Мари?а Кара?ор?еви?

Мари?а Кара?ор?еви?
Мари?а Кара?ор?еви?
	Кра?ица Мари?а Кара?ор?еви?
Лични подаци
Датум ро?е?а	9. ?ануар 1900.
Место ро?е?а	Гота, Немачко царство
Датум смрти	22. ?ун 1961.?(61 год.)
Место смрти	Лондон, У?еди?ено Кра?евство
Гроб	Опленац (након 2013)
Породица
Супружник	Александар I Кара?ор?еви?
Потомство	Петар II Кара?ор?еви?, Томислав Кара?ор?еви? и Андре? Кара?ор?еви?
Родите?и	Фердинанд Хоенцолерн; Мари?а од Единбурга
Династи?а	Хоенцолерн-Сигмаринген (по ро?е?у) ; Кара?ор?еви? (по уда?и)
Кра?ица СХС, кра?ица ?угослави?е
Период	8. ?ун 1922 — 9. октобар 1934.
Претходник	Драга Машин (као кра?ица Срби?е)
Наследник	Александра Кара?ор?еви?

百度　　最夸张的是福建知福生态农业发展有限公司生产的知福茶叶，不到半年的时间内就上榜16批次产品。

Мари?а Кара?ор?еви? (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. ?ануар 1900 — Лондон, 22. ?ун 1961) била ?е ?угословенска кра?ица, супруга кра?а Александра I и ма?ка послед?ег ?угословенског кра?а, Петра II.^[1]

Биографи?а

Друга ?е ?ерка румунског кра?а Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске кра?ице Мари?е (1875—1938), принцезе од Велике Британи?е и Ирске, синовице енглеског кра?а Едварда VII и унуке кра?ице Виктори?е.

Мари?ина бака по ма?ци ?е била велика кнеги?а Мари?а Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по ма?ци ?о? ?е био Алфред, во?вода од Единбурга — други син британске кра?ице Виктори?е.

Иако ро?ена у Немачко? основно обрзова?е ?е стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата настав?а школова?е у Енглеско?, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске кра?евске породице. Сем матер?ег добро ?е говорила и енглески, немачки и француски ?език, а касни?е и српски.^[2]

Била ?е веома образована. Пре уда?е имала ?е титулу принцезе од Румуни?е. А као праунука кра?ице Виктори?е била ?е у родбинским односима са свим европским кра?евским ку?ама. За време Првог светског рата радила ?е са ма?ком у болници, негу?у?и ра?енике. Пошто се звала исто као и сво?а ма?ка, била ?е позната и по надимку Ми?он.

Веридба са ?угословенским кра?ем Александром I Кара?ор?еви?ем ?е об?ав?ена на ?ен ро?ендан, 9. ?ануара 1922. у Сина?и.^[3] Венча?е ?е одржано 8. ?уна 1922. године у Београду, у Саборно? цркви Светог архангела Михаила.^[4] Са ?им ?е родила три сина:

кра? Петар II Кара?ор?еви? (1923—1970)
принц Томислав Кара?ор?еви? (1928—2000)
принц Андре? Кара?ор?еви? (1929—1990)

Имала ?е винари?у у Демир Капи?и.^[5]

Српски народ ?у ?е веома волео. Била ?е узор предане и брижне супруге и ма?ке. Била ?е веома ангажована у хуманитарном раду и учествовала ?е у раду организаци?а као што су Комитет ?угословенског црвеног крста и Друштву ?Свети ?ован”. Основала ?е и фонд ко?и ?е помагао сиромашну и болесну децу и старе и немо?не.^[6]

После убиства кра?а Александра у Марсе?у, 9. октобра 1934. остала ?е да се брине о синовима и спрема Петра да преузме кра?евску улогу када постане пунолетан.

Убиство мужа ?е кра?ицу тешко погодило, па се са породицом повукла у сеоско дома?инство у близини Лондона, у Бедфордширу где ?е живела са сво?им синовима Томиславом и Андре?ом живела до 1946. године, након чега су се преселили у Кент где ?е купила ку?у са има?ем. Тамо ?е наставила да упраж?ава сво?е хоби?е, сликарство и ва?арство, а чак ?е у педесетим годинама постала и студент уметничке школе.

Када ?е кра? Петар II ступио на власт 28. марта 1941. после капитулаци?е ?угословенске во?ске она ?е постала кра?ица-ма?ка. Пита?е Петровог брака са грчком принцезом Александром , ко?и ?е склоп?ен у проле?е 1944. године, тра?но ?у ?е оту?ио од на?стари?ег сина.^[7] Током Другог светског рата учествовала ?е у раду Комитета Црвеног крста преко кога ?е слала хуманитарну помо? у ?угослави?у, као и у логоре широм европе где ?е било интернирано преко 200 хи?ада срба, али се ни?е потписивала сво?им именом ве? псеудонимом Мари?а К. ?ор?еви?.^[8]

?угословенска кра?ица се никада ни?е бавила политиком, посветила се свом дому и породици и учила ?е српске народне обича?е. До кра?а живота ?е славила породичну крсну славу, Светог Андре?а Првозваног.

После Другог светског рата скромно ?е живела у Енглеско? на има?у у Кенту. Шарл де Гол ?е 1959. одликовао великим крстом Ордена леги?е части.^[9]

Преминула ?е 22. ?уна 1961. у Лондону, у 61. години живота и сахра?ена у Кра?евском гроб?у Фрогмор у Виндзору. ?ени посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Срби?у 29. априла 2013. године^[10]^[11], да би 26. ма?а 2013. у оквиру државне сахране били сахра?ени на Опленцу.^[12]^[13] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована ?е 14. априла 2014. године.^[14]

Била ?е активна у добротворним организаци?ама.

Титуле и призна?а

9. ?ануар 1900 — 8.?ун 1922: ?. К. В. принцеза Мари?а од Румуни?е, кнеги?а од Хоенцолерн-Сигмарингена.
8. ?ун 1922 — 6. ?ануар 1929: ?ено Величанство кра?ица од СХС
6. ?ануар 1929 — 9. октобар 1934: ?ено Величанство кра?ица од ?угослави?е
9. октобар 1934 — 22. ?ун 1961: ?ено Величанство кра?ица Мари?а, кра?ица Ма?ка

Одликова?а

Дома?а

Орден Кара?ор?еве звезде са брили?антима, Велики крст (Кра?евина ?угослави?а)
Орден Светог Саве, Велики крст (Кра?евина ?угослави?а)

Страна