血压高为什么

?апански ?език
日本語 ? Nihongo
?апански ?език написано кан?и словним знацима
Изговор	[n?iho?ɡo]
Говори се у	?апан Гуам Кина Република Кина ?ужна Коре?а Перу Филипини С?еди?ене Државе (нарочито Хава?и) Аустрали?а Бразил Палау
Бро? говорника	матер?и: 130 милиона (недоста?е датум)
?езичка породица	?апански ?езици ?апански ?език
Писмо	?апанска писма: слоговна (хирагана и катакана) и кан?и (око 2.000 знакова преузетих из кинеског)
Званични статус
Службени ?език у	?апан Палау (Ангаур)
Регулише	?апанска влада води рачуна о томе
?езички кодови
ISO 639-1	ja
ISO 639-2	jpn
ISO 639-3	jpn
Реги?е у свету у ко?има ?е ?апански ?език распростра?ен   Примарни и службени ?език   Ма?ински ?език
Распростра?еност ?апанског ?езика   Ве?ински ?език   Користи се са ?ош неким ?езиком

百度 那些装在方盒或六角形利乐包装中，能够在室温下存放好几个月的酸奶产品，实际上属于灭菌酸奶。

?апански ?език (?ап. 日本語, нихонго) ?е службени ?език ?апана. Говори га око 125 милиона ?уди, првенствено у ?апану где га као сво? матер?и говори 99% популаци?е. Осим тога се говори и у деловима Кине, Коре?е и Филипина ко?и су дуго били под ?апанском влаш?у, и разним Пацифичким острвима, те подруч?има где живи пуно ?апанских емиграната (САД, Бразил). ?апански емигранти тако?е живе у Перуи, Аргентини, Аустрали?и (посебно у источним државама) и Канади (посебно у Ванкуверу где ?е 1,4% популаци?е ?апанског порекла).

Назив ?езика ?е настао ?е од следе?их речи:

• 日 (ни, ничи) - дан, сунце
• 本 (хон) - извор, извори; к?ига, к?иге
• 語 (го) - реч, ?език, говор

Реч нихон (日本) значи ?апан, а нихонго (日本語) у буквалном смислу ?език ?апана.

Посто?и неколико теори?а о настанку ?апанског ?езика, али научници се ?ош увек разилазе у миш?е?има. На?вероватни?а теори?а повезу?е ?апански с изумрлим ?езицима ко?и су се у прошлости употреб?авали на подруч?у коре?ског полуострва и Ман?ури?е.

Због разво?а у дугогодиш?о? изолаци?и, тешко ?е прона?и било какве везе изме?у ?апанског и других ?езика. ?апански ?език за?едно с Р?ук?у ?езицима спада у ?апанску ?езичку породицу. Признава?ем р?ук?у ?езика као посебних од стране лингвиста, ?апански ?език се у научно? литератури све ма?е сврстава у изоловане ?езике, а кад ускоро р?ук?у ?езици буду у потпуности стандаризовани, ?апански ?език ?е и званично иза?и из класификаци?е ко?а га сврстава у изоловане ?езике, а у ново? класификаци?и ?е се по?авити категори?а ??апанска породица ?езика“.

Заступ?еност ?апанског ?езика у свету

Ме?у ?апанским емигрантским за?едницама на?ве?а ?е у Бразилу са изме?у 1,4 и 1,5 милиона становника ?апанског порекла (према бразилским званичним подацима ИБГЕ). У САД живи више од 1,2 милиона ?апанаца: знача?ан бро? живи у Калифорни?и, док приближно 12% становника Хава?а говори ?апански као матер?и ?език; у 2008. години проценат ?е износио 12,6% популаци?е пореклом из ?апана. ?апанских емиграната тако?е има у Перуу, Аргентини, Аустрали?и (посебно у источним деловима зем?е), Канади и на Филипинима.

?апански као страни ?език говори се и учи широм света, првенствено у зем?ама Ази?е. Пре и након Другог светског рата, због ?апанске анекси?е Та?вана и Коре?е, као и због делимичне окупаци?е Кине, Филипина и разних пацифичких острва, локално становништво тих држава учило ?е ?апански ?език као ?език царевине. Као резултат тога, многи стари?и држав?ани тих зема?а говоре ?апански као страни ?език.

Данас ?е ?апански ?език привлачан широм света пре свега због савремене ?апанске поп културе, кинематографи?е, музике и стрипова.

Пропагандни летак о исе?ава?у у Бразил, 20. век. Смер писа?а ?е одозго надоле, здесна налево.

Порекло ?апанског ?езика

Има више претпоставки о пореклу ?апанског ?езика. Званични став ?е да ?е ?апански ?език изолат, што значи да по ?езичко? сродности не припада ни ?едно? ?езичко? породици. Ме?утим, према граматичким особеностима неки лингвисти га сврстава?у у алта?ске ?езике (тунгуски, монголски, турки?ски ?езици), повезу?е се и са индонежанским ?езиком, уочене су сличности и са коре?ским, док га други доводе у везу са ?езиком староседелаца ?апанских острва Аину.

Истори?а ?апанског ?езика

Сматра се да су ?апански и ?език р?ук?уан донели досе?еници из континенталне Ази?е или са Пацифичких острва у другом веку пре нове ере. Мало се зна о ?езику из овог доба.

На?стари?и писани текстови прона?ени у ?апану су Ко?ики и Ман?ошу, ко?и датира?у из раног 8. века. Ово ?е старо-?апански период и у ?ему се ширио будизам, преко кога ?е донет кинески систем писа?а у ?апану. На?стари?и текстови записани су на класичном кинеском писму, али ?е требало да се чита?у на ?апанском ?езику. Кориш?е?е кинеских карактера за изговор ?апанског ?езика назива се ман?огана. Касни?е, у 9. веку измиш?ено ?е кана писмо (хирагана и катакана), ко?е ?е заменило ман?огану.

Следи период класичног ?апанског ?езика, током истори?ског Хеиан периода. У 11. веку настало ?е чувено дело Приче о Ген?и?у, ко?е се сматра првим романом на свету. Написала га ?е жена под к?ижевним псеудонимом Мурасаки Шикибу.

У модерно доба ?апански ?език ?е почео да се стандардизу?е и то у граду Едо (сада Токи?у) ко?и ?е од тога доба постао на?ве?и град у ?апану. У време Меи?и рестаураци?е (1868), отвара?ем ?апана према западу, у ?апански ?език су почеле да долазе стране речи и из других кра?ева света. Посебно велики бро? речи долази из енглеског ?езика после 1945. године.

?апански ?език какав данас позна?емо стандардизован ?е после Другог светског рата.

?апанско писмо

Иако не потиче од кинеског, ?апански ?език користи кинеско писмо. Писмо су ?апанци преузели од Кинеза у 5. веку. За идеографске кинеске знакове зване кан?и (漢字) су развили властити систем чита?а и из ?их развили два слоговна писма, хирагану (ひらがな, хирагана) и катакану (カタカナ, катакана). Свако од три писама има сво?е место и начин кориште?а. Док се по?едини кан?и?и или скупине кан?и?а користе за записива?е именица и корена глагола, хирагана се користи у комбинаци?и с кан?и?има за запис граматичких наставака (глаголска времена, компараци?е придева, и сл.), граматичке речи (везници, чланови итд.) и ?апанских речи за ко?е не посто?е кан?и?и. Катаканом се пишу стране речи и ономатопе?ски изрази, а понекад се користи и за наглашава?е по?единих речи (слично као подеб?ана или укошена слова у латиници). Осим та три писма, повремено се користи и латиница (ローマ字, рома?и), углавном за скра?енице и понекад за наглашава?е речи.

У основну писменост спада познава?е слоговних писама катакане и хирагане (ко?е бро?е по 48 слова), као и познава?е карактера (кан?и) пореклом из Кине, ко?и су прописани програмом Министарства школства. Листа кинеских карактера ?оо?оо кан?и према званичним подацима из 2015. године бро?и 2136 карактера ко?и се уче током целог школова?а. Проце?у?е се да се у свакодневно? употреби користи 2000 карактера, док професори са универзитета и интелектуалци користе око 5000 карактера.

У ?апанском систему писа?а могу?а су два смера писа?а:

• усправно (традиционалан начин) - ступци здесна налево, знакови у ступцу одозго према доле
• водоравно (данас заступ?ени?е) - редови одозго према доле, знакови у реду слева надесно

Традиционалан смер писа?а ?е здесна налево и одозго надоле. Данас се користи у к?игама и новинама. Заступ?ен ?е и смер слева надесно, одозго надоле, поготово у нови?е време од експанзи?е технологи?е и рачунара.

Вокабулар

Првобитни ?апански ?език звао се ?аматокотоба (?език ?амата). Имао ?е веома мали бро? гласова, али ?е зато имао више комбинаци?а тих гласова него данаш?и ?апански. У додиру са кинеском културом и ?езиком, дошло ?е до великих промена у ?езику, што за резултат има да данаш?и ?апански речник садржи 55% речи кинеског порекла, 5% речи ко?е су састав?ене и од кинеског и ?апанског корена, а само 35% изворних чистих ?апанских речи. Од скоро су били и утица?и других ?езика, претежно португалског, холандског и енглеског. Било ко?е позам?енице у ?апанском се назива?у gairaigo.

Фонологи?а и изговор

?апански ?език има пет самогласника. Прилично су блиски нашим самогласницима, с изузетком незаоб?еног [?] уместо заоб?еног /u/. Та? глас се изговара слично немачком [ü?].

Сугласници ко?и не посто?е у нашем фонолошком систему су [?], безвучни алвеопалатални фрикатив ко?и се изговара као меко /?/ (глас се по?ав?у?е у српском ?езику, али ди?алектално, претежно у Црно? Гори), [?], безвучни двоуснени фрикатив ко?и звучи као глас изме?у /f/ и /h/, [?], односно [?] на?ближи су нашем /r/, али први ?е сличан комбинаци?и гласова /r/ и /l/ (/l/ не посто?и као засебан фонем у ?апанском ?езику), док ?е други на?ближи комбинаци?и /r/ и /d/. Оба су класификована као алвеоларни дотачници (tap или flap на енглеском), а [?] ?е латералан, попут гласа /l/. Наш глас /r/, за разлику од тога, у стандардном ?езику спада у дрхта?не гласове (trill). Глас /n/ се изговара као /m/ испред двоуснених сугласника /b/, /p/ и /m/, а испред /k/, /g/ и /n/ се изговара [?] те поста?е веларни назал.

Гласови /y/ и /w/ изговара?у се слично енглеским вари?антама, као у речима you односно we. У модерном ?апанском иза ?их не могу следити самогласници /i/ и /e/. Остали гласови блиски су нашем фонолошком систему.

Важно ?е напоменути како се, и у говору и писму, ?апански фонолошки систем теме?и на слоговном изговору, па се гласови изговара?у и понекад ме?а?у зависно од сугласника ко?и следи самогласник. Тако ред слогова ко?и почи?у с /t/ има изузетак кад након ?ега сли?еди глас /i/, па поста?е /chi/ (писано рома?и?ем), те ?е исти случа? са /s/ где доби?амо /shi/. Други изузетак ?е самогласник /u/ ко?и модифику?е t-ред где та? слог гласи /tsu/ изговара се [cu]. Та по?ава назива се алофони?ом.

Важни?е особине ?апанске граматике

Основна карактеристика ?апанске граматике ?е суб?екат – об?екат – предикат структура реченица, за разлику од ве?ине индоевропских ?езика ко?и има?у структуру "суб?екат – предикат – об?екат". Осим тога, посто?е само два основна глаголска времена, прошло и садаш?е (ко?а се понекад назива и ?не-прошло“, због чи?енице да се употреб?ава и за изражава?е буду?ности). Именице нема?у род, нити бро?. Правила за кон?угаци?у глагола и придева су релативно ?едноставна и скоро уопште нема?у изузетке, а деклинаци?е именица не посто?е.

Иако су основна правила ?апанског прилично ?асна, проблеми при уче?у тог ?езика наста?у због различитих начина опхо?е?а зависно од положа?а говорника и ?егових суговорника на соци?ално? лествици. Зависно од тога да ли говорите с надре?енима, непознатим особама, при?ате?има или члановима властите породице, користе се различите речи и различити глаголски облици. Основна подела нивоа ?присто?ности“ ?езика ?е на обични облик (砕けた, кудакета), ?едноставни присто?ни облик (丁寧語, теинеиго) и напредни присто?ни облик (敬語, кеиго).

?апански спада у аглутинативне ?езике, што значи да граматички наставци следе ?едан иза другог након основе, где сваки од ?их изражава по?единачно значе?е. На пример, посебан наставак за же?ни облик, негаци?у и прошлост ?слеп?у?у“ се на основни глаголски облик, као у 帰りたくなかった (нисам/ни?е се желио/ла вратити).

Непосто?а?е рода и бро?а узроку?е вишезначност исказа ако га гледамо изван контекста. Ипак, падеж или тачни?е улога речи обележава се граматичким честицама. Разлику?емо wa ко?и означава тему, као на пример у わたしはがくせいです (Watashi wa gakusei desu, ?а сам ученик, дословно У вези мене, ученик ?ест), где означава да ?е ?а тема реченице. То значи да у иду?о? реченици можемо ре?и ペットがあります (Petto ga imasu, Имам ку?ног ?убимца, дословно ?убимац посто?и) и би?е ?асно да може бити реч само о говорнику ?ер се тема ни?е променила. За разлику од wa, ga оквирно одговара падежу номинатива те често означава суб?екат реченице, али не мора и тему разговора, особито ако му ?е wa претходио у тексту или говору.

?ош неке учестале граматичке честице су: wo (изговара се /o/, реч ко?а ?о? претходи на?чеш?е ?е об?екат реченице, односно ова честица на?ближа ?е функци?и акузатива), ni (близак дативу и локативу), no (изражава посво?ност, близак генитиву) те he (изговара се /e/, назначу?е смер крета?а или сла?а). Све ове честице означава?у реч ко?а им претходи.

Иако се не ме?а?у као у флекси?ски богатим ?езицима, и именице у ?апанском подложне су променама. Ту ?е реч о дериваци?ско? промени, ?ер додава?ем различитих афикса (префикса и суфикса) ме?амо значе?е речи. На пример, お金 (okane, новац) или お茶(ocha, ча?), сасвим су прихват?иви без почетног o-, али додава?е тог префикса има соци?алну функци?у - изражава више поштова?а и прихват?иви?е ?е да их користе особе женског рода. С друге стране, суфикси попут ～たち (tachi) или ～的 (teki) могу се додати одре?еним именицама да специфично истакну множину, односно учине именицу описним придевом (као група придева ко?а се у нашем ?езику завршава на -ан: модеран, ренесансан итд..).

У ?апанском посто?е две врсте придева. ?една од ?их се употреб?ава слично именицама (-на придеви), те им ?е блиска по граматичким правилима. Облик им ?е разнолик, а кад се употреб?ава?у пре именице завршава?у на -на. Друга ?е слични?а глаголима (-и придеви) те подложна свим граматичким наставцима ко?и могу уследити након глаголских основа. Сви се завршава?у на -и у необележеном облику.

?апански глаголи се по ?апанско? класификаци?и деле у пет група, то ве?ина граматика писаних за ученике ко?има ?апански ни?е матер?и ?език употреб?ава основну поделу на две групе. То су -у глаголи и -ру глаголи. Разлику?у се по променама ко?е се дога?а?у на глаголско? основи код формира?а неких глаголских облика и по наставцима ко?и им се дода?у у неким облицима.

Пример текста

Члан 1 Универзалне деклараци?е о ?удским правима:

すべての人間は生まれたときから自由であり、その尊厳と権利において平等である。
人間は生まれながらにして理性と良心を授けられており、お互いに兄弟愛の精神で行動しなければならない。

Транскрипци?а:

Subete no ningen wa umareta toki kara jiyū de ari, sono songen to kenri ni oite byōdō de aru. 
Ningen wa umarenagara ni shite risei to ryōshin o sazukerareteori, otagai ni kyōdai-ai no seishin de kōdō shinakereba naranai.

Види ?ош

• Класични ?апански ?език

Литература

• Shiraishi, Takashi (1993). The Japanese in Colonial Southeast Asia. SEAP Publications. стр. 157—. ISBN 978-0-87727-402-5. 
• Mizuno, Shunpei, ур. (2007). 韓vs日「偽史ワールド」 (на ?езику: Japanese). Shogakukan. ISBN 978-4-09-387703-9. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Mizuno, Shunpei, ур. (2002). 韓国人の日本偽史―日本人はビックリ! (на ?езику: Japanese). Shogakukan. ISBN 978-4-09-402716-7. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Bloch, Bernard (1946). ?Studies in colloquial Japanese I: Inflection”. Journal of the American Oriental Society. 66. . стр. 97–130.
• Bloch, Bernard (1946). ?Studies in colloquial Japanese II: Syntax”. Language. 22. . стр. 200–248.
• Chafe, William L. (1976). C. Li, ур. Giveness, contrastiveness, definiteness, subjects, topics, and point of view. New York: Academic Press. стр. 25–56. ISBN 978-0-12-447350-8. 
• Dalby, Andrew (2004). ?Japanese”. Dictionary of Languages: the Definitive Reference to More than 400 Languages. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11568-1. 
• Frellesvig, Bjarke (2010). A history of the Japanese language. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65320-6. 
• Kuno, Susumu (1973). The structure of the Japanese language. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-11049-5. 
• Kuno, Susumu (1976). Charles N. Li, ур. "Subject, theme, and the speaker's empathy: A re-examination of relativization phenomena". Subject and topic. New York: Academic Press. стр. 417–444. ISBN 978-0-12-447350-8. 
• Martin, Samuel E. (1975). A reference grammar of Japanese. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01813-4. 
• McClain, Yoko Matsuoka (1981). Handbook of modern Japanese grammar (на ?езику: 口語日本文法便覧 [Kōgo Nihon bumpō].). Tokyo: Hokuseido Press. ISBN 978-4-590-00570-6. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза).
• Miller, Roy (1967). The Japanese language. Chicago: University of Chicago Press. 
• Miller, Roy (1980). Origins of the Japanese language: Lectures in Japan during the academic year, 1977–78. Seattle: University of Washington Press. ISBN 978-0-295-95766-1. 
• Mizutani, Osamu; Mizutani, Nobuko (1987). How to be polite in Japanese (на ?езику: 日本語の敬語 [Nihongo no keigo].). Tokyo: The Japan Times. ISBN 978-4-7890-0338-4.  CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Shibatani, Masayoshi (1990). ?Japanese”. Ур.: Comrie, B. The major languages of east and south-east Asia. London: Routledge. ISBN 978-0-415-04739-5. 
• Shibatani, Masayoshi (1990). The languages of Japan. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36070-8. (hbk). ISBN 978-0-521-36918-3. (pbk). 
• Shibamoto, Janet S. (1985). Japanese women's language. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-640030-4.  Graduate Level
• Tsujimura, Natsuko (1996). An introduction to Japanese linguistics. Cambridge, MA: Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-19855-0. (hbk). ISBN 978-0-631-19856-7. (pbk). 
• Tsujimura, Natsuko, ур. (1999). The handbook of Japanese linguistics. Malden, MA: Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-20504-3.  Readings/Anthologies
• Vovin, Alexander (2010). Korea-Japonica: A Re-Evaluation of a Common Genetic Origin. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-3278-0. 
• Lange, Rudolf (1907). Noss, Christopher, ур. A text-book of colloquial Japanese (revised English изд.). TOKYO: Methodist publishing house. стр. 588. Приступ?ено 1. 3. 2012. (All rights reserved, copyright 1903 by Christopher Noss; reprinted April 1907 by the Methodist Publishing House, Tokyo, Japan) (Original from the New York Public Library) (Digitized Apr 2, 2008)
• Lange, Rudolf (1907). Noss, Christopher, ур. A text-book of colloquial Japanese (revised English изд.). TOKYO: Methodist publishing house. стр. 588. Приступ?ено 1. 3. 2012. (All rights reserved; copyright 1903 by Christopher Noss; reprinted April 1907 by the Methodist Publishing House, Tokyo, Japan) (Original from Harvard University) (Digitized Oct 10, 2008)
• Lange, Rudolf; Noss, Christopher (1903). A Text-book of Colloquial Japanese (English изд.). The Kaneko Press, North Japan College, Sendai: Methodist Publishing House. стр. 573. Приступ?ено 1. 3. 2012. (Tokyo Methodist Publishing House 1903)
• Lange, Rudolf (1903). Noss, Christopher, ур. A text-book of colloquial Japanese: based on the Lehrbuch der japanischen umgangssprache by Dr. Rudolf Lange (revised English изд.). TOKYO: Methodist publishing house. стр. 588. Приступ?ено 1. 3. 2012. 
• Shibatani, Masayoshi (1990). The languages of Japan. Cambridge: Cambridge University Press. 
• ?Japanese Language”. MIT. Приступ?ено 13. 5. 2009. 
• 大野晋 日本語の起源 (ōno Susumu: Nihongo no kigen = Die Entstehung der Japanischen Sprache), Tokyo 1957.
• Association for Japanese-Language Teaching: Japanisch im Sauseschritt 1. 2002. ISBN 978-4-9900384-5-8.  Universit?tsausgabe mit Kana und Kanji. Doitsu Center Ltd., Tokyo. (offiziell an den deutschen Volkshochschulen verwendetes Lehrbuch)
• Bunt, Jonathan (2003). The Oxford Japanese Grammar and Verbs. ISBN 978-0-19-860382-5. 
• Detlef Foljanty, Hiroomi Fukuzawa: Japanisch intensiv. 1998. ISBN 978-3-87548-137-2.  3 B?nde.
• Bruno Lewin: Abri? der japanischen Grammatik auf der Grundlage der klassischen Schriftsprache. Harrassowitz, Wiesbaden 1959.
• Christine Liew: Japan 2.0 - Eine Lesetour durch Social Media und andere Welten. Buske. 2012. ISBN 978-3-87548-625-4.
• Roy Andrew Miller: Die japanische Sprache. München. ISBN 978-3-89129-484-0.  iudicium. (aktuelle Auflage) 2000
• Keiichiro Okutsu / Akio Tanaka: Japanisch. Eine Einführug in Grammtik und Wortschatz. 2013. ISBN 978-3-87276-883-4. , Julius Groos Verlag Tübingen.
• Jens Rickmeyer: 'Japanische Morphosyntax. Groos, Heidelberg. ISBN 978-3-87276-718-9. (Auflage) 1995
• Sato, Eriko (2008). Japanese Demystified. ISBN 978-0-13-135838-6. . (gute Einführung in die japanische Sprache und Schrift für Anf?nger)
• Barbara E. Riley: Aspects of the Genetic Relationship of the Korean and Japanese Languages. Ph. D. Thesis, University of Hawaii, 2003.
• Christopher I. Beckwith: Koguryo – The Language of Japan's Continental Relatives. 2. Aufl. Brill, Leiden u. Boston 2007.
• Paul K. Benedict: Japanese – Austro-Tai. Karoma, Ann Arbor 1990.
• Shichiro Murayama: The Malayo-Polynesian component in the Japanese language. Journal of Japanese Studies. Bd. 2/2, 1976. стр. 413–436..
• Alexander Vovin: Is Japanese related to Austronesian? Oceanic Linguistics. Bd. 33/2, 1994. стр. 368–390..
• Сыромятников, Н. А. (1972). Древнеяпонский язык. М. 
• Алпатов, В. М. (2003). Япония: язык и общество. M.: Муравей. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступ?ено 03. 04. 2017. 
• Язык // В стране восходящего солнца : Очерки и заметки о Японии / [Соч.] Григория де-Воллана. — 2-е испр. и доп. изд. — Санкт-Петербург ; Москва : т-во М. О. Вольф, 1906 (Санкт-Петербург). — [4], 566, V с. : фронт. (портр.), ил.; 22.
• Эрико Сато (2013). Japanese For Dummies, 2nd Edition. М.: Диалектика?. стр. 384. ISBN 978-5-8459-1880-2. 
• Эрико Сато (2014). Разговорный японский для чайников. М.: Диалектика?. ISBN 978-5-8459-1884-0. 
• Лаврентьев, Б. П. (1992). Самоучитель японского языка. М. 
• Akamatsu, Tsutomu. (2000). Japanese phonology: A functional approach. München: LINCOM EUROPA. ISBN 978-3-89586-544-2. 
• Фельдман-Конрад Н. И. (1977). Японско-русский словарь иероглифов. M. 
• Фельдман-Конрад Н. И.; Цын, М. С. (1979). Учебник научно-технического перевода. Японский язык. М. 
• Bloch, Bernard. (1950). ?Studies in colloquial Japanese IV: Phonemics”. 26 (Language изд.): 86—125. 
• 新日本語の基礎. Association for Overseas Technical Scholarship (AOTS)
• ?Материалы по японскому языку”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2012. г. Приступ?ено 3. 04. 2017. 
• ?Материалы по японской письменности”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г. Приступ?ено 3. 04. 2017. 
• ?Материалы по фонетике и грамматике японского языка”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2011. г. Приступ?ено 3. 04. 2017. 

Спо?аш?е везе

• Википеди?а:Транскрипци?а са ?апанског ?езика

• ?апански ?език за почетнике
• Kana tetradь ili papka (PDF)
• AKSER Brasil - Japanski jezik
• National Institute for Japanese Language and Linguistics
• Foreign Service Institute Japanese course, audio, assignments, G+ hangouts and media sources
• Japanese Language Student's Handbook
• Ethnologue (14th)
• мртва веза] Ethnologue (15th)
• Japanski jezik - abeceda (PDF)
• Japanisch на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• Jens Rickmeyer, Japanisch und der altaische Sprachtyp – eine Synopsis struktureller Entsprechungen (PDF; 553 kB)
• Vaclav Blazek, Current Progress in Altaic Etymology (PDF, englisch; 568 kB)
• Umfangreicher Online-Einführungskurs in die Japanische Sprache
• Русско-японский, японско-русский словарь онлайн Электронная версия Большого японско-русского словаря под редакцией академика Н. И. Конрада.
• Русско-японский, японско-русский словарь онлайн Yakuru
• Минна но Нихонго Уроки японского языка + Японско-русский и русско-японский словарь онлайн
• YYNIHONGO.JP