公益金支持全民健身 政府工作报告中的体彩身影

Класификаци?а климе широм света

百度 　　高度重视“关键少数”　　权力就是责任，责任就要担当。

Клима као метеоролошки по?ам ?е скуп метеоролошких утица?а и по?ава ко?е у одре?еном временском периоду чине сред?е ста?е атмосфере на неком делу Зем?ине површине. Клима ?е статистички профил времена током дужег временског периода. Она се мери проценом обрасца вари?аци?а у температури, влажности, атмосферском притиску, ветру, преципитаци?и, бро?у атмосферских честица и другим метеоролошким промен?ивама у датом региону током дугих временских периода. Климатски показате? се разлику?е од метереолошког, по томе што се метереолошки односи на краткорочне услове тих промен?ивих у датом региону.

Поред метеоролошког, посто?и и биолошки и географски по?ам климе. Биолошка клима ?е комплекс климатских услова ко?и са другим чиниоцима неке одре?ене средине одре?у?у посто?а?е, развитак, размножава?е и премешта?е живих организама. Географска клима ?е скуп атмосферских ста?а ко?а влада?у на одре?ено? површини Зем?е. Регионска клима се генерише путем климатског система, ко?и има пет компонената: атмосфера, хидросфера, криосфера, литосфера, и биосфера.

Клима дате локаци?е зависи од латитуде, терена, и алтитуде, као и оближ?их водених маса и ?ених стру?а. Климе могу бити класификоване користе?и параметре као што су температура и падавине ради дефиниса?а специфичних климатских типова. На?чеш?е кориш?ена класификациона шема ?е она ко?у ?е изворно развио Владимир Кепен. Торнтва?тов систем, ко?и ?е у употреби од 1948, садржи информаци?е о евапотранспираци?и за?едно са температуром и преципитаци?ом и користе се у студира?у биолошке разноврсности и начина на ко?и климатске промене утичу на ?у. Бергерон и просторни системи синоптичке класификаци?е има?у фокус на пореклу ваздушних маса ко?е дефинишу климу региона. Клима се разматра у планетарним или у континенталним размерама - макроклима; у приземном ваздуху до 2 метра висине и на малом простору (по?е, шума, трг и сл.) - микроклима, а у регионалним или локалним размерама - мезоклима. Наука ко?а проучава процес формира?а климе ?е климатологи?а.

Палеоклиматологи?а ?е студи?а древних клима. Пошто директне опсерваци?е климе нису доступне за период пре 19. века, информаци?е о палеоклимама се изводе из прокси промен?ивих ко?е обухвата?у небиотичку евиденци?у као што су седименти присутни у днима ?езера и узорцима леда из ледника, и биотичку евиденци?у као што су годови стабала и корали. Климатски модели су математички модели прошлих, садаш?их и буду?их клима. Климатске промене се могу ?авити током дужих и кра?их временских скала услед мноштва фактора; недавно загрева?е се разматра у оквиру глобалног загрева?а. Глобално загрева?е доводи до редистрибуци?а. На пример, ?промена сред?е годиш?е температуре од 3°C кореспондира са помера?ем изотерме од приближно 300–400 km у латитуди (у умерену зону) или 500 м у елеваци?и. Стога, очеку?е се да ?е до?и до шире?а врста на више надморске висине и ка половима у респонсу на помера?е климатски зона”.

Дефиници?а

Клима (од старогрчког klima, са значе?ем инклинаци?а) обично се дефинише као просечне метереолошке прилике у дужем временском периоду. Стандардни просечни период ?е 30 година, мада се други периоди могу користити у зависности од сврхе. Клима исто тако ук?учу?е статистике ко?е нису просеци, као што су магнитуде вари?аци?а од дана до дана и од године до године. Дефиници?а глосара Ме?увладиног панела о климатским променама (IPCC) 2001 ?е следе?а:

Клима у ужем смислу обично се дефинише као ?просечно време”, или ригорозни?е као статистички опис у смислу сред?е величине и вари?абилности релевантних количина током периода од месеца до хи?ада или милиона година. Класични период ?е 30 година, ко?и ?е дефинисала Светска метеоролошка организаци?а (СМО). Ове величине на?чеш?е су површинске промен?иве, као што су температура, падавине и ветар. Клима у ширем смислу ?е ста?е, ук?учу?е статистички опис климатског система.

Светска метеоролошка организаци?а (СМО) опису?е климатске ?нормале” као ?референтне тачке ко?е користе климатолози за поре?е?е садаш?их климатолошких трендова са онима у прошлости или онима ко?и се сматра?у 'нормалним'. Нормално се дефинише аритметички просек климатског елемента (нпр. температуре) током тридесетогодиш?ег периода. Период од тридесет година се користи, пошто ?е он дово?но дуг за издва?а?е свих ме?угодиш?их вари?аци?а или абнормалности, али ?е исто тако дово?но кратак да омогу?и приказ дужих климатских трендова.” СМО ?е проистекла из Ме?ународне метеоролошке организаци?е ко?у ?е успоставила техничка комиси?а за климатологи?у 1929. године. На ?еном састанку из 1934. у Висбадену техничка комиси?а ?е диза?нирала тридесетогодиш?и период од 1901 до 1930 као референтни временски оквир за климатолошке стандардне нормале. Године 1982 СМО ?е одлучила да обнови климатске нормале, и та? посао ?е накнадно комплетиран на бази климатских података од 1. ?ануара 1961 до 31. децембра 1990.

Разлика изме?у климе и времена се обично сумира популарном фразом: ?клима ?е оно што очеку?ете, време ?е оно што доби?ате”. Током истори?ских временских периода посто?и известан бро? скоро константних промен?ивих ко?е одре?у?у климу, ук?учу?у?и латитуду, алтитуду, пропорци?у копна у односу на водену површину, и близину океана и планина. Оне се ме?а?у ?едино током периода од милиона година услед процеса као што ?е тектоника плоча. Друге климатске одреднице су у ве?о? мери динамичке: термохалинска циркулаци?а океана доводи до 5 °C (41 °F) загрева?а северног Атлантског океана у поре?е?у са другим океанским базенима. Друге океанске стру?е редистрибуира?у топлоту изме?у копна и воде на више регионалним размерама. Густина и тип вегетаци?ског покривача утичу на соларну топлотну апсорпци?у, задржава?е воде, и падавине на регионалном нивоу. Промене у количини атмосферских гасова стаклене баште одре?у?у количину соларне енерги?е ко?а се задржава на планети, доводе?и до глобалног загрева?а и глобалног хла?е?а. Вари?абилне величине ко?е одре?у?у климу су бро?не и интеракци?е су комплексне, али посто?и општа сагласност да се широке контуре могу разумети, барем у оно? мери у ко?о? се ради о детерминантама истори?ских климатских промена.

Класификаци?а клима

Светска класификаци?а клима

Посто?и неколико начина класификаци?е клима у сличне режиме. Оригинално, климе су дефинисане у старо? Грчко? ради описива?а времена зависно од латитуде лoкаци?е. Модерни методи класификаци?а клима се деле у генетске методе, чи?и фокус ?е на узроцима климе, и емпири?ске методе, чи?и фокус ?е на ефектима климе. Примери генетичке класификаци?е обухвата?у методе базиране на релативно? фреквенци?и различитих типова ваздушних маса или локаци?а унутар синоптичких временских пореме?а?а. Примери емпири?ских класификаци?а обухвата?у климатске зоне дефинисане путем би?не отпорности, евапотранспираци?е, или у виду општи?е Кепенове класификаци?е клима ко?а ?е оригинално била диза?нирана за идентификаци?у клима асоцираних са по?единим биомима. За?еднички недостатак ових класификационих шема ?е да оне производе дистинктне границе изме?у зона ко?е дефинишу, уместо постепене транзици?е климатских сво?става ко?а ?е чеш?а у природи.

Бергеронска и просторно синоптичка класификаци?а

Главни чланак: Ваздушна маса

На??едноставни?а класификаци?а ?е она ко?а обухвата ваздушне масе. Бергеронска класификаци?а ?е на?шире прихва?ена форма класификаци?е ваздушних маса. Класификаци?а ваздушних маса користи ознаке са 3 слова. Прво слово опису?е ?ихово сво?ство влажности, при чему се c користи за континенталне ваздушне масе (суве), а m за поморске ваздушне масе (влажне). Друго слово опису?е термалне карактеристике ?еног изворног региона: T за тропски, P за поларни, A за Арктик или Антарктик, M за монсунски, E за екватори?ални, и S за виши ваздушни сло? (сув ваздух формиран путем знатног крета?а надоле у атмосфери). Тре?е слово се користи за означава?е стабилности атмосфере. Ако ?е ваздушна маса хладни?а од зем?ишта испод ?е, она се означава са k. Ако ?е ваздушна маса топли?а од зем?ишта испод ?е, она се означава са w. Мада ?е идентификаци?а ваздушне масе оригинално била кориштена у прогнозира?у времена током 1950-их, климатолози су почели да успостав?а?у синоптичке климатологи?е на бази ове иде?е 1973. године.

На Бергеронско? класификационо? шеми ?е базиран Просторни синоптички класификациони систем (енгл. Spatial Synoptic Classification system - SSC). Посто?и шест категори?а унутар SSC шеме: сува поларна (слична са континенталном поларном), сува умерена (слична са вишом морском), сува тропска (слична са континенталном тропском), влажна поларна (слична са морском поларном), влажна умерена (хибрид изме?у морске поларне и морске тропске), и влажна тропска (слична морско? тропско?, морско? монсунско?, или морско? екватори?ално?).

Кепен

Месечне просечне површинске температуре у периоду 1961–1990. Ово ?е пример климатских вари?аци?а по локаци?ама и сезонама

Месечна глобална слика из НАСА зем?ине опсерватори?е (интерактивни SVG)

Главни чланак: Кепенова класификаци?а климата

Кепенова класификаци?а зависи од просечних месечних вредности температуре и падавина. На?чеш?е кориш?ена форма Кепенове класификаци?е има пет примарних типова обележених са A до E. Ови примарни типови су A) тропска, B) сува, C) блага сред?их латитуда, D) хладна сред?их латитуда, и E) поларна. Пет примарних класификаци?а се могу да?е поделити у секундарне класификаци?е као што су кишна шума, монсун, тропска савана, влажна суптропска, умереноконтинентална, морска, медитеранска, пусти?ска, степска, субполарна, тундра, и поларна ледена капа.

Тропске шуме су карактерисане великим количинама кише, при чему су по дефиници?и минималне годиш?е падавине у опсегу од 1.750 mm (69 in) од 2.000 mm (79 in). Сред?а месечна температура прелази 18 °C током свих месеци године.

Монсун ?е сезонски превалентни ветар ко?и тра?е неколико месеци, и ко?им се успостав?а кишна сезона у региону. Региони унутар Северне Америке, ?ужне Америке, Подсахарске Африке, Аустрали?е и Источне Ази?е има?у монсунске режиме.

Облачна и сунчана места у свету. Мапа НАСА зема?ске опсерватори?е користе?и податке прикуп?ене изме?у ?ула 2002 и априла 2015.

Тропска савана ?е травни биом лоциран на семиаридним до семивлажних климатских региона суптропских и тропских латитуда, где се просечне температуре задржава?у изнад 18 °C током целе године и падавине су изме?у 750 mm (30 in) и 1.270 mm (50 in) годиш?е. Оне су широко заступ?ене у Африци, а присутене су и у Инди?и, северним деловима ?ужне Америке, Малези?е, и Аустрали?е.

Покривач од облака по месецу за 2014. NASA зема?ска опсерватори?а

Влажна суптропска климатска зона ?е заступ?ена у пределима где су зимске кишне падавине (а понекад и снежне падавине) пра?ене велим олу?ама ко?е антипасати усмерава?у са запада на исток. Ве?ина лет?их кишних падавина ?е ?ав?а током олу?а са грм?авином и при повременим тропским циклонима. Влажна суптропска клима се ?ав?а на источно? страни континената, у опсегу латитуда од 20° од 40° степени од екватора.

Умереноконтинентална клима, широм света

Умереноконтинентална клима ?е обележена промен?ивим временским обрасцима и великом сезонском температурним вари?ансама. Места са више од три месеца са просечним дневним температурама изнад 10 °C и на?хладни?им месечним температурама испод ?3 °C (27 °F) и ко?а не задово?ава?у критери?уме за аридну или семиаридну климу, се класифику?у као локаци?е са континенталном климом.

Океанска клима се типично налази дуж западних обала сред?их латитуда свих светских континената, и у ?угоисточно? Аустрали?и. Она ?е пра?ена изобилном преципитаци?ом током целе године.

Медитеранска клима ?е режим ко?и подсе?а на климу у Медитеранском базену, деловима западне Северне Америке, делова Западне и ?ужне Аустрали?е, у ?угозападно? ?ужно? Африци и у деловима централног Чилеа. Ова клима ?е карактерисана топлим, сувим летима и хладним, влажним зимама.

Степска клима ?е заступ?ена на сувим паш?ацима са годиш?им температурним опсегом током лета и до 40 °C, а током зиме са минималним температурама и до ?40 °C (?40 °F).

Субполарна клима има мало преципитаци?е, и месечне температуре ко?е су изнад 10 °C за ?едан до три месеца годиш?е, са пермафростом у великим деловима области услед хладних ветрова. Зиме унутар области са субарктичком климом обично обухвата?у до шест месеци са просечним температурама испод 0 °C.

Мапа арктичке тундре

Тундра се ?ав?а на далеко? северно? хемисфери, северно од по?аса та?ги, чиме су обухва?ене велике области у северно? Руси?и и Канади.

Поларна ледена капа, или поларни ледени сло?, ?е регион на високим-латитудама планете или месеца ко?и ?е прекривен ледом. Ледене капе се формира?у зато што региони на високим-латитудама прима?у знатно ма?е енерги?е у виду соларне ради?аци?е од Сунца него екватори?ални региони, што резултира у нижим површинским температура.

Пусти?а ?е форма предела или региона ко?и прима веома мало преципитаци?е. Пусти?е обично има?у велике дневне и сезонске температурне опсеге. У зависности од локаци?е лет?е дневне температуре могу да пре?у 45 °C (113 °F), док ниске зимске но?не температуре иду испод 0 °C (32 °F) услед екстремно ниске влажности. Многе пусти?е су формиране услед кишних сенки, пошто планине блокира?у пут влази и преципитаци?и до пусти?е.

Види ?ош

• Еволуци?а климе
• Климатологи?а

Литература

• The Study of Climate on Alien Worlds; Characterizing atmospheres beyond our Solar System is now within our reach Kevin Heng July–August 2012 American Scientist
• Reumert, Johannes: "Vahls climatic divisions. An explanation" (Geografisk Tidsskrift, Band 48; 1946)

Спо?аш?е везе

• МетеоЛогос - климатологи?а
• МетеоПланета - климатологи?а
• Светске климе
• Глобални климатски подаци
• NOAA Climate Services Portal Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (3. ?ул 2011)
• NOAA State of the Climate
• NASA's Climate change and global warming portal
• Climate Models and modeling groups
• Climate Prediction Project
• ESPERE Climate Encyclopaedia
• ?Climate index and mode information”.  Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (19. новембар 2016) – Arctic
• A current view of the Bering Sea Ecosystem and Climate
• Climate: Data and charts for world and US locations
• MIL-HDBK-310, Global Climate Data
• ?IPCC Data Distribution Centre – Climate data and guidance on use.”.  Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (19. ма? 2016)
• HistoricalClimatology.com – Past, present and future climates – 2013.
• Globalclimatemonitor – Contains climatic information from 1901.
• ClimateCharts – Webapplication to generate climate charts for recent and historical data.
• International Disaster Database
• Paris Climate Conference