撸管什么意思

За друге употребе, погледа?те Мемори?а (вишезначна одредница).

Raimondo Madrazo: Стара се?а?а

百度 中华网社区被称为全球最大的华语社区，被国际金融组织授与最具投资价值媒体奖牌，中华网汽车连续三年在同业独家获中国互联网品牌频道称号。

Пам?е?е или мемориса?е (мемори?а) ?есте процес свесних би?а у ко?ем нервни систем тра?но или привремено чува одре?ене податке. Пам?е?е може бити такво да би?е те податке може касни?е поново произвести (репродукци?а) или такво да се подаци не могу репродуковати него само препознати при поновном сусрету с ?има (рекогници?а).

Способност уче?а и мемориса?а има више еволутивних предности и омогу?ава ?единки да:

• препозна чланове сопствене групе и потенци?алне предаторе;
• препозна укусе хране ко?а ?е енергетски богата и укусе ко?и су повезани са отровним сво?ствима;
• научи распоред об?еката и лакше се ори?ентише и сналази у простору захва?у?у?и чему памти место на коме ?е извор хране или опасности и сл.;
• предвиди дога?а?е у непосредно? буду?ности на основу стеченог искуства и да им се благовремено прилагоди;
• избегава ситуаци?е ко?е су претходно повезане са прет?ом или непри?атностима итд.

У ширем смислу, пам?е?е се може односити на складиште?е података у биолошким и техничким системима (на пример: рачунарска мемори?а).

Процес пам?е?а може бити свестан и несвестан. Оно што пам?е?е чини могу?им ?е пластичност нервног система. Чак и неки организми далеко примитивни?и од човека могу да памте. Способност пам?е?а се код живих би?а по?авила еволуци?ом нервног система.

Посто?и више подела пам?е?а. По ?едно? од ?их, пам?е?е може бити сензорно, краткорочно (радно) и дугорочно. Сензорно пам?е?е тра?е од дела секунде до пар секунди, краткорочно до пар минута, а дугорочно може тра?ати годинама или цео живот.

Пам?е?е се ?ош може поделити на декларативно и процедурално. Пример декларативног пам?е?а ?е познава?е чи?еница. За ?ега ?е одговорна кора великог мозга (неокортекс). Процедурално пам?е?е подразумева вештине ко?е се обав?а?у аутоматски, без посебног интелектуалног труда: плива?е, вож?а бицикла, плес. Овим активностима управ?а?у субкортикалне структуре мозга.

Фазе пам?е?а

У на?ширем могу?ем смислу по?ам мемори?е обухвата наше целокупно зна?е као и механизме:

• кодира?а (усва?а?а),
• консолидаци?е,
• складиште?а и
• извлаче?а (призива?а) мемори?ских садржа?а.

Кодира?е подразумева процесе трансформаци?е улазне информаци?е у мемори?ску репрезентаци?у, односно ?ено бележе?е у облику мемори?ског кода. Консолидаци?а ?е процес постепеног учврш?ива?а зна?а и формира?а тра?ни?е репрезентаци?е у мозгу отпорне на омета?е (интерференце) од стране других информаци?а. Складиште?е информаци?а односи се на опстанак кодиране информаци?е током времена, док ?е извлаче?е информаци?а приступа?е мемори?ском трагу уз могу?ност демонстраци?е изведеног приступа.

Дакле, мемори?а обухвата како садржа? тако и процесе ко?и се изводе на ?еном садржа?у. Ипак, важно ?е уочити да ?е у српском ?езику садржа? на?чеш?е означен термином “мемори?а”, док су процеси означени термином “пам?е?е”.

Анатоми?а и физиологи?а пам?е?а

За разлику од активности попут говора, моторике или слуха, не посто?и посебан центар за пам?е?е у мозгу. Пам?е?е ?е резултат за?едничког делова?а више можданих реги?а.

Овде се постав?а пита?е шта би био основни механизам пам?е?а на нивоу неурона. Се?а?а су похра?ена у спо?евима нервних ?ели?а, такозваним синапсама. Ме?у 100 мили?арди ?ели?а ?удског мозга посто?и око 100 до 500 мили?арди синапси. Многе од ?их нису статичне, ве? могу да се по?ав?у?у и неста?у, и да ме?а?у ефикасност комуникаци?е изме?у суседних неурона. Ова особина се назива синаптичка пластичност. Доналд Хеб ?е био први научник ко?и ?е тврдио да синапсе могу да ме?а?у ?ачину везе ме?у неуронима. Ову теори?у ?е експериментално потврдио Ерик Кандел, за шта ?е награ?ен Нобеловом наградом за медицину 2000.

Посто?и више форми синаптичког пластицитета. Оне се разлику?у по правцу (?ача?е или слаб?е?е дуж правца), тра?а?у (краткорочни или дугорочни пластицитет), типу синапси (хомо или хетеро-синапсе) и по молекуларним механизмима делова?а.

Активаци?ом синаптичких веза долази до биохеми?ских промена, ко?е дугорочно могу да изазову структурне промене у повезаности неурона.

По?едине реги?е мозга се могу повезати са одре?еним типовима пам?е?а. То демонстрира?у случа?еви губитка пам?е?а у случа?у повреда. Рецимо, краткотра?но пам?е?е се реализу?е у префронталном кортексу. Дуготра?но пам?е?е за?еднички оствару?у кортекс и субкортексне реги?е мозга.

Декларативно пам?е?е

Декларативно пам?е?е се оствару?е у целом неокортексу, при чему се епизоде памте на?више у десно? фронтално? и темпорално? зони, док се значе?а памте у темпорално? зони.

Без обзира где ?е информаци?а похра?ена у мозгу, за ?ено репродукова?е ?е к?учан део мозга у и око хипокампуса. Медицински су забележени случа?еви у ко?има ?е паци?ентима са тешким случа?евима епилепси?е укла?ан хипокампус у ци?у лече?а. Иако би захват постигао сво?у сврху, ови паци?енти би доживели антероградну амнези?у, т. ?. се?али би се прошлости, али не би могли да запамте ништа ново.

Процедурално пам?е?е

У овладава?у рутинским процедурама учеству?у моторне и префронталне реги?е мозга, али су на?знача?ни?и центри у малом мозгу и базалним гангли?ама.

За емотивне успомене и за одмерава?е бесних реакци?а на?битни?у улогу игра амигдала.

Неке форме примитивног уче?а, попут услов?ава?а, могу?е ?е применити на животи?ама, чак и оним ма?е еволуционо напредним. Мали мозак ?е на?важни?и за ову врсту пам?е?а.

Болести

• Амнези?а
  • Ретроградна амнези?а
  • Антероградна амнези?а
  • Акутна амнези?а
• Алцха?мерова болест
• Блокада пам?е?а
• Деменци?а

Се?а?а и емоци?е

Процес у ?удском мозгу у коме искуство из прошлости изазива емоци?е се назива емоционална мемори?а. За проучава?е ових феномена углавном се користе опити на животи?ама. На?чеш?и су експерименти где се пацови услов?ава?у страхом од непри?атне стимулаци?е.

Ова истражива?а су доказала да се емотивно услов?ава?е у мозгу реализу?е преко два механизма: субкортикално, т. ?. подсвесно (од таламуса до амигдале) и кортикално, т. ?. свесно (од таламуса, преко кортекса до амигдале). Несвесни тип ?е бржи (нешто се мрда, бо?им се), али свесни тип има ?аче дугорочно де?ство (то ?е зми?а, може да ме у?еде, бо?е да се склоним).

Неуротрансмитер глутаминат омогу?ава емотивно услов?ава?е сво?им делова?ем на таламус.

Патолошка нервоза ?е ненормална активност у амигдали и хипокампусу. До ?е долази када се безопасни стимулуси из околине погрешно тумаче као опасност. ?едан од типичних примера овог пореме?а?а ?е посттрауматски стрес. Услед неког страшног дога?а?а у прошлости (стварног или измиш?еног), особа дожив?ава кошмарне снове, апати?у и панични страх од одре?ених ситуаци?а. Веома ?е вероватно да се оваква особа окрене злоупотреби алкохола или дрога.

Вежба?е пам?е?а

Некада се сматрало да ?е пам?е?е, као миши?е, могу?е вежбати. Сматрало се да ?е пам?е?е ?една од мо?и ?удског духа ко?а се може разви?ати ако се што више користи. Ме?утим, експериментално ?е доказано да во?ним пам?е?ем, т?. директним вежба?ем пам?е?а, нема никаквих побо?ша?а у могу?ности пам?е?а. Пам?е?е ?е могу?е побо?шати унапре?ива?ем саме технике пам?е?а (мнемотехнике) или унапре?ива?ем ста?а целокупног организма (у основи лежи обезбе?ива?е дово?но кисеоника за мозак, на пример вежба?ем и шет?ама, затим узима?ем више ма?их оброка дневно у ци?у спречава?а зачеп?е?а крвних судова, итд.) Светски рекорд у пам?е?у на?ве?ег бро?а бесмислених цифара у року од 5 минута ?е 396.

Види ?ош

• Заборав?а?е
• Култура пам?е?а
• Мнемозина - титанка из грчке митологи?е, оличе?е пам?е?а
• Миш?е?е
• Лоци метод

Литература

• Loftus, Elizabeth; Shiffrin, R.M. (1975). Leading Questions and the Eyewitness Report. Washington: Academic Press. doi:10.1016/S0079-7421(08)60422-3. 
• Atkinson, R.C.; Shiffrin, R.M. (1968). The psychology of learning and motivation. II. Oxford, England: Academic Press. стр. 89—195. ISBN 9780125433020. S2CID 22958289. doi:10.1016/S0079-7421(08)60422-3. 
• Baddely, A. (2007). Working memory, thought, and action. Oxford: Oxford University Press.
• Eysenck, M.W. (2012). Fundamentals of cognition. New York: Psychology Press.
• Foerde, K., Poldrack, R.A. (2009). Procedural learning in humans. In L.R. Squire (Ed.), The new encyclopedia of neuroscience, Vol. 7 (pp. 1083-1091). Oxford, UK: Academic Press.
• Graf P., Schacter D.L. (1985). ?Implicit and explicit memory for new associations in normal and amnesic subjects”. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. 11 (3): 501—518. PMID 3160813. doi:10.1037/0278-7393.11.3.501. 
• Schacter D.L., Addis D.R. (2007). ?The cognitive neuroscience of constructive memory: Remembering the past and imagining the future”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 362 (1481): 773—786. PMC 2429996?. PMID 17395575. doi:10.1098/rstb.2007.2087. 
• Squire L.R. (2009). ?Memory and brain systems: 1969–2009”. The Journal of Neuroscience. 29 (41): 12711—12716. PMC 2791502?. PMID 19828780. doi:10.1523/JNEUROSCI.3575-09.2009. 
• Szpunar K.K. (2010). ?Episodic future thought: An emerging concept”. Perspectives on Psychological Science. 5 (2): 142—162. PMID 26162121. S2CID 8674284. doi:10.1177/1745691610362350. 
• Tulving E., Schacter D.L. (1990). ?Priming and human memory systems”. Science. 247 (4940): 301—306. Bibcode:1990Sci...247..301T. PMID 2296719. S2CID 40894114. doi:10.1126/science.2296719. 
• Alberini C.M. (2005). ?Mechanisms of memory stabilization: are consolidation and reconsolidation similar or distinct processes?”. Trends in Neurosciences. 28 (1): 51—56. PMID 15626497. S2CID 18339636. doi:10.1016/j.tins.2004.11.001. 
• Asimov, Isaac (1979). Life and time. New York: Avon Books.
• Brockmeier Jens (2010). ?After the Archive: Remapping memory”. Culture & Psychology. 16 (1): 5—35. S2CID 145542078. doi:10.1177/1354067X09353212. 
• Byrne, J.H. (2007) Plasticity: new concepts, new challenges. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 77–82.
• Chapouthier, Georges, From the search for a molecular code of memory to the role of neurotransmitters: a historical perspective, Neural Plasticity, 2004, 11(3–4), 151–158
• Conrad C.D. (2010). ?A critical review of chronic stress effects on spatial learning and memory. Progress”. Neuro-Psychopharmacology & Biological Psychiatry. 34 (5): 742—755. PMID 19903505. S2CID 41414240. doi:10.1016/j.pnpbp.2009.11.003. 
• Costa-Mattioli, M; et al. (2007). ?eIF2α Phosphorylation Bidirectionally Regulates the Switch from Short- to Long-Term Synaptic Plasticity and Memory”. Cell. 129 (1): 195—206. PMC 4149214?. PMID 17418795. doi:10.1016/j.cell.2007.01.050. 
• Cowan, Nelson. 1995. Attention and Memory: An Integrated Frame Network. New York:Oxford university Press, pp. 167.
• Craik FI, Lockhart RS (1972). ?Levels of processing: A framework for memory research”. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior. 11 (6): 671—684. doi:10.1016/s0022-5371(72)80001-x. 
• Danziger, Kurt (2008). Marking the mind: A history of memory. Cambridge: Cambridge University Press. .
• Dudai Y (2006). ?Reconsolidation: the advantage of being refocused”. Current Opinion in Neurobiology. 16 (2): 174—178. PMID 16563730. S2CID 17549103. doi:10.1016/j.conb.2006.03.010. 
• Dudai, Y. (2007) Memory: It's all about representations. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 13–16.
• Eysenck MW, Eysenck MC (1980). ?Effects of processing depth, distinctiveness, and word frequency on retention”. British Journal of Psychology. 71 (2): 263—274. PMID 7378660. doi:10.1111/j.2044-8295.1980.tb01743.x. 
• Fivush, Robyn and Neisser, Ulric (1994). The remembering self: Construction and accuracy in the self-narrative. New York: Cambridge University Press. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Fransen E.; Alonso A.A.; Hasselmo M.E. (2002). ?simulations of the role of the muscarinic-activated calcium-sensitive non-specific cation current I(NCM) in entorhinal neuronal activity during delayed matching tasks”. Journal of Neuroscience. 22 (3): 1081—1097. PMC 6758499?. PMID 11826137. doi:10.1523/JNEUROSCI.22-03-01081.2002?. 
• Jensen O.; Lisman J.E. (2005). ?Hippocampal sequence-encoding driven by a cortical multi-item working memory buffer”. Trends in Neurosciences. 28 (2): 67—72. PMID 15667928. S2CID 11847067. doi:10.1016/j.tins.2004.12.001. 
• Hacking, I. (1996). Memory science, memory politics. In P. Antze & M. Lambek (Eds.), Tense past: Cultural essays in trauma and memory (pp. 67–87). New York & London: Routledge.
• LeDoux J.E. (2007) Consolidation: Challenging the traditional view. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 171–175.
• Mandler, G. (1967). "Organization and memory". In K.W. Spence & J.T. Spence (Eds.), The psychology of learning and motivation: Advances in research and theory. Vol. 1, pp. 328–372. New York: Academic Press.
• Mandler G (2011). ?From association to organization”. Current Directions in Psychological Science (Submitted manuscript). 20 (4): 232—235. S2CID 145553047. doi:10.1177/0963721411414656. 
• Middleton, David and Brown, Steven (2005). The social psychology of experience: Studies in remembering and forgetting. London: Sage. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Moscovitch, M. (2007) Memory: Why the engram is elusive? In: Roediger, H. L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S. M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 17–21.
• Nader K.; Schafe G.E.; LeDoux J.E. (2000b). ?The labile nature of consolidation theory”. Nature Reviews Neuroscience. 1 (3): 216—219. PMID 11257912. S2CID 5765968. doi:10.1038/35044580. 
• Olick, Jeffrey K., Vered Vinitzky-Seroussi, & Levy, Daniel (Eds.) The collective memory reader. Oxford University Press. 2010. 
• Palmere M.; Benton S.L.; Glover J.A.; Ronning R. (1983). ?Elaboration and the recall of main ideas in prose”. Journal of Educational Psychology. 75 (6): 898—907. doi:10.1037/0022-0663.75.6.898. 
• Ranganath C.; Blumenfeld R.S. (2005). ?Doubts about double dissociations between short- and long-term memory”. Trends in Cognitive Sciences. 9 (8): 374—380. PMID 16002324. S2CID 17203344. doi:10.1016/j.tics.2005.06.009. 
• Russell, Julia; Cardwell, Mike; Flanagan, Cara (2005). Angels on Psychology: Companion Volume. Cheltenham, U.K: Nelson Thornes. ISBN 978-0-7487-9463-8. 
• Sara S.J. (2000). ?Retrieval and reconsolidation: toward a neurobiology of remembering”. Learning and Memory. 7 (2): 73—84. PMID 10753974. doi:10.1101/lm.7.2.73?. 
• Schacter, Daniel L (2002). The seven sins of memory: How the mind forgets and remembers. Boston: Houghton Mifflin. .
• Schwabe L.; Wolf O.T. (2010). ?Learning under stress impairs memory formation”. Neurobiology of Learning and Memory. 93 (2): 183—188. PMID 19796703. S2CID 38765943. doi:10.1016/j.nlm.2009.09.009. 
• Schwabe L.; Wolf O.T. (2009). ?The context counts: Congruent learning and testing environments prevent memory retrieval impairment following stress”. Affective & Behavioral Neuroscience. 9 (3): 229—236. PMID 19679758. doi:10.3758/CABN.9.3.229?. 
• Schwabe L.; Bohringer A.; Wolf O.T. (2009). ?Stress disrupts context-dependent memory”. Learning and Memory. 16 (2): 110—113. PMID 19181616. doi:10.1101/lm.1257509?. 
• Semon, R (1904). Die Mneme. Leipzig: Wilhelm Engelmann. .
• Suzuki, W.A. (2007). "Working memory: Signals in the brain". In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 147–150.
• Tyler SW, Hertel PT, McCallum MC, Ellis HC (1979). ?Cognitive effort and memory”. Journal of Experimental Psychology: Human Learning & Memory. 5 (6): 607—617. doi:10.1037/0278-7393.5.6.607. 
• Eichenbaum Howard (2025-08-07). ?PDF”. Scholarpedia. 3 (3): 1747. Bibcode:2008SchpJ...3.1747E. doi:10.4249/scholarpedia.1747?. 

Спо?аш?е везе

• Чланак Станфордске енциклопеди?е о пам?е?у
• Медицинске информаци?е о пам?е?у
• Увод у теори?у пам?е?а