5、46号文掀起监管风暴 银行业“三套利”时代

Коминформ Комунистички Информациони биро
Во?а	?осиф Ста?ин
Основана	5. октобра 1947.
Распуштена	17. априла 1956.
Претходник	Коминтерна
Седиште	Београд, ФНР? (1947–1948) Букурешт, НР Румуни?а (1948–1956)
Идеологи?а	комунизам марксизам соци?ализам ле?инизам ста?инизам
Бо?е	црвена

百度 在409天内，波普整整跑了15348英里(约24700千米)，沿途经过很多在电影《阿甘正传》中出现过的地点。

Комунистички Информациони биро (Коминформ) био ?е наследник Коминтерне ко?у ?е Ста?ин распустио 1943. године у време на?жеш?их сукоба Другог светског рата. Информбиро ?е настао као противтежа западном, демократском свету, ко?и ?е изашао из рата као победник. На друго? страни, соци?алистички блок, као ?ош ?едан од победника у рату, тражио ?е начине како да поново об?едини комунистички свет после распада Коминтерне. Информбиро ?е прошао кроз три етапе. У прво? етапи (1947—1948), започето ?е причврш?ива?е зема?а радничког покрета, да би ве? у друго? фази (1948—1953), Информбиро био ?едино окренут против КП?, ко?а ?е одбила да се повину?е ?еговом диктату. Тре?и и послед?и период Информбироа (1953—1956) се назива ?ош и процес ?деста?инизаци?е“, односно етапа пораза самог Информбироа. За време свог посто?а?а, Информбиро ?е имао укупно три заседа?а. Прво ?е одржано у Београду (децембар 1947), друго у Букурешту (?ун 1948) и тре?е у Будимпешти (новембар 1949). И поред тога што ?е Информбиро тра?ао паралелно са Хладним ратом, вратио ?е поново одавно прележану болест уништава?а човека човеком. Иако ни?е прелазио цифре страдалих из доба Велике чистке, сматра се да ?е Информбиро однео животе преко 100.000 ?уди.

?ав?али су се нови видови непри?ате?ства и етикетира?а —

ибеовац (ста?иниста) и парти?ац (титовац). Поред тога, почео се неговати култ личности (во?е), како преко обичне фотографи?е, тако и преко сликовних портрета, ко?и су морали да сто?е у свако? ку?и и посебног вида влада?а, као што су били ?Ста?инизам“ и ?Титоизам“.

Оно чему ?е Информбиро на?више допринео ?есте било разби?а?е ?единства сов?етских и ?угословенских комуниста, ко?е ?е било веома ?ако и чврсто за време рата.

Оснива?е Информбироа

Молотов, Ста?ин и Тито у Москви августа 1945.

После рата, Ста?ин ?е намеравао да створи неки орган сличан Коминтерни. То ново тело имало ?е задатак да све комунистичке парти?е стави под диктат Сов?етског Савеза.

О ствара?у ?едне такве организаци?е разговарао ?е и са Титом приликом сусрета у Москви 1945. године, а затим и 1946. године када им се придружио и секретар КП Бугарске и бивши секретар Коминтерне Георги Димитров. Ста?ин ?е предлагао да се створи тело информативног карактера, ко?е би се с времена на време саста?ало, изме?ивало искуства и доносило неке зак?учке. Ово ново тело ?е основано у ?есен, 27. септембра 1947. године у По?ско?, а имало ?е назив Комунистички информациони биро (Коминформациони биро). Коминформ ?е било доброво?но удруже?е комунистичких парти?а у сврху размена информаци?а и одржава?а добрих односа.

Састанак Коминформа, ко?и тада ?ош ни?е био основан, па се зато споми?у само 3 састанка (заседа?а) ИБ-а, отпочео ?е у западно? По?ско?, кра?ем септембра 1947. године, у мало? ба?и Шк?арска Поремба. Састанку су присуствовали у име Свесавезне комунистичке парти?е (бо?шевика) (СКП(б)) Андре? Жданов и Георги? Ма?енков, у име КП? Едвард Карде? и Милован ?илас, у име бугарске радничке парти?е Влко Червенков и Васили? Потпомов, у име КП Румуни?е Георге Георги?у-Деж и Ана Паукер, у име КП Ма?арске Мати?аш Фаркаш и ?охан Рева?, у име КП По?ске Владислав Гомулка и Харолд Минц, у име КП Чехословачке Рудолф Слански и Шева? Баштовански, у име КП Француске Жак Дикло и Ети?ен Фажон и у име КП Итали?е Луи?и Лонго и Едвардо Реале. Састанак ?е окончан у Варшави коначним предлогом да се осну?е Информациони биро комунистичких парти?а. На састанак нису биле позване КП Грчке, КП Кине, ко?а се тада налазила у тешко? борби са Чанг Ка? Шеком, КП Енглеске, као ни комунистичке парти?е Шпани?е и Португала. Поред одлуке да се осну?е Информбиро, донета ?е и одлука да седиште Информбироа буде Београд.

Први састанак Коминформа у Београду

Први званични састанак новооснованог Коминформа се одржао у Београду у децембру 1947. За ову сврху сагра?ен ?е данаш?и хотел Слави?а у центру града. Састанци су се одржавали сваког дана. Расправ?ало се о редакци?и органа Коминформа као првог гласника Информационог бироа. Одлучено ?е да се читава редакци?а била у рукама представника СКП Павела ?удина. За ову сврху, ?удин ?е из Москве доводио сов?етске новинаре. Привремено представништво новог листа се налазило у тадаш?о? згради листа "Борба".

Прва резолуци?а Информбироа против КП? у Букурешту

Дошло ?е до првих размимоилаже?а на релаци?и Београд-Москва нарочито по пита?у Балканске федераци?е. Ста?ин ?е ?авно искритиковао Георги?а Димитрова и оценио да ?е та одлука преура?ена. Прва мера ?е била та што су Сов?ети из ?угослави?е повукли сво?е во?не струч?аке под изговором да се према ?има ни?е поступало госто?убиво. У ?угослави?и су се после овога поскидали портрети са ликом Ста?ина, а Титови су неста?али у источним зем?ама. Први сукоби су кренули дописима. Ста?ин ?е написао писмо ко?им ?е омаловажавао КП? 27. марта 1948. године. ЦК КП? ?е одговорио сво?им писмом од 13. априла 1948. Ста?ин преноси глас да ?е се уговорити ново заседа?е Информбироа ко?е ?е расправ?ати о ситуаци?и у ?угословенском ЦК. Одлучено ?е да се заседа?е одржи у Букурешту. Стигло ?е писмо директно на адресу ЦК КП? где се ?ено руководство позива да поша?е сво?е делегате на ово заседа?е, а по могу?ству да и сам Тито до?е. Одговор ?е стигао да се на заседа?е не иде.

Друго саветова?е Информбироа у Букурешту ?е одржано од 20. до 28. ?уна 1948. у ?едном кра?евском дворцу. На букурештанском заседа?у Информбироа нису се по?авили Владислав Гомулка и Георги Димитров. Румун Георге Георги?у-Деж ?е поставио неколико неугодних пита?а на заседа?у. На кра?у заседа?а за говорницом су се по?авили Андре? Жданов и Георги? Ма?енков ко?и су рекли делегатима да они има?у поуздане информаци?е да ?е Тито експонент импери?алистичких сила и да му ?е задатак да разби?е ?единство КП?. На кра?у ?е као коначна оцена заседа?а донесена резолуци?а ?О ста?у у КП?“, познати?а као Резолуци?а Информбироа.

У осам поглав?а подужег текста Резолуци?а, у ствари, понав?а садржину Ста?инових писама ко?е ?е ЦК СКП упутио ?угословенском ЦК.

Информациони биро ?е оценио да КП? спроводи непри?ате?ску политику према Сов?етском Савезу, да се лини?е КП? кида?у са марксистичког гледишта, да се КП? распли?ава у беспарти?ско? маси, да се парти?а разводнила у Народном фронту, да нема критике и самокритике, да парти?ом руководе шпи?уни и страни пла?еници, да се у парти?и не слуша?у савети осталих комунистичких парти?а, да се парти?а кре?е ка буржоаским ци?евима. На кра?у Информбиро позива све здраве елементе верне марксизму и ле?инизму да смене дотадаш?е руководство КП? и поставе оне ?уде ко?и ?е прихватити овакве предлоге Информбироа и ко?и ?е поставити ствари на сво?е место.

Резолуци?а Информбироа ?е об?ав?ена у ?угослави?и у подне преко Радио Прага. Сутрадан ?е штампан текст Резолуци?е и одговор ЦК КП?. После седнице на Деди?у, Милован ?илас ?е у име читавог ЦК написао одговор где ?е негирао све што ?е Информбиро усво?ио. Коначно, избор новог ЦК обавио се на Петом конгресу где ?е Ста?ину речено не.

Почетак борбе Информбироа и КП?

?ош пре доноше?а Резолуци?е у Букурешту дошло ?е до помет?и у КП?. Ста?инову лини?у су бранили Андри?а Хебранг и Сретен Жу?ови? Црни. Касни?е су и ?едан и други иск?учени из ЦК КП?. Одмах након об?ав?ива?а Резолуци?е Информбироа дошло ?е до великих промена и у во?ном врху. У покуша?у да пре?е на територи?у Румуни?е уби?ен ?е начелник Генералштаба ?А, генерал-пуковник Арсо ?ованови?. У исто? акци?и ухва?ени су пуковник Владо Дапчеви? и генерал-ма?ор Бранко Петричеви? Ка?а. Генерал ави?аци?е Перо Попивода ?е искористио непаж?у на аеродрому и одлетео за Румуни?у, одакле другим авионом бива пребачен за Руси?у. Тамо ?е добио чин генерал-ма?ора Сов?етске ваздушне ави?аци?е.

Почеле су невероватне економске играри?е. Долазило ?е до повлаче?а кредитних уговора, зак?учених споразума и новчаних помо?и. Дрвене кути?е пуне пропагандног матери?ала се ша?у низ Дунав до ?угословенских обала. Почи?е велико наоружава?е страних арми?а. Дошло ?е до активира?а Трш?анске кризе, ?ер су ?угословени оптуживани да гомила?у во?ску према Трсту у намери да га бомбарду?у.

Монтирани судски процеси

?едно од на?мрачни?их поглав?а Информбироа представ?али су монтирани судски процеси. Одмах по об?ав?ива?у резолуци?е Информбироа и одговора КП? почела су масовна хапше?а у ?угослави?и, муче?а на Голом отоку и убиства присталица резолуци?е, али и у зем?ама источног лагера над истакнутим припадницима комунистичких парти?а под фирмом да подржава?у против?е?е ?угословенског ЦК да се повину?е Информбироу. Био ?е то пример са скоро свим зем?ама ко?е су подржавале Информбиро.

Друга Резолуци?а Информбироа против КП? у Будимпешти

Од 21. до 29. новембра 1949. Информбиро ?е одржао сво?е тре?е и послед?е заседа?е у главном граду Ма?арске, Будимпешти. После ве?их расправа, чита?а матери?ала са монтираних процеса ко?и су се у то време одржавали широм Европе, делегати су се сложили да ?е ?угословенски ЦК потпуно кренуо путем успостав?а?а фашистичког система у зем?и, да се одво?ио од прогресивног света и да државом управ?а?у пла?еници и шпи?уни импери?алног света.

На кра?у заседа?а, 29. новембра 1949. усво?ена ?е друга резолуци?а Информационог бироа комунистичких парти?а под називом ??угословенска парти?а у рукама убица и шпи?уна“. Са много тежим речима од претходне резолуци?е, Информбиро ?е зак?учио да ?е ?угословенски ЦК скренуо са соци?алистичког пута и да иде ка националистичким тековинама, да ?е Београд претворен у центар америчке шпи?унаже, да ?е ве?ина чланова Политбироа ЦК у рукама импери?алистичких газда, да ?е убиство Арса ?ованови?а изведено у заседи, да ?е хапше?е Сретена Жу?ови?а изведено по налогу импери?алиста и да ?е заточен у логору, да у зем?и власт има ?едино специ?ална полици?а УДБ, ко?а ?е напунила затворе правим комунистима, да су високи функционери КП? гестаповски агенти ко?и су омаловажили руску помо? у ослоба?а?у зем?е и кренули са рестаурира?ем фашизма и сл.

После ове резолуци?е Информбироа, следе ?ош жеш?и притисци и ?ош сурови?а борба. Ве? ?е 9. ?ула 1949. Голи оток отворио капи?е првим политичким осу?еницима ко?и су преваспитавани да се врате сво?о? парти?и. Дошло ?е до гомила?а во?ске на границама и до ве?их граничних инцидената. Поред тога, овакве околности ?е користила ратна емиграци?а да се илегалним путевима поново настани у ?угослави?у. Радио емиси?е су биле преплав?ене критикама на рачун ?угословенског ЦК, а слуша?е тих емиси?а ?е каж?авано затвором и изолаци?ом. Почетком 50-их година долази до масовне по?аве ?ИБ емиграци?а“, где ?е из ?угослави?е нелегалним путевима избегло преко 200.000 поборника Ста?инове лини?е. Они ко?и су остали су се скривали под маском да подржава?у КП? и Тита, а они ко?и су ухапшени су обично после батина и тортуре признавали да су агенти НКВД и слати су на издржава?е затворских казни широм зем?е. За то време на?више затвореника ?е издржавало казну на Голом Отоку, Биле?и, Сремско? Митровици, Старо? Градишки, Забели, ЦЗ, Сара?еву, Лепоглави, Новом Саду, ?уб?ани, Загребу, Титограду и у другим ве?им градовима зем?е.

Да ?е ситуаци?а постала скоро на ивици почетка рата изме?у ?угослави?е и СССР, доказу?е и дога?а? из ?есени 1952. године. Тада ?е Ста?ин ве? имао план напада на ?угослави?у под шифрованим именом ?Операци?а ?угослави?а“. Две ве?е сов?етске арми?е су се концентрисале на граници са Бугарском и вршиле маневре. Тада се на челу трупа Црвене арми?е налазио маршал Георги? Жуков, ко?и се налазио у Софи?и. Нарочито ?е био критичан датум 12. новембар 1952. када се недалеко од граничне зоне према Босилеграду по?авио читав тенковски корпус Црвене арми?е, ко?и ?е демонстрирао као да кре?е према ?угослави?и. Све ?единице ?угословенске арми?е су биле у приправности, а сам маршал Тито се тих дана налазио у Нишу. Ме?утим, у послед?ем тренутку, читав тенковски корпус врши заокрет за 180 степени и вра?а се у хангаре. Тако су маневри завршени. Ово ?е била ?една од на?ве?их испита ко?е ?е Ста?ин ставио Титу. Ста?ин ?е због Коре?ског рата морао да стави све сво?е снаге на располага?е према граници са Кином, па ?е решио да отпусти Штаб за ?угослави?у децембра 1952. године. Ста?инов план напада на ?угослави?у ?е после ?егове смрти потврдити сам Жуков, после помире?а обе?у страна. За ову акци?у Сов?етског Савеза, ?угослави?а се увелико припремила. ?ош с кра?а ?есени 1949. одржани су велики во?ни маневри ?угословенске арми?е у Словени?и на ко?има ?е присуствовао и сам Тито. Након маневара, направ?ен ?е план одбране. Створен ?е и Партизански Врховни штаб ко?им ?е командовао генерал Светозар Вукманови? Темпо, а ко?и ?е имао задатак да се по упаду Сов?етске арми?е супротстави партизанским начином ратова?а. Тако ?е дошло до размешта?а целокупне тешке индустри?е у Словени?и и Хрватско?, до подиза?а железаре у Никши?у, до изград?е ве?их во?них касарни, до транспорта архива из Београда у Биле?у и друго. На?знача?ни?и ?е био преокрет у политици ?угослави?е ко?а се у тренутку све ве?ег притиска Ста?ина окре?е западним силама за помо? у наоружа?у. Тако ?е генерал Коча Попови?, ко?и ?е тада био начелник Генералштаба ?НА, склопио уговор о во?но? помо?и са владом САД, Британи?ом и Француском 14. новембра 1951. у Лондону.

Помире?е Москве и Београда

Након Ста?инове смрти 5. марта 1953. долази период ко?и ?е пра?ен отоп?ава?ем односа изме?у Информбироа и ?угослави?е. Информбиро ни?е више имао сво?у рани?у функци?у и посто?ао ?е само фиктивно. Први корак ка помире?у ?е направ?ен од стране Никите Серге?евича Хрушчова, првим секретаром ЦК КПСС, ко?и ?е за?едно са Никола?ем Булга?ином, председником владе Сов?етског Савеза и Анастасом Мико?аном, првим замеником Сов?етске владе долетео у Београд 26. ма?а 1955. До састанка изме?у сов?етске и ?угословенске делегаци?е ?е дошло на Топчидеру, у Дому гарде.

Као резултат преговора изме?у ?угословенске и сов?етске стране настала су два документа од велике важности за нормализаци?у односа. То су Београдска деклараци?а, потписана 2. ?уна. 1955. године и Московска деклараци?а, потписана 20. ?уна. 1956. године.

Ста?иновом смр?у отпочео ?е процес ко?и ?е у теори?и соци?ализма назван ?деста?инизаци?ом“. Основни печат том процесу дао ?е 20. Конгрес Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза ко?и ?е одржан у Москви од 14. до 25. фебруара 1956.

На истом скупу, у оквиру та?не седнице, први секретар КПСС Никита Хрушчов прочитао ?е реферат о злоупотребама за време владавине Ста?ина. Одобрене су мере ЦК за ликвидаци?у последица култа личности и успостав?а?е ле?инских норми у парти?ском животу и разво?у унутарпарти?ске демократи?е. Двадесети конгрес ?е одобрио активности ЦК на исправ?а?у грешака и деформаци?а политичког система и усво?ио директиву за 6 Петогодиш?и план.

?угослави?а ?е имала сво?е место у оба реферата на 20. Конгресу. У првом, ?авном, кратко ?е констатовано:

СССР ?е побо?шао односе са ?угослави?ом и на све начине ?е ?ачати при?ате?ство и сарад?у са братским народима ФНР?, у ФНР?, где власт припада трудбеницима и где се друштвено уре?е?е заснива на подруштв?ава?у производних средстава, ствара?у се у процесу соци?алистичке изград?е конкретне форме управ?а?а привредом и изград?е државног апарата.

Распушта?е Информбироа

После првих рехабилитаци?а у Сов?етском Савезу, и у осталим зем?ама Лагера извршене су, негде у целини, а негде делимично рехабилитаци?е невино осу?ених и погуб?ених комуниста. Мати?аш Ракоши ?е рехабилитовао Ласла Ра?ка и преузео одговорност. Влка Червенкова сме?у?у са функци?е преми?ера. Истовремено Тодор Живков рехабилиту?е Тра?ча Костова. Ме?у на?теже последице Ста?инове политике у ДР Немачко? Валтер Улбрихт наводи ?погрешне одлуке према ?угослави?и и крше?е соци?алистичких законитости." У Чехословачко? пушта?у на слободу Артура Лондона. У посебном саопште?у КП Кине осу?у?е политику Ста?ина.

У то време никога више ни?е изненадило ни саопште?е о распушта?у Информационог бироа. Оно гласи:

Ствара?е Информационог бироа комунистичких и радничких парти?а 1947. године одиграло ?е позитивну улогу за откла?а?е подво?ености ме?у комунистичким парти?ама, створене после распушта?а Коминтерне, представ?ало ?е знача?ан фактор ?ача?а пролетерског интернационализма у редовима ме?ународног комунистичког покрета и да?ег окуп?а?а радничке класе и свих трудбеника у борби за чврст мир, демократи?у и соци?ализам... Комунистичке и радничке парти?е без сум?е ?е и да?е према свом нахо?е?у и узима?у?и у обзир конкретне услове свога рада, вршити ме?усобну размену миш?е?а о за?едничким пита?има борбе за мир, демократи?у и соци?ализам, заштите интереса радничке класе и свих трудбеника, мобилизаци?е народних маса за борбу против ратне опасности и упоредо с тим разматрати пита?е сарад?е с парти?ама и тенденци?ама ко?е су ори?ентисане ка соци?ализму, као и са другим организаци?ама ко?е теже ?ача?у мира и демократи?е. Све то ?ош више ?е учврстити дух уза?амне сарад?е ме?у комунистичким и радничким парти?ама на основу принципа пролетерског интернационализма, учврсти?е братске везе изме?у ?их у интересу мира, демократи?е и соци?ализма. — ЦК Бугарске комунистичке парти?е, ЦК Ма?арске парти?е трудбеника, ЦК КП Итали?е, ЦК У?еди?ене радничке парти?е, ЦК КП Сов?етског Савеза, ЦК КП Чехословачке, ЦК КП Француске

Након званичног саопште?а о распушта?у Информбироа, престао ?е да излази ?егов гласник ?За чврст мир и народну демократи?у“, као и ве?ина других гласника.

Информациони биро комунистичких парти?а ?е званично распуштен 17. априла 1956. године.

Види ?ош

• Раскол Тито-Ста?ин
• Период Информбироа

Литература

• Душан Билан?и?, Хистори?а Соци?алистичке ФНР?-Главни Процеси, Загреб, 1979.
• ?уре Били?, ?угослави?а, самоуправ?а?е, сви?ет, данас, Загреб, 1976.
• Бела к?ига о непри?ате?ско? политици Владе НР. Албани?е према *Федеративно? Народно? Републици ?угослави?и, Београд, 1961.
• Ве?ко Влахови?, Шест година посто?а?а народне државе, Београд, 1949.
• Светозар Вукманови?, Револуци?а ко?а тече, к?. II, Београд, 1971.
• Група аутора, Истори?а Савеза Комуниста ?угослави?е, Београд, 1985.
• Владимир Деди?ер, Нови прилози за биографи?у ?осипа Броза Тита, к?.I-III, Ри?ека, 1981-1984.
• Владимир Деди?ер, Изгуб?ена битка ?осифа Висарионовича Ста?ина, Сара?ево, 1969.
• Милован ?илас, Пад нове класе- Повест о саморазара?у комунизма, Београд, 1994.
• Серге? Живанов, Соци?ализам и деста?инизаци?а, Нови Сад, 1969.
• Саво Кржавац и Драган Маркови?, Информбиро-Шта ?е то-?угослави?а ?е рекла НЕ, Београд, 1976.
• Драган Маркови? и Саво Кржавац, Завера Информбироа, Београд, 1987.
• Драган Маркови?, Истина о Голом отоку, Београд, 1987.
• Драган Маркови?, Зашто су сме?ени-Политичке кризе у ?угослави?и, Београд, 1987.
• Миодраг Марови?, Сумрак Ста?инизма, к?.I-II, Београд, 1978-1979.
• Миодраг Марови?, Три изазова Ста?инизму, Ри?ека, 1983.
• Осмо редовно заседа?е Народне Скупштине ФНР?-Експозе, Едварда Карде?а и Моше Пи?аде, Београд, 1949.
• Петранови?, Београд (1980). Истори?а ?угослави?е 1918-1978. Београд: Нолит. 
• Бранко Петранови? и Момчило Зечеви?, ?угослави?а 1918-1988, Тематска збирка докумената, Београд, 1988.
• Бранко Приби?еви?, Соци?ализам као светски процес, Београд, 1978.
• Radojevi?, Mira (2011). ?Jugoslovenska posleratna emigracija i Josip Broz Tito: Na?a re? o sukobu sa IB-om 1948-1949”. Tito - vi?enja i tuma?enja: Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 101—116. 
• Гордана Стеванови?, Битка за истину о ?угослави?и, Београд, 1978.
• Луис Фишер, Живот и смрт Ста?ина, Загреб, 1985.
• Звонко Штаубрингер, Маршал мира, Загреб, 1980.
• Звонко Штаубрингер, Титово истори?ско Не ста?инизму, Београд, 1976.
• V Конгрес Комунистичке парти?е ?угослави?е-Извешта?и и реферати, Београд, 1948.

Спо?аш?е везе

• Носила Ста?ину Титово ?не“ (?Вечер?е новости“, 1. октобар 2011)