延安车站客运员手绘春运漫画 传授乘车“秘籍”

Вишенационална Држава Боливи?а Estado Plurinacional de Bolivia  (шпански) Buliwya Mamallaqta  (кечуа) Wuliwya Suyu  (а?марски) Tet? Volívia  (парагва?ски гварани)
Застава Грб
Крилатица: ?единство ?е снага (шп. La Unión es la Fuerza)
Химна: Национална химна Боливи?е (шп. Himno Nacional de Bolivia)
Главни град	Сукре, Ла Паз
На?ве?и град	Санта Круз де ла Си?ера
Службени ?език	шпански, кечуа, а?мара
Владавина
Облик државе	република
— Председник	Луис Арсе
— Потпредседник	Давид Чокеанка
Истори?а
Независност	од Шпани?е
— Проглашена:	6. август 1825.
— Призната:	21. ?ул 1847.
— Приступила У?еди?еним наци?ама:	14. новембар 1945.
— Тренутни устав:	7. фебруар 2009.
Географи?а
Површина	?
— укупно	1.098.581 km2?(27)
— вода (%)	1,29
Становништво	?
— 2012.	10.027.254?(85)
— густина	9,13 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2019
— укупно	$89.018 билиона?(88)
— по становнику	$7,790?(123)
ИХР (2019)	0.718?(7) — пораст
Валута	боливи?ски боливи?ано
— стоти део валуте	?BOB?
Остале информаци?е
Временска зона	UTC -4
Интернет домен	?.bo?
Позивни бро?	+591

百度 目前，国内部分手机软件下载平台已经制定了针对手机购买网游、音乐、视频等虚拟文化产品的“绿色护盾”。

Боливи?а (шп. Bolivia, кеч. Bulibya, а?м. Wuliwya), званично Вишенационална Држава Боливи?а (шп. Estado Plurinacional de Bolivia), ?е држава без излаза на море, ко?а се налази у западно-централном делу ?ужне Америке. Према северу и истоку се граничи са Бразилом, према ?угу са Парагва?ем и Аргентином, према ?угозападу са Чилеом и према западу са Перуом. Седиште владе и извршног главног града ?е Ла Паз, док ?е уставна престоница Сукре. На?ве?и град и главни индустри?ски центар ?е Санта Круз де ла Си?ера, ко?и се налази на тропским низи?ама, углавном равном региону истока зем?е.

Суверена држава Боливи?а ?е уставно унитарна држава, поде?ена на девет департмана. Географи?а ове зем?е варира од врхова Анда на западу, до источних низи?а, смештених у басену Амазона. ?една тре?ина зем?е ?е унутар планинског ланца Анда. Са 1.098.581 km2 површине, Боливи?а ?е пета по величини држава у ?ужно? Америци, после Бразила, Аргентине, Перуа и Колумби?е (и поред Парагва?а, ко?и ?е уз Боливи?у ?едина држава без излаза на море у Америци), 27. по величини у свету, на?ве?а зем?а без излаза на море на ?ужно? хемисфери и седма по величини зем?а на свету, после Казахстана, Монголи?е, Чада, Нигера, Мали?а и Етиопи?е.

Становништво зем?е, проце?ено на 12 милиона, ?е мултиетничко, ук?учу?у?и Американце, Местике, Европ?ане, Ази?ате и Африканце. Шпански ?е званични и преовла?у?у?и ?език, иако 36 аутохтоних ?езика тако?е има?у званични статус, од ко?их су на?чеш?е говорени ?езици гварани, а?мара и кечуа. Велики бро? различитих култура у Боливи?и ?е веома допринео разноврсности на по?има уметности, к?ижевности, музике, као и у кулинарству.

Пре доласка Европ?ана, област данаш?е Боливи?е била ?е део Царства Инка – на?ве?е државе преколумбовске Америке. Конкистадори су овладали овим подруч?ем у 16. веку. Током на?ве?ег дела колони?алне владавине Шпани?е, ова област ?е била позната као Гор?и Перу и била ?е под управом Вицекра?евства Перу, ком ?е припадао на?ве?и део шпанских колони?а у ?ужно? Америци, иако ?е ово подруч?е имало знача?ну аутономи?у у надлежности Кра?евске Ауди?енци?е Чаркас. Борба за независност ?е тра?ала од 1809. до 1825, након чега ?е успостав?ена република названа по Симону Боливару. Током 19. и раног 20. века, Боливи?а ?е изгубила контролу над неколико периферних територи?а од стране суседних зема?а. Боливи?а ?е остала релативно политички стабилна све до 1971, када ?е Хуго Банзер предводио државни удар ко?и ?е подржавала ЦИА. Ова? државни удар ?е соци?алистичку владу Хуана Хозеа Тореса заменио во?ном диктатуром на челу са Банзером. Банзеров режим се обрачунавао са левичарском и соци?алистичком опозици?ом и другим облицима неслага?а са ?еговом политиком, што ?е резултирало муче?ем и смр?у ?едног бро?а гра?ана Боливи?е. Банзер ?е збачен 1978. и касни?е се вратио као демократски изабрани председник Боливи?е од 1997. до 2001. Под председава?ем Ева Моралеса 2006–2019, зем?а ?е доживела знача?ан економски раст и политичку стабилност.

Боливи?а ?е зем?а у разво?у, са сред?им нивоом индекса хуманог разво?а, и стопом сиромаштва од 53%. Модерна Боливи?а ?е чартер чланица УН, ММФ, Покрета несврстаних, ОАД и многих других. Боливи?а ?е и да?е друга на?сиромашни?а зем?а у ?ужно? Америци, иако ?е сма?ила стопе сиромаштва и има на?брже расту?у економи?у у ?ужно? Америци. Боливи?ске главне економске активности ук?учу?у по?опривреду, шумарство, рибарство, рударство и производну робу као што су текстил, оде?а, рафинисани метали и рафинисана нафта. Боливи?а ?е веома богата минералима, ук?учу?у?и кала?, сребро, лити?ум и бакар. Као држава без излаза на море, 2010. године ?е склопила споразум са суседним Перуом, захва?у?у?и ко?ем ?е добила на кориш?е?е луку Ило на 99 година.

Порекло имена

Боливи?а ?е добила име по Симону Боливару, венецуеланском во?и у шпанско-америчким ратовима за независност. Лидеру Венецуеле, Антони?у Хосе де Сукреу, понудио ?е или да задржи Гор?и Перу (данаш?у Боливи?у) у оквиру новостворене Републике Перу, и да се у?едини са У?еди?еним провинци?ама Рио де ла Плате, или да прогласи независност од Вицекра?евства Перу ко?е ?е имало контролу над на?ве?им делом овог подруч?а. Сукре се определио за ствара?е нове зем?е, ко?у ?е у част Симона Боливара назвао по ?ему.

Новостворена држава се у почетку звала Република Боливар (шп. República de Bolívar). Неколико дана касни?е посланик Мануел Мартин Круз ?е предложио: ?Ако од Ромула Рим, онда од Боливара Боливи?a“ (шп. Si de Rómulo Roma, de Bolívar Bolivia). ?егов предлог ?е усво?ен 3. октобра 1825. године. Уставом из 2009. назив државе Република Боливи?а проме?ен ?е у Вишенационална Држава Боливи?а ради признава?а мултиетничности зем?е и унапре?е?а положа?а домородачких народа у новом уставу.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Боливи?е

Период пре колонизаци?е

Ти?аванако у доба на?ве?ег шире?а, око 950. године.

Народ А?мара ?е пре око две хи?аде година настанио на?ве?и део подруч?а данаш?е Боливи?е. Данаш?и А?маре себе сматра?у за потомке припадника веома напредне цивилизаци?е ко?а се налазила у Ти?аванаку, на западу Боливи?е. Главни град Ти?аванака настао ?е око 1.500 година пре нове ере.

Изме?у 600. и 800. године нове ере ова насеобина се развила у урбано средиште, чиме ?е постала важна регионална сила на ?ужним Андима. По првобитним проценама град се на врхунцу разво?а простирао на око 6,5 km2 и имао ?е изме?у 15 и 30 хи?ада становника. На основу сателитских снимака, начи?ених 1996, три на?важни?е долине Ти?аванакоа проце?ено ?е да ?е тамо у ?едном тренутку живело изме?у 285.000 и 1.482.000 ?уди.

Око 400. године нове ере, Ти?аванако се од локалне силе преобразио у п?ачкашку државу. Проширио ?е територи?у у ?унге и донео ?е сво?у културу и начин живота многобро?ним народима у Перуу, Боливи?и, и Чилеу. Ова цивилизаци?а ни?е имала иск?учиво насилан карактер. Приликом шире?а сво?е територи?е кориш?ена ?е политичка мудрост, стваране су колони?е, склапани су трговински споразуми (ко?и су друге цивилизаци?е учинили зависним).

Царство ?е настав?ало да се непрекидно шири. Вили?ам Х. Исбел наглашава да ?е ?Ти?аванако извршио велике промене изме?у 600. и 700. године ко?има ?е успостав?ен нови монументални стандард у градско? архитектури и знача?но пове?ан бро? становника“.

Ти?аванако ?е уместо уништава?а наставио да интегрише припаднике других култура. Археолози су запазили да ?е грнчари?а Ти?аванака била присутна и код цивилизаци?а ко?е су биле део овог царства. Ти?аванако ?е наставио да трговином изме?у градова унутар царства ?ош више учврш?у?е сво?у мо?.

Влада?у?а класа Ти?аванака стекла ?е мо? захва?у?у?и вишковима хране, прикуп?енима из рубних области царства, ко?е су контролисали и расподе?ивали целокупном становништву. Тако?е, ова класа ?уди ?е располагала стадима лама, ко?а су представ?ала мо?ан вид контроле, ?ер су ламе биле веома важне за пренос робa изме?у градова и провинци?е. Ова крда су тако?е представ?ала класне разлике изме?у обичних ?уди и елите. Контролом и манипулаци?ом вишкова хране, мо? влада?у?е класе расла ?е све до 950. године. У то доба долази до великих климатских промена, ко?е су довеле до знатног сма?е?а количине падавина у басену Титикаке, што ?е према процени археолога изазвало велику сушу.

Како су се количине падавина сма?ивале, велики бро? градова уда?ених од ?езера Титикака давао ?е све ма?е хране влада?у?о? класи. Са сма?е?ем вишкова хране, и самим тим извором ?ихове мо?и, власт елите почела ?е да опада. Главни град ?е постао ?едино место погодно за производ?у хране захва?у?у?и напредним по?опривредним техникама. Ти?аванако ?е нестао око 1000. године зато што ?е пресушио ?егов главни извор мо?и – производ?а хране. Вековима након тога област ?е била ненаста?ена. Изме?у 1438. и 1527, Царство Инка, током свог послед?ег великог шире?а, овладало ?е на?ве?им делом данаш?е западне Боливи?е. Инке нису дуго задржале власт над овом облаш?у, ?ер ?е нагло шире?е слабило царство.

Колони?ално раздоб?е

Експанзи?а Инка (1438–1533).

Шпанско осва?а?е Царства Инка почело ?е 1524. а углавном ?е довршено 1533. године. У оквиру Шпанске импери?е подруч?е данаш?е Боливи?е било ?е познато под именом ?Гор?и Перу“, и било ?е у склопу Вицекра?евства Перу. Локалну власт вршила ?е Кра?евска ауди?енци?а у Чаркасу, данаш?ем Сукреу. Године 1545. основан ?е рударски град Потоси, ко?и ?е привукао велики бро? ?уди у потрази за сребром, те ?е убрзо постао на?ве?и град на америчком тлу са више од 150.000 становника.

До кра?а 16. века боливи?ско сребро ?е постало веома важан извор прихода за Шпанску импери?у. Домороци су кориш?ени као робовска радна снага, на исти начин као што ?е то ра?ено у преколумбовско доба путем мита. Тупак Катари ?е предводио устанак домородаца ко?и ?е довео до опсаде Ла Паза у марту 1781, током ко?е ?е погинуло 20.000 ?уди. Након слаб?е?а утица?а шпанске круне, током Наполеонових ратова, долази до разво?а покрета против колони?алне власти.

Борба за независност

Борба за независност почела ?е 25. ма?а 1809. у Чикисаки, данаш?ем Сукреу, названа ?е револуци?ом у Чикисаки. Након ?е уследила ?е Револуци?а у Ла Пазу, током ко?е ?е Боливи?а прогласила независност. Обе револуци?е су биле краткотра?не и шпанске власти су лако савладале устанике. Ме?утим, наредне године се Борба за независност Латинске Америке распламсала широм континента. Током рата изме?у ро?алиста и патриота Боливи?у ?е више пута заузимала и ?една и друга страна. Као помо? патриотама Буенос А?рес ?е учествовао у три во?на похода, да би се на кра?у задржао на одбрани сво?е границе код Салте. Боливи?у ?е коначно ослободио од ро?алиста Антонио Хосе де Сукре, у во?ном походу са севера у ком му ?е помогао Симон Боливар. Након 16 година рата 6. августа 1825. проглашена ?е независна република.

Од стица?а независности, Боливи?а ?е изгубила више од половине сво?е територи?е од суседних зема?а. Дипломатским каналима 1909. године изгубила ?е слив реке Мадре де Диос и територи?у Пуруса у Амазони?и, да?у?и Перуу 250.000 km2. Изгубила ?е и државу Акре, у Акреском рату, важну ?ер ?е ова? регион био познат по производ?и гуме. Се?аци и боливи?ска во?ска су се кратко борили, али након неколико победа и суочава?а са изгледом тоталног рата против Бразила, били су прину?ени да потпишу Петрополиски споразум 1903. године, у ко?ем ?е Боливи?а изгубила ову богату територи?у. Популарни мит каже да ?е председник Боливи?е Мари?ано Мелгарехо (1864–1871) ме?ао зем?у за оно што ?е назвао ?величанственим белим ко?ем“, а Акре су потом преплавили Бразилци, што ?е на кра?у довело до сукоба и страха од рата са Бразилом.

Ратови са суседима

Грб Боливи?е из 1825. године.

Године 1836, Боливи?а ?е под во?ством маршала Андреса де Санта Круза, напала Перу и вратила на власт свргнутог председника генерала Луиса Хосе де Орбегоса. Перу и Боливи?а су тада основале Перуанско-боливи?ску Конфедераци?у на челу са Санта Крузом као врховним заштитником (шп. Supremo Protector). Након напетости изме?у конфедераци?е и Чилеа, Чиле ?е об?авио рат 28. децембра 1836. године. Аргентина, савезник Чилеа, об?авила ?е рат конфедераци?и 9. ма?а 1837. године. Перуанско-боливи?ске снаге оствариле су неколико великих победа током Рата конфедераци?а: поразиле су аргентинску експедици?у и прву чилеанску експедици?у у бици код Паукарпате близу Арекипа.

Након те битке 17. новембра 1837. потписан ?е споразум изме?у чилеанске и перуанске во?ске по ком ?е Чиле морао да се повуче са територи?е конфедераци?е, да врати зароб?ене бродове конфедераци?е, да нормализу?е привредне везе и да плати конфедераци?и бивши перуански дуг. Ме?утим, ?авност у Чилеу ?е била згрожена оваквим споразумом и приморала ?е владу да га одбаци. У другом походу чилеанске снаге су 20. ?ануара 1839. у бици код ?унга?а коначно поразиле снаге конфедераци?е. Након овог пораза, Санта Круз ?е поднео оставку и отишао ?е у егзил прво у Еквадор а затим у Париз, док ?е Перуанско-боливи?ска конфедераци?а расформирана.

Територи?ални губици Боливи?е.

Након обнове независности, перуански председник, генерал Агустин Гамара напао ?е Боливи?у. Перуанска арми?а ?е поражена 20. новембра 1841. у бици код Ингави?а када ?е погинуо и сам Гамара. После те битке боливи?ска арми?а, под во?ством генерала Хосеа Ба?иви?ана, прешла ?е у контранапад у ком ?е заузела перуанску луку Арика. Обе стране су 1842. потписале мировни споразум чиме ?е означен кра? рата.

Период политичке и привредне нестабилности половином 19. века ослабио ?е Боливи?у. Томе треба придодати и окупаци?у области богате природним ресурсима на ?угозападу Боливи?е, ук?учу?у?и и ?ену пацифичку обалу, ко?у ?е извршио Чиле током Пацифичког рата у раздоб?у од 1879. до 1883. године. Чиле ?е преузео власт над данаш?ом област Чукикамата, оближ?им по?има шалитре, и луком Антофагаста.

Тако ?е од стица?а независности Боливи?а изгубила више од половине сво?е територи?е. Тако?е ?е изгубила и област данаш?е савезне државе Бразила Акре у Акарском рату; важну због ?ених могу?ности за производ?у гуме. Се?аци и боливи?ска арми?а су се кратко борили али ?е Боливи?а после неколико победа, и наговешта?а да би могла да у?е у рат ширих размера са Бразилом, била приси?ена да 1903. потпише Споразум у Петрополису, по ком ?е изгубила ову област. Кра?ем 19. века пове?а?е цене сребра на светском тржишту омогу?ило ?е Боливи?и релативно благоста?е и политичку стабилност.

20. век

Почетком 20. века кала? ?е заменио сребро као на?важни?и извор богатства у Боливи?и. Власт у Боливи?и ?е током прве три децени?е 20. века спроводила либералну економску политику под покровите?ством привредне и друштвене елите.

Услови рада Инди?анаца, ко?и су чинили ве?ину становништва, су и да?е били жалосни. Средства за рад у рудницима била су примитивна док су на великим поседима Инди?анци били у практично феудалном положа?у. Нису имали могу?ности да се образу?у, привредно разви?а?у, и да одлучу?у у политици. Пораз Боливи?е у Рату за Чако (1932-35), у ком ?е изгубила велики део области Гран Чако око ко?е се спорила, представ?ао ?е прекретницу у разво?у ове зем?е.

Почетком четрдесетих година 20. века на политичку сцену Боливи?е ступио ?е Револуционарни националистички покрет (шп. Movimiento Nacionalista Revolucionario) (РНП), на?важни?а политичка организаци?а током 20. века у Боливи?и. Након што им ?е 1951. оспорена победа на председничким изборима РНП ?е наредне године предводио Боливи?ску националну револуци?у ко?а ?е на власт довела кандидата овог покрета, Виктора Паза Естенсора. Током првог Естенсоровог мандата дато ?е опште право гласа, извршена ?е потпуна аграрна реформа, промовисано ?е школова?е ?уди у сеоским подруч?има и извршена ?е национализаци?а на?ве?их рудника кала?а.

Уго Банзер Суарез, 65. и 79. председник Боливи?е

Године 1964. во?на хунта ?е свргнула са власти председника Естенсора, на почетку ?еговог тре?ег мандата. На изборима 1966. за председника ?е изабран Рене Бари?ентос Орту?о, ко?и ?е ту дужност обав?ао све до сво?е смрти 1969. године. Уплашена снаже?ем утица?а Народне скупштине и растом популарности председника Хуана Хосе Тореса, во?ска, РНП и ?ош неке политичке организаци?е поставиле су 1971. пуковника (касни?е генерала) Уга Банзера Суареза на место председника.

Банзер ?е од 1971. до 1974. владао уз подршку РНП-а. Након раскола у коалици?и заменио ?е цивилне чланове владе са припадницима во?ске и увео ?е диктатуру. Током ?егове владавине привреда ?е знатно о?ачала али су захтеви за ве?им политичким слободама ума?или подршку ко?у ?е имао у народу.

Избори одржани 1979. и 1981. били су неубед?иви и обележени кра?ом. Генерал Луис Гарси?а Меза Техада ?е 1980. спровео државни пуч ко?и ни?е имао подршку народа. Умирио ?е народ рекавши им да ?е на власти остати само годину дана али ?е на кра?у године у телевизи?ском обра?а?у поручио да оста?е на власти. Након во?не побуне 1981. Меза ?е свргнут са власти а током наредних 14 месеци сме?ене су три во?не владе. Нереди су присилили во?ску да сазове Конгрес, са члановима изабраним 1980, ко?и треба да изабере новог шефа државе. Октобра 1982. Ернан Силес Зуазо поново ?е постао председник, након што ?е ту дужност обав?ао од 1956. до 1960. године.

Географи?а

Сателитски снимак Боливи?е.

Положа?

Боливи?а ?е смештена у средиш?ем делу ?ужне Америке, изме?у 57°26' и 69°38' ЗГД и 9°38' и 22°53' ?ГШ. Заузима површину од 1.098.580 km2, што ?е сврстава на 28. место на свету. Обухвата простор од централних Анда, део Гран Чака и део амазонске прашуме. Географско средиште зем?е ?е тзв. Пуерто Естре?а на реци Рио Гранде, у провинци?и ?уфло де Чавез у департману Санта Круз.

Боливи?у карактерише разноврсност тла и климе. Тако?е, има и ?едну од на?разноврсни?их флора и фауна на свету, као и неколико екорегиона као што су: Алтиплано; тропске шуме, где спада и Амазонска прашума; суве долине; Чикитани?а, у ко?о? се налазе тропске саване. За све ове области карактеристична ?е велика разлика у надморско? висини, од 6542 метра на планини Невадо Сахама до 70 m дуж реке Парагва?. Упркос овим контрастима, Боливи?а нема излаз на море од Рата на Пацифику.

Геологи?а и ре?еф

Боливи?а се може поделити на три физичко – географске целине. Андска област на ?угозападу зем?е заузима 28% територи?е и протеже се на око 307.603 km2. Ова област ?е смештена на надморско? висини ве?о? од 3.000 m и налази се изме?у два планинска венца Анда: Западних Корди?ера и Средиш?их Корди?ера, на ко?има се налазе неки од на?виших врхова на америчком тлу, као што ?е Невадо Сахама (6.542 м) и И?имани (6.462 м). Тако?е, овде се налази и ?езеро Титикака, на?више пловно ?езеро на свету, и на?ве?е ?езеро у ?ужно? Америци, ко?е дели са Перуом.

Тако?е, у ово? области налази се и Алтиплано и Салар де У?уни, на?ве?е сланиште на свету и важан извор лити?ума. Подандска област, ко?а обухвата средиш?и и ?ужни део Боливи?е, налази се изме?у Андске висоравни и источних равница; простире се на 13% територи?е т?. на око 142.815 km2. Обухвата боливи?ске долине и подруч?е ?унгаса. Одлику?е се разви?еном по?опривредом и умереном климом. Област ?анос се налази на североистоку и обухвата 59% територи?е т?. око 648.163 km2. Налази се северно од Средиш?их Корди?ера; протеже се од поднож?а Анда до реке Парагва?. Ре?еф одлику?у равнице и мале висоравни, густе прашуме и велика разноврсност флоре и фауне. Надморска висина у ово? области не прелази 400 m.

Воде

У Боливи?и посто?е три слива, чи?е се воде одвод?ава?у у Атлантски или у Пацифички океан. Слив реке Амазон, назива се и Северни слив, обухвата око 724.000 km2 или 66% територи?е државе. Реке овог слива има?у велике меандре, формира?у?и на та? начин ?езера као што ?е Мури?о у Департману Пандо. Главна притока Амазона у Боливи?и ?е река Маморе, дугачка око 2.000 km, тече према северу све до уш?а са, другом на?важни?ом реком у Боливи?и, Бени?ем, дугачким 1.113 km. Река Бени, за?едно са Мадеиром, формира главну притоку Амазона. Остале ве?е реке ко?е припада?у овом сливу су Мадре де Диос, Ортон, Абуна, ?ата, и Гвапоре. На?важни?а ?езера у овом сливу су Рогагвадо, Рогагва, и Хара. Слив реке Рио де ла Плата, назива се и ?ужни слив, заузима површину од око 229.500 km2 или 21% територи?е Боливи?е. Реке овог слива су углавном знатно ма?е него оне ко?е припада?у Амазонском сливу. ?ему припада?у реке Парагва?, Пилкома?о, и Бермехо. На?важни?а ?езера су Убераба и Мандиоре, смештена у боливи?ским мочварама. Средиш?и слив ?е ендореично подруч?е. Обухвата површину од 145.081 km2 или 13% територи?е државе. На Андско? висоравни налази се велики бро? ?езера и река ко?е се не одлива?у ни у ?едан океан ?ер су у потпуности окружени Андима. На?ве?а река овог слива ?е Десагвадеро, дугачка 436 km. Она истиче из ?езера Титикака и тече према ?угоистоку до ?езера Попо. Ова? слив чине ?езера Титикака, Попо, Коипаса, река Десагвадеро и сланиште Салар де У?уни.

Клима

Лос ?унгас, Ла Паз.

У?уни.

Клима у Боливи?и се знатно разлику?е у зависности од екорегиона, у источним ?аносима ?е тропска док ?е на западним Андима поларна. Лета су на истоку зем?е топла са великом влажности, док су на западу тако?е топла али сува. Киша веома често утиче на температуру, влажност, ветрове, атмосферски притисак и испарава?е, што омогу?ава по?аву различитих типова климе. Приликом по?аве климатског феномена Ел Ни?о долази до великих промена времена. На западу су зиме веома хладне, око планинских венаца пада снег и ветар ?е изражени?и. Ван тропског подруч?а ?есен ?е сува.

• У ?аносима преовла?у?е тропска клима, ко?у карактерише велика влажност и просечна температура од 30 °C. Ветар ко?и дува из правца амазонске прашуме доноси велике количине падавина. У ма?у ?е, због сувих ветрова, мала количина падавина, и на?више ?е сунчаних дана. Ме?утим, ветрови ко?и дува?у са ?уга, познати као суразоси, могу да на неколико дана знача?но снизе температуру.
• На Андско? висоравни преовла?у?е пусти?ско-поларна клима, са ?аким и хладним ветровима. Просечна температура се кре?е од 15 до 20 °C. Током но?и, температура знача?но опада на нешто изнад 0 °C, док ?е током дана суво време а сунчева светлост ?е ?ака. Сваког месеца долази до смрзава?а тла а снежне падавине су учестале.
• У долинама и ?унгасима преовла?у?е умерена клима. Влажни североисточни ветрови дува?у ка планинама, доносе?и велику влажност и кишу. Температура на вишо? надморско? висини ?е знатно нижа. Снег се ?ав?а на надморско? висини ве?о? од 2000 m.
• У области Чако преовла?у?е суптропска степска клима. У ?ануару су велике количине падавина и велика ?е влажност ваздуха, док су у осталом делу године дани топли а но?и су хладне.

Административна подела

Главни чланак: Департмани Боливи?е

Боливи?а ?е поде?ена у девет департмана. Департмани су да?е деле у покра?ине, те општине и кантоне.

№	Застава	Грб	Департман	Главни град	Површина km2	Становништво 2008	Званични ?език
1			Бени	Тринидад	213.564	430.049	шпански, моше?о
2			Кочабамба	Кочабамба	55.631	1.786.040	шпански, кечуански
3			Ла Паз	Ла Паз	133.985	2.756.989	шпански, кечуански и а?марски
4			Оруро	Оруро	53.558	444.093	шпански
5			Пандо	Коби?а	63.827	75.335	шпански
6			Потоси	Потоси	118.218	780.392	шпански, кечуански
7			Санта Круз	Санта Круз	370.621	2,626.697	шпански, гварани
8			Тариха	Тариха	37.623	496.988	шпански
9			Чукисака	Сукре	51.524	631.062	шпански, кечуански
-			Вишенационална Држава Боливи?а	Сукре	1.098.581	10.027.254	шпански, кечуански и а?марски

Привреда

Главни чланак: Привреда Боливи?е

Боливи?а ?е тренутно у раздоб?у дугорочних привредних промена усмерених ка одржава?у стабилних цена и ствара?у услова за економски раст. На?ве?е промене односе се на приватизаци?у бро?них ?авних предузе?а и подстица?е предузетништва. Након победе Боливара Ева Моралеса на изборима процес распрода?е државне имовине ?е заустав?ен. Сада ?е у руке државе прешла електро-привреда железница и цео енергетски сектор нафте и гаса. Реформе се окре?у од либерализма и покушава се индустри?ализаци?а.

На?ве?и извозни ресурси су кала?, злато, накит и производи од дрвета. По?опривреда напреду?е уз примену модерних начина обраде тла, а на?више се извози со?а. На тре?ем месту ?е кориште?е рудних богатстава. Послед?их година почео ?е извоз великих количина природног гаса у Бразил.

Трговина са суседним државама ?е у порасту, иако САД оста?е на?ве?и трговински партнер.

Становништво

?уди у центру Ла Паза.

Према подацима боливи?ског Националног института за статистику (шп. Instituto Nacional de Estadística, скра?ено INE) Боливи?а ?е 2012. имала 10.027.254 становника.

Током послед?их педесет година становништво Боливи?е се утростручило; са стопом раста од 2,25% годиш?е. Раст становништва ?е у раздоб?има изме?у два пописа (од 1950. до 1976. и од 1976. до 1992.) био око 2,05%, од 1992. до 2001. био ?е 2,74%, док ?е у послед?ем ме?упописном раздоб?у био 1,71% годиш?е.

У урбаним подруч?има живи 62,43% становништва, док 37,57% живи у руралним областима. На?ве?и бро? ?уди, око 70%, живи у департманима Ла Паз, Санта Круз, и Кочабамба. Густина становништва ?е 9,13 по квадратном километру, с тим да се она доста разлику?е у зависности од департмана. У департману Пандо ?е 0,8 становника по квадратном километру, док ?е у департману Кочабамба 26,2 становника по квадратном километру.

На?ве?а концентраци?а становништва ?е у тзв. централно? осовини и у области ?анос. Боливи?а има младо становништво. Према попису из 2011, око 59% становништва било ?е старо изме?у 15 и 59 година, док ?е 39% било мла?е од 15 година. Скоро 60% становништва ?е мла?е од 25 година.

Генетика

Фестивал у Сукреу.

Према генетско? студи?и ура?ено? на Боливи?цима, просечне вредности инди?анског, европског и афричког порекла су 86%, 12,5% и 1,5%, код по?единаца из Ла Паза и 76,8%, 21,4% и 1,8% код по?единаца из Чукисаке.

Национална структура

Мачетерос.

Национални састав Боливи?е ?е шаролик. На основу резултата пописа из 2012. ме?у особама стари?им од 15 година, ко?е су се из?асниле као припадници неког домородачког народа, на?бро?ни?е су Кечуе са 1.281.116 припадника, следе А?маре са 1.191.352, па народи Чикитано са 87.885, Гварани са 58.990, и Моксе?о са 31.078 припадника. Попис ни?е посебно евидентирао местике и белце, ко?их за?едно, ме?у становништвом стари?им од 15 година, има 4.032.014, док Афроболиви?аца има 16.329.

Домородачки народи у Боливи?и могу се према месту боравка поделити на оне ко?и живе на Андима и на народе из источних равница (?аноса)

Народи на Андима

• А?маре наста?у?у углавном департмане Ла Паз, Оруро, и Потоси.
• Кечуе наста?у?у првенствено департмане Кочабамба и Чукисака, тако?е, живе и у планинским областима Потоси и Оруро

Народи у источним равницама

• на?бро?ни?и народи на овом подруч?у су Гварани и Мохос, ко?и наста?у?у претежно департмане Санта Круз, Бени, Тариха, и Пандо.

Местици живе широм Боливи?е, док белци живе углавном у великим градовима као што су Ла Паз, Санта Круз де ла Си?ера и Кочабамба али и у неким ма?им градовима као што ?е Тариха. У Департману Санта Круз се налази знатна колони?а (око 70.000 ?уди) немачких менонита.

Афроболиви?ци су потомци афричких робова ко?и су ту доведени током посто?а?а Шпанске импери?е. Они претежно наста?у?у Департман Ла Паз, у провинци?ама Северни и ?ужни ?унгас. Робовласништво ?е у Боливи?и укинуто 1831. године.

Од ази?ских народа на?бро?ни?и су потомци ?апанских, кинеских, коре?ских и либанских досе?еника.

Аутохтони народи

Аутохтони народи Боливи?е могу се поделити у две категори?е етничких група: Анде, ко?и се налазе у Андском Алтиплану и региону долине; и равничарске групе, ко?е насе?ава?у топле регионе централне и источне Боливи?е, ук?учу?у?и долине Департмана Кочабамба, области Амазонског басена у северном департману Ла Паз и низи?ске департмане Бени, Пандо, Санта Круз и Тари?а (ук?учу?у?и Реги?а Гран Чако на ?угоистоку зем?е). Велики бро? андских народа ?е тако?е мигрирао да формира?у Кечуа, А?мара и интеркултуралне за?еднице у низинама.

?език

Распростра?еност домородачких ?езика у Боливи?и.

Уставом Боливи?е дефинисано ?е 37 службених ?езика. Поред шпанског, ту спада?у ?езици домородачких народа Боливи?е, а то су: А?мара, Араона, Бауре, Бесиро, Венха?ек, Гвара?у, Гварани, Гварсуаве, Есе Еха, Замуко, Итонама, ?аминава, ?уки, ?уракаре, Кавине?о, Ка?убаба, Каничана, Кечуа, Леко, Маропа, Мачаху?аи-Калава?а, Мачинери, Мовима, Море, Мосетен, Мохе?о-Игнаси?ано, Мохе?о-Тринитарио, Пакавара, Пукина, Сириони, Такана, Тапи?ете, Торомона, Уручипа?а, Чакобо, Чиман.

Домородачки ?езици са на?ве?им бро?ем говорника су кечуа, а?мара, и гварани.

Религи?а

Боливи?а ?е секуларна држава у ко?о? ?е за?амчена слобода вероисповести. На основу пописа из 2001, ко?и ?е спровео Национални институт за статистику, 78% становника Боливи?е су римокатолици, 19% су протестанти, док 3% припада?у другим хриш?анским деноминаци?ама. Протестантизам и традиционална верова?а уро?еника убрзано доби?а?у све више следбеника. Око 2% становништва из?аш?ава се као агностици или атеисти.

Култура

Уметност

Боливи?ска уметност се показу?е кроз различите меди?е, ук?учу?у?и сликарство, скулптуру и грнчари?у. Разноликост зем?е и ?ених ?уди, као и шаренило свакодневног живота у Боливи?и чине с?а?на уметничка дела, од ко?их нека нису добила паж?у ко?у заслужу?у. ?едан од главних разлога за то би могао бити недостатак боливи?ских музе?а у прошлости. Ме?утим, у послед?е време у зем?и се отвара?у многе нове уметничке галери?е и музе?и, да?у?и боливи?ским уметницима више могу?ности да покажу сво? рад. Град Санта Круз ?е посебно познат по приказу боливи?ске уметничке културе, ук?учу?у?и сликарство, архитектуру и занатске производе. Колони?алним периодом доминирали су уметници као што ?е Ме?ор Перез де Олгин, док су боливи?ски уметници 20. века Гузман де Рохас, Артуро Борда, Мари?а Луиза Пачеко и Марина Ну?ез дел Прадо.

Архитектура

Боливи?а ?е дом ?единственог стила уметности и архитектуре познатог као Местицо барок, настао када ?е традиционална верска уметност ко?у су донели Шпанци комбинована са стиловима аутохтоног боливи?ског народа.

К?ижевност

Истори?а боливи?ске к?ижевности обележена ?е пре свега друштвеним и политичким контекстом и разним дога?а?има ко?и су обележили истори?у зем?е. ?ош у 19. веку модернистички песници су ово? младо? зем?и оставили богато насле?е. Ме?у именима за пам?е?е су Франц Тама?о, Грегорио Ре?нолдс и Рикардо Ха?мес Фре?ре.

У двадесетом веку писа?е ?е постало све више политичко; писци Оскар Серуто (Ог?ена бу?ица 1935.) и Августо Сеспедес (Бунар 1936.) прича?у о Чарко рату, а након смрти Че Геваре 1967, дела као што ?е Los Fundadores del Alba Рената Праде Оропезе, ко?а су била потпуно политички ори?ентисана, почео да се по?ав?у?е. Али са диктатурама 1970-их и 1980-их, субверзивни аутори су углавном били у?уткани, а сва к?ижевна продукци?а била ?е обуздана политичком мо?и. Од кра?а 1960-их, боливи?ско писа?е ?е више фикци?а него било шта друго.

Поред тога, од почетка 20. века, писци су се све више окретали аутохтоно? публици: ?едан од примера ?е La misk'isimi (на кечуа, ?слатке усне“), Адолфе Косте ду Релса. Али боливи?ска к?ижевност ?е заиста заслужила сво?а писма племства са ?оландом Бедрегал. Ова песники?а, романописац и ва?ар ?е тако?е написала извешта?е и произвела више од 16 к?ига, изме?у поези?е, романа, антологи?а, бро?не публикаци?е извешта?а за децу и друге митове и фолклор културе А?мара и Кечуа. Ме?ународно призната уз доделу неколико ме?ународних призна?а, добила ?е, на пример, титулу Даме Америке од Националног савета за женска права у Мексику, а од стране Друштва аргентинских писаца названа ?е ??оланда Америке“.

Музика

Изво?е?е музике за игре.

Ди?аблада, типичан плес из региона Оруро, Боливи?а, назван по маски и костиму ?авола ко?и носе плесачи.

?една од на?заним?иви?их ствари у Боливи?и ?е чиста распростра?еност шарене и радосне музике и плеса у зем?и. Локално позната као фолклорико, музичка традици?а Боливи?е одржава се у животу кроз бурне уличне параде ко?е се редовно одржава?у широм зем?е.

У суштини боливи?ски, Моренада ?е вероватно на?популарни?и и на?заразни?и фолклорни жанр. Прича о афричким робовима ко?и су доведени да раде у рудникима сребра у Потоси под командом Шпанаца. То ?е представ?ено у ?ихово? беспрекорно? оде?и, где мушкарци носе црне маске и рашчупане дуге браде, док звона око ?ихових чланака означава?у звецка?е робовских ланаца. Жене, с друге стране, носе провокативне мини?е и шарене блузе са дубоким изрезима - уобича?ена тема ме?у ве?ином жанрова боливи?ског плеса.

Капоралес, лако препознат?ив плес ?едан ?е од на?жеш?их и увек оми?ен код публике. То ?е релативно нов плес, ко?и потиче пре само 50 година из афро-боливи?ске за?еднице Лос ?унгас у посве?е?у Богородици од Сокавона. ?ихова инспираци?а дошла ?е од Ел Капорала, предрадника мешовите расе ко?и ?е надгледао робове Потоси?а. Мушкарци облаче светлуцава, разнобо?на комбинезона са послово?ском капом и бичем, док су жене оскудно обучене. Сматра се да ?е плес ?едан од на?тежих за савладава?е, ?ер захтева приличну вежбу пре сваког дога?а?а. Учесници мора?у да прате низ сложених корака пре него што скоче напред и ударе ногом у ваздух, што ?е атлетски подвиг ко?и се показу?е тешким у разре?еном ваздуху у боливи?ским регионима на великим надморским висинама.

Тобас плес датира из предколони?алних времена када су Инке владале огромним подруч?има континента. Легенда каже да су се упустили у полусушну реги?у Чако у источно? Боливи?и и налетели на племе домородаца познатих као Тобас. Инке су наводно били толико импресионирани Тоба музиком и плесом да су поштедели племе, поводе?и само на?бо?е музичаре и плесаче са собом назад у кра?евство да их користе као кра?евску забаву. Оде?у карактеришу мушке чудне, помало застрашу?у?е маске, док жене носе шарено пер?е.

Кинематографи?а

За више информаци?а погледа?те: Боливи?ска кинематографи?а

Боливи?ска кинематографи?а се састо?и од филмова и видео снимака направ?ених у држави Боливи?е или од стране боливи?ских филмских стваралаца у иностранству. Иако ?е филмска инфраструктура у зем?и премала да би се сматрала филмском индустри?ом, Боливи?а има богату филмску истори?у. Боливи?а константно производи дугометражне филмове од 1920-их, од ко?их су многи документарни или има?у документарни приступ сво?о? теми. Историчар филма Хосе Санчез приметио ?е да ?е доминантна тема многих боливи?ских филмова домородачке културе и политичка репреси?а у зем?и.

Фестивали и са?мови

Натита фестивал, слави се у новембру и познат ?е по томе што мештани украшава?у лоба?е сво?их предака цигаретама и цве?ем, у нади да ?е их они заштитити.

Од духовних и традиционалних, до див?их и запад?ачких, боливи?ски фестивали су ?единствени, шарени. Неки од познатих фестивала су Аласитас (?ануар), Оруро карневал (фебруар), Фестивал дел Гран Подер у Ла Пазу (ма?), Сан Хуан (?ун), Уркупи?а (август) и многи други. У Боливи?и се меша?у хриш?анска верова?а са домородачким традици?ама. Ови наизглед нечастиви синдикати резултира?у фантастичним прославама ко?е изгледа?у познато, али егзотично. Натита фестивал ?е сличан Дану мртвих у Мексику и дешава се у боливи?ским Андима. Мештани учеству?у у украшава?у лоба?а сво?их мртвих, веру?у?и да ?е их заштитити током године. Традици?а каже да натите штите породице ко?е их чува?у: помажу ?иховим пословима да напреду?у, брину о ку?ама од могу?их лопова, обезбе?у?у здрав?е сво?их власника, помажу у проналаже?у партнера и штите од злих духова.

Гастрономи?а

За више информаци?а погледа?те: Боливи?ска кухи?а

Боливи?ско ?ело Лава де чокло.

Боливи?ска кухи?а потиче од комбинаци?е шпанске кухи?е са аутохтоним састо?цима и традици?е А?мара, изме?у осталог, са касни?им утица?има Немаца, Итали?ана, Француза и Арапа због доласка имиграната из тих зема?а. Традиционални састо?ци многих ?ела боливи?ске кухи?е су кукуруз, кромпир, квино?а и пасу?. Ови састо?ци су комбиновани са бро?ним основним производима ко?е су донели Шпанци, попут пиринча, пшенице и меса, ук?учу?у?и говедину, сви?етину и пилетину.

Боливи?ска кухи?а се разлику?е по географским локаци?ама. У западно? Боливи?и у Алтиплану, због високе, хладне климе, користе се зачини, док се у низи?ама Боливи?е у амазонским регионима ?ела састо?е од производа ко?и обилу?у тим регионом: во?а, повр?а, рибе и ?уке.

Спорт

Као и у ве?ини ?ужноамеричких зема?а, фудбал ?е на?популарни?и спорт. Репрезентаци?а ?е фудбалска репрезентаци?а Боливи?е, позната под надимком "Зелени".

Рекетбол ?е други на?популарни?и спорт у Боливи?и по резултатима на Играма Одесур 2018 одржаним у Кочабамби. Боливи?а ?е осво?ила 18 меда?а на Панамеричким играма, а 15 ?е било са рекетбола, ук?учу?у?и ?ихове ?едине златне меда?е, осво?ене у мушко? екипно? дисциплини 2019. и 2023, плус злато у по?единачно? конкуренци?и за мушкарце 2023. од стране светског шампиона Конрада Москоса.

Кошарка ?е посебно популарна и утица?на у департману Потоси.

Литература

• Sánchez-H, José. (1999). The art and politics of Bolivian cinema. Lanham, Md.: Scarecrow Press. ISBN 0-8108-3625-4. OCLC 40589416. 
• McGurn Centellas, Katherine (2008). For Love of Land and Laboratory: Nation-building and Bioscience in Bolivia. Chicago. ISBN 9780549565697. 
• Fogel, Robert William; Engerman, Stanley L. (1995). Time on the Cross: The Economics of American Negro Slavery. W W Norton & Company Incorporated. стр. 33–34. ISBN 978-0-393-31218-8. 
• Osborne, Harold (1954). Bolivia: A Land Divided. London: Royal Institute of International Affairs. 
• Robins, Nicholas A.; Jones, Adam (2009). Genocides by the Oppressed: Subaltern Genocide in Theory and Practice. Indiana University Press. стр. 1—2. ISBN 978-0-253-22077-6. Приступ?ено 14. 7. 2013. 
• Kolata, Alan L. (1993). The Tiwanaku: Portrait of an Andean Civilization. Wiley. ISBN 978-1-55786-183-2. 
• Kolata, Alan L. (1996). Valley of the spirits: a journey into the lost realm of the Aymara. Wiley. ISBN 978-0-471-57507-8. 
• Fagan, Brian M. (2001). The seventy great mysteries of the ancient world: unlocking the secrets of past civilizations. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-51050-6.