手脚出汗是什么原因
| Самостални самоуправни синдикат ?Солидарност” | |
|---|---|
| Niezale?ny Samorz?dny Zwi?zek Zawodowy ?Solidarno??” | |
_logo.svg){kind=logo} | |
 Августовски штра?к у Гда?ском бродоградилишту Ле?ин | |
| Оснивач | 31. август 1980. (признато) 17. септембар 1980 (1. конгрес)[1] 10. новембар 1980 (регистрован) |
| Тип | Раднички покрет |
| Локаци?а | По?ска |
| Седиште | Гда?ск |
| Руководиоци | Ана Валентинович, Лех Валенса |
| Ме?ународно чланство | ITUC, ETUC, TUAC |
| Бро? волонтера | Скоро 10 милиона на кра?у прве године; преко 400.000 у 2011[2] (680,000 in 2010)[3] |
| Веб-са?т | Solidarnosc.org.pl (на енглеском) |
Солидарност (по?. Solidarno??), пуним именом Независни самоуправни синдикат ?Солидарност“ (по?. Niezale?ny Samorz?dny Zwi?zek Zawodowy Solidarno??),[4] по?ски ?е синдикат основан у септембру 1980. године у Гда?ску, во?ен од стране Леха Валенсе.[1]
Солидарност ?е први некомунистички контролисани синдикат у државама Варшавског пакта.[5] Током 80-их основан ?е као широки антибирократски соци?ални покрет. Влада ?е покушавала да уништи синдикат током ванредног ста?а почетком 80-их и неколико година репреси?е, али на кра?у су морали да преговара?у са синдикатом. По?ски округли сто изме?у владе и опозици?е предво?ене Солидарнош?у довеле су до полуслободних избора 1989. године. До кра?а августа опозици?а предво?ена синдикатом Солидарност ?е формирана и у децембру 1990. године Валенса ?е изабран за председника По?ске.
Чланство синдиката достигло ?е врхунац од 10 милиона у септембру 1981. године,[2][3] што представ?а ?едну тре?ину радно способног становништва зем?е.[6] Лидер Солидарности Лех Валенса добио ?е Нобелову награду за мир 1983. године, а синдикат ?е широко признат као централна погонска сила у оконча?у комунистичке владавине у По?ско?.
Осамдесетих година прошлог века, Солидарност ?е била широки анти-ауторитарни друштвени покрет, ко?и ?е користио методе гра?анског отпора да унапреди узроке радничких права и друштвених промена.[7] Покуша?и владе раних 1980-их да униште уни?у уво?е?ем ванредног ста?а у По?ско? и употребом политичке репреси?е су пропали. Делу?у?и пота?но, уз знача?ну финанси?ску подршку Ватикана и С?еди?ених Држава,[8] уни?а ?е опстала и до касни?их 1980-их ?е ушла у преговоре са владом.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Седамдесетих година по?ска влада ?е подигла цене хране док су плате стагнирале. Ова? и други стресови довели су до протеста 1976. и касни?их владиних гуше?а против неслага?а. KOR, ROPCIO и друге групе почеле су да формира?у подземне мреже како би надгледале и супротстав?але се понаша?у владе. Синдикати су чинили важан део ове мреже.[9] Године 1979, по?ска привреда се сма?ила први пут од Другог светског рата, за два одсто. Спо?ни дуг ?е достигао око 18 мили?арди долара до 1980. године.[10]
Ана Валентинович ?е отпуштена из бродоградилишта у Гда?ску 7. августа 1980. године, пет месеци пре него што ?е требало да се пензионише, због учеш?а у илегалном синдикату. Ова одлука управе разбеснела ?е раднике бродоградилишта, ко?и су 14. августа извели штра?к бране?и Валентиновичеву и захтева?у?и ?ен повратак. Она и Алина Пиенковска трансформисале су штра?к због пита?а хлеба и путера у штра?к солидарности у знак симпати?а са штра?ковима на другим установама.
Солидарност ?е настала 31. августа 1980. у бродоградилишту у Гда?ску када ?е комунистичка влада По?ске потписала споразум ко?им ?е омогу?ено ?ено посто?а?е. Дана 17. септембра 1980. године, преко двадесет Ме?уфабричких оснивачких одбора независних синдиката спо?ило се на конгресу у ?едну националну организаци?у, НСЗЗ Солидарност.[6] Званично ?е регистрована 10. новембра 1980. године.[11]
Лех Валенса и други формирали су широки антисов?етски друштвени покрет у распону од ?уди повезаних са католичком црквом[12] до припадника антисов?етске левице. По?ски национализам, за?едно са проамеричким либерализмом, играо ?е важну улогу у разво?у Солидарности 1980-их.[13] Солидарност се залагала за ненаси?е у активностима сво?их чланова.[14][15] Септембра 1981. године, први национални конгрес Солидарности изабрао ?е Валенсу за председника[11] и усво?ио републички програм, ?Самоуправну републику“.[16] Влада ?е покушала да уништи синдикат ванредним ста?ем из 1981. године и вишегодиш?ом репреси?ом, али ?е на кра?у морала да почне преговоре са синдикатом.
Подршка С?еди?ених Држава и Западног блока
[уреди | уреди извор]У години ко?а ?е претходила ванредном ста?у, политика Реганове администраци?е ?е подржала покрет Солидарност, воде?и кампа?у за односе с ?авнош?у како би одвратила оно што ?е Картерова администраци?а видела као ?непосредни потез великих сов?етских во?них снага у По?ску“.[17] Ма?кл Ра?сман са Правног факултета у ?е?лу ?е назвао операци?е у По?ско? као ?едну од та?них акци?а агенци?е CIA за промену режима током Хладног рата.[18] Пуковник Ришард Кукли?ски, виши официр по?ског генералштаба, та?но ?е слао извешта?е официру CIA Де?виду Фордену.[19] Централна обавешта?на агенци?а (CIA) преносила ?е око 2 милиона долара годиш?е у готовини Солидарности, што ?е укупно 10 милиона долара током пет година. Ни?е било директних веза изме?у CIA и Солидарности, а сав новац ?е каналисан преко тре?их лица.[20] CIA службеницима ?е забра?ено да се саста?у са лидерима Солидарности, а контакти CIA са активистима Солидарности били су слаби?и од AFL–CIO, ко?и ?е прикупио 300.000 долара од сво?их чланова, ко?и су кориш?ени за обезбе?ива?е матери?ала и готовине директно Солидарности, без контроле Солидарности за кориш?е?е тога. Конгрес САД ?е овластио Националну задужбину за демократи?у да промовише демократи?у, а NED ?е доделио 10 милиона долара за солидарност.[21]
По?ска влада ?е донела ванредно ста?е у децембру 1981. године, ме?утим, Солидарност ни?е била упозорена. Потенци?ална об?аш?е?а за ово варира?у; неки веру?у да ?е CIA затечена неспремна, док други сугеришу да су амерички креатори политике сматрали да ?е унутраш?а репреси?а поже?ни?а од ?неизбежне сов?етске интервенци?е“.[22] Подршка CIA Солидарности ук?учивала ?е новац, опрему и обуку, ко?у су координирале Специ?алне операци?е.[23] Хенри Ха?д, члан обавешта?ног комитета Представничког дома Конгреса САД, из?авио ?е да су САД обезбедиле ?залихе и техничку помо? у смислу та?них новина, емитова?а, пропаганде, новца, организационе помо?и и савета“.[24]
Председници
[уреди | уреди извор]
- Лех Валенса — до 12. децембра 1990. године
- Мари?ан Крзаклевски — од 23/24. фебруара 1991. до 27. септембра 2002. године
- ?ануш Шниадел — од 27. септембра 2002, поновно изабран на ?ош 4 године 29. септембра 2006.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Guardian newspaper report Retrieved 22 June 2009
- ^ а б 30 lat po Sierpniu'80: "Solidarno?? zak?adnikiem w?asnej historii" Архивирано 29 октобар 2013 на са?ту Wayback Machine Retrieved on 7 June 2011
- ^ а б Duda za ?niadka? by Maciej Sandecki and Marek W?s, Gazeta Wyborcza of 24 August 2010
- ^ Solidarity на веб-са?ту Енциклопеди?а Британика (?език: енглески)
- ^ Stanley, John (14. 4. 2015). ?Sex and Solidarity, 1980–1990”. Canadian Slavonic Papers. 52 (1–2): 131—151. JSTOR 40871520. S2CID 155049801. doi:10.1080/00085006.2010.11092641.
- ^ а б "Solidarno??" a systemowe przekszta?cenia Europy ?rodkowo-Wschodniej Архивирано 7 август 2013 на са?ту Wayback Machine Retrieved on 7 June 2011
- ^ Smolar 2009, стр. 127–43
- ^ Tony Judt (2005). Postwar: A History of Europe Since 1945. The Penguin Press. стр. 589.
- ^ KOR: a history of the Workers' Defense Committee in Poland, 1976–1981. Berkeley: University of California Press. 1985. ISBN 0-520-05243-9.
- ^ Paczkowski, Andrzej; Byrne, Malcolm; Domber, Gregory F.; Klotzbach, Magdalena (2007). ?1970s”. From Solidarity to Martial Law: The Polish Crisis of 1980–1981. Central European University Press. стр. xxix. ISBN 978-963-7326-96-7.
- ^ а б Solidarno??, wielop?aszczyznowy ruch na rzecz demokratyzacji i g??bokich reform ustrojowych PRL Retrieved on 7 June 2011
- ^ Steger, Manfred B (?ануар 2004). Judging Nonviolence: The Dispute Between Realists and Idealists (ebook). Routledge (UK). стр. 114. ISBN 0-415-93397-8. Приступ?ено 9. 7. 2006.
- ^ Boduszyński, Mieczys?aw; Carpenter, Michael (2025-08-07). ?How Polish populism explains the surge of Trump and nationalism”. The Hill.
- ^ Paul Wehr; Guy Burgess; Heidi Burgess, ур. (фебруар 1993). Justice Without Violence (ebook). Lynne Rienner Publishers. стр. 28. ISBN 1-55587-491-6. Приступ?ено 6. 7. 2006.
- ^ Cavanaugh-O'Keefe, John (?ануар 2001). Emmanuel, Solidarity: God's Act, Our Response
(ebook). Xlibris Corporation. стр. 68. ISBN 0-7388-3864-0. Приступ?ено 6. 7. 2006. ?Solidarity Poland nonviolence.”
- ^ Gliński, Piotr (2006). ?The Self-governing Republik in the Third Republic”. Polish Sociological Review. 153 (1): 55—74. JSTOR 41274953.
- ^ MacEachin, Douglas J. (2000). US Intelligence and the Polish Crisis: 1980–1981. cia.gov. Center for the Study of Intelligence. ISBN 9781929667062. Архивирано из оригинала 13. 6. 2007. г. Приступ?ено 10. 6. 2019.
- ^ Arsanjani, Mahnoush H.; Cogan, Jacob, ур. (2010). Looking to the Future: Essays on International Law in Honor of W. Michael Reisman. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 102. ISBN 978-90-04-17361-3.
- ^ Davies, Richard T. (2004). ?The CIA and the Polish Crisis of 1980–1981”. Journal of Cold War Studies. 6 (3): 120—123. S2CID 57563775. doi:10.1162/1520397041447346.
- ^ Gregory F. Domber (2008). Supporting the Revolution: America, Democracy, and the End of the Cold War in Poland, 1981—1989. стр. 199. ISBN 9780549385165.[мртва веза], revised as Domber 2014, p. 110 [1].
- ^ Domber, Gregory F. (28. 8. 2014), What Putin Misunderstands about American Power, University of California Press Blog, University of North Carolina Press
- ^ MacEachin, Douglas J. "US Intelligence and the Polish Crisis 1980–1981." CIA. 28 June 2008.
- ^ Cover Story: The Holy Alliance By Carl Bernstein, TIME, February 24, 1992
- ^ Sussman, Gerald (2010). Branding Democracy: U.S. Regime Change in Post-Soviet Eastern Europe. Peter Lang. стр. 128. ISBN 978-1-4331-0531-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Barker, Colin (1986). Festival of the Oppressed: Solidarity, Reform and Revolution in Poland 1980–81. Bookmarks. ISBN 978-0906224274.
- Barker, Colin. "The Rise of Solidarnosc" International Socialism 108 (2005).
- Domber, Gregory G. (2016). Empowering Revolution: America, Poland, and the End of the Cold War. Dodd Mead. ISBN 978-1469629810.
- Eringer, Robert (1982). Strike for Freedom: The Story of Lech Wa??sa and Polish Solidarity. The University of North Carolina Press. ISBN 0-396-08065-0.
- Goddeeris, Idesbald (2002). The Polish Revolution: Solidarity. Yale University Press. ISBN 0-300-09568-6.
- Garton Ash, Timothy (2012). Solidarity with Solidarity: Western European Trade Unions and the Polish Crisis, 1980–1982. Lexington Books. ISBN 978-0739150719.
- Kaminski, Marek M. (2004). Games Prisoners Play. Princeton University Press. ISBN 0-691-11721-7. Архивирано из оригинала 04. 11. 2015. г. Приступ?ено 23. 12. 2022.
- Kenney, Patrick (2003). A Carnival of Revolution : Central Europe 1989. Princeton University Press. ISBN 0-691-11627-X.
- Kenney, Patrick (2006). The Burdens of Freedom. Zed Books Ltd. ISBN 1-84277-662-2.
- Kubik, Jan (1994). The Power of Symbols Against the Symbols of Power: The rise of Solidarity and the fall of state socialism in Poland. The Pennsylvania State University. ISBN 0-271-01084-3.
- Ledger, Robert (2016). ?From Solidarity to 'Shock Therapy'. British Foreign Policy Towards Poland Under the Thatcher Government, 1980–1990.”. Contemporary British History. 30 (1): 99—118..
- Matynia, Elzbieta (2009). Performative Democracy. Paradigm. ISBN 978-1594516566.
- Osa, Maryjane (2003). Solidarity and Contention: Networks of Polish Opposition. University of Minnesota Press. ISBN 0-8166-3874-8.
- Ost, David (2005). The Defeat of Solidarity: Anger and Politics in Postcommunist Europe (ebook). Cornell University Press. ISBN 0-8014-4318-0.
- Paczkowski, Andrzej (2015). Revolution and Counterrevolution in Poland, 1980-1989: Solidarity, Martial Law, and the End of Communism in Europe. Boydell & Brewer..
- Penn, Shana (2005). Solidarity's Secret : The Women Who Defeated Communism in Poland. University of Michigan Press. ISBN 0-472-11385-2.
- Perdue, William D. (1995). Paradox of Change: The Rise and Fall of Solidarity in the New Poland. Praeger/Greenwood. ISBN 0-275-95295-9.
- Pope John Paul II, Sollicitudo rei socialis, on Vatican website
- Staniszkis, Jadwiga (1984). Poland's Self-Limiting Revolution. Princeton University Press. ISBN 9780691094038.
- Smolar, Aleksander (2009). ?Self-limiting Revolution': Poland 1970–89”. Ур.: Roberts; Ash, Timothy Garton. Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. Oxford: OUP Oxford. ISBN 978-0-19-955201-6. Непознати параметар
|editor1-first1=игнорисан (помо?) - Szporer, Michael (2014). Solidarity: The Great Workers Strike of 1980. Lexington Books. ISBN 978-0739192801.
- Weigel, George (1992). The Final Revolution: The Resistance Church and the Collapse of Communism. Oxford University Press. ISBN 0-19-516664-7.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-са?т
- Presentation on The Solidarity Phenomenon
- FAES The Polish trade Union Solidarity and the European idea of freedom
- Solidarity 25th Anniversary Press Center
- Who is Anna Walentynowicz?, a documentary film about Solidarity
- Katherine Kenning collection of Joanna Wojciechowicz papers, MSS 8081 at L. Tom Perry Special Collections, Brigham Young University. Contains materials about Wojciechowicz's participation in the Solidarity movement.
- International Conference 'From Solidarity to Freedom'
- Advice for East German propagandists on how to deal with the Solidarity movement Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (12. октобар 2012)
- The Birth of Solidarity on BBC
- Solidarity, Freedom and Economical Crisis in Poland, 1980–81
- Solidarno?? collection at the Libertarian Communist library
- Solidarno?? from Gdańsk to Military Repression by Colin Barker and Kara Weber (1982)
- Arch Puddington, How American Unions Helps Solidarity Win
- Motion for a resolution, the European Parliament on the 25th anniversary of Solidarity and its message for Europe
- Solidarity Lost, by Daniel Singer
- Solidarity Center Foundation – Fundacja Centrum Solidarno?ci
- A Simple Way to Learn an Old Song A radio programme about the song "Mury", the anthem of Solidarno??. In Russian with English transcript
- The Solidarity Movement: Anti-Communist, Or Most Communist Thing Ever? on Culture.pl
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
