老来得子是什么意思
Франц II (нем. Franz II, 12. фебруар 1768 — 2. март 1835) био ?е владар из династи?е Хабзбурга, послед?и цар Светог римског царства ко?им ?е владао од 1792. до 1806. године. Као Франц I био ?е први аустри?ски цар од 1804. до сво?е смрти 1835. Поред тога, био ?е и кра? Чешке и кра? Угарске.
Франц ?е 1804. проглашен и за првог цара Аустри?е. Након пораза у борби са Наполеоном у бици код Аустерлица децембра 1805. до 1806. носио ?е две царске титуле, а после дефинитивног укида?а Светог римског царства тога ?е владао као Франц I од Аустри?е. После ?ош ?едног пораза ко?и су му 1809. нанеле француске трупе, Франц ?е морао сво?у ?ерку Мари?у Лу?зу да да Наполеону за супругу. Ипак, Аустри?а се придружила Шесто? коалици?и ко?а ?е 1814. на?зад потукла Наполеона. Бечки конгрес, на коме ?е ?едну од главних улога имао Францов повер?иви министар Метерних, створио ?е Немачка конфедераци?а ко?ом ?е председавао управо аустри?ски цар. Тиме ?е потвр?ена доминаци?а Аустри?е ме?у раз?еди?еним немачким државама.
Дети?ство и одраста?е
[уреди | уреди извор]Франц II ро?ен ?е у Фиренци 1768. године где ?е ?егов отац Леополд II Хабзбуршки био велики во?вода Тоскане од 1765. до 1790. године. Ма?ка му ?е била Мари?а Лу?за Шпанска чи?и ?е отац био шпански кра? Карлос III. У Тоскани ?е проводио сре?но дети?ство за?едно са сво?им сестрама и бра?ом,[1] све до 1784. године када ?е послат на двор у Бечу код свог стрица ?озефа II како би се припремио за буду?ег владара Хабзбуршке монархи?е (?егов стриц ?озеф ни?е имао деце ко?а би га наследила, те ?е тиме Франц постао наследник престола).[2] За разлику од живота на двору у Тоскани, Франц ?е морао на Бечком двору да пошту?е строгу дисциплину ко?у му ?е наметнуо ?егов стриц. ?озеф II ?е ?едном приликом записао да ?е Франц ?заостао у разво?у" и да ?е ?ни ма?е ни више него размажено дериште".[2] ?озефове методе су биле застрашу?у?е и непри?атне.[3] Млади Франц ?е често био изолован од остатка света како би стекао самопоузда?е ко?е по ?еговом стрицу он ни?е имао. Напослетку ?е био послат у во?ни интернат у Угарско? где се млади Франц добро уклопио.[4] И поред свих ових строгих и помало сурових мера Франц се више дивио свом стрицу ?озефу него што га се плашио. Он ?е присуствовао опсади Београда током Аустро-турског рата.[5]
Након смрти ?озефа II на престо долази Францов отац Леополд коме ?е он био главни саветник. Леополд ?е умро у 44. години живота после само две године владавине, након чега Франц заузима престо као Франц II. Рано ?е осетио мо? док ?е деловао као Леополдов заменик у Бечу, док ?е долазе?и цар обилазио царство покушава?у?и да поврати оне ко?и су оту?ени политиком ?еговог брата.[6] Напреза?е се одразило на Леополда и до зиме 1791. године се разболео. ?егове здрав?е се постепено погоршавао током почетка 1792; у поподневним сатима 1. марта Леополд ?е умро, у релативно младом узрасту од 44 године. Франц ?е ве? након свог 24. ро?ендана, постао цар, много рани?е него што ?е очекивао.
Франц II се женио четири пута, али ?е на?знача?ни?и био ?егов други брак са ро?аком Мари?ом Терезом, принцезом Кра?евине Две?у Сицили?а. Обо?е су били унуци царице Мари?е Терези?е, а ?ихов син, и Францов наследник, Фердинанд I од Аустри?е, био ?е слабог физичког и менталног здрав?а.
Цар
[уреди | уреди извор]
Као поглавар Светог римског царства и владар огромне мултиетничке Хабзбуршке наследне зем?е, Фра?о се осе?ао угроженим од стране француских револуционара и касни?е Наполеоновог експанзионизма, као и ?ихових друштвених и политичких реформи ко?е су се извозиле широм Европе на трагу осва?ачких француских арми?а. Франц ?е имао тешке односе са Француском. ?егову тетку Мари?у Антоанету, супругу Лу?а XVI, револуционари су ги?отинирали 1793. године, на почетку ?егове владавине, иако ?е он, у целини, био равнодушан према ?ено? судбини.[7]
Касни?е ?е повео Свето римско царство у француске револуционарне ратове. Накратко ?е командовао савезничким снагама током Фландри?ске кампа?е 1794. пре него што ?е предао команду свом брату надво?води Чарлсу. Касни?е га ?е поразио Наполеон. Кампоформи?ским уговором уступио ?е Француско? леву обалу Ра?не у замену за Венеци?у и Далмаци?у. Поново се борио против Француске током Рата Друге коалици?е.
Дана 11. августа 1804, као одговор на то што се Наполеон крунисао за француског цара рани?е те године, на?авио ?е да ?е од сада преузети титулу наследног цара Аустри?е као Франц I, што ?е технички било незаконито у смислу царског закона. Ипак, Наполеон се претходно сложио и стога се то догодило.[8][nb 1]
Током Рата Тре?е коалици?е, аустри?ске снаге су доживеле поразан пораз код Аустерлица, а Франц ?е морао да пристане на Пожунски уговор, ко?и ?е увелико ослабио Аустри?у и довео до коначног слома Светог римског царства. У ?улу 1806. године, под великим притиском Француске, Баварска и петнаест других немачких држава ратификовали су статут о оснива?у Ра?нске конфедераци?е, са Наполеоном именованим заштитником, и на?авиле су Царско? скупштини сво?у намеру да одмах напусте Царство. Затим, 22. ?ула, Наполеон ?е поставио ултиматум Францу траже?и да абдицира као цар Светог римског царства до 10. августа.[9][10] Пет дана касни?е, Франц се поклонио неизбежном и, не поми?у?и ултиматум, потврдио да ?е од Пресбуршког мира давао све од себе да испуни сво?е царске дужности, али да су га околности убедиле да више не може да влада по сво?о? заклетви дужности, ?ер ?е то формира?е Ра?нске конфедераци?е учинило немогу?им. Додао ?е да ?овим декретом сматрамо да ?е веза ко?а нас ?е до сада везивала са државама царства раскинута“[11] чиме ?е ефективно расформирана импери?а. Истовремено ?е прогласио потпуно и формално повлаче?е сво?их наследних зема?а из царске ?урисдикци?е.[12] После тог датума, владао ?е као Франц I, цар Аустри?е.
Године 1809, Франц ?е поново напао Француску, нада?у?и се да ?е искористити Полуострвски рат ко?и ?е увукао Наполеона у Шпани?у. Поново ?е поражен, и овог пута приморан да се удружи са Наполеоном, уступивши територи?у царству, придруживши се континенталном систему и венчавши сво?у ?ерку Мари?у Лу?зу за цара. Наполеонови ратови су драстично ослабили Аустри?у, чине?и ?е потпуно без излаза на море и угрозили ?ену превласт ме?у немачким државама, положа? ко?и ?е на кра?у уступити Пруско? кра?евини.
Године 1813, по пети и послед?и пут, Аустри?а се окренула против Француске и придружила се Велико? Британи?и, Руси?и, Пруско? и Шведско? у ?иховом рату против Наполеона. Аустри?а ?е одиграла велику улогу у коначном поразу Француске — као призна?е за то, Франц, кога ?е представ?ао Клеменс фон Метерних, председавала ?е Бечким конгресом, помажу?и у формира?у Концерта Европе и Свете али?ансе, уводе?и еру конзервативизма у Европи. Немачка конфедераци?а, лабава асоци?аци?а централноевропских држава, створена ?е на Бечком конгресу 1815. да организу?е преживеле државе Светог римског царства. Конгрес ?е био лични три?умф за Франца, ко?и ?е у удобности угостио разне досто?анственике,[13] иако ?е Франц поткопао сво?е савезнике цара Александра и Фридриха Вили?ама III од Пруске преговара?ем о та?ном споразуму са обнов?еним француским кра?ем Лу?ем XVIII.[14]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Later he was dubbed the first Doppelkaiser (double emperor) in history.(Posses, pp 256ff) For the two years between 1804 and 1806, Francis used the title and style by the Grace of God elected Roman Emperor, ever Augustus, hereditary Emperor of Austria and he was called the Emperor of both the Holy Roman Empire and Austria.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wheatcroft 2009, стр. 233
- ^ а б Wheatcroft 2009, стр. 234
- ^ Wheatcroft 2009, стр. 235
- ^ Wheatcroft 2009, стр. 236
- ^ Malleson, George Bruce (1884). Loudon: A Sketch of the Military Life of Gideon Ernest, Freiherr von Loudon. London: Chapman & Hall. стр. 229.
- ^ Wheatcroft 2009, стр. 238
- ^ Fraser 2002, стр. 492
- ^ Joachim Whaley, Germany and the Holy Roman Empire, Oxford University Press, 2012, volume II, p. 632.
- ^ Whalley, vol. II, p. 643
- ^ John G. Gagliardo, Reich and Nation. The Holy Roman Empire as Idea and Reality, 1763–1806, Indiana University Press, 1980. стр. 279–280..
- ^ Whalley, vol. II, p. 643–644.
- ^ Gagliardo, стр. 281
- ^ Wheatcroft 2009, стр. 249
- ^ Wheatcroft 2009, стр. 250
Литература
[уреди | уреди извор]- Те?лор, Ален (2001). Хабзбуршка монархи?а 1809-1918: Истори?а Аустри?ске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio.
- Haas, Arthur G. (1963). Metternich, Reorganization and Nationality, 1813-1818: A Story of Foresight and Frustration in the Rebuilding of the Austrian Empire. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag.
- Fraser, Antonia (2002). Marie Antoinette: The Journey. London: Phoenix. ISBN 0-7538-1305-X.
- Posse, Otto, ур. (1909). ?Bey der Niederlegung der kaiserlichen Reichs-Regierung. Dekret vom 6. August 1806”. Die Siegel der deutschen Kaiser und K?nige von 751 bis 1806 (на ?езику: немачки). Band 5, Beilage 3. OCLC 42197429 — преко Wikisource.
- Reich, Emil (1905). ?Abidcation of Francis the Second”. Select Documents Illustrating Medi?val and Modern History. Londong: P.S. King & Son. OCLC 4426595 — преко Google Books.
- Reifenscheid, Richard (2006). Die Habsburger in Lebensbildern. Munich: Piper. ISBN 3492247539.
- Rothenburg, Gunther E. (1976). The Army of Francis Joseph. West Lafayette, Ind.: Purdue University Press. ISBN 0911198415.
- Wheatcroft, Andrew (1996). The Habsburgs: Embodying Empire. London: Penguin. ISBN 0-14-023634-1.
- ——— (2009). The Enemy at the Gate: Habsburgs, Ottomans and the Battle for Europe. New York: Basic Books. ISBN 978-0-224-07364-6.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- ?Spencer Napoleonica Collection”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2012. г. at Newberry Library
.svg){kind=small}
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| ?уди | |
| Остале | |
