北京电视艺术家协会开展“剧组一日”实践活动

?охан Каспар Шмит
Портрет Макса Штирнера ко?и ?е нацртао Фридрих Енгелс
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-07)25. октобар 1806.
Место ро?е?а	Ба?ро?т, Кра?евство Баварска
Датум смрти	26. ?ун 1856.(2025-08-07)?(49 год.)
Место смрти	Берлин, Немачка конфедераци?а

百度 随着志在打造30分钟生活圈的饿了么一旦加入阿里巴巴新零售，这一优势和新生活体验将持续扩大。

Макс Штирнер (нем. Max Stirner), право име ?охан Каспар Шмит (нем. Johann Kaspar Schmidt; Ба?ро?т, 25. октобар 1806 — Берлин, 26. ?ун 1856) ?е био немачки филозоф.

Сматра се ?едним од претеча анархизма и егзистенци?ализма, а посебно индивидуалистичког анархизма. Штирнер ?е екплицитно одби?ао да се држи апсолутне позици?е у филозофи?и, па ?е говорио да ако мора да се идентифику?е са неким "-измом“, нека то буде онда егоизам, антитезу свим идеологи?ама и друштвеним узроцима.

На?знача?ни?е Штирнерово дело ?е Его и ?егово власништво (нем. Der Einzige und sein Eigentum), ко?е ?е прво об?ав?ено у Ла?пцигу 1844. а од тада се по?авило у великом бро?у изда?а и превода. (Напомена: Превод на српско хрватски ни?е добар.)

Биографи?а

Макс Штирнер ?е ро?ен 25. октобра 1806. у Ба?ро?ту, у сиромашно? породици. ?егове шестогодиш?е студи?е филозофи?е у Берлину су у више наврата прекидане ?ер се бринуо за сво?у сваким даном све лу?у ма?ку. 1835. године се провукао кроз преостале испите и пронашао сво?е прво, непла?ено место учите?а. Две године депресивне немаштине кулминирале су браком са ?ерком ?егове газдарице, ко?а ?е умрла ве? следе?е године при поро?а?у. Сре?а му се насмешила 1839. када ?е добио петогодиш?и уговор и место на институту Мадам Групиус за подучава?е и васпитава?е дево?ака. ?егова ново-откривена финанси?ска стабилност била ?е чиста супротност расту?им политичким и интелектуалним немирима широм света.

Штирнер се 1840. године придружио злогласном клубу левичара познатом као Докторклуб: бучним радикалним студентима и боемима, ме?у ко?има су били и млади Карл Маркс и Фридрих Енгелс, а окуп?али су се у задим?ено?, пи?ано? атмосфери ?Hippel’s Café“. Комуниста Арнолд Руге ?е био толико шокиран оним што ?е тамо чуо и видео да ?е из?урио напо?е вичу?и: ?Соци?ална трансформаци?а ни?е никада започета од стране пи?ане ру?е!“

Ме?у бро?ним женама ко?е су долазиле у ?Hippel’s Café“ била ?е и богата двадесетпетогодиш?а Мари Данхарт, запажена играчица били?ара, пушачица цигара и пивопи?а ко?а ?е инсистирала на томе да и она за?едно са ?има посе?у?е локалне борделе. Након таквих вечери, Штирнер би се вра?ао ку?и, и до дубоко у но? радио на сво?им мистериозним рукописима. 1843. године, у хаотично? церемони?и у ?еговом стану, венчали су се Макс и Мари. Нико се ни?е сетио понети венчани прстен.

Са сталним запосле?ем и богатом женом, Штирнер ?е био у могу?ности да заврши сво?е ремек-дело. ?Его и ?егово власништво“ – ?На?револуционарни?а к?ига икада написана“ – ?е експлодирала као олу?а над радикалним Берлином. Избацио ?е сери?у бескомпромисних изазова свако? религиозно?, политичко? или филозофско? ортодоксности, било да се радило о ?десници“, ?левици“, ?конзервативцима“, ?либералима“. Та к?ига ?е тренутно дошла у центар паж?е провоцира?у?и погрде и бес те катапултира?у?и Штирнера из скромне анонимности у славну злогласност.

Филозофи?а

Може се реконструисати разво? ?егове филозофи?е кроз сери?у чланака ко?и су се по?авили кратко пре ?еговог централног дела (Его и ?егово власништво).

У Егу и ?еговом власништву Штирнер да?е провокативну антиауторитарну и индивидуалистичку критику тадаш?ег пруског друштва и модернизма и модерног западног друштва као таквог и нуди пут ка ?удском посто?а?у, што се граничи са ?езиком и стварнош?у.

Штирнерова критика се посебно односи на ?егове савременике (делимично на ?егове колеге, младохегели?анце, а посебно на Лудвига Фо?ербаха), напада?у?и идеологи?е, експлицитно ук?учу?у?и национализам, статизам, либерализам, соци?ализам, комунизам и хуманизам.

Укратко, к?ига говори да све религи?е и идеологи?е почива?у на испразним концептима, ко?и се, када их по?единац схвати самостално се занима?у?и за ?их, приказу?у разби?ени у сво? сво?о? испразности. Исто се односи и на друштвене установе ко?е су засноване на тим концептима: било то држава, правни систем, црква, систем образова?а или друге установе ко?е полажу право на ауторитет над по?единцем.

Само када се ставови власти и установа заснованих на таквим концептима прикажу погрешним, могу?е ?е да ступе самостална акци?а, мо? и идентитет. Индивидуална самореализаци?а лежи же?и сваког по?единца да испуни сво? егоизам, било то инстинктивно, без зна?а, безво?но — или систематично, са пуним самоинтересова?ем индивидуе. ?едина разлика изме?у нево?ног и во?ног егоисте ?е што ?е први бити 'поседнут' испразном иде?ом у нади да ?е га та иде?а начинити сре?ним, док ?е други, насупрот, бити способан да слободно изабере путеве свог егоизма и да ужива док то чини. Само када схвати да су закон, право, морал, религи?а итд. ништа друго до вештачки концепти а не свети ауторитети, по?единац ?е мо?и да буде слободан.

Прва, и погрешна, интерпретаци?а Штирнеровог егоизма ?е радикални политички анархизам. Иако ?е ве?ином схватан као анархиста, Штирнер ?е жестоко критиковао Анархизам свог времена, а пона?више П. ?. Прудона. Ова интерпретаци?а Штирнера ?е на?више разви?ена од стране Доре Марсден и Сидни Е. Паркера.

“Ништа ми ни?е важни?е од мене самог.” То ?е Штирнерова основна истина. Све што прелази границе по?единца мора се гледати као лажна и тиранизира?у?а апстракци?а. Слободни индивидуалац, или “егоиста”, мора окренути ле?а таквим иде?ама као што су држава, друштво, религи?а, наци?а, морал, дужност и обавезе. Све оне захтева?у непрестано жртвова?е посто?а?а по?единца – и свих осталих по?единаца. Штирнеров индивидуалистички анархизам, ко?и захтева кра? посто?а?а свих ауторитета, те не постав?а на ?ихово место ништа осим ?единствене реалности сваког по?единца, имао ?е изузетан утица? на касни?и разво? анархизма. Био ?е посебно привлачан уметницима, ко?и поседу?у велику дозу независности у сво?им креативним активностима.

Али, дубина и сложеност Штирнерове филозофи?е досеже изван друштва и политике, на место ко?е се ?езиком не може описати. Штиренорво радикално руше?е хегели?анског 'духа' и концепата води га у безимено избеглиштво, без значе?а и без посто?а?а; 'креативно ништа' из чега смо ро?ени. То 'ништа' по хегели?анско? дефиници?и ствара потребу за индивидуално значе?е, посто?а?е и мо?.

'Мо?' ?е од централне важности за Штирнера. У Штирнеровом смислу мо? се тако?е односи и на доби?а?е 'власништва', ко?е се односи од осмеха детета ко?е се доби?а ма?чином ?убав?у, преко емотивних и матери?алних задово?става и значе?а узима?а оног што се заслужу?е, до масовне прода?е описа значе?а, вредности и посто?а?а у ?езику и животу. Мо? ?е у овом смислу синоним за динамику коначне аутономи?е, способност промене, способност посто?а?а, способност самог живота.

Цитати

?Шта све не би требало бити мо?а брига! Пре свега, Опште Добро, затим Бог, добробит човечанства, истина, слободе, човечност, правда; да?е, добробит ?уди, принчева, мо?е домовине; на кра?у, чак и добробит Ума и хи?аде других дела и добробити. ?едино мо?а добробит не би никада требало да буде мо?а брига! Нека се срами егоиста ко?и мисли само на себе!“

?На страну са свим бригама ко?е се у ствари мене ни не тичу. Мислите ли да би барем “Опште Добро” требало бити мо?а брига? Шта ?е добро? Шта ?е лоше? Ни ?едно ми не значи ништа. Наднаравно ?е брига бога; човек живи ме?у ?удима. Мо?а брига нису ни наднаравно ни ?удско, ни истина, добро, праведност, слобода, итд., него ?е мо?а брига ?единствена као што сам ?единствен и ?а. Ништа ми ни?е важни?е од мене самог!“

Утица?

Штирнерово дело ни?е остало неприме?ено код ?егових колега, младохегели?анаца. Штирнеров напад на идеологи?у, делимично на Фо?ербахов хуманизам, присилио ?е не само Фо?ербаха (ко?и ?е са Штирнером водио расправу у немачко? периодици), ве? и Карла Маркса да пише. Маркс ?е на неколико стотина страна у сво?о? к?изи (у оригинално?, нескра?ено? верзи?и) Немачка идеологи?а (за?едно са Фридрихом Енгелсом, писана од 1845. до 1846) полемички критиковао Штирнерово дело Его и ?егово власништво, што представ?а место ко?е перманентно занима марксистичке читаоце. Комунисти сматра?у да критика Штирнера представ?а преокрет у Марксовом интелектуалном разво?у — од ?идеализма“ до ?матери?ализма“.

Послед?их сто педесет година, Его и ?егово власништво створило ?е гомилу популарног, политичог и академског интересова?а.

Данас Штирнер оста?е у центру неодре?ене, али високо наби?ене расправе широм Европе; секундарна литература се по?ав?у?е на немачком, итали?анском, француском и шпанском. Енглески извори су многобро?ни и покушава?у да осветле било анархистичке било егзистенци?алистичке интерпретаци?е.

Неки аутори, идеолози и филозофи су цитирали или на други начин указали на Макса Штирнера. Ме?у ?има су:

• Бен?амин Такер
• Дора Марзден
• Роберт Антон Вилсон
• Макс Ернст
• Неки писци ситуационистичког покрета.
• Ни?е потпуно сигурно да ли ?е Сорен Киркегор читао Штирнера или не, али се чини врло вероватним.
• Било ?е установ?ено да ?е Ниче читао Штирнера, чак су знакови Штирнеровог утица?а били такви да су претходно узимани без истори?ских доказа.
• Итали?ански диктатор Бенито Мусолини ?е читао Штирнера и био инспиран ?име. Направио ?е неколико референци на ?ега и ?егове чланке у новинама. ?егови касни?и погледи опонира?у Штирнеру.
• Као што ?е и било назначено, Штирнер ?е утицао на Маркса и младохегели?анце.

Спо?аш?е везе

• Макс Штирнер у Стендфордово? Енциклопеди?и филозофи?е, продужени увод ко?и се препоручу?е за улазак у Штирнерову филозофи?у.
• Нибергов са?т о Максу Штирнеру, са великим бро?ем линкова према текстовима и референцама.
• Целовит изворни текст на немачком ?Der Einzige und sein Eigentum“ (?език: немачки)
• Уни?а Егоиста, про?екат на Интернету посве?ен филозофи?и Макса Штирнера и ?ему сличним.
• Библиотека Егоизма Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (20. април 2020), интернет архива радова разних егоистичких аутора