连续举办三届的“晋江网络文化节”是这样炼成的

Привреда Боливи?а
Ла Паз, финанси?ски центар Боливи?е
Валута	Боливи?ски боливи?ано
Фискална година	календарска година
Статистика
БДП (номинална)	40.581 мили?арди долара (номинално, процена за 2018. годину)
БДП раст	4,2% (2018), 4,0% (2019)
БДП по становнику	3.565 УСД (номинално, проце?ено 2018. године)
БДП по сектору	агрикултура 13,8%; индустри?а 37,8%; терци?ални сектор привреде 48,2%
Инфлаци?а (ИПЦ)	2.272% (2018)[
Становништво испод лини?е сиромаштва	11,8% за ма?е од 3,20 УСД/дан
?ини индекс	44.0
Радна снага	5,312,765 (2018)
Незапосленост	4% (2017)
Главне индустри?е	рударство, топ?е?е руда, копа?е нафте, производ?а хране, пи?а, дувана, рукотворина, оде?е и накита
Размена
Извоз	7,746 мили?арди УСД (процена за 2017. годину)
Извозна добра	природни гас, сребро, цинк, олово, кала?, злато, квино?а, со?а и производи од со?е
Главни извозни партнери	Бразил 17.9% Аргентина 16% САД 7.8% ?апан 7.3% Инди?а 6.6% ?ужна Коре?а 6.3% Колумби?а 5.8% Кина 5.1% УАЕ 4.7%
Увоз	8,601 мили?арде долара (процена за 2017. годину)
Увозна добра	машине, нафтни производи, возила, гвож?е и челик, пластика
Главни увозни партнери	Кина 21.7% Бразил 16.8% Аргентина 12.6% САД 8.4% Перу 6.5%
СДИ stock	12,31 мили?арде долара (процена 31. децембра 2017)
?авне финанси?е
?авни дуг	49% БДП-а (проце?ено 2017. године)
Приходи	15,09 мили?арди (проце?ено 2017)
Расходи	18,02 мили?арди (проце?ено 2017)
Економска помо?	726 милиона долара (процена за 2009. годину)
Све вредности, ако ни?е другачи?е назначено, изражене су у америчким доларима

百度 从数据来看，2017年纳税大户中内资民营企业有344家，占纳税大户企业数%，贡献税收亿元，占纳税大户纳税额%，民企是南海税源的绝对中坚力量。

Привреда Боливи?е ?е 95. по величини економи?а на свету и 87. економи?а по паритету куповне мо?и. Светска банка ?е Боливи?у сврстала у зем?у са нижим сред?им приходима. Са индексом ?удског разво?а од 0,693 налази се на 118. месту.

Економи?а Боливи?е имала ?е истори?ски образац ?едно-робне усредсре?ености. Од сребра до кала?а до коке (би?ка ко?а расте само у ?ужно? Америци), Боливи?а ?е уживала само у повременим периодима економске диверзификаци?е. Политичка нестабилност и тешка топографи?а су ограничили модернизаци?у по?опривредног сектора. Слично томе, релативно низак раст становништва, за?едно са ниским очекиваним животним веком и великом учесталош?у болести, задржао ?е снабдева?е радном снагом у току и спречио процват индустри?е. Снажна инфлаци?а и корупци?а тако?е су спречили разво?, али почетком двадесет првог века основе ?ене економи?е показале су неочекивано побо?ша?е, воде?и главне агенци?е за кредитни ре?тинг да побо?ша?у економски ре?тинг Боливи?е у 2010. години. Рударска индустри?а, посебно ва?е?е природног гаса и цинка, тренутно доминира у извозно? економи?и Боливи?е.

Истори?а

Економи?а Боливи?е брзо ?е расла изме?у 1960. и 1977. Према ?едно? студи?и, "упорни дефицит и политика фиксног курса током 1970-их довели су до дужничке кризе ко?а ?е започела 1977. године. Од 1977. до 1986. Боливи?а ?е изгубила скоро све добитке у БДП-у по глави становника ко?е ?е остварила од 1960. године. После 1986. године, боливи?ска економи?а ?е поново почела да расте. Изме?у 1998. и 2002. године, Боливи?а ?е доживела ?едну финанси?ску кризу.

Инфлаци?а ?е погодила боливи?ску економи?у од 1970-их. У ?едном тренутку 1985. године Боливи?а ?е доживела годиш?у стопу инфлаци?е ве?у од 20.000 процената. Фискална и монетарна реформа сма?иле су стопу инфлаци?е на ?едноцифрене до 1990-их, а 2004. године Боливи?а ?е доживела управ?иву стопу инфлаци?е од 4,9 процената.

Године 1987. влада Боливи?е спровела ?е далекосежан програм макроекономске стабилизаци?е и структурне реформе чи?и ?е ци? одржава?е стабилности цена, ствара?е услова за одрживи раст и ублажава?е сиромаштва. На?важни?е структурне промене у боливи?ско? економи?и ук?учивале су капитализаци?у бро?них предузе?а из ?авног сектора. (Капитализаци?а у боливи?ском контексту ?е облик приватизаци?е где инвеститори стичу 50% удела и контролу управ?а?а ?авним предузе?има тако што приста?у директно на улага?е у предузе?е током неколико година, а не пла?а?у готовини влади). Велика реформа царинске службе знача?но ?е побо?шала транспарентност у ово? области.

Паралелне законодавне реформе зак?училе су тржишно ори?ентисану политику, посебно у сектору уг?оводоника и телекомуникаци?а, ко?е су подстакле приватна улага?а. Страним инвеститорима ?е одобрен национални третман, а страно власништво над компани?ама у Боливи?и практично нема ограниче?а. Иако ?е програм капитализаци?е био успешан у огромном подстица?у директних страних инвестици?а (ФДИ) у Боливи?и (7 мили?арди УСД на залихама током 1996-2002), СДИ (стране директне инвестици?е) су се касни?е сма?иле ?ер су инвеститори извршавали сво?е уговоре о капитализаци?и.

У 1996. години три ?единице боливи?ске државне нафтне корпораци?е ук?учене су у истражива?е, производ?у и транспорт уг?оводоника што ?е омогу?ило изград?у гасовода до Бразила. Влада има дугорочни прода?ни споразум о прода?и 30 милиона кубних метара дневно природног гаса у Бразил до 2019. године. Бразилски нафтовод ?е превозио око 21 ММцмд у 2000. години. Боливи?а има другу на?ве?у резерву природног гаса у ?ужно? Америци а ?егова тренутна дома?а употреба и извоз у Бразил представ?а?у само мали део ?егове потенци?алне производ?е. Извоз природног гаса у Аргентину настав?ен ?е 2004. са четири ММцмд.

У априлу 2000. године насилни протести због планова за приватизаци?у водовода у граду Кочабамба довели су до финанси?ских пореме?а?а широм зем?е. Влада ?е на кра?у отказала уговор без обеште?е?а инвеститорима, вра?а?у?и услугу у ?авну контролу. Страни инвеститори у овом про?екту покренули су случа? инвестици?ског спора против Боливи?е због сво?их акци?а. Слична ситуаци?а се догодила 2005. године у градовима Ел Алто и Ла Паз.

Протести и гневна опозици?а стале су на кра? извозу гаса кроз Чиле и тако довели до оставке председника Гонзало Санчез де Лозада у октобру 2003. Влада ?е 2004. одржала обавезу?у?и референдум о плановима за извоз природног гаса и реформи закона о уг?оводоницима. До ма?а 2005. године Сенат ?е разматрао нацрт закона о уг?еницима.

Макроекономи?а

Бруто дома?и производ Боливи?е за 2016. годину односи се на ППП укупно 78,35 мили?арди долара, а у званично? размени 35,69 мили?арди долара. ?егов животни стандард, мерено БДП-ом по глави становника, био ?е 7.191 УСД. Економски раст износи око 5,2% годиш?е, а инфлаци?а 4,5% у 2012. години. Боливи?а ?е доживела бу?етски суфицит од око 1,5% БДП-а у 2012. Расходи су били готово 12,2 мили?арде УСД, док су приходи износили око 12,6 мили?арди УСД. Влада води вишкове рачуна од 2005. године.

Боливи?ска валута ?е боливи?ски боливи?ано. ?едан боливи?ано поде?ен ?е у 100 центава. Боливи?ано ?е 1987. заменио боливи?ски пезос по стопи од милион до ?едан, након вишегодиш?е снажне инфлаци?е. У то време, 1 нови боливи?ано био ?е отприлике еквивалент 1 америчком долару. Кра?ем 2011. боливи?ано ?е вредео само око 0,145 америчког долара. Годиш?е каматне стопе у 2010. години су се стално сма?ивале на 9,9 процената са више од 50 процената пре 1997. године.

Боливи?ски индекс ?удског разво?а ?е 0,675. "Изме?у 1980. и 2012. ХДИ Боливи?е (Плуринационално ста?е) ХДИ порастао ?е за 1,3% годиш?е са 0,489 на 0,675 данас, што зем?и да?е 108 место од 187 зема?а са упоредним подацима. ХДИ Латинске Америке и Кариба као регион ?е порастао са 0,574 у 1980 на 0,741 данас, што ?е Боливи?у (Плуринационално ста?е) испод регионалног просека. "[24]

Следе?а табела приказу?е главне економске показате?е у периоду 1980–2017.

Year	1980	1985	1990	1995	2000	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017
БДП у $ (Паритет куповне мо?и)	10.8 млд.	12.6 млд.	16.4 млд.	22.6 млд.	29.2 млд.	38.1 млд.	41.2 млд.	44.23 млд.	47.87 млд.	49.86 млд.	52.55 млд.	56.42 млд.	60.41 млд.	65.55 млд.	70.37 млд.	74.59 млд.	78.77 млд.	83.55 млд.
БДП по становнику у $ (Паритет куповне мо?и)	2,090	2,080	2,442	2,994	3,497	4,180	4,439	4,685	4,987	5,109	5,298	5,599	5,900	6,303	6,663	6,955	7,229	7,547
Раст БДП-а (real)	0.6%	?1.7%	4.6%	4.7%	2.5%	4.4%	4.8%	4.6%	6.1%	3.4%	4.1%	5.2%	5.1%	6.8%	5.5%	4.9%	4.3%	4.2%
Инфлаци?а (у процентима)	47.1%	11,749.6 %	17.1%	10.2%	4.6%	5.4%	4.3%	6.6%	14.0%	3.3%	2.5%	9.9%	4.5%	5.7%	5.8%	4.1%	3.6%	2.8%
Дуг Владе (проценат БДП-а)	...	...	...	...	67%	82%	54%	40%	37%	39%	38%	35%	35%	36%	37%	41%	46%	51%

Сектори

Агрикултура

Бруто дома?и производ по?опривреде и шумарства (БДП) у 2003. години, сма?ен ?е са 28 процената у 1986. години. У комбинаци?и, ове активности запош?ава?у скоро 44 процента радника Боливи?е. Ве?ина по?опривредних радника ради на фармама - доминантном економском активнош?у планинског региона. По?опривредна производ?а у Боливи?и компликована ?е и топографи?ом и климом зем?е. Велика надморска висина отежава узго?, као и временске прилике Ел Ни?о и сезонске поплаве. По?опривредни БДП у Боливи?и и да?е расте, али ?е од 1991. достигао тек скромну просечну стопу раста од 2,8 процената годиш?е.

На?трофе?ни?и по?опривредни производ Боливи?е и да?е ?е кока, од ко?их ?е Боливи?а тренутно тре?и на?ве?и култивар на свету после Колумби?е и Перуа, са проце?еним 29.500 хектара у 2007. години, што ?е нешто више него претходне године. Боливи?а ?е тре?и на?ве?и произво?ач кокаина, дроге произведене од коке, проце?ене на 120 метричких тона потенци?ално чистог кокаина у 2007. години и транзитне зем?е перуанског и колумби?ског кокаина наме?ене илегално САД, Европи, Бразилу, Аргентини, Чилеу и Парагва?. Боливи?ска влада ?е, као одговор на ме?ународни притисак, радила на ограничава?у га?е?а коке. Ме?утим, напори на искоре?ива?у отежани су недостатком одговара?у?ег усева за руралне за?еднице ко?е су генераци?ама га?иле коку. Моралесова влада вратила ?е неке од резултата доби?ених претходних година.

Од 2001. године воде?и легални извоз у сектору по?опривреде у Боливи?и била ?е со?а. Уз то, памук, кафа и ше?ерна трска били су одрживи извоз за Боливи?у. За дома?у потрош?у кукуруз, пшеница и кромпир су усеви боливи?ских по?опривредника. Упркос великим шумама, Боливи?а има само малу дрвну индустри?у. У 2003. години дрво ?е чинило само 3,5 посто зараде од извоза. Закон о шумарству из 1996. године наметнуо ?е порез на пи?ене гра?е и тиме знатно сма?ио извоз боливи?ског дрвета. Порез ?е кориш?ен за оснива?е Савета за управ?а?е шумама, ко?и ?е био минимално успешан у напорима обнове шума и елиминиса?у илегалне сече. Са пове?аном ефикаснош?у, Боливи?а би вероватно могла да пове?а профитабилност сво?их шумских ресурса, а истовремено их штити од прекомерне експлоатаци?е. Боливи?а има малу рибарску индустри?у ко?а пушта слатководна ?езера и потоке у зем?и. Годиш?и улов у просеку износи око 6.000 тона.

По?опривреда и шумарство тако?е су животни пут мноштва малих села у ко?има живи ве?ина становништва. Мала сеоска економи?а посрнула ?е и пропадала од кра?а двадесетог века због проблема околине, ук?учу?у?и крче?е шума и последичну деградаци?у тла, зага?е?е воде, губитак биолошке разноликости и тако да?е. Поред тога, политички и соци?ални проблеми тако?е опструира?у раст разво?а малих села: политичка превира?а, пост-гра?ански рат и расту?и фискални дефицит сма?или су ве?ину подстица?а за улага?е; корупци?а и манипулаци?а водоснабдева?ем страних компани?а увелике су поткопале доступност и ефикасност локалног тржишта, остав?а?у?и мали профит сеоским по?опривредницима и произво?ачима. Штавише, глобално тржиште представ?а прет?у стабилности и одрживости слабе економи?е Боливи?е: "пад извозних цена, сма?е?е неформалне трговине" и нискоквалификовани прекомерно хомогенизовани локални производи додатно су погоршали суморно ста?е микроекономских активности Боливи?е, онемогу?ава?у?и сеоским фармама и фабрикама зара?ива?е за живот и отвара?е трговине са светом. Сма?е?е профита и пораст трошкова производ?е учинили су сеоску економи?у у Боливи?и изузетно ра?ивом и нестабилном; као резултат тога, незапосленост расте и мале компани?е су на рубу банкрота, што ?е заузврат учинило владину интервенци?у врло неефикасном и одложило многе владине иници?ативе и покуша?е побо?ша?а ста?а.

Рударство

Карта Боливи?е, ко?а приказу?е шумске и по?опривредне површине и рудна подруч?а из 1912. године

Рударство ?е и да?е од виталног знача?а за економи?у Боливи?е. Колапс светског тржишта калаja 80-их година прошлог века довео ?е до реструктурира?а индустри?е. Држава ?е драматично сма?ила сво?у контролу и тренутно обав?а само мали део рударских активности. У малим фирмама, често са ниском продуктивнош?у, запослени су многи бивши државни рудари. Природни гас ?е сребро као на?вредни?у природну робу у зем?и. Откри?е 1997. године потврдило ?е десетоструку корист у познатим резервама природног гаса у Боливи?и. Проналаже?е тржишта за кориш?е?е овог ресурса, како на зем?и тако и на ме?ународном нивоу, успорило ?е недостатак инфраструктуре и сукоба око улоге државе у контроли природних ресурса. Иако се светско тржиште кала?а поново по?авило, Боливи?а се сада суочава са ?аком конкуренци?ом зема?а ?угоисточне Африке, ко?е производе алуви?ални кала? нижег трошка. Производ?а злата и сребра драматично ?е порасла у послед?о? децени?и. Годиш?е, од 2002. године, Боливи?а ?е извукла и извезла више од 11.000 килограма злата и 461 тоне сребра. Поред тога, Боливи?а ?е пове?ала производ?у цинка, издва?а?у?и више од 100.000 тона сваке године. Остали копани метали ук?учу?у антимон, гвож?е и волфрам.

Лити?ум

Према америчком Геолошком инситуту, Боливи?а има 9 милиона тона лити?ума, ко?и се могу користити за израду лити?умских батери?а, ко?е се користе у хибридним и електричним возилима поред огромног бро?а ма?их батери?а. Са 14,5%, ово ?е друга на?ве?а позната концентраци?а лити?ума у било ко?о? зем?и; Аргентина има 14,8 милиона познатих тона лити?ума, Чиле 8,5 милиона тона, Аустрали?а 7,7 милиона тона, а С?еди?ене Државе 6,8 милиона тона. Та велика лежишта налазе се у пусти?ским регионима ко?е узга?а?у аутохтоне групе, ко?е сво? удео у добити оствару?у из сво?их природних ресурса. Бивши редседник Боливи?е Ево Моралес фаворизирао ?е национално а не страно власништво над природним ресурсима и национализовао резерве нафте и природног гаса у зем?и.

Индустри?а и мануфактура

Годиш?е у производ?и ?е отпадало изме?у 14 и 15 процената бруто дома?ег производа Боливи?е. Удео индустри?е у целини (ук?учу?у?и рударску индустри?у) у БДП-у пове?ан ?е са 30 процената у 2000. години на 37,3 процената у 2010. години. Ве?ина индустри?е ?е малог обима, наме?ена регионалним тржиштима а не националним. Неадекватне кредитне могу?ности и конкуренци?а са црног тржишта спречили су да се производни сектор Боливи?е потпуно разви?а. Воде?а произведена роба у Боливи?и ук?учу?е текстил, оде?у, нетра?ну робу широке потрош?е, прера?ену со?у, рафиниране метале и рафинирану нафту.

Прерада хране, пи?а и дувана на?ве?и ?е сектор у прера?ивачко? индустри?и (39% у 2001. години). Ова? сектор заузима знача?но место у прера?ивачко? индустри?и ко?а непрестано расте, како у производ?и, тако и у бро?у предузе?а и радних места. У 2010. години ?егов удео у извозу био ?е око 14%. Посебно су со?а и ?ени деривати достигли веома велика извозна тржишта послед?их година. На?ве?е фабрике за производ?у со?е, сунцокретовог семена, памука и ше?ера из трске, углавном су смештене у Санта Крузу, мада велике рафинери?е ?естивог у?а раде у Кочабамби. Сви ве?и градови има?у на?ма?е ?едну пивару, ?едно или више постро?е?а за флашира?е безалкохолних пи?а и ?едно или више постро?е?а за пакова?е конзервиране хране.

Банкарство и финанси?е

Банкарство у Боливи?и дуго пати од корупци?е и слабе регулаци?е. Ме?утим, низ реформи покренутих Законом о банкама из 1993. године и касни?им актима постепено побо?шава?у банкарски сектор Боливи?е. Боливи?а има централну банку и девет приватних банака. Консолидаци?а се догодила након реформи, сма?е?ем бро?а приватних банака у Боливи?и са 14 на 1995. а затим на девет у 2003. години. Дозво?ено ?е страно учеш?е и улага?е у боливи?ске банке. Око 90 одсто депозита боливи?ске банке држи се у америчким доларима. Боливи?ска влада покушава да промени ову ситуаци?у опорезива?ем рачуна на доларизоване рачуне, истовремено изузима?у?и рачуне боливи?ано од пореза. До 2002. године, 27 процената свих за?мова било ?е неквалитетно, што ?е довело до тога да се ве?ина страних инвеститора усредсреди сво?е ресурсе на нешто сигурни?е место за?ма корпораци?а. Ве?ина банкарских за?мова у 2003. години била ?е наме?ена производ?и (24 процента), затим услугама некретнина (18 процената) и трговини и малопрода?и (16 процената). Лош дуг оста?е на истори?ски високом нивоу. Да?е реформе су неопходне, ук?учу?у?и актуелни акт за уво?е?е система гаранци?е депозита. Тржиште акци?а у Боливи?и проширило се 1998. године и ук?учивало корпоративне обвезнице, за?едно са посто?е?им опци?ама државних обвезница и новчаним обвезницама. Приватизаци?а програма соци?алне сигурности Боливи?е о?ачала ?е тржиште акци?а.

Туризам

Спектакуларне природне атракци?е Боливи?е нису биле дово?не да зем?у претворе у велику туристичку дестинаци?у због политичке нестабилности и недостатка првокласних смешта?а. Ипак, туристичка индустри?а Боливи?е ?е постепено расла у послед?их 15 година. Године 2000. Боливи?а ?е привукла 306.000 туриста, у поре?е?у са 254.000 у 1990. години. Туристички приходи су досегли 179 милиона америчких долара 1999. године. Туризам у Боливи?и ?е опао после напада на С?еди?ене Државе 11. септембра 2001, као што ?е био случа? у Северно? и ?ужно? Америци. Буду?и да се од 2001. године, туристички сектор снажно пове?ава, у 2014. години бро? туриста достигао 871.000 долазака.

Инфраструктура

Природни гас

Према подацима боливи?ске владе, резерве природног гаса у зем?и има око 27,6 мили?арди кубних стопа (780 km3), чиме ?е Боливи?а заостала за Венецуелом само по доказаним резервама природног гаса у ?ужно? Америци. Поред тога, Боливи?а ?е самостална у производ?и електричне енерги?е. Сектор се знача?но променио када ?е влада дозволила приватизаци?у средином 1990-их. Ме?ународне компани?е брзо су инвестирале у боливи?ске изворе енерги?е, посебно у природни гас, и Боливи?у претвориле у великог играча на светском енергетском тржишту. Извоз боливи?ских енергетских ресурса, иако ?е економски потенци?ално уносан, био ?е политички опасан. Председник Гонзало Санчез де Лозада на кра?у ?е поднео оставку због свог плана за извоз природног гаса у С?еди?ене Државе и Мексико 2003. године.

Дана 6. ?уна 2005. године бивши председник Карлос Меса понудио ?е оставку Конгресу Боливи?е после вишемесечних демонстраци?а староседелачког становништва Боливи?е позива?у?и на ренационализаци?у сектора природног гаса и нафте. Меса ?е пове?ао порез на стране компани?е, а истовремено ?е подстицао ?ихово улага?е у разво? боливи?ске енерги?е. Првог ма?а 2006. године ?егов наследник, бивши председник Моралес, потписао ?е декрет у коме се наводи да се све резерве природног гаса мора?у национализовати, чиме се опорав?а?у власништва, поседова?е и контрола уг?оводоника. Америчка корпораци?а Екон Мобил, Петробрас, шпански Репсол ИПФ, британски произво?ач гаса и нафте БГ Гроуп Плц и француска компани?а Тотал су главне гасне компани?е присутне у зем?и.

Нафта

Боливи?а ?е проценила залихе нафте од 441 милион барела (70.100.000 m3), што ?е укупно пето место у ?ужно? Америци. По?а се налазе на истоку и ?угу. Главне активности у рафинери?ама су фракци?е сирове нафте, каталитичка конверзи?а за високо октански бензин и рафинира?е тешких фракци?а за производ?у мазива. Кра??и производи су бензин, течни пропан и бутан, млазно гориво, дизелско у?е и мазива за употребу у индустри?ским машинама. Како ?е дома?а производ?а нафте недово?на да задово?и дома?у потраж?у, Боливи?а ?е нето увозник нафте.

Донедавно ?е нафтну индустри?у у потпуности контролисала државна компани?а ИПФБ, основана 1936. године са миси?ом разво?а, прераде и дистрибуци?е нафтних ресурса. Након напора за приватизаци?у током 1990-их, транспорт природног гаса и нафте био ?е у приватним рукама током деведесетих, док су производ?а и рафинира?е били део уговора о подели ризика изме?у владе и приватних инвеститора. Године 1999. рафинери?е су тако?е у потпуности приватизоване. У ма?у 2006. тадаш?и председник Ево Моралес поново ?е национализовао резерве, док ?е ?егова експлоатаци?а остала у приватним рукама.

Електрична енерги?а

До 1994. године у сектору електричне енерги?е доминирао ?е вертикално интегрисани ?авни комунални систем ЕНДЕ (Empresa Nacional de Electricidad). Године 1994. сектор електричне енерги?е ?е приватизован и раздво?ен ?е у производ?у, пренос и дистрибуци?у. Закон ?е имао за ци? да пове?а ефикасност у сектору, промовише конкуренци?у и подстакне инвестици?е.

Опскрбом доминира топлотна производ?а (60%), док хидроелектрана (40%) има ма?и удео у ?ено? производно? мешавини у поре?е?у с другим зем?ама ?ужне Америке (Латинска Америка и Кариби). Покривеност електричном енерги?ом у руралним подруч?има ?е са 30% ме?у на?нижим у Латинско? Америци и ?ено побо?ша?е представ?а главни изазов у буду?ности и захтева за?едничке напоре и ?авног и приватног сектора. Као и у другим зем?ама, електрични сектор Боливи?е састо?и се од националног ме?усобно повезаног система и система ван мреже (познатих као Аисладо).

Незапосленост и радна снага

Економски пад с кра?а 1990-их, за?едно с напорима приватизаци?е и штед?е на челу с председником Месом, резултирао ?е знача?ном незапосленош?у. Иако боливи?ска влада не води статистику о незапослености, спо?ни струч?аци проце?у?у да ?е незапосленост изме?у 8 и 10 процената становништва. Незапосленост радне снаге у Боливи?и од скоро 4 милиона ?е тако?е широко распростра?ена. Као резултат недостатка формалних могу?ности запош?ава?а, скоро 65 процената градске радне снаге самозапослено ?е у 2002. години.

Синдикати има?у снажну истори?у у Боливи?и, а многи радници у формалном сектору припада?у синдикатима. Ве?и синдикати, попут Боливи?ске федераци?е рада и Синдиката синдиката радника боливи?ског рудника, били су успешни у окуп?а?у радника на безбро? штра?кова и заустав?а?а рада. Ипак, услови рада за ве?ину боливи?ских радника су тешки.

Ови услови су ?ош критични?и што се тиче неформалног сектора. У ствари, Боливи?а ?е наведена у извешта?у америчког Министарства рада за 2014. о деч?ем раду и принудном раду ме?у 74 зем?е у ко?има су приме?ене такве праксе. Према Листи роба произведене деч?им радом или принудним радом об?ав?еним у оквиру овог извешта?а, Боливи?а се до данаш?ег дана прибегава овим праксама у по?опривредном сектору, као и у рударско? индустри?и. Америчко министарство ?е тако?е известило да ?е "Национални план боливи?ске владе за искоре?ива?е дечи?ег рада истекао 2010. године и ни?е ажуриран."

Спо?нотрговински односи

Извоз и увоз

Извоз ?е порастао за више од 30% у периоду од 2010. до 2011. на 9,1 мили?арди долара, углавном због пове?аних цена робе, а не пове?а?а обима. У 2011. години на?виши извозни производи Боливи?е били су: сирови и рафинирани уг?оводоници (44,9% од укупног извоза), минерали и метали (26,7%), произведене и полупроизводне робе (24,7%), те по?опривредни производи (3,7%). Трговина Боливи?е са суседним зем?ама расте, делом и због неколико регионалних преференци?алних трговинских споразума. На?бо?и трговински партнери Боливи?е у 2011. години у погледу извоза били су Бразил (33%), Аргентина (11%), С?еди?ене Државе (10%), ?апан (6%), Перу (5%), ?ужна Коре?а (5%), Белги?а (4%), Кине (3%) и Венецуеле (3%).

Боливи?ске тарифе су ниске; ме?утим, произво?ачи се жале да ?е програм сма?е?а пореза ко?и омогу?ава неким компани?ама да траже поврат пореза на увоз на капиталну опрему неефикасан, ?ер многим компани?ама боливи?ска влада сада дугу?е милионе долара, што може потра?ати годинама да се опораве.

Од 2010 до 2011. године, боливи?ски увоз ?е порастао за 41%, на укупно 7,6 мили?арди УСД. Боливи?а увози много индустри?ских залиха као што су резервни делови, хемикали?е, софтвер и други производни производи (31% укупног увоза), капитална роба (21%), гориво (13%) и производи широке потрош?е (10%). На?важни?и увозни производи у оквиру ових категори?а били су машине и механички уре?а?и (17% укупног увоза), хеми?ски производи (14%), горива и у?а (14%), возила (13%), минерали (8%) и храна (7%). Боливи?а тако?е увози знача?не количине челика, опреме и делова за електричне машине и пластике и пластичне производе.

Увоз роба и услуга у Боливи?и у 2010. години вредан ?е око 5,3 мили?арди УСД. Боливи?а ?е уживала проце?ени трговински суфицит у износу од 1,6 мили?арди УСД у 2010. години. По секторима, Боливи?а ?е увозила углавном интермеди?арну робу, а следе индустри?ске, капиталне и робе широке потрош?е. Воде?и извори боливи?ског увоза ук?учу?у Бразил, Аргентину, С?еди?ене Државе и Чиле.

Извоз роба и услуга у Боливи?и у 2010. износио ?е око 7 мили?арди УСД у поре?е?у са 1,9 мили?арди УСД 2003. године. Пове?ана производ?а уг?оводоника, посебно природног гаса, довела ?е до раста трговине Боливи?е 2010. године. Боливи?а ?е тако?е извозила знача?не количине нафте. Поред уг?оводоника, други знача?ни извоз обухватали су цинк, со?у, железну руду и кала?. Бразил ?е 2001. претекао С?еди?ене Државе као примарни извозни излаз Боливи?е. Шва?царска, Венецуела и Колумби?а су тако?е важни извозни партнери. Боливи?а ?е активно насто?ала да подстиче економске везе у ?ужно? Америци након што се дуго осла?ала на С?еди?ене Државе као свог примарног трговинског партнера.

Стране инвестици?е

Стране инвестици?е у Боливи?и кренуле су 1995. године приватизаци?ом. Пове?ана су улага?а у рударство и ва?е?е природног гаса, као и улага?а у банкарски сектор. Ме?утим, економски пад с кра?а 1990-их, за?едно са политичким немирима, узроковао ?е да се страни инвеститори ?ош ?едном повуку из Боливи?е. У 2000. години страни инвеститори су допринели 736 милиона америчких долара боливи?ско? економи?и. У 2002. години ова? укупни пад ?е пао на 676 милиона УСД.

Влада Боливи?е и да?е ?е у велико? мери овисна о страно? помо?и за финансира?е разво?них про?еката. На кра?у 2002. влада ?е дуговала 4,5 мили?арди УСД сво?им страним кредиторима, при чему ?е 1,6 мили?арди УСД остало за остале владе, а ве?и део дуга мултилатералним банкама за разво?. Ве?ина пла?а?а другим владама у више наврата ?е премештана од 1987. године кроз механизам Париског клуба. Спо?ни кредитори су били во?ни да то ураде ?ер ?е боливи?ска влада углавном постигла монетарне ци?еве ко?е су поставили програми Ме?ународног монетарног фонда од 1987. године, иако су економски проблеми послед?их година поткопали нормално добре резултате у Боливи?и. Уговори о репрограмира?у ко?е ?е одобрио Париски клуб омогу?или су по?единим зем?ама кредиторима да примене веома меке услове на репрограмирани дуг. Као резултат тога, неке зем?е су опростиле знатне количине билатералног дуга Боливи?е. Америчка влада постигла ?е споразум на састанку париског клуба у децембру 1995. ко?и ?е за 67% сма?ио посто?е?и дуг дуга Боливи?е. Боливи?ска влада настав?а да пла?а дугове према мултилатералним разво?ним банкама на време. Боливи?а ?е корисница програма изразито задужених сиромашних зема?а (ХИПЦ) и побо?шаних програма отпушта?а дуга ХИПЦ-а, што споразумом ограничава приступ Боливи?е новим пово?ним за?мовима. Боливи?а ?е била ?една од три зем?е западне хемисфере изабрана за подобност на Милени?ум рачуну изазова и учеству?е као посматрач у преговорима о споразуму о слободно? трговини. Боливи?а ужива у неким програмима финанси?ске помо?и ко?е води Светска банка.

Спо?аш?е везе

• (?език: енглески) Information about agriculture and industries in Bolivia.
• (?език: шпански) Banco Central de Bolivia Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (1. април 2022)
• (?език: шпански) Ministerio de Economía y Finanzas Públicas
• (?език: шпански) Instituto Nacional de Estadística