鱼能吃什么
?онска школа предсократске филозофи?е односи се на старогрчке филозофе, или школу миш?е?а, у ?они?и у 6. веку пре нове ере, прву у западно? традици?и[1].
?онска школа ?е ук?учивала мислиоце као што су Талес, Анаксимандар, Анаксимен, Хераклит, Анаксагора и Архела?. Ова класификаци?а се може пратити до доксографа Сотиона. Доксограф Диоген Лаерти?е дели предсократовску филозофи?у на ?онску и итали?анску школу[2]. Колективни афинитет ?онаца први ?е признао Аристотел ко?и их ?е назвао физиологима (φυσιολογοι)[3], или природним филозофима. Понекад се назива?у космолозима, ?ер су проучавали звезде и математику, давали космогони?е и углавном су били физикалисти ко?и су покушавали да об?асне природу матери?е.
Прва три филозофа (Талес, Анаксимандар и Анаксимен) били су са средиштем у трговачком граду Милету на реци Меандер и за?еднички се назива?у Милеси?ска школа[4]. Покушали су да об?асне природу проналаже?ем ?еног фундаменталног елемента названог архе. Учили су да иако матери?а може да се ме?а из ?едног облика у други, сва матери?а има нешто за?едничко што се не ме?а. Аристотел их ?е тако окарактерисао као матери?алне монисте. Тако?е су веровали да живот прожима све у космосу, односно били су хилозоисти[5]. Милежани се нису слагали око тога шта све ствари има?у за?едничко, и изгледало ?е да нису експериментисали да би открили, ве? су користили апстрактно резонова?е, а не религи?у или митологи?у да би дошли до сво?их позици?а, и стога су заслужни као први филозофи.
Талес
[уреди | уреди извор]Талес (грчки: Θαλη?, Тхалес) из Милета (око 624. – око 546. п. н. е.) сматра се на?рани?им западним филозофом. Пре ?ега, Грци су настанак и природу света об?аш?авали кроз митове о антропоморфним боговима и херо?има. По?аве попут му?а и зем?отреса приписивале су се поступцима богова. Насупрот томе, Талес ?е покушао да прона?е натуралистичка об?аш?е?а света без позива?а на натприродно. Он ?е об?аснио зем?отресе тако што ?е замиш?ао да Зем?а лебди на води и да се зем?отреси дешава?у када таласи ?у?а?у Зем?у. На?познати?е Талесово верова?е била ?е ?егова космолошка доктрина, ко?а ?е сматрала да ?е свет настао из воде.
Аристотел ?е у Метафизици писао: ?Талес, оснивач ове школе филозофи?е [?онске школе], каже да ?е тра?ни ентитет вода (због чега ?е и предлагао да зем?а лебди на води). Вероватно ?е ову претпоставку извео из тога што ?е видео да ?е храна свега влажна, и да ?е од тога сама топлота генерисана и да се ствара сама топлота. Он ?е, дакле, извео сво?у претпоставку из тога, а тако?е и из чи?енице да семе свега има влажну природу, док ?е вода први принцип природе влажних ствари.“[6]
Анаксимандар
[уреди | уреди извор]Анаксимандар (грчки: Αναξιμανδρο?, Анаксимандрос) (око 610. – око 546. п. н. е.) написао ?е космолошко дело, од ко?ег ?е мало остало. Из неколико сачуваних фрагмената сазна?емо да ?е он веровао да ?е почетак или први принцип (архе, реч ко?а се први пут налази у Анаксимандровим списима, а ко?у ?е он вероватно измислио) бескра?на, неограничена маса (апеирон), подложна ни старости ни пропада?у, ко?а непрестано да?е свеже матери?але из ко?их ?е изведено све што можемо да видимо.
Анаксимен
[уреди | уреди извор]Анаксимен из Милета (грчки: Αναξιμενη? ο Μιλησιο?; око 585. – око 528. п. н. е.), као и други у ?егово? школи миш?е?а, практиковао ?е матери?ални монизам и веровао да ?е ваздух архе.
Хераклит
[уреди | уреди извор]Хераклит (грчки: Ηρακλειτο?, Хераклеитос) из Ефеса (око 535 – око 475. п. н. е.) се ни?е слагао са Талесом, Анаксимандром и Питагором о природи кра??е супстанце, уместо тога тврдио ?е да ?е све више од грчког или класичног елемента зем?е, воде, ваздуха. То ?е довело до увере?а да ?е промена стварна, а стабилност илузорна. За Хераклита ?Све тече, ништа не миру?е“. Познат ?е по томе што ?е рекао: ?Нико не може двапут пре?и исту реку, ?ер ни човек ни река нису исти“.
Анаксагора
[уреди | уреди извор]Анаксагора (грчки: Αναξαγορα?) из Клазомена (око 510. – око 428. п. н. е.) ?е сматрао матери?алну супстанцу као бесконачно мноштво непролазних примарних елемената, упу?у?у?и сво наста?а?е и неста?а?е на меша?е и раздва?а?е. Сва супстанца ?е уре?ена од стране силе ко?а наре?у?е, космичког ума (ноус).
Архела?
[уреди | уреди извор]Архела? (грч. Αρχελαο?, Архелаос) ?е био грчки филозоф из 5. века пре нове ере, ро?ен вероватно у Атини. Био ?е Анаксагорин ученик, а ?он са Хиоса (Диоген Лаерти?е, 2. 23) каже да ?е био Сократов учите?. Неки тврде да ?е ово вероватно само покуша? повезива?а Сократа са ?онском школом; други (нпр. Гомперз, грчки мислиоци) подржава?у та? став. Слично миш?е?е посто?и и у вези са тврд?ом да ?е Архела? формулисао одре?ене етичке доктрине. Генерално, следио ?е Анаксагору, али се у сво?о? космологи?и вратио рани?им ?о?анима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Latin American Politics and Government. By Austin F. Macdonald. (New York: Thomas Y. Crowell Co. 1954. 2nd ed. Pp. viii, 712. $6.00.)”. American Political Science Review. 48 (3): 887—887. 2025-08-07. ISSN 0003-0554. doi:10.1017/s0003055400273413.
- ^ Laks, André (2025-08-07). The Concept of Presocratic Philosophy. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-8791-0.
- ^ Aristotle (2025-08-07), Metaphysics, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-883310-9, Приступ?ено 2025-08-07
- ^ Cornford, Francis MacDonald (2025-08-07). From Religion to Philosophy. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-18711-2.
- ^ CORNFORD, F. M. (2025-08-07). From Religion to Philosophy. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-18711-2.
- ^ Aristotle (2025-08-07), Metaphysics, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-875107-6, Приступ?ено 2025-08-07