2017年4月19日足协杯第2轮大连博阳vs丽江飞虎直播

Комунистичка парти?а Кине 中国共产党中国共产党 Zhōngguó Gòngchǎndǎng
Генерални секретар	Си ?инпинг
Централни комитет	7 чланова
Оснивачи	Чен Дус?у Ли Да?ао
Основана	23. ?ул 1921. (2025-08-07)
Седиште	Пекинг, Кина
Новине	Народни дневник
Бро? чланова (2023)	99.185.000
Идеологи?а	Комунизам Кинески соци?ализам Марксизам-ле?инизам Кинески национализам
Политичка позици?а	кра??а левица
Бо?е	црвена
Национални народни конгрес	2.090 / 2.980
Застава странке
Веб-са?т
12371.cn

百度 刘友宾认为，强化督查积累的有益经验，可复制，可推广，相信在今后的环境执法中这些好的做法一定能够得到继续推行，一定会在今后的环境执法中继续焕发生机与活力，用环境执法新常态促成环境守法新常态，捍卫法律威严，让人民群众拥有更多的环境质量获得感。

Комунистичка парти?а Кине (кин: 中国共产党; пин: Zhōngguó Gòngchǎndǎng) ?е влада?у?а политичка странка у Народно? Републици Кини. Иако уз ?у формално посто?и и У?еди?ени фронт, Комунистичка парти?а Кине ?е у стварности ?едина политичка парти?а у НР Кини. Владавина комунистичке парти?е ?е гарантована Уставом Народне Републике Кине. КП Кине ?е са преко 99 милиона чланова до 2024. године данас друга на?масовни?а политичка парти?а у свету након Инди?ске народне парти?е.

Истори?ат

Локаци?а првог конгреса парти?е у Шанга?у, ?ули 1921.

Основана ?е ?ула 1921. године у Шанга?у. За време владавине Суена ?атсена, комунисти су сара?ивали с влада?у?им Куоминтангом. Доласком Чанг Ка?-шека на власт 1927. године, покренути су прогони комуниста. Исте године КП Кине ?е формирала сопствене оружане формаци?е, Кинеску црвену арми?у.

Чанг Ка?-шек ?е 1933. године покренуо општу офанзиву како би уништио комунисте и заузео територи?е ко?е су контролисали. Тада ?е започео познати Дуги марш, током ко?ег се у року од године дана главнина бораца Црвене арми?е пребацила на сигурни?е подруч?е, на север Кине.

По окупаци?и дела Кине од стране импери?алног ?апана 1937. године, комунисти су формирали примир?е с Куоминтангом и ук?учили се у борбу против окупатора. Упркос томе, Куоминтанг ?е ве? од 1939. почео да ограничава шире?е утица?а комуниста, што ?е доводило до честих сукоба. Након завршетка окупаци?е 1945, гра?ански рат ?е настав?ен и комунисти су победили националисте до 1949. године.

КП Кине ?е у почетку одржавала добре односе са Сов?етским Савезом, али ?е политика деста?инизаци?е захладила односе кинеских комуниста са сов?етскима. Коначни разлаз изме?у две парти?е званично се десио 1960. године. У траже?у сопственог пута кроз соци?ализам и унутарпарти?ских борби, КП Кине ?е пролазила кроз потресна раздоб?а, као што ?е била Културна револуци?а.

Након Маове смрти 1976, унутар парти?е се испо?ила реформистичка стру?а предво?ена Денгом С?аопингом, ко?а ?е 1982. године увела Кину у ново раздоб?е уво?е?а тржишне економи?е. Ове реформе омогу?иле су убрзани раст стандарда и разво? економи?е.

Године 2012, после доласка на чело КП Кине Си ?инпинга, парти?а усва?а нову идеологи?у ?Мисао Си ?инпинга", и он поста?е на?мо?ни?и лидер НРК и КП ?ош од Мао Цедунга.

Идеологи?а

Марксизам-ле?инизам ?е била прва званична идеологи?а КПК. Према КПК, ?марксизам–ле?инизам открива универзалне законе ко?и управ?а?у разво?ем истори?е ?удског друштва.“ За КПК, марксизам–ле?инизам пружа ?визи?у противречности у капиталистичком друштву и неизбежности буду?ности соци?алистичких и комунистичких друштава“. Према ?Народном дневнику”, мисао Мао Цедунга ?е ?примена и разво? марксизма–ле?инизма у Кини“. Мисао Мао Цедунга ни?е осмислио само Мао Цедунг, ве? и воде?и парти?ски званичници, наводи новинска агенци?а ?Синхуа”.

Теори?а Денг С?аопинга ?е додата у парти?ски устав на 14. националном конгресу 1992. године. Концепти ?соци?ализам са кинеским карактеристикама“ и ?примарна фаза соци?ализма“ су главна обележ?а теори?е. Теори?а Денг С?аопинга се може дефинисати као увере?е да државни соци?ализам и државно планира?е нису по дефиници?и комунистички, и да су тржишни механизми класно неутрални. Поред тога, странка треба динамично да реагу?е на промену ситуаци?е; да би се знало да ли ?е одре?ена политика застарела или не, парти?а ?е морала да ?тражи истину у чи?еницама” и да следи слоган ?пракса ?е ?едини критери?ум истине”. На 14. националном конгресу, ?анг Цемин ?е поновио Денгову мантру да ?е непотребно питати да ли ?е нешто соци?алистичко или капиталистичко, ?ер ?е важан фактор да ли функционише.

?Три представника“, допринос ?анг Цемина парти?ско? идеологи?и, парти?а ?е усво?ила на 16. националном конгресу. Три представника дефинишу улогу КПК и наглашава?у да Парти?а увек мора представ?ати захтеве за разво? кинеских напредних производних снага, ори?ентаци?у кинеске напредне културе и фундаменталне интересе огромне ве?ине кинеског народа.“ Одре?ени сегменти унутар КПК су критиковали ?Три представника” као немарксистичке и изда?у основних марксистичких вредности комунистички начин производ?е, како су га формулисали рани?и комунисти, био ?е сложени?и него што ?е било уви?авно, и да ?е бескорисно покушавати да се форсира промена начина производ?е, ко?и ?е морао да се разви?а природно, следе?и ?економске законе истори?е.“ Теори?а ?е на?истакнути?а по томе што ?е омогу?ила капиталистима, ко?и се званично назива?у ?нови друштвени сло?еви“, да се придруже парти?и на основу тога што су се бавили ?поштеним радом и радом“ и сво?им радом допринели ?гра?е?у соци?ализма са кинеским карактеристикама.“

2003. године, 3. пленарна седница 16. централног комитета осмислила ?е и формулисала идеологи?у Научног погледа на разво?. Сматра се да ?е то Ху ?интаов допринос званичном идеолошком дискурсу. Научни поглед на разво? ук?учу?е научни соци?ализам, одрживи разво?, соци?ално благоста?е, хуманистичко друштво, пове?ану демократи?у и, на кра?у, ствара?е соци?алистичког хармоничног друштва. Према званичним из?авама КПК, концепт интегрише ?марксизам са стварнош?у савремене Кине и са основним карактеристикама нашег времена, и у потпуности отелотвору?е марксистички поглед на свет и методологи?у разво?а.“

Мисао Си ?инпинга о соци?ализму са кинеским карактеристикама за нову еру, опште позната као мисао Си ?инпинга, додата ?е у парти?ски устав на 19. националном конгресу 2017. године. Главни елементи теори?е су сажети у десет афирмаци?а, четрнаест обавеза и тринаест области достигну?а.

Лидери

Списак во?а КП Кине

Изме?у 1921. и 1943. године, во?а КП Кине носио ?е назив Генерални секретар.

• Чен Дус?у, 1921 — 1922. и 1925 — 1927.
• ?у ?уба?, 1927 — 1928.
• С?анг ?унгфа, 1928 — 1931.
• Ли Лисан (в.д), 1929 — 1930.
• Ванг Минг (в.д), 1931.
• Бо Гу (в.д), 1932 — 1935.
• Чанг Венци?ан (в.д), 1935 — 1943.

Године 1943, уведена ?е функци?а Председник КП Кине.

• Мао Цедунг, 1943 — 1976.
• Хуа Гуофенг, 1976 — 1981.
• Ху ?аобанг, 1981 — 1982.

Године 1982, укинута ?е функци?а Председник КП Кине и поновно уведена Генерални секретар.

• Ху ?аобанг, 1982 — 1987.
• ?ао Ци?анг, 1987 — 1989.
• ?анг Цемин, 1989 — 2002.
• Ху ?интао, 2002 — 2012.
• Си ?инпинг, 2012 —

Види ?ош

• Централни комитет Комунистичке парти?е Кине
• Народна Република Кина
• Списак комунистичких парти?а

Литература

• Goodman, David S. G.; Segal, Gerald (1994). China deconstructs: politics, trade, and regionalism. Psychology Press. стр. 48. ISBN 9780415118330. 
• Baum, Richard (1996). Burying Mao: Chinese Politics in the Age of Deng Xiaoping. Princeton University Press. ISBN 978-0691036373. 
• Baylis, Thomas (1989). Governing by Committee: Collegial Leadership in Advanced Societies. State University of New York Press. ISBN 978-0887069444. 
• Bush, Richard (2005). Untying the Knot: Making Peace in the Taiwan Strait. Brookings Institution Press. ISBN 978-0815797814. 
• Broodsgaard, Kjeld Erik; Zheng, Yongnian (2006). The Chinese Communist Party in Reform. Routledge. ISBN 978-0203099285. 
• Carter, Peter (1976). Mao. Oxford University Press. ISBN 978-0192731401. 
• Chan, Adrian (2003). Chinese Marxism. Continuum Publishing. ISBN 978-0826473073. 
• Cheek, Timothy; Mühlhahn, Klaus; Van de Ven, Hans J., ур. (2021). Chinese Communist Party : A Century in Ten Lives. Cambridge University Press. ISBN 978-1108904186. S2CID 241952636. doi:10.1017/9781108904186. Архивирано из оригинала 19. 3. 2022. г. Приступ?ено 2. 8. 2021. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Coase, Ronald; Wang, Ling (2012). How China Became Capitalist. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1137019363. 
• Ding, X.L. (2006). The Decline of Communism in China: Legitimacy Crisis, 1977–1989. Cambridge University Press. ISBN 978-0521026239. 
• Dirlik, Arif (2005). The Marxism in the Chinese revolution. Rowman & Littlefield. ISBN 0742530698. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступ?ено 28. 4. 2022. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Dittmer, Lowell, et al. (eds.) (2000). Informal politics in East Asia. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржава?е: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Feigon, Lee (2002). Mao: A Reinterpretation. Ivan R. Dee. ISBN 978-1566635226. 
• Finer, Catherine Jones (2003). Social Policy Reform in China: Views from Home and Abroad. Ashgate Publishing. ISBN 978-0754631750. 
• Fu Delete repeated word = Zhengyuan (1993). Autocratic Tradition and Chinese Politics. Cambridge University Press. ISBN 978-0521442282. 
• Gao, James (2009). Historical Dictionary of Modern China (1800–1949). Scarecrow Press. ISBN 978-0810863088. 
• Ghai, Yash; Arup, Chris; Chanock, Martin (12. 10. 2000). Autonomy and Ethnicity: Negotiating Competing Claims in Multi-Ethnic States (на ?езику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0521786423. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступ?ено 29. 4. 2022. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Gregor, A. James (1999). Marxism, China & Development: Reflections on Theory and Reality. Transaction Publishers. ISBN 978-1412828154. 
• Li, Gucheng (1995). A Glossary of Political Terms of the People's Republic of China. Chinese University Press. ISBN 978-9622016156. 
• Guo, Sujian (2012). Chinese Politics and Government: Power, Ideology and Organization. Routledge. ISBN 978-0415551380. 
• Guo, Xuezhi (2012b). China's Security State: Philosophy, Evolution, and Politics (1 изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-15089-7. doi:10.1017/cbo9781139150897. 
• Guo, Sujian; Guo, Baogang (2008). China in Search of a Harmonious Society. Rowman & Littlefield|Lexington Books. ISBN 978-0739126240. 
• Heath, Timothy R. (2014). China's New Governing Party Paradigm: Political Renewal and the Pursuit of National Rejuvenation. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-1409462019. 
• Heazle, Michael; Knight, Nick (2007). China–Japan Relations in the Twenty-first Century: Creating a Future Past?. Edward Elgar Publishing. ISBN 978-1781956236. 
• Izuhara, Misa (2013). Handbook on East Asian Social Policy. Edward Elgar Publishing. ISBN 978-0857930293. 
• Joseph, William (2010). Politics in China: an Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0195335309. 
• Kornberg, Judith; Faust, John (2005). China in World Politics: Policies, Processes, Prospects. University of British Columbia Press. ISBN 978-1588262486. 
• Kuhn, Robert Lawrence (2011). How China's Leaders Think: The Inside Story of China's Past, Current and Future Leaders. John Wiley & Sons. ISBN 978-1118104255. 
• Latham, Kevin (2007). Pop Culture China!: Media, Arts, and Lifestyle. ABC-CLIO. ISBN 978-1851095827. 
• Leung, Edwin Pak-wah, ур. (1992). Historical Dictionary of Revolutionary China, 1839–1976. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0313264573. 
• Lew, Christopher R.; Leung, Edwin Pak-wah (1996), Historical Dictionary of the Chinese Civil War (2nd изд.), Scarecrow Press 
• Li, Cheng (2009). China's Changing Political Landscape: Prospects for Democracy. Brookings Institution Press. ISBN 978-0815752080. 
• Liu, Guoli (2011). Politics and Government in China. ABC-CLIO. ISBN 978-0313357312. 
• L?fstedt, Jan-Ingvar (1980). Chinese Educational Policy: Changes and Contradictions, 1949–79 (на ?езику: енглески). Stockholm: Almqvist & Wiksell International. ISBN 978-0391022171. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступ?ено 17. 5. 2022. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Mackerras, Colin; McMillen, Donald; Watson, Andrew (2001). Dictionary of the Politics of the People's Republic of China. Routledge. ISBN 978-0415250672. 
• Richard, McGregor (2012). The Party: The Secret World of China's Communist Rulers (2nd изд.). Harper Perennial. ISBN 978-0061708763. 
• Marquis, Christopher; Qiao, Kunyuan (2022). Mao and Markets: The Communist Roots of Chinese Enterprise. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-26883-6. JSTOR j.ctv3006z6k. OCLC 1348572572. S2CID 253067190. doi:10.2307/j.ctv3006z6k. 
• Musto, Marcello (2008). Karl Marx's Grundrisse: Foundations of the Critique of Political Economy 150 Years Later. Routledge. ISBN 978-1134073825. 
• Smith, Ivian; West, Nigel (2012). Historical Dictionary of Chinese Intelligence. Scarecrow Press. ISBN 978-0810871748. 
• Ogden, Chris (2013). Handbook of China s Governance and Domestic Politics. Routledge. ISBN 978-1136579530. 
• Organisation for Economic Co-operation and Development (2005). Governance in China. OECD Publishing. ISBN 978-9264008441. 
• Pantsov, Alexander (2015). Deng Xiaoping: A Revolutionary Life (1st изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0199392032. 
• Pye, Lucian (1987). The Dynamics of Chinese politics. 
• Saich, Tony (2021). From Rebel to Ruler: One Hundred Years of the Chinese Communist Party. 
• Saich, Tony (2020). Finding Allies and Making Revolution The Early Years of the Chinese Communist Party. 
• Saich, Tony (2015). Governance and Politics of China. 
• Saich, Tony; Yang, Benjamin (1995). The Rise to Power of the Chinese Communist Party: Documents and Analysis. M.E. Sharpe. ISBN 978-1563241550. 
• Schram, Stuart (1966). Mao Tse-Tung. Simon & Schuster. ISBN 978-0140208405. 
• Shambaugh, David (2008). China's Communist Party: Atrophy and Adaptation. University of California Press. ISBN 978-0520254923. 
• Shambaugh, David (2013). China Goes Global: The Partial Power. Oxford University Press. ISBN 978-0199323692. 
• Snow, Edgar, Red Star Over China 1937. Red Star Over China - The Rise Of The Red Army. Read Books. 2013. ISBN 978-1-4474-9734-9. 
• Sullivan, Lawrence (2007). Historical Dictionary of the People's Republic of China. Scarecrow Press. ISBN 978-0810864436. 
• Sullivan, Lawrence (2012). Historical Dictionary of the Chinese Communist Party. Scarecrow Press. ISBN 978-0810872257. 
• Jonathan, Unger (2002). The Nature of Chinese Politics: From Mao to Jiang. M.E. Sharpe. ISBN 978-0765641151. 
• van de Ven, Johan (1991). From Friend to Comrade: The Founding of the Chinese Communist Party, 1920–1927. University of California Press. ISBN 978-0520910874. 
• Vogel, Ezra (2011). Deng Xiaoping and the Transformation of China. Harvard University Press. ISBN 978-0674055445. 
• Yeh, Wen-hsin (1996). Provincial Passages: Culture, Space, and the Origins of Chinese Communism. University of California Press. ISBN 978-0520916326. 
• Wang, Gunwu; Zheng, Yongian (2012). China: Development and Governance. World Scientific. ISBN 978-9814425834. 
• White, Stephen (2000). Russia's New Politics: The Management of a Postcommunist Society. Cambridge University Press. ISBN 978-0521587372. 
• Whitson, William W.; Huang, Chen-Hsia (1973). Whitson, William W., The Chinese high command : a history of Communist military politics, 1927–71,. Macmillan. ISBN 978-0-333-15053-5. 
• Wong, Yiu-chung (2005). From Deng Xiaoping to Jiang Zemin: Two Decades of Political Reform in the People's Republic of China. University Press of America. ISBN 978-0761830740. 
• Yu, Keping (2010). Democracy and the Rule of Law in China. Brill Publishers. ISBN 978-9004182127. 
• Zhao, Suisheng (2004). A Nation-state by Construction: Dynamics of Modern Chinese Nationalism. Stanford University Press. ISBN 978-0804750011. 
• Zheng, Wang (2012). Never Forget National Humiliation: Historical Memory in Chinese Politics and Foreign Relations. Columbia University Press. стр. 119. ISBN 978-0231148917. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступ?ено 21. 8. 2019. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т