万旗“找就到”产品获得成都市成华区领导关注及赞赏
| Омар Бредли | |
|---|---|
 Омар Бредли | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Омар Нелсон Бредли |
| Датум ро?е?а | 12. фебруар 1893. |
| Место ро?е?а | Кларк, САД |
| Датум смрти | 8. април 1981. (88 год.) |
| Место смрти | ?у?орк, САД |
| Образова?е | United States Army Command and General Staff College, Во?на академи?а С?еди?ених Америчких Држава у Вест Поинту, United States Army War College |
| Во?на кари?ера | |
| Во?ска | Арми?а САД |
| Чин | генерал арми?е |
| Учеш?е у ратовима | Други светски рат |
Омар Нелсон Бредли (енгл. Omar Nelson Bradley; Кларк, 12. фебруар 1893 — ?у?орк, 8. април 1981) ?е био амерички генерал, ?едан од главних теренских команданата америчке во?ске у Северно? Африци и Европи у Другом светском рату.[1][2]
Биографи?а
[уреди | уреди извор]Бредли ?е ро?ен у сиромашно? породици близу Кларка, Мисури, као син учите?а. Образова?е ?е стекао у локалним школама, и намеравао ?е да упише Универзитет у Мисури?у, али су га саветовали да проба да упише Вест Поинт. Био ?е први у свом округу на при?емном испиту, и уписао ?е академи?у 1911. године. Дипломирао ?е на Вест Поинту[2] 1915. у класи у ко?о? су били и многи буду?и генерали, и стога су ?е во?ни историчари назвали, Класа на ко?у су пале звезде.
Придружио се 12. Пешади?ском пуку, али ни?е учествовао у акци?ама у Европи. Био ?е стациониран на мексичко? граници 1915. Када ?е об?ав?ен рат, био ?е унапре?ен у капетана, али ?е послат на службу у Монтану. Бредли ?е ступио у 19. пешади?ску дивизи?у у августу 1918, ко?а ?е требало да буде послата у Европу, али због пандеми?е грипа, и примир?а ни?е напустио Америку.
Изме?у два рата ?е предавао и студирао. Од 1920. до 1924. ?е предавао математику на Вест Поинту. Унапре?ен ?е у ма?ора 1924. и поха?ао напредни пешади?ски курс у Форт Бенингу, у ?ор?и?и. После кратког службова?а на Хава?има, ишао ?е у Школу Команде и Главног Штаба у Форт Левенворту од 1928. до 1929. Од 1929. поново ?е предавао на Вест поинту, паузира?у?и да би поха?ао Арми?ски Ратни Коле?, 1934. године. 1936. ?е унапре?ен у чин потпуковника и радио ?е у Министарству рата од 1938. године. У фебруару 1941. ?е унапре?ен у бригадног генерала и послат да команду?е Форт Бенингом. У фебруару 1942. ?е преузео команду 82. пешади?ске дивизи?е, пре него што ?е премештен у 28. пешади?ску дивизи?у у ?уну.
Бредли ни?е командовао на фронту све до ране 1943, после Операци?е Бак?а. Дата му ?е команда над VIII корпусом, али ?е уместо тога послат у северну Африку да служи под командом Два?та А?зенхауера. Постав?ен ?е на чело II корпуса у априлу и водио га у финалне битке током априла и ма?а. Затим ?е командовао овим корпусом на Сицили?и[2] током ?ула. Током припрема за Десант на Норманди?у, Бредли ?е изабран да команду?е знача?ном 1. арми?ском групом. Током Операци?е Оверлорд командовао ?е са три корпуса упу?ена у области означене кодним именима ?ута и Омаха. Касни?е током ?ула, планирао ?е Операци?у Кобра, ко?а ?е означавала почетак пробо?а са обала Норманди?е. До августа, Бредли?ева команда над преименованом 12. Арми?ском Групом ?е нарасла на преко 900.000 ?уди.
Бредли ?е сво?е снаге усмерио на амбициозни покуша? да опколи немачку во?ску у Норманди?и.[2] Ова? покуша? ?е био само делом успешан, али немачка во?ска ?е ипак претрпела велике губитке током повлаче?а. Америчке снаге су стигле на Зигфридову лини?у током касног септембра. Ово велико напредова?е ?е изненадило америчку здружену високу команду. Она ?е очекивала да ?е немачки Вермахт да заузме одбрамбене лини?е на француским рекама, тако да се америчка во?ска претерано развукла и временом ?е логистика постала проблем.
У овом тренутку ?е А?зенхауерова команда морала да одлучи о да?о? стратеги?и. Бредли ?е заговарао стратеги?у ко?а се састо?ала од напредова?а према Сару, или два правца напредова?а према областима Сар и Рур. Тек унепре?ен у чин фелдмаршала, Бернард Монтгомери ?е тражио на он буде на челу напада северног крила на Рур. Монтгомери?ева темпераментна личност ?е на кра?у однела превагу, и довела до Операци?е Маркет-Гарден. Иако ова расправа ни?е направила пукотине у здружено? команди, ипак ?е довела до озби?не пукотине у односима изме?у дво?ице команданата Арми?ских група на европском бо?ишту. Бредли ?е огорчено протестовао код А?зенхауера због приоритета ко?и ?е Монтгомери добио у достави залиха, али ?е А?зенхауер, има?у?и у виду британско ?авно м?е?е умиривао Бредли?еве протесте.
После неуспеха Монтгомери?евих снага у покуша?у да заузму Арнхем и у ?ему мост преко Ра?не, снаге под Бредли?евом командом су задале почетни ударац у предсто?е?о? бици за избочину. Бредли ?е искористио предност стечену у марту 1945. — пошто ?е А?зенхауер ?ош ?едном фаворизовао Монтгомери?а расподелом залиха за ?ош ?едну неуспешну офанзиву у фебруару 1945. — да сломи немачку одбрану, пре?е реку Ра?ну и у?е у срце индустри?ске области Рура. Бредли?ево агресивно го?е?е разби?ених немачких трупа ?е резултовало запоседа?ем моста преко Ра?не код Ремагена. Бредли и ?егови подре?ени су брзо искористили ова? прелаз преко Ра?не, и извели велики маневар ук?ештивши немачке снаге у Руру са севера и ?уга. Том приликом ?е зароб?ено преко 300.000 немачких во?ника. Америчке снаге су се средином априла среле са сов?етским снагама близу реке Елбе. До В-Е Дана, 12. Арми?ска група ?е бро?ала четири арми?е (1, 3, 9, и 15.) са преко 1,3 милиона во?ника.
Бредли ?е две године после рата руководио Администраци?ом за Ветеране.[2] Произведен ?е у арми?ског шефа генералштаба 1948. године и првог званичког председава?у?ег здруженог генералштаба 1949. године. 22. септембра, 1950. ?е унапре?ен у чин генерала арми?е[2], као пети и послед?и човек ко?и ?е достигао та? чин у америчко? во?сци. Тако?е ?е 1950. године постав?ен за првог председава?у?ег НАТО одбора. Остао ?е у одбору до августа 1953, када ?е напустио активну службу и преузео више цивилних функци?а.
Као председава?у?и здруженог генералштаба, Бредли ?е оштро укорио генерала Дагласа Макартура, команданта УН снага у Коре?и, због ?егове же?е да прошири Коре?ски рат на Кину. Убрзо пошто ?е Труман сменио Макартура, априла 1951, Бредли ?е на конгресном сведоче?у рекао: Црвена Кина ни?е мо?на наци?а ко?а тежи да доминира светом. Искрено речено, по миш?е?у здруженог генералштаба, ова стратеги?а би нас умешала у погрешан рат, на погрешном месту, у погрешно време, и са погрешним непри?ате?ем.
Бредли ?е об?авио мемоаре 1951. године, под насловом Во?никова прича и том приликом негирао тврд?е маршала Монтгомери?а, ко?и ?е тврдио да ?е он победио у бици за избочину.
Кад ?е умро, Омар Бредли ?е сахра?ен на Арлингтонском националном гроб?у.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Omar Nelson Bradley”. www.britannica.com. Приступ?ено 26. 1. 2019.
- ^ а б в г д ? Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 175. ISBN 86-331-2075-5.
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| ?уди | |
| Остале | |
