишко? гимнази?и ?Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач по?а?а у Богослови?и. Први ?е увео мешовити хор са ко?им ?е померио границе хорског изво?е?а. Био ?е слободни зидар, ?едан од чланова београдске масонске ложе Побратим.

За?едно са Станиславом Биничким и Цветком Мано?лови?ем оснивач ?е прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данас Музичка школа ?Мокра?ац“), чи?и ?е директор био до сво?е смрти. ?еговом заслугом основан ?е први гудачки квартет у Срби?и.

Године 1906, изабран ?е за дописног члана Српске кра?евске академи?е. Мокра?ац ?е изабран за председника Удруже?а српских музичара, од оснива?а организаци?е 1907.

На?познати?а ?егова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Срби?е, Босне, Македони?е, Бугарске, Приморски нап?еви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослуже?а: велелепна Литурги?а, из ко?е ?е на?познати?а Херувимска песма, на?знача?ни?е остваре?е хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три стати?е, Тебе Бога хвалим, Величани?е светом Сави...

Вредно ?е радио и као мелограф: познати су ?егови записи Народних песама и игара са мелоди?ама из Левча, као и две знача?не збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно п?ени?е.

Мокра?чева породична ку?а у Неготину ?е 1964. године рестаурирана и претворена у музе? и музички центар.

Београд ?е напустио 1914. године и преселио се у Скоп?е како би избегао Први светски рат, а убрзо потом и умро, 28. септембра исте године од компликаци?а ?етре након 3 године болова?а. ?егово послед?е дело ?е ?Неотпевана песма“.

Посмртни остаци Стевана Сто?анови?а Мокра?ца су пренети из Скоп?а у Београд пред кра? септембра 1923. године. ?егов гроб се налази у Новом гроб?у у Београду.

Лични живот

Био ?е оже?ен 1898. Мари?ом "Мицом" Преди? (умрла 1946), братаницом Уроша Преди?а. Имали су сина Момчила Мокра?ца, професора Фармацеутског факултета.

Био ?е при?ате? са композитором Даворином ?енком.

Насле?е

У се?а?е на Стевана Сто?анови?а Мокра?ца, у ?еговом родном граду, Неготину, од 1965. године, сваког септембра се традиционално одржава?у хорске музичке свечаности ?Мокра?чеви дани”.

По ?ему су назване: Музичка школа ?Мокра?ац“ (Београд), Музичка школа ?Стеван Сто?анови? Мокра?ац” (Би?е?ина), Музичка школа ?Стеван Мокра?ац“ Кра?ево и Музичка школа ?Стеван Мокра?ац” Вра?е и Музичка школа ?Стеван Мокра?ац“ Кра?ево.

Стогодиш?ица Мокра?чеве смрти обележена ?е 2014. године.

Галери?а

• 
  Мокра?ац као студент 1877.
• 
  Мокра?ац у свечаном оделу
• 
  Стеван Мокра?ац и Мари?а Мица Преди? као вереници
• 
  Стеван са сином Момчилом 1910.
• 
  Породица Мокра?ац 1905.
• 
  Ноте ?Херувимска?а п?есан”
• 
  Спомен биста Мокра?цу подигнута ?е у Неготину 1939. године
• 
  Мокра?чево вече, ко?е се одржало у Задужбини Или?е М. Коларца 1949. године.

Види ?ош

• Ку?а Стевана Мокра?ца у Неготину
• Ку?а Стевана Мокра?ца у Београду

Литература

• ?ованови?, Коста. Неготинска Кра?ина и К?уч. Српска Кра?евска Академи?а: Насе?а Српских зема?а. 

Спо?аш?е везе

• Биографи?а на са?ту САНУ
• Руковети Стевана Мокра?ца, ?ован Танаси?еви?, Вечер?е новости, фе?тон, 10 наставака, 7 - 16. август 2007.
• Вучурови?, ?асмина. ?Век и по од ро?е?а Мокра?ца”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г. 
• Choral Public Domain Library - претражива?ем по к?учно? речи Mokranjac можете на?и нотне записе неких Мокра?чевих дела
• Информаци?а о ?еговом гробу
• Бучети?, Виолета. ?Класик српске музике”. Православ?е. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г.