贵阳警方打掉一“零首付贷款购车”诈骗团伙

百度 有维修人员表示，客机机头受这样大的损伤，但没有造成灾祸，可算是不幸中的大幸。

Колективна интелигенци?а, интелигенци?а ро?а/стада или групна интелигенци?а уопштено се може дефинисати као способност групе за проналаже?ем више и тако?е бо?их реше?а за решава?е проблема, него ?егови по?едини чланови.

Пове?ана способност решава?а колективног проблема налази се у раскрсници науке као што су рачунарске науке, социологи?а и економи?а. Понекад се односи и на колективну рачунарску интелигенци?у.

Треба напоменути да у овом тренутку не посто?и консензус о тачно? дефиници?и колективне интелигенци?е и често се преклапа с концептом "data mining".

Колективна интелигенци?а покушава прона?и одговоре и на следе?а пита?а као што су на пример:

• Како користити информационе технологи?е како би се постигло пове?а?е капацитета за решава?е проблема у групи?
• Ко?и фактори игра?у улогу при настанку феномена колективне интелигенци?е?
• Ко?и од ових има?у позитивну улогу?
• Ко?и од ових има?у негативну улогу?
• Како, и уколико ?е могу?е, квантификовати колективну интелигенци?у?

Феномен или опште правилности колективне интелигенци?е могу се прона?и код широког низа живих би?а у различитим саставима, као што су мрави или пчела у кошници, ?ата птица, животи?ских крда, размножава?е бактери?а, те у ?атима риба.

Са ста?алишта информационих наука, на колективну интелигенци?у се може гледати и као на облик повезива?а ко?и нам ?е омогу?ио, на пример, разво? Интернета.

Колективна интелигенци?а се об?аш?ава и у насто?а?у ?уди за поделом свог зна?а и информаци?а.

Савремене демократске културе га?е необично велико повере?е у експерте и скептичне су према масама. Оне су синоним за ирационалност и лудило. Могу ли масе да мисле?

Интелигенци?а ро?а

Премда ?е истина да групе често доносе лоше одлуке, посто?е и супротни примери. Ствари, по овом пита?у, нешто другачи?е сто?е са соци?алним инсектима. Тако, рецимо, 200.000 мрава во?ника у ста?у ?е да организу?е препад у пречнику од 15 метара и да се за само ?едан дан рашири на област површине и до 1500 м2. Други, ?ош спектакуларни?и пример су брежу?ци пречника 30 метара и висине шест метара ко?е граде афрички термити. Ови биолошки небодери резултат су колективног труда неколико милиона си?ушних (1-2 милиметара дугих) и потпуно слепих индивидуа. Од величине ових брежу?ака ?ош ?е спектакуларни?а ?ихова унутраш?а структура, а ?една од на?сложени?их икада изгра?ених у животи?ском царству дело ?е врсте. Дуж спо?ашности ?иховог гнезда, посто?и читав сплет микроструктура ко?е омогу?ава?у вентилаци?у и размену гасова са спо?аш?им окруже?ем. Унутар гнезда, на?чеш?е високог 20-40 центиметара, налази се читав низ ода?а ме?усобно повезаних спиралним рампама ко?е наста?у услед уви?а?а и стапа?а узастопних спратова. На сваком спрату посто?и по неколико степеница, а неке се пружа?у кроз читаво гнездо. Чак су и на?уда?ени?е ода?е повезане овим пречицама.

Дух кошнице

Структура кошнице

Понаша?е соци?алних инсеката вечити ?е предмет фасцинаци?е природ?ака и свакако ?една од на?ве?их научних загонетки. Вековима се сматрало, а тако многи мисле и данас, да за?едницом соци?алних инсеката управ?а некакав виртуелни мистериозни ентитет, способан да координира активностима осталих ?единки. Чак и неки савремени писци научне фантастике, као што ?е Ма?кл Кра?тен, изнова ожив?ава?у више од ?едног века стару иде?у мистериозног духа кошнице, ко?а се први пут споми?е у к?изи Живот пчела, славног белги?ског к?ижевника и нобеловца Мориса Метерлинка. Кра?тен у сво?о? новели Жртва пише о ро?у вештачких наноробота, налик ро?у инсеката, предво?ених неком врстом ?колективног ума“, ко?и им омогу?ава да доносе сложене одлуке, па чак и да антиципира?у буду?е дога?а?е.

Дуго се сматрало да ?е матица, пре свих, та? супервизор ко?и сакуп?а информаци?е, надгледа дога?а?е у за?едници и управ?а пословима радилица, изда?у?и им одговара?у?а ?наре?е?а“. Ме?утим, данас знамо да нема никаквог ?духа кошнице“ и да реалност ипак ни?е толико триви?ална, али и ништа ма?е интересантна. Недавна откри?а показала су да ?е овакво становиште, да се неком за?едницом управ?а хи?ерархи?ски и централизовано, у ствари потпуно погрешно. Наиме, ни?едан соци?ални инсект ни?е сам по себи ни приближно способан да има глобални увид, нити да централизу?е информаци?е о ста?у читаве за?еднице, а камоли да контролише како радилице обав?а?у послове. Нема ничега налик надзорнику или управ?ачу, ве? за?едница пре подсе?а на децентрализовани систем сачи?ен од аутономних ?единица, чи?е се понаша?е може описати само на основу ?едноставне релаци?е стимулус–надража?.

Генерално, сваки по?единачни соци?ални инсект опрем?ен ?е релативно сиромашним репертоаром понаша?а. Када су, рецимо, мрави у пита?у, свака ?единка може у просеку да испо?и око 20 различитих елементарних облика понаша?а према Едварду Вилсону, а организованост ко?а емергира по?ав?у?е се, изра?а, на нивоу за?еднице почива на интеракци?ама ме?у ?единкама ко?е испо?ава?у сасвим ?едноставне облике понаша?а. Штавише, виде?емо да неком по?единачном соци?алном инсекту ни?е ни неопходна било каква индивидуална представа, нити било каква когнитивна мапа, упутство или експлицитно зна?е о глобалном ста?у ствари у за?едници, а да су к?учни по?мови ко?и опису?у понаша?е за?едница соци?алних инсеката децентрализаци?а, стигмерги?а и самоорганизаци?а.

Децентрализаци?а

?едан од на?заним?иви?их примера колективне интелигенци?е представ?а групно одлучива?е пчели?ег ро?а о новом станишту. Том приликом, око пет одсто пчела радилица одлази у изви?а?е, вра?а?у?и се са оби?ем информаци?а о потенци?алним кандидатима за нови дом. Након вишечасовног, а понекад и вишедневног ?прегласава?а“ пра?еног плесовима пчела, ро? доноси одлуку да се упути ка новом дому. Процес одлучива?а у пчели?им ро?евима широко ?е распршен на ансамбл релативно малих ?единица за процесуира?е информаци?а, од ко?их свака поседу?е мини?атуран део укупне количине информаци?а употреб?ених приликом доноше?а коначне одлуке. Срж овог демократског процеса представ?а надмета?е разних коалици?а извидница окуп?ених око различитих локаци?а ко?е се труде да привуку неопреде?ене извиднице за сво?у локаци?у. Чланице сваке коалици?е обавештава?у новопридошле чланове изводе?и ?иха?у?е плесове различитог интензитета, сходно квалитету локаци?е. Што ?е локаци?а бо?а, ?ачи ?е ?иха?у?и плес и ве?а бу?ица придошлица. Оно што ?е овде веома важно ?есте да када се неопреде?ена извидница одлучи за нову локаци?у, она не подражава слепо пчелу чи?и ?е плес следила. Уместо тога, лично испиту?е оглашену локаци?у, и тек ако се увери да ?е вредна, она изводи плес ?о? у прилог и тиме придоби?а ?ош више пчела. Путем оваквог независног одлучива?а извиднице избегава?у шире?е грешака у проце?ива?у локаци?а. Само за сасвим добру локаци?у плесачице ?е приву?и ?ош више пчела, тако да ?е се снажно уве?ати подршка то? опци?и. Последица ове умрежености ?есте да извиднице избегава?у масовну помаму за на?лоши?е опци?е. Коначно, када се буде формирао кворум око ?едне локаци?е, читав ро? ?е се упутити ка новом станишту.

Стигмерги?а

Прво озби?ни?е теори?ско об?аш?е?е активности соци?алних инсеката пружио ?е пре пола века француски биолог П?ер Пол Грасе, ко?и ?е увео термин стигмерги?а како би об?аснио фасцинантне градите?ске способности термита, односно одговорио на пита?е, како милиони потпуно слепих си?ушних радилица термита успева?у да изграде гнездо импресивних димензи?а – сво?еврсни биолошки небодер пречника 30 метара и висине шест метара. Грасе ?е показао да координаци?а и регулаци?а активности током изград?е не зависи толико од сазна?них способности самих радилица, ве? да ?е превасходно повезана са структуром ?иховог гнезда ко?е се налази у процесу изград?е. Другим речима, надража?и из непосредног окруже?а ?едног термита одре?у?у ?егове индивидуалне активности. Тако, рецимо, када радилица обави одре?ену рад?у, ме?а се и конфигураци?а гра?евине ко?а ?е покренула ?ену активност. Нова изме?ена конфигураци?а гра?евине детерминиса?е да?е поступа?е те исте или било ко?е друге радилице из за?еднице и тако да?е. Ова? процес води?е готово перфектно? координаци?и колективног рада, а на нас ?е оставити снажан утисак да за?едница прати прецизно дефинисан план.

Самоорганизаци?а

Познато ?е да мрави ме?усобно комуницира?у помо?у хеми?ских супстанци ко?е се назива?у феромони и, када неки мрав прона?е локаци?у богату храном, брзо се вра?а у гнездо остав?а?у?и за собом феромонски траг, односно путоказ осталим радилицама из гнезда према извору хране. Следе?и мрав ко?и ?е испратио траг свог претходника остави?е, тако?е, дуж пута ко?и ?е прешао, сво? сопствени феромонски траг чиме ?е по?ачано означити пута?у према храни. Формира?е трага резултат ?е следе?е повратне спреге: што више мрава користи траг, он поста?е ?ош привлачни?и осталим мравима. Наравно, феромонски траг може да нестане након извесног времена, ако не буде више мрава ко?и ?е остав?ати феромоне, због тога што ?е извор хране исцрп?ен до кра?а. Уда?еност гнезда од извора хране веома ?е битна у овом контексту. Када ?е за?едница мрава суочена са кра?ом и дужом пута?ом до извора хране, а суочена ?е у ствари са безбро? могу?их пута?а, после извесног времена, а уз помо? трагова ко?е су оставили претходници, одлучи?е се за на?кра?у пута?у. У почетку, мрави ?е, да би дошли до хране, користити обе пута?е. Прва два мрава крену?е, ?едан дужим, а други кра?им путем. Она? ко?и ?е кренуо кра?им путем први ?е се вратити у гнездо, а ?еговим путем, прате?и феромонски траг, одлази други мрав. Нешто касни?е, први мрав ко?и се кретао дужом пута?ом врати?е се у гнездо, а ?еговим путем крену?е следе?и мрав и тако да?е. Због тога што ?е кра?и и што ?е потребно ма?е времена за ?егов прелазак, кра?и пут ?е убрзо постати много привлачни?и мравима ?ер ?е туда прошао ве?и бро? мрава ко?и ?е оставио ве?у количину феромона, што ?е само ?ош више приву?и остале мраве да се упуте за ?иховим феромонским трагом.

Ро?еви и мозгови

На?бо?и део целе приче ?е што неки савремени неуробиолози, као што ?е Томас Сили, сматра?у да ?е понаша?е пчели?их ро?ева изузетно подсе?а на оно што се одиграва у мозговима примата. У сво?о? недавно об?ав?ено? к?изи Пчели?а демократи?а, новине Универзитета Принстон, истиче да би некоме овакво поре?е?е можда могло да делу?е бизарно пошто су ро?еви и мозгови кра??е различити биолошки системи чи?е се под?единице – пчеле и неурони – ди?аметрално разлику?у. ?Ме?утим, ако ро? пчела посматрамо као 1,5 килограм пчела ко?е одлучу?у, а мозак као масу неурона, тако?е тешку 1,5 килограм, ко?а тако?е одлучу?е, онда испада да су ови природни системи у ствари изузетно слични пошто су и ?едан и други обликовани кроз процес природне селекци?е као сазна?не ?единице способне да прихвате и процесуира?у информаци?е са ци?ем доноше?а одлуке.“ Штавише, према Томасу Сили?у, и ро?еви и мозгови су демократски системи одлучива?а лишени централне фигуре лидера у одлучива?у ко?а поседу?е синоптичко зна?е и изузетну интелигенци?у и ко?а усмерава све остале у на?бо?ем правцу делова?а. Уместо тога, и у мозговима и у ро?евима, процес одлучива?а ?е широко распршен на ансамбл релативно малих ?единица за процесуира?е информаци?а, од ко?их свака поседу?е мини?атуран део укупне количине информаци?а употреб?ених приликом доноше?а коначне одлуке. Тешко ?е отети се утиску. Зак?учак аутор Пчели?е демократи?е, да ?е природна селекци?а организовала пчели?е ро?еве и мозгове примата на интригантно сличне начине како би изградила првокласне групе за доноше?е одлука сачи?ене од скупа слабо информисаних и сазна?но ограничених ?единица.

Мудрост гомиле

Савремене демократске културе га?е необично велико повере?е у експерте и скептичне су према масама. За многе социологе, психологе, филозофе и економисте, масе су синоним за ирационалност и лудило. У томе су надалеко познати говори Ничеа. Лудило изузетак када су у пита?у по?единци, али да по правилу карактерише групе. У томе су далеко познате тврд?е чувеног историчара Карла?ла. Како не веру?е у колективну мудрост састав?ену од глупости по?единаца. Француски социолог Гистав ле Бон, аутор неких од на?познати?их социолошких расправа о масама, сматрао ?е да се оне никада не понаша?у рационално и да ?е у ?има акумулирана глупост, а не мудрост. За парламенте ?е говорио да доносе одлуке од општег интереса ко?е нису ништа бо?е него да их ?е донела било ко?а насумице сакуп?ена група имбецила. Хенри Де?вид Торо ?е тако?е га?ио сум?у у мудрост гомиле тврде?и да масе никада не?е дости?и стандард сво?их на?бо?их припадника, ве? да ?е пре деградирати себе до нивоа оних на?горих. Сличан став изнео ?е пре скоро два и по милени?ума и Платон у свом чувеном ди?алогу Држава, када ?е на листи облика владавине демократи?у рангирао на претпослед?е место, иза аристократи?е, тимократи?е и олигархи?е. По ?еговом миш?е?у, од демократи?е ?е ?едино гора тирани?а.

Види ?ош

• Социологи?а

Литература

• др Ненад Фануко, ?Социологи?а: У?беник за гимнази?е“

Спо?аш?е везе

• Социологи?а: часопис за социологи?у, соци?алну психологи?у и соци?алну антропологи?у
• Социологи?а више ни?е опасна наука: разговор са Тодором Ку?и?ем