中企在菲签署17亿美元采购合同

По?ско-сов?етски рат
Део Руског гра?анског рата
По?ски во?ници код Милосне, у близини Варшаве, август 1920.
Време 14. фебруар 1919. — 18. март 1921. Место Централна и Источна Европа Исход По?ска победа; Споразум у Риги
Сукоб?ене стране
Руска СФСР Укра?инска ССР	Република По?ска Укра?инска Народна Република
Команданти и во?е
Лав Троцки Михаил Тухачевски (Западни фронт) Александар ?егоров (?угозападни фронт) Сем?он Бу?они	?озеф Пилсудски Тадеуш Розвадовски Едвард Ри?-Шмигли Владислав Сикорски Симон Пет?ура
?ачина
Од ~50.000 почетком 1919. до готово 800.000 у ?ето 1920.	Од ~50.000 почетком 1919. до ~738.000 у августу 1920.
Жртве и губици
Проц?ена на 100.000—150.000 погинулих 80.000—157.000 зароб?ених	47.571 погинулих 113.518 ра?ених, 51.351 зароб?ених

百度 加拿大、墨西哥和澳大利亚三国相继得到豁免。

По?ско-сов?етски рат (14. фебруар 1919 — 18. март 1921) ?е био сукоб изме?у Сов?етске Руси?е и Сов?етске Укра?ине против Друге по?ске републике и Укра?инске Народне Републике, ко?и се одви?ао у посли?ератно? Европи. У рату ?е По?ска, ко?а ?е након више од 100 година од Под?ела По?ске, према одредбама Верса?ског мира обновила сво?у државност, же?ела осигурати територи?е ко?е ?е изгубила Под?елама, док ?е ци? сов?етских република био сачувати те исте територи?е, ко?е су биле ди?елом Руске Импери?е све до кра?а Првог св?етског рата. По?ски и руски историчари се споре око пита?а поб?едника у рату. По?аци су тврдили да су у рату усп?ели одбранити новоформирану Републику, док су Сов?ети тврдили да су спри?ечили по?ску инвази?у Укра?ине и Б?елоруси?е.

Имена и датуми

Рат ?е познат под неколико имена. "По?ско-сов?етски рат" ?е на?чеш?е кориш?ени термина од других ко?и се користе су "По?ско-руски рат 1919.–1921." (да би се разликовао од рани?их по?ско-руских ратова) и "По?ско-бо?шевички рат". Ова? послед?и термин (или само "Бо?шевички рат" (по?. Wojna bolszewicka)) се на?чеш?е користи у по?ским изворима. У неким по?ским изворима сре?е се термин "Рат из 1920." (по?.: Wojna 1920 roku).

Посто?и неслага?е око датума одиграва?а рата. Енциклопеди?а Британика у свом чланку о рату наводи датумски распон од 1919. до 1920. али затим наводи: " Иако ?е током 1919. године било непри?ате?става изме?у две?у зема?а, сукоб ?е почео када ?е по?ски шеф државе ?озеф Пилсудски основао савез с укра?инским националистичким во?ом Симоном Пет?уром (21. април 1920) а ?ихове комбиноване снаге почеле су да заузима?у Укра?ину, заузима?у?и Ки?ев 7. ма?а." По?ска енциклопеди?а, као и западни историчари као што ?е Норман Де?вис, сматра?у 1919. годину почетном ратном годином.

Као датум завршетка рата споми?е се 1920. или 1921, ова конфузи?а произилази из чи?енице да ?е прекид ватре наступио у ?есен 1920, док ?е споразум у Риги потписан неколико месеци касни?е, у марту 1921. године. Док се дога?а?и из 1919. године могу описати као погранични сукоб, а тек почетком 1920. године, обе стране су се ук?училе у тотални рат, сукоби ко?и су се десили 1920. године били су неизбежна ескалаци?а борби ко?е су почеле годину дана рани?е. На кра?у, дога?а?и из 1920. године били су логична, иако непредвидива, последица наставка сукоба из 1919. године.

Увод

Подела По?ске у 1795. години: обо?ене територи?е показу?у обим Државне за?еднице По?ске и Литвани?е пре прве поделе. Плавом (север-запад) бо?ом су приказане зем?е ко?е су припале Пруско?, зеленом (?уг) Аустри?и, и црвеном (исток) Руси?и.

Главне територи?е на ко?има се одви?ао сукоб налазе се у данаш?о? Укра?ини и Белоруси?и, до средине 14. века биле су део сред?овековне Ки?евске Руси?е. Након периода ме?унационалних ратова и монголске инвази?е 1240. године, ове територи?е постале су део Кра?евине По?ске и Велике кнежевине Литвани?е. У прво? половини 14. века, Велика кнежевина Ки?ев и зем?е изме?у Д?епра, Прип?ата и Западне Двине поста?у део Велике кнежевине Литвани?е, а 1352. године По?ска и Литвани?а поделиле су ме?усобно кра?евину Галици?а-Волини?а. 1569. године у складу са условима Лублинске уни?е изме?у По?ске и Литвани?е, неке од укра?инских зема?а прешле су под По?ску круну. Изме?у 1772. и 1795, велики део источнословенских територи?а постао ?е део Руске Импери?е током поделе По?ске. Након Бечког конгреса 1814–1815. године, велики део територи?е Варшавског во?водства (По?ска) прешао ?е под руску контролу. Након што су млади По?аци одбили да буду регрутовани у Руску императорску арми?у избио ?е избио ?е устанак у По?ско? 1863., цар Александар II уклонио ?е По?ску из свог устава, забранио по?ски ?език, одузео велике зем?ишне поседе од По?ака, и прик?учио По?ску директно Руси?и поделивши ?е на десет провинци?а, у свако? ?е постав?ен руски во?ни гувернер, а све су биле под контролом руског главног гувернера у Варшави.

Након завршетка Првог светског рата (1918), мапа сред?е и Источне Европе ?е битно проме?ена. Немачки пораз довео ?е до пропасти берлинских марионетских држава, ме?у ко?им ?е била и По?ска. Руско царство се распало, што ?е довело до Руске револуци?е и Руског гра?анског рата у периоду од 1917. до 1922. године. Неколико ма?их народа у региону видело ?е шансу да оствари независност и искористили су прилику да ?е доби?у, Сов?етска Руси?а ?е сво?е изгуб?ене територи?е сматрала побу?еним провинци?ама, али ни?е имала ресурсе да реагу?е. Док Париска мировна конференци?а 1919. ни?е донела коначну одлуку о вези са источном границом По?ске у децембру 1919. одредили су привремену границу (Курзонова лини?а) као покуша? да се дефинишу територи?е ко?е су имале "неспорно по?ску етничку ве?ину". Учесници конференци?е нису се сматрали компетентним да донесу одре?ену одлуку о конкурентним тврд?ама.

Успехом Великопо?ског устанка (1918.–1919), По?ска ?е поново успоставила сво?у државност по први пут од поделе 1795. године. Основана ?е Друга по?ска република, ко?а ?е наставила да шири границе на рачун бивших поделилаца. Многе од ових територи?а су дуго биле предмет сукоба изме?у Руси?е и По?ске.

Поновно успостав?ена По?ска држава, март 1919.

По?ска ни?е била сама у сво?им новим приликама и проблемима. Са колапсом руских и немачких окупационих власти, готови сви нови независни суседи По?ске почели су да се боре око граница: Румуни?а са Ма?арском за Трансилвани?у, ?угослави?а са Итали?ом за Ри?еку, По?ска са Чехословачком за Чешку Шлеску, са Немачком за Позна? и са Укра?инцима за источну Галици?у. Укра?инци, Белоруси, Литванци, Естонци и Летонци су се борили ме?усобно и против Руса, ко?и су били тако?е поде?ени. Шире?е комунистичког утица?а довело ?е до изби?а?а револуци?а у Минхену (април–ма? 1919), у Берлину (?ануар 1919), у Будимпешти (март–август 1919) и Прешову у Словачко? (?ун–?ул 1919). Винстон Черчил ?е саркастично прокоментарисао: "Рат дивова ?е завршен, ратови пигме?а почи?у." Сви ови сукоби осим По?ско-сов?етског рата су били краткотра?ни.

По?ско-сов?етски рат се вероватно десио више случа?но него планирано, ?ер ?е мало вероватно да би било ко у Сов?етско? Руси?и или у ново? По?ско? намерно планирао велики страни рат. По?ско?, на чи?о? територи?и ?е било главно ратно по?е током Првог светског рата, недоста?ала ?е политичка стабилност, победила ?е у тешком сукобу са Западноукра?инском Народном Републиком ?ула 1919. године, али ?е ве? била уплетена у нове сукобе са Немачком (Шлески устанци 1919.-1921) и са Чехословачком (?ануар 1919). Револуционарна Руси?а, се у ме?увремену фокусирала на супротстав?а?е противника револуци?е и савезничко? интервенци?и (од 1918. до 1925). Док су се први сукоби изме?у по?ских и сов?етских снага десили у фебруару 1919, требало ?е скоро годину дана да про?е пре него што су обе стране схватиле да су покренуле рат великих размера.

Сов?етски лидер Владимир Ле?ин

Почетком 1919. године во?а нове Руске бо?шевичке владе, Владимир Ле?ин, инспирисан победом Црвене арми?е у гра?анском рату над антикомунистичким снагама Белог покрета и ?ихових западних савезника, почео ?е да гледа на револуци?у са великим оптимизмом. Бо?шевици су прогласили потребу за Диктатуром пролетери?ата, и узбуркали су комунистичке за?еднице у целом свету. Они су имали отворену намеру да повежу револуци?у у Руси?и са очекиваном револуци?ом у Немачко? и да помогну другим комунистичким покретима у Западно? Европи, По?ска ?е била географски мост ко?и би Црвена арми?а морала да пре?е да би пружила директну физичку подршку комунистима на западу. Ле?ин ?е имао за ци? да поврати контролу над територи?ама ко?е ?е Руси?а изгубила Брест-литовским миром у марту 1918. године, да се инфилтрира у пограничним зем?ама, да успостави Сов?етску владу у По?ско?, и да стигне у Немачку – где ?е очекивао да ?е избити соци?алистичка револуци?а. Он ?е веровао да Сов?етска Руси?а не може да преживи без подршке соци?алистичке Немачке. Кра?ем лета 1919. године Сов?ети су преузели ве?ину Укра?ине, оснива?у?и Укра?ински директорат у Ки?еву. У фебруару 1919. године основали су Литванско-Белоруску ССР (Литбел). Ова влада ?е била веома непопуларна због терора и прикуп?а?а хране и добара за во?ску.

Ме?утим, званично ?е Сов?етска влада одбила оптужбе за покуша? напада на Европу.

Како су по?ско-сов?етске борбе напредовале, посебно у време када ?е по?ска Ки?евска офанзива пропала у ?уну 1920, сов?етски политички креатори, ук?учу?у?и Ле?ина, све више су сматрали рат као праву прилику за шире?е револуци?е на запад. Историчар Ричард Па?п ?е приметио да су се пре Ки?евске офанзиве, Сов?ети припремили за властити напад против По?ске.

По?ски лидер ?озеф Пилсудски

Пре почетка По?ско-сов?етског рата, снажа? утица? на по?ску политику имао ?е (начелник панства) ?озеф Пилсудски. Пилсудски ?е желео распарчати Руско царство и основати под во?ством По?ске "Федераци?у Ме?умор?е" састав?ену од независних држава: По?ске, Литвани?е, Укра?ине, и других зема?а централне и источне Европе ко?е су се по?авиле након распада царстава након Првог светског рата. Он се надао да ?е ова нова уни?а постати противтежа свим потенци?алним импери?алистичким намерама Руси?е или Немачке. Пилсудски ?е тврдио да: "Не може бити независне По?ске без независне Укра?ине", али ?е можда био више заинтересован да се Укра?ина раздво?и од Руси?е него за добробит Укра?инаца. Ни?е оклевао да употреби во?ну силу да прошири по?ске границе на Галици?у и Волини?у, уништава?у?и укра?ински покуша? самопроглаше?а државе на спорним територи?ама источно од реке ?ужни Буг, ко?е ?е насе?авала знача?на по?ска ма?ина, ко?а ?е чинила ве?инско становништво у градовима као што ?е Лавов, за разлику укра?инске ве?ине у селима. Говоре?и о буду?им по?ским границама, Пилсудски ?е рекао: "Све што можемо да доби?емо на западу зависи од Антанте—у ко?о? мери жели да притисне Немачку," док на истоку, "Посто?е врата ко?а се отвара?у и затвара?у, и зависи од тога ко их отвара и колико далеко." У хаосу на истоку, по?ске снаге су кренуле да се тамо шире колико год ?е то могу?е. С друге стране, По?ска ни?е имала намеру да се придружи западно? интервенци?и у Руском гра?анском рату или да осво?и саму Руси?у.

Пилсудски ?е тако?е из?авио:

Затворена унутар граница 16. века, одсечена од Црног и Балтичког мора, лишена зем?е и рудног богатства ?уга и ?угоистока, Руси?а би се лако могла пребацити у статус другоразредне силе. По?ска као на?ве?а и на?снажни?а од нових држава могла би лако успоставити сферу утица?а од Финске до Кавказа.

Пре По?ско-сов?етског рата, ?ан Ковалевски, полигота и аматерски криптолог, успео ?е да провали кодове и шифре Западноукра?инске во?ске и во?ске Белог покрета под командом генерала Антона Де?икина током службе у По?ско-укра?инском рату. Након тог успеха у ?улу 1919. године пребачен ?е у Варшаву, где ?е постао шеф радио-обавешта?ног штаба. Почетком септембра окупио ?е групу математичара са Универзитета у Варшави и Универзитета у Лавову (ме?у ко?има и познате представнике По?ске математичке школе—Станислава Леш?евског, Стефана Мазуркиевица и Вацлава С?ерпи?ског), ко?и су успели разбити шифре Сов?етске Руси?е. Декодиране информаци?е представ?ене Пилсудском су показале да су сов?етски мировни предлози По?ско? 1919. године били лажни и да су се у стварности Сов?ети припремили за нову офанзиву против По?ске и концентрисали во?не снаге у Барисаву близу по?ске границе. Пилсудски ?е одлучио да одби?е сов?етске предлоге, и потписао ?е савез са Симоном Пет?уром из Укра?инске НР, и да крену у Ки?евску офанзиву. Током рата, по?ско дешифрова?е радио порука Црвене арми?е омогу?ило ?е да се мале по?ске во?не снаге ефикасно користе против сов?етских снага и да се доби?у многе по?единачне битке, а ?една од на?важни?их битка за Варшаву 1920. године.

Курс

5 фаза По?ско–сов?етског рата.

1919.

Први По?ско–сов?етски сукоби

Први озби?ни?и оружани сукоб догодио се од 14. до 16. фебруара, близу града града Б?арозе у Белоруси?и. До кра?а фебруара сов?етски напредак на западу ?е заустав?ен. И по?ске и сов?етске снаге биле су ангажоване у По?ско-укра?инском рату, а активне борбе су се одви?але и на територи?ама балтичких зема?а (Естони?и, Летони?и и Литвани?и у ратовима за независност).

По?ски пропагандни плакат ко?и приказу?е по?ског ко?аника и бо?шевичког во?ника, са натписом: "Удари бо?шевика".

Почетком марта 1919. године, по?ске ?единице су започеле офанзиву, прешавши реку ?емен, заузима?у?и Пинск, и доласком у предгра?е Лиде. И сов?етски и по?ски напредак почели су отприлике у исто време у априлу (по?ске снаге започеле су велику офанзиву 16. априла), што ?е резултирало великим бро?ем во?ника присутних у том подруч?у. У априлу ?е Црвена арми?а осво?ила Гродно, ко?и ?е убрзо ослобо?ен по?ским контранападом. У немогу?ности да оствари сво?е ци?еве након почетка ?аче офанзиве Белог покрета, Црвена арми?а се повукла са сво?их позици?а и реорганизовала се. Ускоро ?е се По?ско-сов?етски рат захуктати. По?ске снаге су наставиле стабилан напредак на истоку. Заузели су Лиду 17. априла и Навагрудак 18. априла, а поново су окупирали Вил?ус 19. априла, протеру?у?и владу Литванско-Белоруске ССР из ?ихове престонице. По?ске снаге су 8. августа заузеле Минск а 28. августа по први пут су распоредили тенкове. Након тешких борби осво?ен ?е Бабру?ск код Березина. До 2. октобра, по?ске снаге су стигле до реке Двине и обезбедиле регион од Десне до Даугавпилса.

По?ски успех ?е тра?ао до почетка 1920. године. Спорадичне битке избиле су изме?у по?ских снага и Црвене арми?е, али ?е Црвена арми?а била преокупирана белим контрареволуционарним снагама и стално се повлачила дуж целе лини?е западног фронта, од Летони?е на северу до Укра?ине на ?угу. Почетком лета 1919, Бели покрет ?е преузео иници?ативу, а ?егове снаге под командом Антона Де?икина марширале су на Москву. Пилсудски ?е био свестан да Сов?ети нису при?ате?и независне По?ске, и рат са сов?етском Руси?ом сматрао ?е неизбежним. Сво? напредак према западу сматрао ?е главним пита?ем, али ?е тако?е сматрао да би могао добити бо?у понуду за По?ску од бо?шевика него од ?ихових противника, ?ер ?е Бели покрет, представници старе Руске Импери?е, ко?е ?е поделило По?ску, био спреман да прихвати само ограничену независност По?ске, вероватно у границама Конгресне По?ске, и ?асно се успротивио независности Укра?ине, ко?а ?е била пресудна за Пилсудски?ев план ствара?а Ме?умор?а, док су бо?шевици прогласили поделе неваже?им. Пилсудски ?е тако шпекулисао да би По?ско? било бо?е са бо?шевицима, оту?еним од западних сила, него са обнов?еним Руским царством. Сво?им одби?а?ем да се придружи нападу на Ле?инову владу, игноришу?и снажан притисак Антанте, Пилсудски ?е вероватно спасио бо?шевичку владу у лето – ?есен 1919. године. Касни?е ?е из?авио да би у случа?у победе у Белих на истоку, По?ска у на?бо?ем случа?у могла добити "етничку границу". У исто време, Ле?ин ?е По?ацима понудио територи?е Минска, Житомира, Хме?ничке области, у ономе што ?е описано као мини "Брест". По?ски во?ни во?а Казимеж Соснковски написао ?е да су територи?ални предлози бо?шевика много бо?и од онога што су По?аци желели пости?и.

Централна и источна Европа у децембру 1919.

Дипломатски фронт, 1. део

Године 1919. било ?е неколико неуспешних покуша?а мировних преговора од стране разних по?ских и руских фракци?а. У ме?увремену, по?ско-литвански односи су се погоршали пошто ?е по?ским политичарима било тешко да прихвате захтеве Литванаца за одре?ене територи?е, посебно за град Вил?ус ко?и ?е имао ве?инску по?ску етничку ве?ину, али су га Литванци сматрали сво?ом истори?ском престоницом. По?ски преговарачи постигли су бо?и напредак са привременом владом Летони?е, а кра?ем 1919. и почетком 1920. године, по?ске и летонске снаге спровеле су за?едничке операци?е, ук?учу?у?и битку за Даугавпилс, против сов?етске Руси?е.

По?ски генерал Антони Листовски (лево) и укра?ински во?а Симон Пет?ура, савезник По?ске

Варшавски споразум, споразум са прогнаним укра?инским лидером Симоном Пет?уром потписан ?е 21. априла 1920. године, био ?е главни по?ски дипломатски успех. Пет?ура, ко?и ?е формално заступао владу Укра?инске НР (до тада де факто поражене од бо?шевика), за?едно са неким укра?инским снагама, пребегао ?е у По?ску где ?е добио азил. ?егова контрола се пружала само на парче зем?е близу по?ске границе. У таквим условима, било ?е мало потешко?а да се Пет?ура убеди да се придружи савезу са По?ском, упркос недавном сукобу изме?у два народа ко?и ?е решени у корист По?ске. Склапа?ем споразума са Пилсудским, Пет?ура ?е прихватио по?ске територи?алне добитке у западно? Укра?ини и буду?у по?ско-укра?инску границу уз реку Збруч. У замену, он ?е добио обе?а?е за признава?е независности Укра?ине и по?ску во?ну помо? у обнови сво?е владе у Ки?еву.

За Пилсудског, ова? савез ?е дао подршку ?еговом плану за федераци?у у Ме?умор?у, осигурао део по?ске границе према истоку и поставио теме?е за државу у ко?о? доминира?у По?аци изме?у Руси?е и По?ске. За Пет?уру, ово ?е била зад?а шанса да се сачува државност и, барем, теоретска независност укра?инске зем?е, чак и да се прихвати губитак западних укра?инских зема?а у корист По?ске. Ипак ?ихов савез се суочио са осудама и у По?ско? и у Укра?ини. Пилсудски се суочио са оштрим против?е?ем Дмовски?евих националних демократа ко?и су се противили укра?инско? независности. Пет?ура ?е, пак, критикован од стране многих укра?инских политичара због склапа?а пакта са По?ском и одуста?а?а од западне Укра?ине.

Савез са Пет?уром довео ?е до тога да ?е 15.000 пропо?ских савезничких укра?инских трупа на почетку кампа?е, порастао на 35.000 кроз регрутова?а и дезертерства са сов?етске стране током рата. То ?е, на кра?у, обезбедило недово?ну подршку теж?ама савеза.

1920.

Супротстав?ене снаге

Норман Де?вис напоми?е да ?е процена снаге супротстав?ених страна тешка, да су чак и генерали често имали непотпуне изв?ешта?е о властитим снагама.

Црвена арми?а

Почетком 1920. године, Црвена арми?а ?е била веома успешна против Белог покрета. Поразили су Де?икина и потписали мировне уговоре са Летони?ом и Естони?ом. По?ски фронт ?е постао ?ихов на?важни?и ратни ци? и мноштво сов?етских ресурса и снага преусмерено ?е на ?ега. У ?ануару 1920. године, Црвена арми?а ?е почела да концентрише снаге од 700.000 во?ника у близини реке Березине у Белоруси?и.

У време када су По?аци започели сво?у офанзиву у Ки?еву, Црвени ?угозападни фронт имао ?е око 82.847 во?ника, ук?учу?у?и и 28.568 во?ника на лини?и фронта. По?аци су имали неку бро?чану предност, ко?а се проце?у?е од 12.000 до 52.000 во?ника. У време сов?етске контраофанзиве средином 1920. ситуаци?а ?е била обрнута: Сов?ети су бро?али око 790.000 во?ника - на?ма?е 50.000 више од По?ака, Тухачевски ?е проценио да ?е имао 160.000 во?ника спремних за борбу, Пилсудски ?е проценио сов?етске снаге на 200,000–220.000 во?ника.

Михаил Кали?ин и Лав Троцки поздрав?а?у трупе Црвене арми?е.

Током 1920. године, припадници Црвене арми?е на западном фронту су бро?али 402.000 и 355.000 во?ника на ?угозападном фронту у Галици?и. Григори? Кривошев ?е об?авио сличне податке, 382,071 во?ника на западном фронту и 282,507 во?ника на ?угозападном фронту током ?ула и августа.

Норман Де?вис показу?е раст снага Црвене арми?е на по?ском фронту од почетка 1920. године:

1. ?ануар 1920. – 4 пешади?ске дивизи?е, 1 ко?ичка бригада

1. фебруар1920. – 5 пешади?ске дивизи?е, 5 ко?ичке бригаде

1. март 1920. – 8 пешади?ске дивизи?е, 4 ко?ичке бригаде

1. април 1920. – 14 пешади?ске дивизи?е, 3 ко?ичке бригаде

15. април 1920. – 16 пешади?ске дивизи?е, 3 ко?ичке бригаде

25. април 1920. – 20 пешади?ске дивизи?е, 5 ко?ичке бригаде

Ме?у командантима ко?и су предводили Црвену арми?у у предсто?е?о? офанзиви били су Лав Троцки, Тухачевски (нови командант во?ске на западном фронту), Александар ?егоров (нови командант во?ске на ?угозападном фронту) и буду?и сов?етски владар ?осиф Ста?ин.

По?ске снаге

По?ску во?ску чинили су во?ници ко?и су рани?е служили у различитим деловима царства, уз подршку неких ме?ународних доброво?аца, попут Кош?ушковог ескадрона. Борис Савинков био ?е на челу во?ске од 20.000 до 30.000 углавном састав?ене од руских ратних зароб?еника, а придружили су им се Димитри? Мерешковски и Зинаида Гипиус. По?ске снаге су порасле са отприлике 100.000 во?ника 1918. године на преко 500.000 во?ника почетком 1920. године. У августу 1920. године, по?ска во?ска ?е достигла укупну снагу од 737.767 во?ника, половина во?ске ?е била на првим борбеним лини?ама. Након сов?етских великих губитака до битке за Варшаву, По?аци су можда имали предност у бро?у и логистици. Ме?у главним формаци?ама на по?ско? страни била ?е Прва по?ска арми?а.

Логистика и планови

Логистика ?е, ме?утим, била веома лоша за обе во?ске, кориш?ене су било ко?е опреме ко?е су остала из Првог светског рата или ко?е су могле бити доби?ене током битака. По?ска арми?а, на пример, користила ?е топове произведене у пет зема?а, а пушке произведене у шест зема?а, од ко?их свака користи различиту муници?у. Сов?ети су имали на располага?у мноштво во?них складишта, остав?ених повлаче?ем немачких во?ски 1918.-1919, и модерним француским наоружа?ем зароб?еним у великом бро?у од Белог покрета и савезничких експедиционих снага у Руском гра?анском рату. Ипак, имали су недостатак оруж?а, и Црвена арми?а и по?ске снаге биле су грубо подре?ене западним стандардима.

Сов?етска врховна команда планирала ?е нову офанзиву кра?ем априла и почетком ма?а. Од марта 1919. године, по?ска обавешта?на служба ?е била свесна да су се Сов?ети припремили за нову офанзиву и да ?е Врховна команда По?ске одлучила да покрене сво?у офанзиву пре сво?их противника. План за Ки?евску офанзиву био ?е да се протера Црвена арми?а из ?ужног дела По?ске и да се у Укра?ини организу?е Пет?урина влада ко?а ?е бити савезник По?ско?.

Ки?евска офанзива

Врхунац Ки?евске офанзиве, ?ун 1920.

До априла, по?ске снаге су полако али константно напредовале на истоку. Нова Летонска влада затражила ?е и добила по?ску помо? за ослоба?а?е Даугавпилса. Град ?е ослобо?ен након тешке битке у ?ануару и предат ?е Летонцима. До марта, по?ске снаге су протерале сов?етске снаге на север (Белоруси?а) и ?уг (Укра?ина).

По?ска ?е 24. априла почела сво?у главну офанзиву, Операци?а Ки?ев. ?ен ци? био ?е ствара?е независне Укра?ине ко?а би постала део Пилсудсковог про?екта федераци?е "Ме?умор?е". По?ским снагама ?е помагало 15.000 укра?инских во?ника под Симоном Пет?уром, ко?и су представ?али Укра?инску НР.

Дана 26. априла, у свом "Позиву народу Укра?ине", Пилсудски ?е рекао свом аудитори?уму да ?е "по?ска во?ска остати само онолико дуго колико ?е потребно док законска укра?инска влада не преузме контролу над сопственом територи?ом". Упркос томе, многи Укра?инци су били под?еднако против По?ака као и против бо?шевика, и одби?али су по?ску помо?.

Владимир Ле?ин, одржао ?е говор да мотивише трупе ко?е се боре у По?ско-сов?етском рату. 5. ма? 1920.

По?ска 3. арми?а лако ?е победила у пограничним сукобима Црвену арми?у у Укра?ини, али су се Црвени повукли уз минималне губитке. Након тога, комбиноване по?ско-укра?инске снаге ушле су 7. ма?а у напуштени Ки?ев, сусре?у?и се само са симболичким отпором.

На ова? по?ски во?ни потез Црвена арми?а ?е узвратила контранападом 29. ма?а. По?ске снаге у то? области, ко?е су се припремале за офанзиву према Жлобину, успеле су да задрже сво?у позици?у, али нису могле да започну сво?у планирану офанзиву. На северу, по?ске снаге су прошле много горе. Прва по?ска арми?а била ?е поражена и приморана да се повуче у нападу ко?и ?е предводила руска 15. арми?а, ко?а ?е поново заузела територи?е изме?у Западне Двине и Березине. По?ске снаге су покушале да искористе изложене бокове нападача, али нису успеле да зауставе сов?етски напредак. Кра?ем ма?а, фронт се стабилизовао у близини реке Ауте, а сов?етске снаге су се почеле припремати за следе?и напад.

По?ске трупе у Ки?еву

Дана 24. ма?а 1920, по?ске снаге на ?угу су се први пут сукобиле са чувеном 1. ко?ичком арми?ом под командом Бу?они?а. Понов?еним нападима Бу?они?ева козачка ко?ица пробила ?е по?ско-укра?ински фронт 5. ?уна. Сов?ети су затим распоредили мобилне ко?ичке ?единице како би пореметили по?ска регруписа?а, ци?а?у?и комуникаци?е и логистику. До 10. ?уна, по?ске во?ске су се повлачиле дуж читавог фронта. 13. ?уна по?ска во?ска, за?едно са Пет?уриним укра?инским трупама, препустила ?е Ки?ев Црвено? арми?и.

Низ сов?етских победа

Генерал Алексе? Брусилов, послед?и врховни командант царске во?ске, ?е 30. ма?а 1920. године об?авио у Правди апел под називом "Свим бившим официрима, где год да су", охрабру?у?и их да забораве прошлост и придруже се Црвено? арми?и. Брусилов ?е сматрао патриотском дужнош?у свих руских официра да се удруже са бо?шевичком владом, ко?а ?е по ?еговом миш?е?у бранила Руси?у од страних осва?ача. Ле?ин ?е тако?е употребио термин руског патриотизма. Тако ?е Централни комитет апеловао на "поштоване гра?ане Руси?е" да бране Сов?етску републику против по?ске узурпаци?е. Историчари су подсе?али на по?ске инвази?е почетком 17. века. Руска контра-офанзива ?е заиста подстакнута ангажова?ем Брусилова, 14.000 официра и преко 100.000 дезертера при?авило се или се вратило у Црвену арми?у. Командант Тре?е по?ске арми?е у Укра?ини, генерал Едвард Ри?-Шмигли, одлучио ?е да проби?е сов?етску лини?у према северозападу. По?ске снаге у Укра?ини успеле су да се повуку релативно неоште?ене, али нису могле да подрже северни фронт и о?ача?у одбрану на реци Аути за одлучу?у?у битку ко?а се тамо одиграла.

По?ски Бреге 14 на ки?евском аеродрому

Због недово?них снага, по?ски 320-километарски фронт (200 ми?а) био ?е на челу танке лини?е од 120.000 во?ника, подржаних са око 460 арти?ери?ских ору?а без стратешких резерви. Овакав приступ држа?у терена вра?а се у праксу Првог светског рата да се "успостави утвр?ена лини?а одбране". Она ?е показала неке успехе на Западном фронту заси?еном трупама, митра?езима и арти?ери?ом. Источни фронт По?ске, ме?утим, био ?е слабо снабдевен, био ?е подржан неадекватном арти?ери?ом и ни?е имао готово никаквих утвр?е?а.

Напредова?е сов?етске офанзиве. Почетак августа 1920.

Против по?ске лини?е Црвена арми?а ?е окупила сво? северозападни фронт предво?ен младим генералом Тухачевским. ?ихов бро? ?е премашивао 108.000 пешадинаца и 11.000 ко?аника, уз подршку 722 арти?ери?е и 2.913 митра?еза. Сов?ети на неким пресудним местима надмашили су По?аке у бро?ности четири према ?едан.

Тухачевски ?е почео сво?у офанзиву 4. ?ула, дуж лини?е Смоленск–Брест, прелазе?и реку Ауту и Березину. Северни Тре?и ко?ички корпус, предво?ен Га?ем Дмитриевичем, требало ?е да потисне по?ске снаге на северу, у близини литванске и пруске границе (обе наци?е непри?ате?ски расположене према По?ско?). 4., 15. и 3. арми?а требало ?е да се помера?у на запад, а на ?угу се налазила 16. арми?а и Мозирска група. Током прва три дана битка ?е била из?едначена, али сов?етска бро?чана супериорност показала се одлучу?у?ом и до 7. ?ула по?ске снаге су се у потпуности повукле дуж читавог фронта. Ме?утим, због упорних одбрана по?ских ?единица, Тухачевски план да проби?е фронт и потисне По?аке ?угозападно до Пинских мочвара ни?е успео. По?ски отпор ?е поново прину?ен на лини?у "немачких ровова", лини?е тешких утвр?е?а из Првог св?етског рата ко?а су пружила прилику да се заустави офанзива Црвене арми?е. Ме?утим по?ске трупе нису располагале дово?ним бро?ем во?ника. Сов?етске снаге су пронашле слабо бра?ени део фронта и пробиле се. Га? Дмитриевич и литванске снаге осво?иле су Вил?ус 14. ?ула, приси?ава?у?и По?аке на поново повлаче?е. У Галици?и на ?угу, ко?ица генерала Бу?они?а напредовала ?е дубоко на по?ско? територи?и, заузима?у?и Броди и приближава?у?и се Лавову и Замош?у. Почетком ?ула По?ацима ?е постало ?асно да ци?еви Сов?ета нису били ограничени на помера?е ?ихових граница према западу. У пита?у ?е била независност По?ске.

Сов?етске снаге су напредовале у просеку 32 km дневно. Гродно у Белоруси?и пало ?е 19. ?ула, Брест-Литовск пао ?е 1. августа. По?аци су покушали да одбране лини?у на реци Буг са 4. арми?ом и групом полеских ?единица, али су успели одложити напредова?е Црвене арми?е само за неде?у дана. Након преласка реке Нарев 2. августа, сов?етски северозападни фронт се налазио на 97 km од Варшаве. Брестовска твр?ава, ко?а ?е постала седиште планиране по?ске контраофанзиве, пала ?е у првом нападу сов?етске 16. арми?е. Сов?етски ?угозападни фронт ?е избацио по?ске снаге из Укра?ине. Ста?ин ?е тада прекршио сво?е наредбе и наредио сво?им снагама да заузму Замош?, као и Лавов - на?ве?и град у ?угоисточно? По?ско? и важан индустри?ски центар, седиште по?ске 6. арми?е. Град ?е убрзо био опко?ен. То ?е створило прекид у лини?и Црвене арми?е, али ?е истовремено отворило пут ка по?ско? престоници. Пет сов?етских во?ски наступало ?е ка Варшави.

По?ски авиони Кош?ушковог ескадрона

По?ске снаге у Галици?и код Лавова покренуле су успешну контраофанзиву како би успориле напредова?е Црвене арми?е. То ?е зауставило повлаче?е по?ских снага на ?ужном фронту. Ме?утим, погорша?е ситуаци?е у близини по?ске престонице Варшаве спречило ?е По?аке да наставе ?ужну контраофанзиву и продор на исток. Снаге су прикуп?ене како би учествовале у надолазе?о? борби за Варшаву.

Дипломатски фронт, 2. део

Када се ратна сре?а окренула против По?ске, политичка мо? Пилсудског ?е ослабила, док су се ?егови противници, ук?учу?у?и и Романа Дмовског, пове?авали. Пилсудски ?е успео да поврати сво? утица?, посебно на во?ску, скоро у послед?ем тренутку - када су се сов?етске снаге приближавале Варшави. По?ска политичка сцена почела ?е да се распламсава, а влада Леополда Скулског ?е почетком ?уна поднела оставку.

У ме?увремену, повере?е сов?етском руководству се пове?ало. Ле?ин ?е у ?едном телеграму из?авио: "Морамо усмерити сву нашу паж?у на припрему и ?ача?е западног фронта. Мора се об?авити нови слоган: 'Припремите се за рат против По?ске'." Сов?етски комунистички теоретичар Никола? Бухарин, писац за лист Правда, пожелео ?е ресурсе за спрово?е?е кампа?е изван Варшаве "све до Лондона и Париза". Наредба генерала Тухачевског, од 2. ?ула 1920, гласила ?е: "На запад! Преко леша Беле По?ске лежи пут до светског пожара. Марш на Вил?ус, Минск, Варшаву!" и "напред до Берлина преко леша По?ске!" Ме?утим, све ве?а нада у извесну победу довела ?е до политичких интрига изме?у сов?етских команданата.

Генерал ?озеф Халер (додиру?е заставу) и ?егова Плава арми?а

По налогу комунистичке парти?е Сов?етског Савеза, по?ско? марионетско? влади, the Привремени по?ски револуционарни одбор (по?.: Tymczasowy Komitet Rewolucyjny Polski, TKRP), формиран ?е 28. ?ула у Б?алистоку ради организова?а управе по?ских територи?а ко?е ?е заузела Црвена арми?а. ТКРП ?е имао веома мало подршке од стране етничког по?ског становништва и регрутовао ?е сво?е присталице углавном из редова ма?ина, првенствено ?евре?а. На врхунцу по?ско-сов?етског сукоба, ?евре?и су били изложени антисемитском наси?у од стране по?ских снага, ко?е су сматрале ?евре?е потенци?алном прет?ом, и ко?е су често оптуживале ?евре?е као креаторе руског бо?шевизма, током битке за Варшаву, по?ска влада ?е интернирала све ?евре?ске доброво?це и послала ?евре?ске доброво?це у логор. Преми?ер Велике Британи?е, Де?вид Ло?д ?ор? притиснуо ?е По?ску да прихвати сов?етске услове одбио да пружи било какву помо? По?ацима ко?и су одбили да подрже Бели покрет у Руском гра?анском рату. У ?улу 1920, Британи?а ?е об?авила да ?е послати велике количине вишка во?них залиха из Првог светског рата у По?ску, али прет?а генералним штра?ком Конгреса синдиката, ко?и се успротивио британско? подршци "Беле По?ске", осигурао ?е да ништа од оруж?а ни?е послато за По?ску. Де?вид Ло?д ?ор? никада ни?е био расположен да подржи По?аке, па су га ?егови десничарски чланови владе, ме?у ко?има Лорд Керзон и Винстон Черчил, притиснули да понуди залихе.

Почетком ?ула 1920, преми?ер Владислав Грабски отпутовао ?е на Спа конференци?у у Белги?и да затражи помо?. Представници савезника били су углавном нерасположени за пружа?ем помо?и. Грабски ?е потписао споразум ко?и ?е садржао неколико тачака: да се по?ске снаге повуку на Керзоново? лини?и, ко?у су савезници об?авили у децембру 1919. године, опису?у?и по?ску етнографску границу, да учеству?е у наредно? мировно? конференци?и, и да се пита?е суверенитета Вил?уса, источне Галици?е, Чешке Шлеске, и Гда?ска врати савезницима. Услови савезника нису одушевили По?аке.

Бо?шевички пропагандни постер у По?ско-сов?етском рату 1920.

Влада Велике Британи?е ?е 11. ?ула 1920. послала телеграм Сов?етима, потписан од стране Керзона, ко?и ?е описан као де факто ултиматум. Захтевала ?е да Сов?ети зауставе сво?у офанзиву на Керзоново? лини?и и да ?е прихвате као привремену границу са По?ском, док се преговорима не одреди стална граница. У случа?у сов?етског одби?а?а, Британци су претили да ?е помо?и По?ско? са свим расположивим средствима, ко?а су, у ствари, била ограничена унутраш?ом политичком ситуаци?ом у У?еди?еном Кра?евству. То су 17. ?ула бо?шевици одбили и дали контра понуду да преговара?у о мировном споразуму директно са По?ском. Британци су одговорили прете?и да ?е прекинути теку?е трговинске преговоре ако Сов?ети спроведу да?е офанзиве против По?ске. Ове прет?е су игнорисане.

Британска лабуристичка парти?а ?е об?авила 6. августа 1920. године памфлет у ко?ем се наводи да британски радници никада не?е учествовати у рату као савезници По?ске, а лабуристички синдикати су блокирали испоруке британским експедиционим снагама ко?е помажу Белом покрету у Арханге?ску. Француски соци?алисти, у свом листу л'Уманите су об?авили: "Ни човек, ни златник, ни граната за реакционарну и капиталистичку По?ску. Живела Руска револуци?а! Живела Радничка интернационала!" По?ска ?е тако?е претрпела губитке због саботаже и каш?е?а у испорукама ратних залиха, када су радници у Чехословачко? и Немачко? одбили да превозе такве матери?але у По?ску. По?ска влада ?е 6. августа издала "Апел свету", оспорава?у?и оптужбе за импери?ализам, наглашава?у?и теж?у По?ске за самоопреде?е?ем и опасности од бо?шевичке инвази?е на Европу.

Литвани?а ?е била у озби?ном спору са По?ском око града Вил?уса и пограничних подруч?а око Се?ни?а и Сувалки?а. По?ски покуша? 1919. године да преузме контролу над читавом наци?ом путем државног удара додатно ?е пореметио ?ихов однос. Сов?етска и Литванска влада потписале су 12. ?ула Сов?етско-литвански споразум из 1920. године, овим споразумом ?е прихва?ено да ?е Вил?ус део Литвани?е. Споразум ?е садржао та?ну клаузулу ко?ом се сов?етским снагама омогу?ава слободно крета?е на признато? литванско? територи?и током било каквог сов?етског рата са По?ском, ова клаузула ?е довела до пита?а неутралности Литвани?е у теку?ем рату изме?у По?ске и Сов?етског Савеза. Литванци су тако?е пружили Сов?етима логистичку подршку. Упркос подршци Литвани?е, Сов?ети нису предали Вил?ус Литванцима све до тренутка када су га по?ске снаге поновно заробиле (кра?ем августа), док су до тада сов?ети охрабривали властиту комунистичку литванску владу, Литбел, и планирали прокомунистички удар у Литвани?и. Сукоб изме?у По?ске и Литвани?е кулминирао ?е По?ско-литванским ратом, ко?и ?е почео у августу 1920. године. По?ских савезника ?е било мало. Француска, ко?а ?е наставила сво?у политику супротстав?а?а бо?шевизму сада када су Бели у Руси?и били скоро потпуно поражени, послала ?е консултативну групу од 400 припадника у помо? По?ско? 1919. године. Она се углавном састо?ала од француских официра, иако ?е ук?учивала и неколико британских саветника као што ?е генерал-пуковник Сер Адри?ан Картон де В?арт. Ме?у француским официрима био ?е и буду?и председник Француске Шарл де Гол, ко?и ?е током рата одликован на?ве?им по?ским во?ним одликова?ем - меда?ом за во?не врлине (лат. Virtuti Militari). Поред савезничких саветника, Француска ?е тако?е олакшала транзит у По?ску из Француске "Плаве во?ске" 1919. године: трупе састав?ене од во?ника углавном по?ског порекла, плус неке ме?ународне доброво?це, рани?е под француском командом у Првом светском рату. Во?ском ?е командовао по?ски генерал ?озеф Халер. Ма?арска ?е понудила да поша?е помо? По?ско? од 30.000 ко?аника, али Чехословачка влада их ?е спречила, ?ер ?е на границама посто?ала демилитаризована зона након Чехословачко-ма?арског рата ко?и ?е завршен само неколико месеци рани?е. Ипак неки возови са оруж?ем из Ма?арске стигли су у По?ску.

Средином 1920. године Савезничка миси?а ?е проширена неким саветницима (поста?у?и Ме?узавежничка миси?а у По?ско?). Ме?у ?има су били: француски дипломата Жан Жил Жисеран, генерал Максим Ве?ган, врховни командант победничке Антанте Фердинанд Фош, и британски дипломата лорд Едгар Винсент. На?нови?и чланови миси?е нису много допринели По?ско?, важну битку за Варшаву водили су и победили По?аци пре него што ?е миси?а стигла и саставила извешта?. Без обзира на то, дуги низ година, мит ?е устра?ао да ?е благовремени долазак савезничких снага спасио По?ску, мит у ко?ем Ве?ган заузима централну улогу. Ипак, по?ско-француска сарад?а се наставила и француско наоружа?е, ук?учу?у?и пешади?ско наоружа?е, арти?ери?у и тенкове Рено FT-17 били су отпрем?ени у По?ску како би се о?ачала ?ена во?ска. Коначно, 21. фебруара 1921. Француска и По?ска су ушле у формални во?ни савез, ко?и ?е постао важан фактор током наредних сов?етско-по?ских преговора.

Битка за Варшаву

По?ски пропагандни плакат. Текст гласи: "На оруж?е! Спасите домовину! Запечатите нашу буду?у судбину."

10. августа 1920, сов?етске козачке ?единице под командом Бжишк?ана прешле су реку Вислу, планира?у?и да нападну Варшаву са запада док ?е главни напад почео са истока. Први сов?етски напад ?е одби?ен 13. августа. По?ска 1. арми?а одолела ?е директном нападу на Варшаву и зауставила напад на Ра?имин.

Командант сов?етског Западног фронта Михаил Тухачевски, био ?е сигуран да све иде по ?еговом плану. Ме?утим, Ме?утим, по?ска во?на обавешта?на служба дешифровала ?е радио поруке Црвене арми?е, и Тухачевски ?е заправо пао у замку ко?у ?е поставио Пилсудски и ?егов шеф штаба Тадеуш Розвадовски. Сов?етски напредак преко реке Висле на северу кретао се у оперативном вакууму, ?ер ни?е било великих по?ских снага у том подруч?у. На друго? страни, ?ужно од Варшаве, где ?е требало да се одлучи о судбини рата, Тухачевски ?е оставио само симболичне снаге да чува?у виталну везу изме?у сов?етских северозападних и ?угозападних фронтова. ?ош ?едан фактор ко?и ?е утицао на исход рата била ?е ефективна неутрализаци?а Бу?они?еве ко?ице, од ко?е су Пилсудски и други по?ски команданти много стрепели, након пораза у борбама око Лавова. На инсистира?е Тухачевског сов?етска врховна команда ?е наредила Бу?они?ево? ко?ици да иде на север према Варшави и Лублину. Ме?утим Бу?они ни?е послушао наредбу због неслага?а Тухачевског и ?егорова, команданта ?угозападног фронта. ?осиф Ста?ин, тада главни политички комесар на ?угозападном фронту, био ?е ангажован у Лавову, око 320 km од Варшаве. Недостатак ?егових снага у борби био ?е предмет спора. Настала ?е перцепци?а да ?е ?егово одсуство било због ?егове же?е да стекне 'во?ну славу' у Лавову. Разме?ени су телеграми о премешта?у снага. Лав Троцки тумачи Ста?инове поступке као непослушност, док Ричард Па?п тврди да ?е Ста?ин '... готово сигурно поступао по Ле?иновим наредбама' да не сели снаге у Варшаву. Врховни сов?етски командант Серге? Каменев дозволивши такву непослушност, издава?ем конфликтних и збу?у?у?их наредба без поступа?а са одлучнош?у врховног команданта, увелико ?е допринео проблемима и поразу Црвених снага у овом одлучу?у?ем делу рата.

По?ски во?ници са зароб?еним сов?етским заставама након битке за Варшаву

По?ска 5. арми?а под командом генерала Владислава Сикорског кре?е у контранапад 14. августа на подруч?у твр?аве Модлин, прелазе?и реку Вкру. Суочио се са за?едничким снагама 3. и 15. арми?е ко?е су биле бро?чано и матери?ално надмо?не. У ?едном дану сов?етски напредак према Варшави и Модлину ?е заустав?ен и убрзо се претворио у повлаче?е. Пета арми?а Сикорског потиснула ?е исцрп?ене сов?етске формаци?е од Варшаве му?евитом операци?ом. По?ске снаге су напредовале брзином од тридесет километара дневно, убрзо уништивши било какве сов?етске наде да ?е окончати успешно сво? маневар на северу. До 16. августа, по?ско? контраофанзиви у потпуности се придружила "Резервна во?ска" маршала Пилсудског. Прецизно извршава?у?и сво? план, по?ске снаге, напреду?у?и из Варшаве (група пуковника Врзалинског) и ?уга (по?ска 3. и 4. арми?а), пронашле су огроман ?аз изме?у сов?етских фронтова и искористиле слабост сов?етске "групе Мозир" ко?а ?е требало да заштити слабу везу изме?у сов?етских фронтова. По?аци су наставили сво?у офанзиву на север, са две во?ске ко?е су пратиле и уништавале изнена?еног непри?ате?а. Стигли су са ле?а Тухачевским снагама, ко?е су до 18. августа биле опко?ене. Тог дана Тухачевски, у свом главном штабу у Минску, 480 km источно од Варшаве, постао ?е потпуно свестан размера сов?етског пораза и наредио остацима ?егових снага да се повуку и прегрупишу. Он се надао да ?е исправити сво?у лини?у фронта, зауставити по?ски напад и повратити иници?ативу, али наре?е?а су или стигла прекасно или нису уопште стигла.

Избило ?е опште расуло у сов?етско? во?сци. Тухачевски ?е наредио генерално повлаче?е према реци Буг, али до тада ?е изгубио контакт са ве?ином сво?их снага у близини Варшаве, а сви бо?шевички планови су пропали неуспешном комуникаци?ом.

Бо?шевичке во?ске су се повукле неорганизовано, услед завладале панике и дезинтеграци?е. Пораз Црвене арми?е био ?е тако велик и неочекиван да ?е у По?ско? битка за Варшаву често називана "чудо на Висли". Претходно непознати документи из По?ског централног во?ног архива прона?ени 2004. године показали су да ?е успешно разби?а?е шифара ради?ске комуникаци?е Црвене арми?е од стране по?ских криптографа имало велику улогу у победи.

Остин-Путиловец "Poznańczyk", По?ско–сов?етски рат 1920.

Напредова?е Бу?они?еве 1. ко?ичке арми?е у правцу Лавова успорено ?е прво у бици код Броди?а (29. ?ул – 2. август), а потом и у бици код Задворзе 17. августа, где се мала по?ска во?ска жртвовала како би спречила сов?етску ко?ицу да зароби Лавов и заустави витална по?ска по?ача?а да се кре?у према Варшави. Крета?у?и се кроз слабо бра?ена подруч?а Бу?они?ева ко?ица ?е стигла до града Замош?а 29. августа и покушала да га заузме, али се убрзо суочила са све ве?им бро?ем по?ских ?единица ко?е су се вра?але из успешне варшавске контраофанзиве. 31. августа, Бу?они?ева ко?ица ?е коначно прекинула опсаду Лавова и покушала ?е да помогне сов?етским снагама ко?е су се повлачиле из Варшаве. Сов?етске снаге су биле поражене од стране по?ске ко?ице у бици код Комарова код Замош?а, у ?едно? од на?ве?их ко?ичких битака од 1813. и ?едно? од послед?их ко?ских битака у истори?и. Иако ?е Бу?они?ева во?ска успела да избегне опко?ава?е, претрпела ?е велике губитке и ?ен морал ?е нагло пао. Остаци Бу?они?еве ко?ице повукли су се 6. септембра до Володимира-Волинског и поражени су неколико дана касни?е у бици код Груб?ешова.

Тухачевски ?е успео да реорганизу?е снаге ко?е су се повлачиле према истоку, а у септембру ?е успоставио нову одбрамбену лини?у од по?ско-литванске границе на северу до области Полес?а, са центром у Гродном у Белоруси?и. По?ска арми?а ?е сломила ову лини?у у бици код реке ?емен. По?ске снаге су прешле реку ?емен и заобишле бо?шевике, ко?и су опет били приморани да се повуку. По?ске снаге су наставиле да напреду?у на исток на свим фронтовима, понав?а?у?и сво?е успехе из претходних година. Почетком октобра По?ска арми?а ?е била на лини?и Тернопо?–Дубно–Минск–Дриса.

На ?угу, Пет?урине укра?инске снаге су поразиле бо?шевичку 14. арми?у и 18. септембра преузеле контролу над левом обалом реке Збруч. Током наредног месеца били су на лини?и Д?естар–Шаргород–Бар–Литин.

Завршетак

По?ски доброво?ци из Лавова, служе?и у 2. ескадрили смрти 1920.

Убрзо након битке за Варшаву Сов?ети су затражили мир. По?аци, исцрп?ени, непрестано под притиском западних влада и Лиге народа, са сво?ом во?ском су контролисали ве?ину спорних територи?а, били су во?ни да преговара?у. Сов?ети су дали две понуде: ?едну 21. септембра, а другу 28. септембра. По?ска делегаци?а ?е 2. октобра изнела контрапонуду. Сов?ети су 5. октобра изнели амандмане на по?ску понуду, ко?е ?е По?ска прихватила. Прелиминарни споразум о миру и услови примир?а изме?у По?ске с ?едне стране и сов?етске Укра?ине и сов?етске Руси?е с друге стране потписан ?е 12. октобра, а примир?е ?е ступило на снагу 18. октобра. Ратификаци?е су потписане 2. новембра у Ли?епа?и. Уследили су дуги преговори о коначном мировном споразуму.

У ме?увремену, Пет?урине укра?инске снаге, ко?е су сада бро?але 23.000 во?ника и контролисале територи?е одмах на истоку По?ске, планирале су 11. новембра офанзиву у Укра?ини, али су их напали бо?шевици 10. новембра. До 21. новембра, након неколико битака, били су протерани на територи?у под по?ском контролом.

Последице

Упркос коначном повлаче?у сов?етских снага и униште?у ?ихове три во?ске, историчари се не слажу универзално око пита?а победника.. По?аци су тврдили да су успели да одбране сво?у државу, док су Сов?ети тврдили да су спречили по?ску инвази?у на исток на Укра?ину и Белоруси?у, што су они сматрали делом савезничке интервенци?е у Руском гра?анском рату. Неки британски и амерички во?ни историчари тврде да ?е сов?етски неуспех да се уништи по?ска во?ска одлучно окончао сов?етске амбици?е за ме?ународну револуци?у.

Са завршетком По?ско-сов?етског рата и пораза генерала Врангела 1920. године, Црвена арми?а ?е могла послати сво?е трупе у Тамбовски регион у централно? Руси?и да би угушиле антибо?шевички се?ачки устанак.

"Бо?шевичка слобода" – По?ска пропаганда са антисемитском карикатуром Лава Троцког без оде?е

Мировни преговори

Због сво?их пораза у и након битке за Варшаву, Сов?ети су понудили По?ско? мировно? делегаци?и знача?не територи?алне уступке у спорним граничним подруч?има, сличним границама изме?у Руске Импери?е и Државне за?еднице По?ске и Литвани?е пре прве поделе По?ске у 1772. години. По?ски ресурси су били исцрп?ени, а по?ско ?авно м?е?е се противило продужетку рата. По?ска влада ?е тако?е била под притиском Лиге народа, и преговори су били под контролом Дмовски?евих Националних демократа.

Националне демократе нису мариле за Пилсудскову верзи?у ожив?ава?а Ме?умор?а, мултикултуралне Државне за?еднице По?ске и Литвани?е. Пилсудски ?е држао под контролом во?ску, али парламент (Се?м) ?е био под контролом Дмовског: Подршка Пилсудског лежи на источним територи?ама, ко?е су у време избора биле под контролом бо?шевика, док ?е изборна подршка националних демократа лежала у централно? и западно? По?ско?.

Националне демократе су хтеле само територи?у ко?у су сматрали 'етничком или истори?ском По?ском' или ко?у су могли полонизовати. Упркос поразу Црвене арми?е у Варшави и спремности сов?етског главног преговарача Адолфа ?офа да уступи скоро све спорне територи?е, идеологи?а националних демократа омогу?ила ?е Сов?етима да поврате одре?ене територи?е. Ова послератна ситуаци?а задала ?е смртни ударац про?екту Ме?умор?а. Националне демократе су тако?е имале мало обзира у вези са судбином укра?инског савезника, Пет?уре, и нису мариле су да се ?ихов политички противник, Пилсудски, осе?а часно у вези са ?иховим уговорним обавезама о савезништву. Према томе, они нису оклевали да пониште Варшавски уговор изме?у По?ске и Укра?инског директората.

Мировни споразум у Риги потписан ?е 18. марта 1921. године, поделом спорних територи?а у Белоруси?и и Укра?ини изме?у По?ске и Сов?етског Савеза.

Укра?ина

Мировни споразум, ко?и ?е Пилсудски назвао "кукавичким чином", прекршио ?е услове по?ског во?ног савеза са Укра?инским директоратом, ко?и су изричито забра?ивали склапа?е одво?еног мира. Укра?ински савезници у По?ско? интернирани су од стране по?ских власти. Ово интернира?е погоршало ?е односе изме?у По?ске и Укра?инске ма?ине на ?ено? територи?и: они ко?и су подржавали Пет?уру били су ?ути због изда?е ?иховог по?ског савезника, гнева ко?и ?е о?ачао због политике асимилаци?е националистичке ме?уратне По?ске према ?еним ма?инама. То ?е у велико? мери инспирисало расту?е тензи?е ко?е су кулминирале наси?има над По?ацима 1930-их и 1940-их.

Белоруси?а

Споразум ?е поделио Белоруси?у, да?у?и део ?ене територи?е По?ско?, а други део Сов?етима. Иако Белоруска ССР ни?е била укинута, ?ену политику ?е одре?ивала Москва. Као одговор на то, белоруски активисти су одржали Представнички конгрес у Прагу у ?есен 1921. године како би разговарали о споразуму. Вера Масловска?а ?е послата као представник Б?алисточког округа, а на конгресу ?е предложила резолуци?у о борби за у?еди?е?е. Тражила ?е независност свих белоруских зема?а и осудила поделу. Иако конвенци?а ни?е усво?ила предлог за покрета?е оружаног сукоба, они су усво?или предлог Масловска?е, што ?е довело до тренутних одмазда од стране по?ских власти. Они су се инфилтрирали у подземну мрежу ко?а се борила за у?еди?е?е и ухапсили учеснике. Масловска?а ?е ухапшена 1922. године, а осу?ена ?е 1923. године, за?едно са ?ош 45 других учесника, ме?у ко?има су били и сестра и брат Масловска?е и неколико професора и професионалаца. Масловска?а ?е прихватила сву одговорност за подземну организаци?у, али ?е изричито навела да ни?е крива за злочин, ?ер ?е деловала само да заштити интересе Белоруси?е од страних окупатора у политичко?, а не во?но? акци?и. У немогу?ности да докажу да су лидери учествовали у оружано? побуни, суд их ?е прогласио кривим за политичке злочине и осудио их на шест година затвора.

Вил?ус

По?ски во?ни успеси у ?есен 1920. године омогу?или су По?ско? да заузме област Вил?уса, где ?е формиран Комитет за управ?а?е Централном Литвани?ом (Komisja Rz?dz?ca Litwy ?rodkowej) у ком су доминирали По?аци. Одржан ?е референдум, а вил?уски Се?м ?е гласао за прик?учива?е По?ско? 20. фебруара 1922. године. То ?е погоршало по?ско-литванске односе у наредним децени?ама. Упркос овом губитку територи?е, Алфред Сен сматра да ?е сама по?ска победа над Сов?етима у По?ско-сов?етском рату спречила сов?етске планове за шире?е на запад и омогу?ила Литвани?и перииод ме?уратне независности.

Ратни злочини и друге контроверзе

Рат и ?егове последице били су повезани и са другим контроверзама, као што ?е ситуаци?а са ратним зароб?еницима обе?у страна, поступа?е према цивилном становништву и понаша?е неких команданата као што су Станислав Булак-Булахович и Вадим ?аков?ев. ?ош ?една контроверза односила се на погроме ?евре?а, ко?и су довели до тога да С?еди?ене Америчке Државе поша?у комиси?у ко?у ?е предводио Хенри Моргенто да истражи ту ствар. Више од милион По?ака, ко?и су живели углавном на спорним територи?ама, остали су у Сов?етском Савезу, систематски прого?ени од стране сов?етских власти због политичких, економских и верских разлога.

Разво? во?не стратеги?е

Гроб?е по?ских во?ника ко?и су погинули током битке за Варшаву 1920, Варшава

По?ско-сов?етски рат ?е утицао на по?ску во?ну доктрину, ко?а ?е наредних 20 година ставила нагласак на мобилност елитних ко?ичких ?единица. Тако?е ?е утицао на Шарла де Гола, француског инструктора у По?ско? арми?и ко?и се борио у неколико битака. Он и Владислав Сикорски били су ?едини во?ни официри ко?и су, на основу сво?их искустава у овом рату, тачно предвидели како ?е се водити следе?и рат. Иако нису успели у интербелуму да убеде сво?е во?нике да послуша?у те лекци?е, у почетно? фази Другог светског рата они су почели да команду?у сво?им оружаним снагама у избеглиштву.

Насле?е

Године 1943, током Другог светског рата, поново ?е отворена тема о источним границама По?ске, о чему се расправ?ало на Техеранско? конференци?и. Винстон Черчил се залагао да граница буде по Керзоново? лини?и из 1920. године а не по Ришком споразуму, а договор изме?у савезника постигнут ?е на Кримско? конференци?и 1945. године. Западни савезници, упркос томе што су имали савезе са По?ском и упркос по?ском доприносу, препустили су По?ску сов?етско? сфери утица?а. То ?е касни?е постало познато под именом Запад?ачка изда?а.

До 1989. године, док су комунисти држали власт у По?ско? НР, По?ско-сов?етски рат ?е изостав?ен или сведен на минимум у истори?ским к?игама по?ских и других зема?а Источног блока, или ?е представ?ен као страна интервенци?а у Руском гра?анском рату.

Сматра се да ?е по?ски поручник ?озеф Ковалски био послед?и живи ветеран из овог рата. На сво? 110. ро?ендан био ?е одликован орденом По?ске реституци?е од стране по?ског председника. Умро ?е 7. децембра 2013. године у 113. години живота. Ме?утим, ?егова старост ни?е потвр?ена, а у другом случа?у, Александер Имич, потвр?ено на?стари?и човек на свету ко?и ?е умро 8. ?уна 2014. године, стар 111 година, био ?е ветеран из истог рата, а самим тим и послед?и живи ветеран.

Види ?ош

• Литванско-Белоруска Сов?етска Соци?алистичка Република (Литбел)
• По?ско-укра?ински рат
• Руски гра?ански рат
• ?озеф Ковалски
• Александер Имич

Литература

• Mawdsley, Evan (2007). The Russian Civil War. Pegasus Books. стр. 255. ISBN 978-1-933648-15-6. 
• Karpus, Zbigniew; Stanis?aw, Alexandrowicz; Rezmer, Waldemar (1995). Zwyci?zcy za drutami. Jeńcy polscy w niewoli (1919–1922). Dokumenty i materia?y (на ?езику: по?ски). Toruń: Wydawnictwo Uniwersytetu Miko?aja Kopernika w Toruniu. ISBN 978-83-231-0627-2. 
• Weissman, Susan (2001). Victor Serge: The Course is Set on Hope. Verso. стр. 39. ISBN 978-1-85984-987-3. 
• Krivosheev, Grigoriy F. (1997) [1993]. ?Table 7: Average Monthly Personal Strength of Fronts and Independent Armies in 1920”. Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century. Pennsylvania: Stackpole Books. стр. 17. 
• Courtois, Stéphane; Werth, Nicolas; Panne, Jean-Louis; Paczkowki, Andrzej; Bartosek, Karel; Margolin, Jean-Louis (1999). The Black Book of Communism. Cambridge, Massachusetts. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-07608-2. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Davies, Norman (2005). God's Playground: A History of Poland: 1795 to the Present. Oxford University Press. стр. 377. 
• Nowik, Grzegorz (2004). Zanim z?amano Enigm?: Polski radiowywiad podczas wojny z bolszewick? Rosj? 1918–1920 [Before Enigma was Broken: Polish radio-intelligence during the war against Bolshevik Russia 1918–1920]. Warsaw, RYTM Oficyna Wydawnicza. ISBN 978-83-7399-099-9. 
• Riediger, Alexander (2007). Sowjetrussland - Polen 1919 - 1921. GRIN Verlag. стр. 24. ISBN 978-3-638-66614-5. 
• E. H. Carr (1978). The Bolshevik Revolution. 3. London: Macmillan. стр. 165. ISBN 9780333060049. 
• Boettke, Peter J. (30. 9. 1990). The Political Economy of Soviet Socialism: the Formative Years, 1918–1928. Springer. стр. 92—93. ISBN 978-0-7923-9100-5. Приступ?ено 13. 11. 2012. 
• Fuller, J.F.C. (1971). The Decisive Battles of the Western World. Hunter Publishing. ISBN 978-0-586-08036-8. 
• Wandycz, Piotr S. (1974). ?PART TWO: THE AGE OF INSURRECTIONS, 1830-64”. The lands of partitioned Poland, 1795-1918. University of Washington Press. ISBN 9780295953588. 
• Соловьев, С. (2001—2003). История России с древнейших времен. 6. АСТ. стр. 814—815. ISBN 978-5-17-002142-0. 

Додатна литература

• D?browski, Stanis?aw (1960). ?The Peace Treaty of Riga”. The Polish Review. 5 (1): 3—34. JSTOR 25776284. 
• Babel', Isaak Emmanuilovich (2003). Babel, Nathalie; Constantine, Peter (translator), ур. Red Cavalry [Конармия]. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-32423-5. Приступ?ено 29. 10. 2010. 
• Davies, Norman Richard (2003) [1972]. White Eagle, Red Star: the Polish-Soviet War, 1919–20 (New изд.). New York: Pimlico / Random House Inc. ISBN 978-0-7126-0694-3. 
• Fiddick, Thomas (децембар 1973). ?The "Miracle of the Vistula": Soviet Policy versus Red Army Strategy”. The Journal of Modern History. 45 (4): 626—643. S2CID 144005411. doi:10.1086/241109. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Fiddick, Thomas C. (1990). Russia's Retreat from Poland, 1920. Macmillan Press. ISBN 978-0-333-51940-0. 
• Materski, Wojciech (2000). ?The Second Polish Republic in Soviet Foreign Policy (1918-1939)”. The Polish Review. 45 (3): 331—345. JSTOR 25779203. 
• Ponichtera, Robert M. and David R. Stone (2002). ?The Russo-Polish War”. The Military History of the Soviet Union. New York: Palgrave. ISBN 978-0-312-29398-7. 
• Wandycz, Piotr (1960). ?General Weygand and the Battle of Warsaw”. Journal of Central European Affairs. 
• Watt, Richard M. (1998). Bitter Glory: Poland and Its Fate, 1918–1939. New York: Hippocrene Books. ISBN 978-0-7818-0673-2. .
• Zamoyski, Adam (2008). Warsaw 1920: Lenin's Failed Conquest of Europe. Harper Collins. ISBN 978-0-00-722552-1. 

По?ски извори

• Cisek, Janusz (1990). S?siedzi wobec wojny 1920 roku. Wybór dokumentów. (transl. Neighbors Attitude Towards the War of 1920. A collection of documents.). London: Polish Cultural Foundation Ltd. ISBN 978-0-85065-212-3. 
• Czubiński, Antoni, Walka o granice wschodnie Polski w latach 1918–1921 (Fighting for eastern borders of Poland in 1918–1921), Instytut ?l?ski w Opolu, Opole, 1993
• Drozdzowski, Marian Marek, ур. (1996). Mi?dzynarodowe aspekty wojny polsko-bolszewickiej, 1919–1920. Antologia tekstów historycznych [International aspects of the Polish-Bolshevik War, 1919–1920. Anthology of historical texts.]. Instytut Historii PAN. ISBN 978-83-86417-21-6. ),
• Golegiewski, Grzegorz (2004). Obrona P?ocka przed bolszewikami, 18–19 sierpnia 1920 r. [Defence of P?ock from the Bolsheviks, 18–19 August 1920]. NOVUM. ISBN 978-83-89416-43-8. 
• Kawalec Tadeusz, (1993). Historia IV-ej Dywizji Strzelców Genera?a ?eligowskiego w zarysie [History of 4th Rifleman Division of General ?eligowki in brief]. Gryf. OCLC 32178695. 
• Konieczny, Bronis?aw (2005). Moje ?ycie w mundurze. Czasy narodzin i upadku II RP [My life in the uniform. Times of the birth and fall of the Second Polish Republic]. Ksi?garnia Akademicka. ISBN 978-83-7188-693-5. 
• Kopański, Tomasz Jan (1994). 16 (39-a) Eskadra Wywiadowcza 1919–1920 (16th (39th) Scouting Escadrille 1919–1920. Wojskowy Instytut Historyczny. ISBN 978-83-901733-5-1. 
• Kukiel, Marian (1995). Moja wojaczka na Ukrainie. Wiosna 1920 (My fighting in Ukraine. Spring 1920. Wojskowy Instytut Historyczny. ISBN 978-83-85621-74-4. ), Wojskowy Instytut Historyczny
• ?ukowski, Grzegorz. ?ukomski, Grzegorz (1994). Walka Rzeczpospolitej o kresy pó?nocno-wschodnie, 1918–1920. Polityka i dzialania militarne. (Rzeczpospolita's fight for the northeastern borderlands, 1918–1920. Politics and military actions. Wydawn. Nauk. Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu. ISBN 978-83-232-0614-9. ), Wydawnictwo Naukowe Universytetu Adama Mickiewicza, Poznań
• Pruszyński, Mieczys?aw. Pruszyński, Mieczys?aw (1995). Dramat Pi?sudskiego: Wojna 1920 (The drama of Pi?sudski: War of 1920. Polska Oficyna Wydawnicza "BGW". ISBN 978-83-7066-560-9. ), Polska Oficyna Wydawnicza BGW
• Odziemkowski, Janusz (2004). Leksykon Wojny Polsko-Rosyjskiej 1919–1920 (Lexicon of Polish-Russian War 1919–1920. Oficyna Wydawnicza "Rytm". ISBN 978-83-7399-096-8. ), Rytm
• Rozstworowski, Stanis?aw (ed.). Listy z wojny polsko-bolszewickiej (Letters from the Polish-Bolshevik War. 1995. ISBN 978-83-86100-11-8. ), Adiutor
• Sikorski, W?adys?aw (1991). Nad Wis?? i Wkr?. Studium do polsko–radzieckiej wojny 1920 roku (transl. At Vistula and Wkra: Study of the Polish-Soviet War of 1920) (latest изд.). Warsaw: Agencja Omnipress. ISBN 978-83-85028-15-4. 
• Szczepański, Janusz (1995). Wojna 1920 na Mazowszu i Podlasiu (transl. War of 1920 in Mazovia and Podolia). Wy?sza Szko?a Humanistyczna / Gryf. ISBN 978-83-86643-30-1. 

Руски извори

• Мельтюхов, Михаил Иванович (Mikhail Meltyukhov) (2001). Советско-польские войны. Военно-политическое противостояние 1918—1939 гг. (Soviet-Polish Wars. Political and Military standoff of 1918–1939). Moscow: Вече (Veche). ISBN 978-5-699-07637-6. Приступ?ено 29. 10. 2010.  (in Russian).

Спо?аш?е везе

• Centek, Jaros?aw: Polish-Soviet War 1920-1921, in: 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War.
• Electronic Museum of the Polish-Soviet War
• The Bolsheviks and the "Export of Revolution": The Russo-Polish War
• Bibliography of the Polish-Soviet War by Anna M. Cienciala, University of Kansas
• ?Russo-Polish War 1919–20 at Onwar.com”.  Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (14. октобар 2012)
• Maps of the Polish-Bolshevik War: Campaign Maps (Battle of Warsaw) by Robert Tarwacki на са?ту Wayback Machine (архивирано 2025-08-07)
• A Knock on the Door – chapter three of Wesley Adamczyk's memoirs of the Polish-Soviet war, When God Looked.
• S?awomir Majman, War and Propaganda, Warsaw Voice, 23 August 1998
• John A. Drobnicki (март 1997). ?The Russo-Polish War, 1919–1920: A Bibliography of Materials in English”. Polish Review. 1: 95—104. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• 73,055 names of Polish mortal casualties