脸书陷泄露用户信息丑闻 欧盟将传唤扎克伯克解释

Уколико сте тражили нешто друго, погледа?те чланак Белизе (вишезначна одредница).

Белизе Belize  (енглески)
Застава Грб
Крилатица: Под сенком цвета?а (лат. Sub Umbra Floreo)
Химна: Зем?а слободе (енгл. Land of the Free) Боже, чува? кра?а!1 (енгл. God, Save the King!)
Главни град	Белмопан
На?ве?и град	Белиз
Службени ?език	енглески
Владавина
Облик државе	Комонвелт
— Кра?	Чарлс III
— Гувернер	Колвил ?анг
— Преми?ер	Дин Бероу
Истори?а
Независност	Од У?еди?еног Кра?евства 21. септембра 1981.
Географи?а
Површина	?
— укупно	22,966 km2?(151)
— вода (%)	0,7
Становништво	?
— 2017.	324,528
— густина	14,1 ст./km2
Привреда
Валута	Белизе?ски долар
— стоти део валуте	?100 цента?
Остале информаци?е
Временска зона	UTC -6
Интернет домен	?.bz?
Позивни бро?	+501
1 Кра?евска химна Боже, чува? кра?а! (енгл. God, Save the King), се користи само приликом монархи?ских прилика.

百度 北京电力医院妇产科副主任、产科主任陈升平指出，社会经济发展水平是影响剖宫产率的首要因素，民众的认识程度、家庭经济条件、交通是否便利等问题也是不可忽视的因素。

Белизе (енгл. Belize) мала ?е тропска држава у Сред?о? Америци. Главни град ове државе ?е Белмопан са 16.451 становника (подаци из 2010. године), док ?е на?ве?и град ко?и се налази на обали Карипског мора, Белизе са 57.169 становника. Белизе се граничи са Мексиком на северу и Гватемалом на западу и ?угу, док ?е на истоку Карипско море. Заузима територи?у од 22.966 km2 и има 347.369 становника по процени из 2015. године. Стопа раста становништва од 1,87% годиш?е (по процени за 2018. годину) ?е друга на?виша у региону и ?една од на?виших на западно? хемисфери.

Цивилизаци?а Ма?а проширила се на подруч?е Белиза изме?у 1500. године п. н. е. и 300 године, и цветала ?е до око 1200 године. Европски контакт почео ?е 1502. године када ?е Кристифор Колумбо пловио дуж Хондурашког залива. Европско истражива?е започели су енглески досе?еници 1638. године. Ова? период обележиле су и Шпани?а и Велика Британи?а, обе од ко?их су сматрале да има?у право на зем?у све док Британи?а ни?е победила Шпани?у у Бици код Сент ?ор? Ка?а (1798). Ова област ?е британска колони?а 1840. године, позната као Британски Хондурас, а крунска колони?а 1862. Независност од У?еди?еног Кра?евства ?е остварена 21. септембра 1981.

Белизе има разноврсно друштво сачи?ено од многих култура и ?езика ко?и одражава?у ?егову богату истори?у. Енглески ?е службени ?език Белиза, док ?е белизе?ски креолски на?чеш?и народни ?език, ко?и ?е матер?и ?език преко тре?ине становништва. Преко половине становништва ?е више?езично, а шпански ?е други на?чеш?и говорни ?език. Белизе ?е познат по Септембарским прославама, обимним бари?ерским коралним гребенима и пунта музици.

Мноштво копнених и морских врста Белиза и разноликост екосистема да?у му к?учно место у глобално знача?ном Мезоамеричком биолошком коридору. Белизе се сматра централноамеричком и карипском наци?ом ко?а ?е снажно везана и за америчку и за карипску реги?у. Ова зем?а ?е члан Карипске за?еднице (CARICOM), За?еднице латиноамеричких и карипских држава (CELAC) и Централноамеричког система интеграци?е (SICA). Она ?е ?едине зем?е ко?а има пуно чланство у све три регионалне организаци?е. Белизе ?е крунска зем?а Комонвелта са кра?ем Чарлсом III као монархом и шефом државе.

Истори?а

Рана истори?а

Цивилизаци?а Ма?а по?авила се пре на?ма?е три милени?ума у равничарском подруч?у полуострва ?укатан и на ?угу, на подруч?у данаш?ег ?угоисточног Мексика, Белизеа, Гватемале и западног Хондураса. Многи аспекти ове културе опста?у на овом подруч?у, упркос скоро 500 година европске доминаци?е. Пре око 2500. године пре нове ере, неки ловачки и сточни фондови настанили су се у малим по?опривредним селима; припитомили су усеве попут кукуруза, пасу?а, тиквица и чили паприке.

Богатство ?езика и супкултура разви?ено ?е у оквиру основне културе Ма?а. Изме?у око 2500. п. н. е. и 250. године нове ере настале су основне институци?е цивилизаци?е Ма?а.

Цивилизаци?а Ма?а

"El Castillo" у месту Xunantunich

Цивилизаци?а Ма?а проширила се територи?ом данаш?ег Белизеа око 1500. п. н. е. и цветала ?е тамо отприлике до 900. године нове ере. Забележена истори?а сред?ег и ?ужног региона усредсре?ена ?е на Каракол, урбано политичко средиште ко?е ?е могло подржати преко 140 000 ?уди. Северно од планина Ма?а, на?важни?и политички центар био ?е Ламанаи. У касно? класично? ери цивилизаци?е Ма?а (600–1000 АД), проце?у?е се да ?е 400 000 до 1 000 000 ?уди насе?авало подруч?е данаш?ег Белизеа.

Када су шпански истраживачи стигли у 16. веку, подруч?е данаш?ег Белизеа обухватало ?е три различите територи?е Ма?а:

1. Покра?ина Четумал, ко?а ?е обухватала подруч?е око залива Корозал
2. Провинци?а ?улуиникоб, ко?а ?е обухватала подруч?е изме?у Нове реке и реке Сибун, западно од Типуа
3. ?ужна територи?а под контролом Манче К'ол Ма?а, ко?а обухвата подруч?е изме?у реке Ма?мун и реке Сарстун.

Рани колони?ални период

Шпански конкистадори истражили су зем?у и прогласили ?е делом Шпанског царства, али ?е нису успели да населе због недостатка ресурса и непри?ате?ских племена ?укатана.

Застава Британског Хондураса (1919—1981), сада Белизе.

Енглески гусари су спорадично посетили обалу данаш?ег Белизеа, траже?и зашти?ени регион из ког би могли да нападну шпанске бродове и посеку дрве?е балвана. Прво британско стално насе?е основано ?е око 1716. године у тадаш?ем округу Белизе, а током 18. века успоставило ?е систем ко?и ?е користио црне робове за сечу дрве?а од сече. Ово ?е дало драгоцено средство за учврш?ива?е бо?а за оде?у, и био ?е ?едан од првих начина за постиза?е брзе црне бо?е пре по?аве вештачких бо?а. Шпанци су британским насе?еницима дали право да заузму подруч?е и посеку дрво у замену за ?ихову помо? у сузби?а?у пиратери?е.

Британци су први пут именовали надре?еног над подруч?ем Белизеа 1786. Пре тога британска влада ни?е признала насе?е као колони?у из страха да не изазове шпански напад. Каш?е?е владиног надзора омогу?ило ?е насе?еницима да успоставе сво?е законе и облике владавине. Током овог периода, неколико успешних насе?еника стекло ?е контролу над локалним законодавством, познатим као ?авни скуп, као и над ве?ином зем?е и дрве?а у насе?у.

Током читавог 18. века, Шпанци су нападали Белизе сваки пут када ?е избио рат са Британи?ом. Битка- Battle of St. George's Caye била ?е послед?е од таквих во?них ангажмана, 1798. године, изме?у шпанске флоте и мале снаге Ба?мена (Ба?мени су први европски досе?еници) и ?ихових робова. Од 3. до 5. септембра, Шпанци су покушали да се проби?у кроз пли?ак Монтего Ка?е, али су их браните?и блокирали. Послед?и покуша? Шпани?е догодио се 10. септембра, када су Ба?мени одбили шпанску флоту у кратком времену, без познатих жртава ни на ?едно? страни. Годиш?ица битке проглашена ?е националним празником у Белизеу и слави се у знак се?а?а на ?прве Белизе?це“ и одбрану ?ихове територи?е.

Као део Британске импери?е

Почетком 19. века, Британци су покушали да реформишу насе?енике, прете?и да ?е обуставити ?авни састанак уколико се не придржава?у владиних упутстава за потпуно укла?а?е ропства. После генераци?е препирки, ропство ?е укинуто у Британском царству 1833. године. Као резултат способности ?ихових робова у раду на ва?е?у махагони?а, власници у британском Хондурасу су у просеку добили надокнаду од 53,69 фунти по робу, што ?е на?ве?и износ пла?ен на било ко?о? британско? територи?и.

Ме?утим, кра? ропства мало ?е променио радне услове бивших робова ако су остали при сво?о? трговини. Низ институци?а ограничавао ?е могу?ност по?единаца да купу?у зем?у, у систему дуга и пеонажа. Некадаш?и "екстра специ?ални" секачи махагони?а или балвана потпомогли су рано одре?ива?е капацитета (а тиме и ограниче?а) ?уди афричког порекла у колони?и. Буду?и да ?е мала елита контролисала зем?у и трговину насе?а, бивши робови нису имали другог избора него да наставе да раде на сечи дрва.

1836. године, након ослоба?а?а Сред?е Америке од шпанске владавине, Британци су затражили право да управ?а?у регионом. 1862. године Велика Британи?а га ?е формално прогласила Британском крунском колони?ом, подре?еном ?ама?ци, и назвала Британски Хондурас.

Као колони?а, Белизе ?е почео да привлачи британске инвеститоре. Ме?у британским фирмама ко?е су доминирале колони?ом кра?ем 19. века била ?е компани?а Белизе Естате анд Продуце, ко?а ?е на кра?у стекла половину целокупне зем?е у приватном власништву и на кра?у елиминисала пеонаж. Утица? компани?е Белизе Естате делимично об?аш?ава осла?а?е колони?е на трговину махагони?ем током остатка 19. века и прве половине 20. века.

Велика депреси?а 1930-их проузроковала ?е скоро колапс економи?е колони?е, док ?е британска потраж?а за дрветом нагло падала. Ефекте широко распростра?ене незапослености погоршао ?е разорни ураган ко?и ?е задесио колони?у 1931. године. Перцепци?е владиног напора за помо? погоршане су одби?а?ем легализаци?е синдиката или уво?е?а минималне зараде. Економски услови су се побо?шали током Другог светског рата, ?ер су многи мушкарци из Белизеа ушли у оружане снаге или на други начин допринели ратним напорима.

Након рата, економи?а колони?е ?е стагнирала. Одлука Британи?е да обезвреди британски хондурашки долар 1949. погоршала ?е економске услове и довела до ствара?а Народног одбора ко?и ?е тражио независност. Наследник Народног одбора, Народна у?еди?ена странка (ПУП), тражио ?е уставне реформе ко?има су бирачка права проширена на све пунолетне особе. Први избори на општем изборном праву одржани су 1954. године и на ?има ?е одлучу?у?е победио ПУП, започи?у?и период од три децени?е у ко?ем ?е ПУП доминирао политиком зем?е. Про-независни активиста ?ор? Ке?дл Пра?с постао ?е во?а ПУП-а 1956. године, а ефективни шеф владе 1961. године, а на то? функци?и би био под разним насловима до 1984. године.

Према новом уставу, Британи?а ?е одобрила самоуправу британском Хондурасу 1964. Дана 1. ?уна 1973, британски Хондурас ?е званично преименован у Белизе. Напредак ка независности омео ?е, ме?утим, гватемалски захтев за суверенитет над територи?ом Белизеа.

Независна држава

Независност ?е Белизеу доде?ена 21. септембра 1981. Гватемала ?е одбила да призна нову државу због дугог територи?алног спора са британском колони?ом, тврде?и да ?е Белизе припадао Гватемали. Око 1.500 британских во?ника остало ?е у Белизеу како би одвратило све могу?е упаде.

Након проглаше?а независности, ?ор? Пра?с (У?еди?ена странка народа) поста?е преми?ер Белизеа. После избора 1984, на ?егово место долази Мануел Ескивел (У?еди?ена демократска странка), ко?и ?е поново изабран 1989. године. Гватемала оспорава независност нове државе и призна?е ?е тек у септембру 1991. У априлу 1993, потписан ?е Споразум о ненапада?у и у ма?у, исте године, на?ав?ено ?е повлаче?е британског гарнизона. Мануел Ескивел ?е опет на власти од 1993. од 1998. године.

Белизе ?е мала зем?а ко?а по култури припада англофонским Карибима. Држава насто?и да успостави добре односе са суседима у Сред?о? Америци и да превази?е унутраш?е проблеме везане за долазак избеглица, ко?и представ?а?у велики терет за ?ена скромна средства. После одласка британске во?ске 1994. године, разви?а се привреда (по?опривреда и туризам), а животни стандард становништва знатно се побо?шава.

Географи?а

Обала Белизеа.

Белизе ?е на карипско? обали северне Централне Америке. На северу дели границу са мексичком државом Ку?атана Ру, на западу са гватемалским департманом Петен, а на ?угу са гватемалским департманом Изабал. Источно у Карипском мору, други по дужини корални гребен на свету бочно прекрива ве?и део од 386 km (240 mi) претежно мочварне обале. Површина државе износи 22.960 km² (8.860 sq mi), површина нешто ве?а од Салвадора, Израела, ?у ?ерзи?а или Велса. Много лагуна дуж обала и у северно? унутраш?ости сма?у?е стварну површину зем?ишта на 21.400 km² (8.300 sq mi). То ?е ?едина држава Сред?е Америке ко?а нема пацифичку обалу.

Белизе ?е обликован као правоугаоник ко?и се протеже око 280 km (170 mi) север-?уг и око 100 km (62 mi) исток-запад, са укупном дужином копнене границе од 516 km (321 mi). Валовити токови две реке, Хондо и Сарстун, дефинишу ве?и део северне и ?ужне границе зем?е. Западна граница не прати природне одлике и пролази север-?уг кроз низинску шуму и висоравни.

Север Белизеа састо?и се углавном од равних, мочварних обалних равница, местимично ?ако пошум?ених. Флора ?е веома разнолика с обзиром на мало географско подруч?е. На ?угу се налази низак планински ланац планина Ма?а. На?виша тачка у Белизеу ?е Doyle's Delight на 1.124 м.

Груба географи?а Белизеа тако?е ?е учинила обалу и ?унглу зем?е привлачном за кри?умчаре дроге, ко?и зем?у користе као улаз у Мексико. 2011. године С?еди?ене Државе додале су Белизе на листу држава ко?е се сматра?у главним произво?ачима дрога или транзитним зем?ама за опо?не дроге.

Заштита животне средине и биодиверзитет

Крокодил ко?и се спрема за напад.

Белизе има богату разноликост див?их животи?а због свог ?единственог положа?а изме?у Северне и ?ужне Америке и широког спектра погодне климе и станишта за живот би?ака и животи?а. Ниска ?удска популаци?а у Белизеу и приближно 22.970 km² (8.870 sq mi) нераспоре?ене зем?е чине идеалан дом за више од 5.000 врста би?ака и стотине врста животи?а, ук?учу?у?и армади?е, зми?е и ма?муне.

Cockscomb Basin Wildlife Sanctuary ?е резерват природе у ?ужном централном делу Белизеа, основан за заштиту шума, фауне и сливова површине приближно 400 km² (150 sq mi) на источним падинама планина Ма?а. Резерват ?е основан 1990. године као прво уточиште див?ине за ?агуаре и ?едан оснивач га сматра главним местом за очува?е ?агуара у свету.

Док ?е преко 60% површине Белизеа покривено шумом, око 20% зем?е покривено ?е обра?еним зем?иштем (по?опривреда) и ?удским насе?има. Савана, шипраж?е и мочвара чине остатак Белизеовог покривача. Важни екосистеми мангрове су тако?е представ?ени широм пе?зажа Белизеа. Као део глобално знача?ног мезоамеричког биолошког коридора ко?и се протеже од ?ужног Мексика до Панаме, биодиверзитет Белизеа - и морски и копнени - богат ?е богатом флором и фауном.

Природни ресурси и енерги?а

Познато ?е да Белизе има низ економски важних минерала, али ни?едан у дово?ним количинама да оправда рударство. Ови минерали ук?учу?у доломит, барит (извор бари?ума), боксит (извор алумини?ума), каситерит (извор кала?а) и злато. 1990. године креч?ак, ко?и се користио у изград?и путева, био ?е ?едини минерални ресурс ко?и се експлоатише било за дома?у, било за извозну употребу.

У 2006. години узго? новооткривене сирове нафте у граду Spanish Lookout представ?а нове перспективе и проблеме за ову државу у разво?у.

Корални гребен Белизе

Корални гребен Белизе.

Корални гребен Белизе ?е низ коралних гребена ко?и се простиру дуж обале Белизеа, отприлике 300 метара од мора на северу и 40 km на ?угу унутар граница зем?е. Белизе корални гребен ?е део од 300 km и дугачак од 900 km мезоамеричког система коралних гребена, ко?и се настав?а од Канкуна на североисточном врху полуострва ?укатан преко Ривиере Ма?а до Хондураса, чине?и га ?едним од на?ве?их система коралних гребена на свету.

Корални гребен Белизе.

То ?е врхунска туристичка дестинаци?а у Белизеу, популарна за ро?е?е и ро?е?е с маском, и привлачи готово половину од сво?их 260.000 посетилаца. Тако?е ?е од виталног знача?а за ?егову риболовну индустри?у. 1842. године Чарлс Дарвин га ?е описао као ?на?знача?ни?и гребен у Западно? Инди?и."

Белизе корални гребен ?е УНЕСКО 1996. године прогласио светском баштином због ?егове ра?ивости и чи?енице да садржи важна природна станишта за очува?е биодиверзитета.

Врсте

Игуана у Белизеу.

Белизе корални гребен ?е дом за велике разноликости би?ака и животи?а и ?едан ?е од на?разноврсни?их екосистема на свету:

• 70 врста тврдог корала
• 36 врста меких корала
• 500 врста риба
• стотине врста бескичме?ака

С обзиром да 90% гребена треба ?ош истражити, неки проце?у?у да ?е откривено само 10% свих врста.

Конзерваци?а

Белизе ?е постала прва држава на свету ко?а ?е у потпуности забранила саобра?а? великих бродова ко?и каче морско дно у децембру 2010. У децембру 2015. године, Белизе ?е забранио буше?е нафте на мору у кругу од 1 км од Коралног гребена и свих ?егових седам места светске баштине.

Упркос овим заштитним мерама, гребен ?е и да?е угрожен океанским зага?е?ем, као и неконтролисаним туризмом, бродарством и риболовом. Остале прет?е ук?учу?у урагане, за?едно са глобалним загрева?ем и последичним порастом температура океана, што узроку?е бе?е?е корала. Научници тврде да ?е преко 40% коралног гребена Белизеа оште?ено од 1998.

Клима

Река Белизе.

Белизе има тропску климу са израженим влажним и сувим сезонама, иако посто?е знача?не разлике у временским обрасцима по регионима. Температуре се разлику?у у зависности од надморске висине, близине обале и умерених ефеката североисточног пасатног ветра у близини Кариба. Просечне температуре у приобалним регионима кре?у се од 24 °C у ?ануару до 27 °C у ?улу. У унутраш?ости су температуре нешто више, осим на ?ужним високогорским висоравнима, попут Планинског боровог гребена, где ?е током године приметно хладни?е. Све у свему, годиш?а доба су више обележена разликама у влажности и падавинама него у температури.

Просечне кише знатно варира?у, од 1.350 милиметара на северу и западу до преко 4.500 милиметара на кра??ем ?угу. Сезонске разлике у падавинама су на?ве?е у северним и централним регионима зем?е где изме?у ?ануара и априла или ма?а падавине пада?у ма?е од 100 милиметара месечно. Сушна сезона ?е на ?угу кра?а, обично тра?е само од фебруара до априла. Кра?и, ма?е кишни период, локално познат као ?мало суво“, обично се дешава кра?ем ?ула или августа, након почетка кишне сезоне.

Урагани су одиграли к?учну - и разара?у?у - улогу у истори?и Белизеа. 1931. године неименовани ураган уништио ?е преко две тре?ине зграда у граду Белизе и усмртио више од 1.000 ?уди. 1955. ураган ?енет сравнио ?е северни град Корозал. Само шест година касни?е, ураган Хе?ти погодио ?е централно обално подруч?е зем?е, с ветровима ?ачим од 300 km/h и олу?ним плимама од 4 м. Девастаци?а града Белизеа по други пут у тридесет година довела ?е до пресе?е?а главног града око 80 km у унутраш?ост у планирани град Белмопан.

1978. године ураган Грета нанео ?е штету од 25 милиона америчких долара дуж ?ужне обале. 9. октобра 2001, ураган Ирис слетио ?е у Monkey River Town као олу?а категори?е 4 од 235 km/h. Олу?а ?е срушила ве?ину домова у селу и уништила род банане. 2007. ураган Дин спустио се као олу?а категори?е 5 само 40 km северно од границе Белизе-Мексико. Дин ?е нанео велику штету на северу Белизеа.

У 2010. години Белизе ?е директно пого?ен ураганом Ричард категори?е 2, ко?и се спустио око 32 km ?угоисточно од града Белизеа око 00:45, 25. октобра 2010. Олу?а се преселила у унутраш?ост према Белмопану, узроку?у?и проце?ену штету од 33,8 милиона БЗ (17,4 милиона УСД 2010), првенствено због штете на усевима и домовима.

На?нови?и ураган ко?и ?е погодио наци?у био ?е ураган Нана 2020. године.

Политика

Белизе ?е парламентарна уставна монархи?а. Структура власти заснива се на британском парламентарном систему, а правни систем ?е направ?ен по узору на уобича?ено право Енглеске. Шеф државе ?е кра? Чарлс III, ко?а носи титулу кра?а Белизеа. Кра? живи у У?еди?еном Кра?евству, а у Белизеу га представ?а генерални гувернер. Извршну власт врши кабинет, ко?и савету?е генералног гувернера, а предводи га преми?ер Белизеа, ко?и ?е шеф владе. Министри у влади су чланови ве?инске политичке странке у парламенту и обично у ?о? има?у изабрана места истовремено са сво?им позици?ама у кабинету.

Дводомна национална скупштина Белизеа састо?и се од Представничког дома и Сената. 31 члан дома бира се на на?више пет година и уводи законе ко?и утичу на разво? Белизеа. Генерални гувернер имену?е 12 чланова Сената, а председника Сената бира?у чланови. Сенат ?е одговоран за расправу и одобрава?е закона ко?е ?е усво?ио Дом.

Законодавна власт припада и влади и парламенту Белизеа. Уставне заштитне мере ук?учу?у слободу говора, штампе, богослуже?а, крета?а и удружива?а. Судство ?е независно од извршне и законодавне власти.

Имену?у се чланови независног судства. Правосудни систем ук?учу?е локалне суце ко?и су груписани под Суд прекрша?ног суда, ко?и води ма?е озби?не предмете. Врховни суд (главни суди?а) саслушава убиства и сличне озби?не случа?еве, а Апелациони суд жалбе осу?ених лица ко?а траже поништава?е казне. Оптужени се могу, под одре?еним околностима, жалити на сво?е случа?еве Карипском суду правде.

Политичка култура

Од 1974, парти?ским системом у Белизеу доминира?у Народна у?еди?ена странка левог центра и У?еди?ена демократска странка десног центра, иако су друге мале странке у прошлости учествовале на свим нивоима избора. Иако ни?една од ових малих политичких парти?а никада ни?е осво?ила ни?едан знача?ан бро? места и / или канцелари?а, ?ихов изазов расте током година.

Спо?ни послови

Белизе ?е пуноправни члан У?еди?ених наци?а, Комонвелта Наци?а; Организаци?а америчких држава (ОАС); Централноамерички систем интеграци?е (СИЦА); Карипска за?едница (ЦАРИЦОМ); ЦАРИЦОМ ?единствено тржиште и економи?а (ЦСМЕ); Удруже?е карипских држава (АЦС); и Карипски суд правде (ЦЦ?), ко?и тренутно служи као коначни апелациони суд само за Барбадос, Белизе и Гва?ану. 2001. године шефови влада Карипске за?еднице изгласали су меру ко?ом из?ав?у?у да би регион требало да ради на замени британског Судског комитета та?ног савета са Карипским судом правде. ?ош увек ?е у процесу приступа?а ЦАРИЦОМ уговорима, ук?учу?у?и трговинске уговоре и уговоре о ?единственом тржишту.

Белизе ?е првобитни члан (1995) Светске трговинске организаци?е (ВТО) и активно учеству?е у ?еном раду. Пакт ук?учу?е подгрупу Карипског форума (ЦАРИФОРУМ) Групе афричких, карипских и пацифичких држава (АЦП). ЦАРИФОРУМ ?е тренутно ?едини део ширег блока АКП ко?и ?е зак?учио пуни регионални трговински пакт са Европском уни?ом.

Гарнизон британске во?ске у Белизеу користи се првенствено за обуку ратова?а у ?унгли, са приступом преко 13.000 km2 терена ?унгле.

Проблем са границом

Током истори?е Белизеа, Гватемала ?е полагала право на суверенитет на цело? територи?и Белизеа или на ?еговом делу. Ова тврд?а се повремено одражава на мапама ко?е ?е нацртала влада Гватемале, приказу?у?и Белизе као двадесет и тре?е оде?е?е Гватемале.

Територи?ални захтев Гватемале ук?учу?е приближно 53% копна Белизеа, што ук?учу?е знача?не делове четири округа: Белизе, Ка?о, Стен Крик и Толедо. Отприлике 43% становништва зем?е (≈154.949 Белизеа) живи у овом региону.

Од 2020. године, гранични спор са Гватемалом оста?е нерешен и споран. Претензи?а Гватемале на територи?у Белизеа делимично почива на клаузули 7. англо-гватемалског споразума из 1859. године, ко?а ?е обавезивала Британце да граде пут изме?у града Белизеа и Гватемале. У различито време, пита?е ?е захтевало посредова?е У?еди?еног Кра?евства, шефова влада Карипске за?еднице, Организаци?е америчких држава (ОАС), Мексика и С?еди?ених Држава. Ме?утим, 15. априла 2018. године влада Гватемале одржала ?е референдум како би утврдила да ли зем?а треба да поднесе територи?ални захтев за Белизе Ме?ународном суду правде (МСП) ради решава?а дугогодиш?ег пита?а. Гватемалци су 95% гласали са тим поводом. Сличан референдум требао ?е бити одржан у Белизеу 10. априла 2019, али ?е судска пресуда довела до ?еговог одлага?а. Референдум ?е одржан 8. ма?а 2019. године, а 55,4% бирача одлучило се да ствар поша?е МСП-у.

Обе зем?е су поднеле захтеве МСП-у (2018. и 2019. године), а МСП ?е наложио да се почетни поднесак Гватемале поднесе до децембра 2020, а одговор Белизеа до 2022.

Аутохтони народи траже зем?иште

Белизе ?е подржала Деклараци?у У?еди?ених наци?а (УН) о правима аутохтоних народа 2007. године, ко?ом су успостав?ена законска права на зем?иште за аутохтоне групе. Остали судски случа?еви потврдили су ова права попут одлуке Врховног суда Белизеа из 2013. године да потврди пресуду из 2010. године ко?а призна?е уобича?ене наслове зем?ишта као за?едничко зем?иште за аутохтоне народе. ?ош ?едан такав случа? ?е наредба Карипског суда правде (ЦЦ?) из 2015. године о влади Белизеа, ко?а ?е предви?ала да зем?а разви?е зем?ишну к?игу како би класификовала и вршила традиционално управ?а?е над зем?ама Ма?а. Упркос овим пресудама, Белизе ?е постигао мали напредак у подршци зем?ишним правима аутохтоних за?едница; на пример, у две године од одлуке ЦЦ?, влада Белизеа ни?е успела да покрене зем?ишну к?игу Ма?а, што ?е подстакло групу да предузме мере у сво?е руке.

Потребно ?е испитати тачне последице ових случа?ева. Од 2017. године, Белизе се ?ош увек бори да призна аутохтоно становништво и ?ихова права. Према доброво?ном националном извешта?у на 50 страница ко?и ?е Белизе креирала о свом напретку ка УН-овим ци?евима одрживог разво?а до 2030. године, домородачке групе уопште нису урачунате у индикаторе зем?е. Заправо, Креоли и Гаринагу нису ук?учени у документ, а Ма?е и Местици ?ав?а?у се само ?едном током целог извешта?а. Тек ?е се видети да ли ?е влада Белизеа нагласити последице територи?алног захтева на права аутохтоних зем?ишта пре гласа?а на референдуму 2019.

Привреда

Белизе има малу, углавном приватну привреду ко?а се заснива првенствено на по?опривреди, агроиндустри?ско? индустри?и и прода?и робе, при чему туризам и гра?евинарство недавно поприма?у ве?и знача?. Зем?а ?е тако?е произво?ач индустри?ских минерала, сирове нафте и нафте. Од 2017. године производ?а нафте износила ?е 320 m3. У по?опривреди, ше?ер, као и у колони?ално доба, оста?е главна култура, чине?и скоро половину извоза, док ?е индустри?а банана на?ве?а.

Влада Белизеа суочава се са важним изазовима за економску стабилност. Обе?ане су брзе акци?е за побо?ша?е наплате пореза, али недостатак напретка у обуздава?у потрош?е могао би да изврши притисак на курс. Туристички и гра?евински сектор о?ачали су почетком 1999. године, што ?е довело до прелиминарне процене ожив?еног раста од четири процента. Инфраструктура оста?е главни изазов економског разво?а; Белизе има на?скуп?у електричну енерги?у у региону. Трговина ?е важна и главни трговински партнери су С?еди?ене Државе, Мексико, У?еди?ено Кра?евство, Европска уни?а и ЦАРИЦОМ.

Белизе се налази на обали Централне Америке. На основу свог положа?а, популарно ?е одредиште за одмор. Ме?утим, тако?е због свог положа?а, тренутно поста?е познато на глобално? сцени по привлаче?у многих суб?еката трговине дрогом у Северно? Америци. Валута Белизе везана ?е за амерички долар. То мами трговце дрогом и праонице новца ко?и желе да користе банкарски систем. Поред тога, банке у Белизеу нуде нерезидентима могу?ност отвара?а рачуна. Због тога многи трговци дрогом и перачи новца користе банке у Белизеу. Као резултат тога, Сте?т департмент С?еди?ених Држава недавно ?е Белизе прогласио ?едном од светских ?главних зема?а пра?а новца“.

Туризам

Риболов ?е ?едан од главних туристичких занимаци?а у Белизеу.

Комбинаци?а природних фактора - клима, Белизе корални гребен, преко 450 приобалних обала (острва), одличан риболов, сигурне воде за пловидбу, ро?е?е, ро?е?е с маском, бро?не реке за рафтинг и ка?ак, разне резерве ?унгле и див?их животи?а. фауна и флора, за планинаре?е, посматра?е птица и обилазак хеликоптером, као и многа места Ма?а - подржава?у напредну индустри?у туризма и екотуризма. Тако?е има на?ве?и систем пе?ина у Централно? Америци.

Трошкови разво?а су високи, али влада Белизеа поставила ?е туризам сво?им другим разво?ним приоритетом након по?опривреде. У 2012. години доласци туриста износили су 917.869 (са око 584.683 из С?еди?ених Држава), а приходи од туриста износили су преко 1,3 мили?арде долара.

Транспорт

Школски аутобус у Белизеу.

Ве?ина Белизеа путу?е по зем?и користе?и ?авне аутобусе као сво? примарни вид превоза. У ве?им градовима, као што су Белизе Сити или Белмопан, посто?е аутобуске станице. У ма?им местима посто?е аутобуска ста?алишта. Ме?утим, на?чеш?и начин хвата?а аутобуса ?е обележава?ем на путу. На северним аутопутевима и аутопутевима ?ор? Пра?с аутобуси су чеш?и него на ма?им аутопутевима и другим путевима. На неким локаци?ама, попут малих градова, аутобуси могу возити само ?едном дневно. Аутобуси су класификовани или као редовне вож?е (уобича?ене цене) или као брзе вож?е (брже, за нешто више цене). Неки Белижани више воле вож?у бициклима због саобра?а?а или доба дана. Многи аутобуси су хртови или школски аутобуси, мада нови?и брзи аутобуси саобра?а?у кроз два главна аутопута.

Становништво

Колонизаци?а, ропство и имиграци?а су имале велики утица? на етнички састав становништва. Белизе има 347.369 становника, од чега ?е 77% писмено, просечна старост становништва ?е 21. година, а животни век 68 година. Површина Белизеа ?е 22.966 km2. Просечна густина насе?ености ?е 9 становника по km2.

Званични ?език ?е енглески, али се уз ?ега говоре и шпански и ма?а. 44.519 држав?ана Белизеа говори неки од домородачких ?езика као матер?и (15,2%), а на?распростра?ени?и ?е квекчи ма?ански (17.581). Слобода вероисповести ?е загарантована. На?ве?и део становништва припада католичко? вероисповести (60%).

Етничке групе

Жене из племена Ма?а

Сматра се да су Ма?е биле у Белизеу и региону ?укатан од другог милени?ума пре нове ере; ме?утим, ве?и део првобитне популаци?е Ма?а у Белизеу избрисан ?е сукобима изме?у стално зара?ених племена. Било ?е много оних ко?и су умрли од болести након контакта и инвази?е Европ?ана. Три групе Ма?а сада насе?ава?у зем?у: ?укатек (ко?и су дошли из ?укатана у Мексику, да би избегли див?и Касти?ски рат 1840-их), Мопан (староседеоци из Белизеа, али Британци су их избацили у Гватемалу због п?ачкашких насе?а; вратили су се у Белизе да би избегли пороб?ава?е Гватемалаца у 19. веку) и К'екчи '(тако?е побегли из ропства у Гватемали у 19. веку). Пото?е групе углавном се налазе у округу Толедо. Ма?е говоре сво? матер?и ?език и шпански, а тако?е течно говоре енглески ?език и белизе криол.

Креоли

Фестивал Креола.

Креоли, познати и као криоли, чине отприлике 21% становништва Белизеа и око 75% ди?аспоре. Они су потомци власника робова Ба?мена и робови доведени у Белизе у сврху индустри?е сече дрве?а. Ови робови су на кра?у били западног и централноафричког порекла (многи тако?е порекла Мискита из Никарагве) и ро?ени Африканци ко?и су провели врло кратке периоде на ?ама?ци и Бермудима. Оточани Ба?мени и етнички ?ама?канци дошли су кра?ем 19. века, дода?у?и да?е овим ве? различитим народима, ствара?у?и ову етничку групу. Неки домороци, чак и са плавом косом и плавим очима, могу се назвати Креолима.

Креолски енглески ?език или криол из Белизеа развио се током ропства, а истори?ски су га говорили само бивши робови. Ме?утим, ова етничка припадност постала ?е саставни део белизе?ског идентитета и као резултат тога сада говори око 45% Белизе?а. Креолски ?език- белизеан, потиче углавном из енглеског ?езика. ?егови супстратни ?езици су инди?ански ?език Мискито и различити западноафрички и банту ?езици ко?е су у зем?у унели робови. Креоли се налазе широм Белизеа, али претежно у урбаним срединама као што су Белизе Сити, приморски градови и села и у долини реке Белизе.

Гаринагу

Жене Гаринагу, у сво?им традиционалним ха?инама у Белизеу.

Гаринагу (Гарифуна), са око 4,5% становништва, народ ?е са пореклом из западне / централне Африке, Аравака и острвске Кариба. Иако су били зароб?ени уда?ени из сво?их домовина, ти ?уди никада нису документовани као робови. Две преовла?у?у?е теори?е су да су 1635. године или преживели два забележена бродолома или су некако преузели брод ко?им су дошли.

Током истори?е погрешно су означавани као црне карибе. Када су Британци преузели Свети Винсент и Гренадини након Паришког споразума 1763. године, супротставили су им се француски насе?еници и ?ихови савезници из Гаринагуа. Гаринагу се на кра?у предао Британцима 1796. Британци су одво?или Гарифуне ве?ег афричког изгледа од оних аутохтоних. 5.000 Гаринагуа ?е прогнано са гренадинског острва Балисо. Ме?утим, само око 2.500 ?их преживело ?е путова?е до Роатана, острва уз обалу Хондураса. ?език Гарифуна припада породици ?езика Аравакан, али има велики бро? поза?м?еница са карипских ?езика и са енглеског.

Пошто ?е Роатан био премален и неплодан да би издржавао ?ихово становништво, Гаринагу ?е поднео молбу шпанским властима Хондураса да им се дозволи да се населе на копнено? обали. Шпанци су их запослили као во?нике, а раширили су се дуж карипске обале Централне Америке. Гаринагу су се населили у Се?н Бигт, Пунта Горда и Пунта Негра, Белизе, обалу Хондураса ве? 1802. Ме?утим, у Белизеу ?е 19. новембра 1832. године званично признат као ?Дан насе?а Гарифуна“ у Дангриги.

Према ?едно? генетско? студи?и, ?ихово порекло ?е у просеку 76% подсахарске Африке, 20% Аравака / острвске карибе и 4% Европ?ана.

Местици

Местици док игра?у сво? традиционални плес.

Местици су ?уди мешовитог порекла-шпанског и ма?а порекла. Првобитно су дошли у Белизе 1847. године, да би избегли рат из касти, ко?и се догодио када су се хи?аде Ма?а дигле против државе у ?укатану и масакрирали преко ?едне тре?ине становништва. Преживели су побегли преко граница на британску територи?у. Местици се налазе свуда у Белизеу, али ве?ина сво?е домове прави у северним окрузима Корозал и Оран? Валк. Неки други местици су долазили из Салвадора, Гватемале, Хондураса и Никарагве. Местици су на?ве?а етничка група у Белизеу и чине приближно половину становништва. Градови Местика усредсре?ени су на главни трг, а друштвени живот усредсре?ен ?е на католичку цркву сагра?ену на ?едно? ?егово? страни.

Шпански ?е главни ?език ве?ине Местика и шпанских потомака, али многи течно говоре енглески и белизе криол. Због утица?а Криола и енглеског ?езика, многи Местици говоре оно што ?е познато као ?кухи?ски шпански“. Мешавина латинске и ма?ске хране попут тамалеса, ескабешеа, чирмолеа, релена и емпа?ада долазила ?е са ?ихове мексичке стране, а кукурузне торти?е делила су Ма?е. Музика углавном долази из маримбе, али свира?у и пева?у са гитаром. Плесови изведени на сеоским фештама ук?учу?у Хог-Хеад, Запатеадос, Местизада, Пасо Добле и многе друге.

Менонити

Ве?ину менонитског становништва чине такозвани руски менонити немачког порекла ко?и су се настанили у Руском царству током 18. и 19. века. Ве?ина руских менонита живи у менонитским насе?има попут Шпанског видиковца, бродоградилишта, Малог Белизеа и Блу Крика. Посто?е и неки углавном пенсилвани?ски менонити старога поретка ко?и говоре немачки, а ко?и су дошли из С?еди?ених Држава и Канаде кра?ем 1960-их. Живе првенствено у Упер Бартон Крику и сродним насе?има. Ови менонити привукли су ?уде из различитих анабаптистичких средина ко?и су формирали нову за?едницу. Изгледа?у прилично слично Амишима старог поретка, али се разлику?у од ?их.

Остали

Преосталих 5% становништва чине Инди?анци, Кинези, Белци из У?еди?еног Кра?евства, С?еди?ених Држава и Канаде и многе друге стране групе доведене да помогну разво?у зем?е. Током 1860-их, велики прилив Источних Инди?анаца ко?и су провели кратке периоде на ?ама?ци и амерички ветерани гра?анског рата из Луизи?ане и других ?ужних држава основали су конфедераци?ска насе?а у британском Хондурасу и увели комерци?алну производ?у ше?ерне трске у колони?у, успостав?а?у?и 11 насе?а у унутраш?ости. У 20. веку дошло ?е више ази?ских досе?еника из континенталне Кине, ?ужне Коре?е, Инди?е, Сири?е и Либана. Саид Муса, син имигранта из Палестине, био ?е преми?ер Белизеа од 1998. до 2008. године. Сред?оамерички имигранти из Салвадора, Гватемале, Хондураса и Никарагве, а исе?ени Американци и Африканци тако?е су почели да се насе?ава?у у зем?у.

Миграци?е

Креоли и друге етничке групе емигрира?у углавном у С?еди?ене Државе, али и у У?еди?ено Кра?евство и друге разви?ене наци?е ради бо?их прилика. На основу на?нови?ег америчког пописа, бро? Белижана у С?еди?еним Државама ?е отприлике 160 000.

Због сукоба у суседним државама Централне Америке, избеглице Местика из Салвадора, Гватемале и Хондураса побегле су у Белизе у знача?ном бро?у током 1980-их и знача?но су допринеле ово? групи. Ова два дога?а?а ме?а?у демографи?у наци?е у послед?их 30 година.

?езици

Енглески ?е службени ?език Белизеа. Ово потиче из тога што ?е држава бивша британска колони?а. Белизе ?е ?едина држава у Централно? Америци чи?и ?е енглески службени ?език. Тако?е, енглески ?е основни ?език ?авног образова?а, владе и ве?ине меди?а. Отприлике половина Белизеа, без обзира на етничку припадност, говори углавном креолском ?езгром са енглеским именом Белизе креол (или криол). Иако се енглески ?език широко користи, криол се говори у свим ситуаци?ама, било у неформалном, формалном, соци?алном или ме?уетничком ди?алогу, чак и на састанцима Представничког дома.

Отприлике 50% Белижана самоидентифику?е се као Местици,Латиноамериканци или Хиспаници, а 30% говори шпански као матер?и ?език. Када ?е Белизе био британска колони?а, шпански ?е био забра?ен у школама, али данас се широко учи као други ?език. ?Кухи?ски шпански“ ?е сред?и облик шпанског помешаног са белизанским креолским ?езиком, ко?им се говори у северним градовима попут Корозала и Сан Педра.

Преко половине становништва ?е више?езично. Буду?и да ?е мала, мултиетничка држава, окружена државама ко?е говоре шпански, више?езичност се снажно подстиче.

Пошто народ Белизеа има разноврсно порекло, у Белизеу се прича шпански, енглески, немачки и разни староседелачки ?езици попут ?езика Ма?а и ?езика Гарифуна.

Религи?а

Према попису становништва из 2010. године, 40,1% Белижана су римокатолици, 31,8% су протестанти (8,4% пентекосталци; 5,4% адвентисти; 4,7% англиканци; 3,7% менонита; 3,6% баптисти; 2,9% методисти; 2,8% Назаре?анина), 1,7% су ?еховини сведоци, 10,3% се придржава других религи?а (религи?а Ма?а, религи?а Гарифуна, Обеах и Миализам, и ма?ине Цркве Исуса Христа, хиндуисти, будисти, муслимани, Бахаци, Растафари?ци и други) а 15,5% се из?аш?ава као нерелигиозно.

Поред католика, увек ?е посто?ала велика прате?а протестантска ма?ина. Британски, немачки и други насе?еници донели су ?е у британску колони?у Британски Хондурас. Од почетка ?е углавном био англиканске и менонитске природе. Протестантска за?едница у Белизеу искусила ?е велики прилив пентекостала и адвентиста седмог дана везан за недавно шире?е различитих евангеличких протестантских деноминаци?а широм Латинске Америке. Географски гледано, немачки менонити живе углавном у сеоским окрузима Ка?о и Оран? Валк.

Грчка православна црква ?е присутна у Санта Елени.

Здрав?е

Белизе има високу преваленци?у заразних болести као што су респираторне болести и цревне болести.

Образова?е

?една од школа у Белизеу.

Бро?ни врти?и, сред?е и терци?арне школе у ??Белизеу пружа?у квалитетно образова?е за ученике - углавном финансиране од владе. Белизе има десетак институци?а терци?арног нивоа, од ко?их ?е на?истакнути?и Универзитет у Белизеу, ко?и ?е настао из Универзитетског коле?а у Белизеу, основаног 1986. године.

Образова?е у Белизеу ?е обавезно изме?у 6 и 14 година. Од 2010. године стопа писмености у Белизеу проце?ена ?е на 79,7%,?една од на?нижих на западно? хемисфери.

Образовна политика тренутно следи ?Стратеги?у сектора образова?а 2011–2016“, ко?а постав?а три ци?а за наредне године: Побо?ша?е приступа, квалитета и управ?а?а образовним системом пружа?ем техничког и стручног образова?а и обуке.

Криминал

Белизе има релативно високе стопе насилног криминала. Ве?ина наси?а у Белизеу потиче од банда, ко?а ук?учу?е трговину дрогом и ?удима, заштиту путева кри?умчаре?а дроге и обезбе?ива?е територи?е за трговину дрогом.

У 2018. години забележена су 143 убиства у Белизеу, чиме ?е зем?а добила стопу убистава од 36 убистава на 100.000 становника, ?едно од на?виших на свету, али ниже од суседних зема?а Хондураса и Ел Салвадора. Округ Белизе (ко?и садржи град Белизе) имао ?е до сада на?више убистава у поре?е?у са свим осталим окрузима. 2018. године 66% убистава догодило се у округу Белизе. Наси?е у граду Белизе (посебно у ?ужном делу града) углавном ?е последица ратова?а банди.

У 2015. години забележено ?е 40 случа?ева силова?а, 214 п?ачки, 742 провале и 1027 случа?ева кра?е.

Полици?ска управа у Белизеу спровела ?е многе заштитне мере у нади да ?е сма?ити велики бро? кривичних дела. Те мере ук?учу?у додава?е додатних патрола на ?вру?е тачке“ у граду, прибав?а?е више ресурса за решава?е тешке нево?е, ствара?е програма ?Учини праву ствар за омладину у ризику“, ствара?е телефона за информаци?е о криминалу, ствара?е Одбора за разво? гра?ана ?абра, организаци?а ко?а помаже младима и многе друге иници?ативе. Полици?а Белизеа започела ?е божи?ну кампа?у против криминала усмерену на криминалце; као резултат тога, стопа криминала ?е опала у том месецу. 2011. влада ?е успоставила примир?е изме?у многих главних банди, снижава?у?и стопу убистава.

Друштвена структура

Соци?алну структуру Белизеа обележава?у тра?не разлике у расподели богатства, мо?и и престижа. Због мале величине становништва Белизеа и интимних размера друштвених односа, соци?ална уда?еност изме?у богатих и сиромашних, иако знача?на, нигде ни?е тако велика као у другим карипским и сред?оамеричким друштвима, попут ?ама?ке и Салвадора. Белизеу недоста?у насилни класни и расни сукоби ко?и су тако истакнути у друштвеном животу суседа из Централне Америке.

Политичка и економска мо? оста?у у рукама локалне елите. Знача?ну сред?у групу чине народи различитог етничког порекла. Ова сред?а група не чини ?единствену друштвену класу, ве? ?едан бро? група сред?е и радничке класе, слабо ори?ентисаних око за?едничких ставова према образова?у, културно? угледности и могу?ностима за соци?алну мобилност навише. Ова верова?а и друштвене праксе ко?е они ра?а?у помажу у разликова?у сред?е групе од ве?ине белизе?ског народа.

Жене

Светски економски форум ?е 2013. године у свом извешта?у о глобалним родним разликама рангирао Белизе на 101. место од 135 зема?а. Од свих зема?а Латинске Америке и Кариба, Белизе ?е заузео 3. место од послед?ег и имао ?е на?нижи однос жена и мушкараца за упис у основну школу. УН су 2013. године Белизеу дале индекс родне не?еднакости од 0,435, сврстава?у?и га на 79. место од 148 зема?а.

Од 2013. године 48,3% жена у Белизеу учеству?е у радно? снази, у поре?е?у са 81,8% мушкараца. 13,3% места у национално? скупштини Белизеа попу?ава?у жене.

Култура

У белизе?ском фолклору посто?е легенде о Ланг Боби Сузи, Ла Лорона, Ла Суси?а, Тата Дуенде, Кс'таба?, Ананси, Кстаба?, Сисимите и Кадехо.

Ве?ина државних празника у Белизеу су традиционални празници Комонвелта и хриш?ански, мада су неки специфични за белизе?ску културу, као што су Дан Гарифуна и Дан херо?а и доброчините?а, некада Дан баруна блаженства. Поред тога, месец септембар се сматра посебним временом националне прославе назване Прославе септембра са целомесечним активностима на посебном календару дога?а?а. Поред Дана независности и Дана Светог ?ор?а, Ке?зи?ци тако?е славе Карневал током септембра, ко?и обично ук?учу?е неколико дога?а?а распоре?ених у више дана, а главни дога?а? ?е Карневалски марш, ко?и се обично одржава у суботу пре 10. септембра. У неким областима Белизеа, ме?утим, Карневал се слави у традиционално време пре Великог поста (у фебруару).

Кухи?а

Пиринач и пасу?, за?едно са пилетином и кромпир салатом. ?едно од оми?ених ?ела у Белизеу.

Белизе?ска кухи?а ?е спо? свих етничких група у наци?и и ?ихове широке разноликости хране. На?бо?е би се могло описати као слично мексичко? / сред?оамеричко? кухи?и и ?ама?канско? / англо-карипско? кухи?и, али врло различито од ових подруч?а, као и белизе?ским додирима и иноваци?ама ко?е су преносиле генераци?е. Све имигрантске за?еднице дода?у разноликост белизе?ске хране, ук?учу?у?и инди?ску и кинеску за?едницу.

Белизе?ска ди?ета ?е врло модерна и традиционална. Нема правила. Доручак се обично састо?и од хлеба, торти?а од брашна или прженица, ко?е су често дома?е. Прженице се ?еду са разним сиревима, пасу?има "прженим", разним облицима ?а?а или житарица, за?едно са млеком у праху, кафом или ча?ем. Такоси направ?ени од торти?а од кукуруза или брашна и месних пита тако?е се могу конзумирати за обилан доручак од уличног продавца. Главна ?ела су им од пиринча и пасу?а са кокосовим млеком или без ?ега, тамале, ?панаде“ (пржене ?уске кукуруза са пасу?ем или рибом), месне пите, ескабеше (супа од лука), чимоле (супа), калдо, динстана пилетина и гарначе (пржене торти?е са пасу?ем, сиром и сосом) на разне конституисане вечере са одре?еном врстом пиринча и пасу?а, месом и салатом или купусом. У то време се конзумира и пржена пилетина.

У сеоским подруч?има оброци су обично ?едноставни?и него у градовима. Ма?е за ве?ину оброка користе кукуруз, пасу? или тиквицу, а Гарифуна обожава морске плодове, касаву (нарочито од хлеба од касаве или Еребу) и повр?е. Зем?а обилу?е ресторанима и ресторанима брзе хране ко?и прода?у храну прилично ?ефтино. Локално во?е ?е прилично често, али сирово повр?е са пи?аца ма?е. Оброк ?е за?едништво породица и школа, а нека предузе?а се затвара?у у подне за ручак, а поново се отвара?у касни?е поподне. Одрезак ?е тако?е уобича?ен.

Музика

Пунта ?е популаран жанр музике Гарифуна и постала ?е ?една од на?популарни?их врста музике у Белизеу. Изразито ?е афро-карипски, а понекад се каже да ?е спреман за ме?ународну популаризаци?у попут слично насталих стилова (реге, калипсо, меренге).

Брукдовн ?е модеран стил белизе?ске музике везан за калипсо. Развио се из музике и плеса дрвосеча, посебно облика званог буру. Реге и сока, увезени са ?ама?ке и остатка Западне Инди?е, реп, хип-хоп, хеви метал и рок музика из С?еди?ених Држава тако?е су популарни ме?у младима Белизеа.

Спорт

Симон Ба?лс, ?една од на?бо?их гимнастичарки света, родом ?е из Белизеа, од народа Гарифуна.

Главни спортови у Белизеу су фудбал, кошарка, одбо?ка и бициклизам, са ма?им бродом трка?их чамаца, атлетике, софтбола, крикета, рагби?а и нетбола. Риболов ?е тако?е популаран у приобалним областима Белизеа.

?ош ?едан велики годиш?и спортски дога?а? у Белизеу ?е Ла Рута Ма?а Белизе Ривер Челен?, четвородневни кану маратон ко?и се сваке године одржава у марту. Трка тра?е од Сан Игнаци?а до града Белизеа, на уда?ености од 290 km.

На дан Ускрса, гра?ани Дангриге учеству?у у годиш?ем турниру у риболову. Прва, друга и тре?а награда доде?у?у се на основу бодовне комбинаци?е величине, врсте и бро?а. Турнир се емиту?е преко локалних радио станица, а добитници се доде?у?у новчаним наградама.

Симон Ба?лс, добитница четири златне меда?е на Лет?им олимпи?ским играма у Ри?у 2016. године, дво?на ?е држав?анка С?еди?ених Држава и Белизеа, што сматра сво?им другим домом.

Национални симболи

Тукан, национална птица Белизеа.

Национални цвет Белизеа ?е црна орхиде?а (Prosthechea cochleata, позната и као Encyclia cochleata). Национално дрво ?е дрво махагони?а (Swietenia macrophylla), ко?е ?е инспирисало национални мото "Sub Umbra Floreo", што значи ?Под сенком цветам“. Национална животи?а ?е Баирдов тапир, а национална птица ?е тукан (Ramphastos sulphuratus).

Литература

• Byrd Downey, Cristopher (22. 5. 2012). Stede Bonnet: Charleston's Gentleman Pirate. The History Press. стр. 44. ISBN 978-1609495404. 
• Bolland, Nigel (1993). ?Belize: Historical Setting” (PDF). Ур.: Tim Merrill. Guyana and Belize: Country Studies. Library of Congress Federal Research Division. 
• Houston, Stephen D.; Robertson, J; Stuart, D (2000). ?The Language of Classic Maya Inscriptions”. Current Anthropology. 41 (3): 321—356. ISSN 0011-3204. PMID 10768879. S2CID 741601. doi:10.1086/300142. 
• Scarborough, Vernon L.; Clark, John E. (2007). The Political Economy of Ancient Mesoamerica: Transformations During the Formative and Classic Periods. Albuquerque: University of New Mexico Press. стр. 160. ISBN 978-0826342980. 
• Shoman, Assad (1995). Thirteen chapters of a history of Belize. Belize City, Belize: Angelus Press. ISBN 978-9768052193. 
• Shoman, Assad (1995). Thirteen chapters of a history of Belize. Belize City, Belize: Angelus Press. ISBN 978-9768052193. 
• Hofenk de Graff, Judith H. (2004). The Colourful Past: Origins, Chemistry and Identification of Natural Dyestuffs. London: Archetype Books. ISBN 978-1873132135. 
• Johnson, Melissa A. (2003). ?The Making of Race and Place in Nineteenth-Century British Honduras” (PDF). Environmental History. 8 (4): 598—617. JSTOR 3985885. S2CID 144161630. doi:10.2307/3985885. hdl:11214/203. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 07. 2020. г. Приступ?ено 24. 07. 2020. 
• Greenspan (2007). Frommer's Belize. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-92261-2. Приступ?ено 15. 8. 2012. 

Спо?аш?е везе

• Government of Belize – Official governmental site
• Белизе (Викиатлас)
• Profile at U.S. Department of State
• Belize National Emergency Management Organization – Official governmental site
• Belize Wildlife Conservation Network – Belize Wildlife Conservation Network
• CATHALAC – Water Center for the Humid Tropics of Latin America and the Caribbean
• LANIC Belize page
• ?Belize”. The World Factbook (2025 изд.). Central Intelligence Agency. 
• Belize at UCB Libraries GovPubs
• Белизе на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• ?History: Site Overview”. Caracol Archaeological Project. Department of Anthropology, University of Central Florida. Приступ?ено 19. 2. 2014.