宝宝贫血有什么危害



Космодром Ба?конур (каз. Бай?о?ыр ?арыш айла?ы, Bayqo??r ?ar?? ayla??, рус. Космодром Байконур), познат и под именом Т?уратам, на?ве?и ?е св?етски оперативни комплекс за лансира?е в?ештачких сателита и космичких бродова са ?удском посадом. Налази се у степама Казахстана, око 200 км источно од Аралског мора, с?еверно од ри?еке Сир Дар?а, и близу же?езничке станице Т?уратам, на надморско? висини од 90 метара. Име Ба?конур долази од ширег истоименог подруч?а. Подруч?е ?е изна?м?ено Руси?и до 2050. године и налази се под управом руске федералне космичке агенци?е и руских космичких снага. Подруч?е ?е елипсоидног облика, око 90 км исток-запад и 85 с?евер-?уг, са космодромом у средини.[1] Сви руски свемирски летови са посадом лансирани су са Ба?конура.[2]
Ба?конур ?е изгра?ен кра?ем 1950-их година, и временом прошириван.[3] Главна нам?ена космодрома на почетку ?е у ствари била тестира?е интерконтиненталних балистичких ракета. Тестира?е ракете Р-7 Сем?орка ?е било ме?у првим приоритетним задацима. Истори?ски летови Спут?ика-1, Востока-1, и многи други су лансирани са космодрома Ба?конур.[4] Под садаш?ом руском управом, Ба?конур оста?е прометан космодром, са бро?ним комерци?алним, во?ним и научним миси?ама ко?е се покре?у сваке године.[5][6] Спектр-РГ, руско-немачки високоенергетски свемирски телескоп, лансиран ?е 13. ?ула 2019. с космодрома Ба?конур.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Сов?етско доба
[уреди | уреди извор]
Сов?етска влада ?е 12. фебруара 1955. године издала декрет о научноистраживачком полигону бр. 5 (NIIP-5; рус. 5-й Научно-Исследовательский Испытательный Полигон, Pjáty Naúchno-Isslédovatel'skii Ispytátel'nyi Poligón). Дана 2. ?уна 1955. године, првобитно ?е основан центар за тестира?е прве интерконтиненталне балистичке ракете на свету intercontinental ballistic missile (ICBM),[7] Р-7 Сем?орка. NIIP-5 ?е убрзо проширен и ук?учу?е лансирне об?екте за свемирске летове. Место ?е одабрала комиси?а ко?у ?е предводио генерал Васили? Воз?ук, под утица?ем Серге?а Коро?ова, главног конструктора R-7 ICBM, а убрзо и човека ко?и сто?и иза сов?етског свемирског програма. Морао ?е да буде окружен равницама, пошто ?е систем радио контроле ракете захтевао (у то време) непрекидан при?ем сигнала са зема?ских станица уда?ених стотинама километара.[8] Поред тога, пута?а про?ектила ?е морала бити уда?ена од насе?ених места. Тако?е, корисно ?е поставити места за свемирска лансира?а ближе екватору, ?ер површина Зем?е има ве?у брзину ротаци?е у таквим областима. Узима?у?и у обзир ова ограниче?а, комиси?а ?е одабрала Т?уратам, село у срцу Казахстанске степе. Трошкови изград?е лансирних об?еката и неколико стотина километара нових путних и железничких лини?а учинили су космодром ?едним од на?скуп?их инфраструктурних про?еката ко?е ?е предузео Сов?етски Савез. Око об?екта ?е изгра?ен помо?ни град да би се радницима обезбедио смешта?, школе и инфраструктура. Добио ?е статус града 1966. године и назван Ле?инск (рус. Ленинск).
Име
[уреди | уреди извор]Посто?е опречни извори о пореклу имена Ба?конур. Неки извори кажу да ?е име намерно изабрано 1961. (отприлике у време Гагариновог лета) да би се погрешно усмерио[8][9] Западни блок на место око 320 km (200 mi) североисточно од центра за лансира?е, малог рударског града Ба?конура код Жесказгана.
Други извори наводе да ?е Ба?конур био назив Т?уратамске области пре успостав?а?а космодрома.[9] Ле?инск, затворени град изгра?ен за подршку космодрома, Борис ?е?цин ?е 20. децембра 1995. преименовао у Ба?конур.
Утица? на животну средину
[уреди | уреди извор]Руски научник Афанаси? И?ич Тобонов истраживао ?е 1990-их година масовну смрт животи?а и зак?учио да ?е масовна смрт птица и див?их животи?а у Републици Саха забележена само дуж пута?а лета свемирских ракета лансираних са космодрома Ба?конур.[10] Угинуле див?е животи?е и стока су обично спа?ивани, а учесници ових спа?ива?а, ук?учу?у?и самог Тобонова, ?егову бра?у и становнике ?еговог родног села Елипт?ан, обично су умирали од можданог удара или рака. Министарство одбране Руске Федераци?е ?е 1997. променило пута?у лета и уклонило избачене ракетне ступ?еве у близини ?урбинског округа у Руси?и.
У научно? литератури су прикуп?ени подаци ко?и указу?у на штетно де?ство ракета на животну средину и здрав?е становништва.[11] UDMH, гориво ко?е се користи у руским ракетним моторима, веома ?е отровно. То ?е ?едан од разлога киселих киша и рака код локалног становништва, у близини космодрома. Валери? ?аков?ев, руководилац лаборатори?е за истражива?е екосистема Државног научно-производног синдиката приме?ене екологи?е ?Казмечанобр“, приме?у?е: ?Научници су утврдили екстремни карактер деструктивног утица?а свемирског центра ?Ба?конур“ на животну средину и становништво региона: 11 000 тона космичког старог метала, зага?еног посебно токсичним UDMH, ?ош увек лежи на терену пада?а“.[12] Опоравак отпада ?е део локалне економи?е.[13]
Руска ера
[уреди | уреди извор]
Након распада Сов?етског Савеза 1991. године, руски свемирски програм ?е наставио да функционише са Ба?конура под покровите?ством За?еднице независних држава. Руси?а ?е желела да потпише 99-годиш?и закуп за Ба?конур, али ?е пристала на годиш?и закуп локаци?е од 115 милиона долара на 20 година са опци?ом продуже?а на 10 година.[15] Савет Федераци?е Руси?е ?е 8. ?уна 2005. ратификовао споразум изме?у Руси?е и Казахстана ко?им ?е Руси?а продужавала рок закупа космодрома до 2050. Цена закупа—ко?а ?е остала фиксна на 115.000.000 долара годиш?е — извор ?е дуготра?ног спора изме?у две зем?е.[16] У покуша?у да сма?и сво?у зависност од Ба?конура, Руси?а гради космодром Восточни у Амурско? области.[17]
Ба?конур ?е био велики део доприноса Руси?е Ме?ународно? свемирско? станици (МСС), ?ер ?е то ?едина свемирска лука са ко?е се лансира?у руске миси?е на МСС. Првенствено услед положа?а границе (али у ма?о? мери положа? Ба?конура на око 46. паралеле северно) ко?и ?е довео до орбиталне инклинаци?е МСС од 51,6°; на?нижи нагиб ко?и се може дости?и по?ачивачима Со?уза лансираним са Ба?конура без лете?а изнад Кине.[18] Завршетком NASA-иног програма Спе?с-шатл 2011. године, Ба?конур ?е постао ?едина лансирна локаци?а ко?а се користила за миси?е посаде на МСС[2][19] до лансира?а Кру Драгон Демо-2 2020. године.
Године 2019, Гагаринов старт ?е био дома?ин три лансира?а са посадом, у марту, ?улу и септембру, пре него што ?е модернизован за нову ракету Со?уз-2 са планираним првим лансира?ем 2023. године.[20] Финално лансира?е са Гагариновог старта одржано ?е 25. септембра 2019.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Baikonur Cosmodrome 45.9 N 63.3 E”. FAS.org. Federation of American Scientists (FAS). Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступ?ено 19. 7. 2014.
- ^ а б ?Baikonur Cosmodrome”. NASA. Архивирано из оригинала 1. 3. 2021. г. Приступ?ено 24. 12. 2011.
- ^ ?Baikonur cosmodrome celebrated 63rd anniversary”. Dispatch News Desk (на ?езику: енглески). 2025-08-07. Архивирано из оригинала 20. 10. 2018. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?Yuri Gagarin: First Man in Space”. Space.com (на ?езику: енглески). 2025-08-07. Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Wilson, Jim. ?Safe Launch For Critical Space Station Module”. Popular Mechanics.
- ^ ?Baikonur Cosmodrome”. International Launch Services. Архивирано из оригинала 31. 1. 2011. г. Приступ?ено 6. 4. 2011.
- ^ Wade, Mark. ?R-7”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступ?ено 4. 7. 2011.
- ^ а б Suvorov, Vladimir (1997). The first manned spaceflight: Russia's quest for space. Nova Publishers. стр. 16—17. ISBN 978-1-56072-402-5. Архивирано из оригинала 17. 2. 2021. г. Приступ?ено 4. 6. 2016.
- ^ а б ?The Partnership: A History of the Apollo-Soyuz Test Project”. NASA. Архивирано из оригинала 1. 12. 1998. г. Приступ?ено 16. 3. 2007.
- ^ ?Group – Afanasiy Ilich Tobonov”. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г.
- ^ Abdrazak, P. Kh; Musa, K. Sh (21. 6. 2015). ?The impact of the cosmodrome "Baikonur" on the environment and human health”. 8 (1): 26—29. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступ?ено 2. 8. 2016 — преко ijbch.kaznu.kz.
- ^ ?GREEN WOMEN”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступ?ено 2. 8. 2016.
- ^ Cooper, Paul (7. 6. 2018). ?In Russia's Space Graveyard, Locals Scavenge Fallen Spacecraft for Profit”. Discover. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступ?ено 19. 6. 2018.
- ^ ?Expedition 19”. NASA. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступ?ено 9. 6. 2011.
- ^ ?Russia, Kazakhs reach Biakonur lease deal”. Defense Daily. 30. 3. 1994. Архивирано из оригинала
24. 9. 2015. г. Приступ?ено 28. 5. 2015 — преко HighBeam Research.
- ^ ?Kazakhstan Finally Ratifies Baikonur Rental Deal With Russia”. spacedaily.com. 12. 4. 2010. Архивирано из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступ?ено 5. 1. 2011.
- ^ ?Kazcosmos chief Talgat Musabaev: Baikonur is Still the Core of Kazakh-Russian Cooperation in Space”. interfax.kz. фебруар 2008. Архивирано из оригинала 19. 7. 2011. г. Приступ?ено 5. 1. 2011.
- ^ Curry, John (8. 10. 2002). ?Mission Control Answers Your Questions: Why is the space station in a 51.6° inclined orbit instead of something less or something more?”. spaceflight.nasa.gov. National Aeronautics and Space Administration. Архивирано из оригинала 4. 12. 2002. г. Приступ?ено 28. 3. 2017.
- ^ ?Russian Craft Docks at International Space Station”. Radio Free Europe. Архивирано из оригинала 28. 3. 2016. г. Приступ?ено 24. 12. 2011.
- ^ Berger, Eric (2025-08-07). ?Russia may soon decommission the world's most historic launch pad”. Ars Technica (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 4. 2019. г. Приступ?ено 2025-08-07.
Литература
[уреди | уреди извор]- J. K. Golovanov, M., "Korolev: Facts and myths", Nauka, (1994) ISBN 5-02-000822-2
- "Rockets and people" – B. E. Chertok, M: "mechanical engineering", (1999) ISBN 5-217-02942-0
- "A breakthrough in space" – Konstantin Vasilyevich Gerchik, M: LLC "Veles", 1994, – ISBN 5-87955-001-X
- "At risk," – A. A. Toul, Kaluga, "the Golden path", 2001, – ISBN 5-7111-0333-1
- "Testing of rocket and space technology – the business of my life" Events and facts – A.I. Ostashev, Korolev, 2001.Bibliography 1996–2004
- "Baikonur. Korolev. Yangel." – M. I. Kuznetsk, Voronezh: IPF "Voronezh", (1997) ISBN 5-89981-117-X
- "Look back and look ahead. Notes of a military engineer" – Rjazhsky A. A., 2004, SC. first, the publishing house of the "Heroes of the Fatherland" ISBN 5-91017-018-X.
- "Rocket and space feat Baikonur" – Vladimir Порошков, the "Patriot" publishers (2007) ISBN 5-7030-0969-3
- "Unknown Baikonur" – edited by B. I. Posysaeva, M.: "globe", (2001) ISBN 5-8155-0051-8
- "Bank of the Universe" – edited by Boltenko A. C., Kyiv, 2014., publishing house "Phoenix", ISBN 978-966-136-169-9
- Mike Gruntman (2019), ?From Tyuratam Missile Range to Baikonur Cosmodrome”, Acta Astronautica, Elsevier Ltd, 155: 350—366, Bibcode:2019AcAau.155..350G, S2CID 116406451, doi:10.1016/j.actaastro.2018.12.021
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Дан космонаутике: Ба?конур изнутра (Телевизи?а Звезда - Званични рут?уб канал)
- Истори?ски осврт на Ба?конур
- Ба?конур
- Организаци?а Ба?конура
- Космодромы России (?ут?уб)
- 360° interactive panoramas of Baikonur Cosmodrome
- Baikonur: the town, the cosmodrome, the MetOp-A launch campaign
- "World's Oldest Space Launch Facility: The Baikonur Cosmodrome." Sometimes Interesting. 26 May 2014
- Nedelin Disaster // RussianSpaceWeb.com
- The official website of the city administration Baikonur // Baikonur commemorated a test rocket and space technology.
- The Russian Union Of Veterans // Day of memory and grief.