UP2017腾讯互动娱乐年度发布会,参与活动领取福利

Бого?ав?е?е или Теофани?а (од античког грчког (?) θεοφ?νεια [theophaneia],[1] са значе?ем ?по?ава божанства”), манифестаци?а ?е божанства на уоч?ив начин.[2][3] Ова? термин се користио за означава?е по?ава богова у старогрчким и блискоисточним религи?ама. Иако ?е Или?ада на?рани?и извор описа теофани?а у класично? антици (ко?и се ?ав?а?у у цело? грчко? митологи?и), вероватно на?рани?и опис по?ав?у?е се у Епу о Гилгамешу.[4]
Као специфична употреба за хриш?ане и ?евре?е у односу на Библи?у: теофани?а се односи на манифестаци?у аврамског Бога, откривено присуство ко?е ?е особа осетила. Бого?ав?е?е ?е хриш?ански празник ко?и слави открове?е Бога Сина као овапло?еног у Исусу Христу. Слави се 6. ?ануара, односно 19. ?ануара код цркава ко?е се држе ?ули?анског календара.[5] Западни хриш?ани углавном славе (али не и иск?учиво) посету тро?ице мудраца младом Исусу, и Исусову физичку по?аву пред иноверницима. Источне цркве, дан пре Бого?ав?е?а славе крште?е Исусово, ко?е ?е обавио ?ован Крстите? у реци ?ордан, ко?е се обележава као об?ава свету да ?е он Син Бож?и. Бого?ав?е?е ?е ?едан од петнаест на?ве?их хриш?анских празника.
На дан Бого?ав?е?а многи верници пошту?у обича? плива?а за Часни крст где се скупи доста народа код неког уобича?еног места на пример неке реке или ?езера.[6] Сви кре?у у исто време и ко први стигне до Часног крста он ?е победник.
Древна грчка религи?а
[уреди | уреди извор]
У Делфима ?е теофани?а (Θεοφανια) била проле?ни годиш?и фестивал ко?им се прослав?ао повратак Аполона из ?егових зимова?а у Хиперборе?и. Врхунац фестивала био ?е приказ визи?е богова поклоницима, обично скривен у светилишту. Касни?е римске мистери?ске религи?е често су ук?учивале сличне кратке приказе слика узбу?еним поклоницима.[7]
По?ава Зевса Семели више ?е него што смртник може поднети, и она ?е изгорела до смрти у пламену ?егове мо?и.[8] Ме?утим, ве?ина грчких теофани?а била ?е ма?е убитачна. Необична за грчку митологи?у ?е прича о Промете?у, ко?и ни?е Олимпи?ац ве? Титан, ко?и ?е човечанству донео зна?е о ватри. Божанске или херо?ске епифани?е понекад су се дожив?авале у истори?ским временима, било у сновима или као будна визи?а, и често су доводиле до утеме?е?а култа или барем чина обожава?а и посве?ива?а пригодне жртве.[9]
Прича
[уреди | уреди извор]По Хриш?анству, 30. године наше ере Исус Христос ?е као дрводе?а живео са сво?ом ма?ком Мари?ом и ?еним мужем ?осифом, У сво?о? тридесето? години Исус Христ одлази на реку ?ордан да га свети ?ован Крстите?[10] крсти у реци ?ордан. Угледавши Исуса Христа како долази св. ?ован Крстите? рече "Гле ?аг?е Божи?е ко?е узима на себе грехове света". Ово ?е она? за кога ?а рекох; ?за мном иде човек, ко?и преда мном постаде, ?ер пре мене беше“. По крште?у, а оно ?е обав?ено три пута потапа?ем и отпушта?ем (погруже?ем) у воду, отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца ко?и ?е об?авио да ?е Исус син ?егов, а тада на раме Исуса слете на раме десно Свети Дух у облич?у белог голуба. Овим крште?ем ?е Исус показао присутнима да пошту?е законе пророчке, након чега ?е почетак Исус Христ започео сво?у миси?у, проповед, одабир "простих и неуких" зем?орадника и рибара за сво?е ученике Апостоле.
Народни обича?и
[уреди | уреди извор]Код Срба се од давнина Бого?ав?а?е слави веома живописно. Веру?е се да се на та? дан, у поно?, отвара?у небеса и да се тада свака же?а може испунити.[11] Бого?ав?а?ем се завршава божи?но светкова?е, па су у неким кра?евима Срби?е, до овог дана ишле поворке коледера или корин?аша, као и вертепаша и водичара.[12] У народу се ова? дан зове ?ош и Водице или Водокрш?е управо по имену поворке. На ова? дан се осве?у?е вода за ко?у се веру?е да ?е лековита и чудотворна и назива се Бого?ав?анска вода.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ за разлику од античког грчког (τ?) Θεοφ?νια [Theophania]), празник у Делфима.
- ^ ?Theophany”. Encyclop?dia Britannica. Архивирано из оригинала 6. 6. 2012. г.
- ^ Burtchaell, J. T. (2002). ?Theophany”. New Catholic Encyclopedia. Vol. 13: Seq-The (second изд.). Detroit, Michigan: The Catholic University of America by Thomson/Gale. стр. 929. ISBN 978-0-7876-4017-0.
- ^ Bulkley, Kelly (1993). ?The Evil Dreams of Gilgamesh: An Interdisciplinary Approach to Dreams in Mythological Texts”. Ур.: Rupprecht, Carol Schreier. The Dream and the Text: Essays on Literature and Language. Albany, New York: SUNY Press. стр. 159—177. ISBN 978-0-7914-1361-6.
- ^ ?Бого?ав?е?е”. СПЦ. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступ?ено 4. 2. 2020.
- ^ ?Данас ?е Бого?ав?е?е, плива се за Часни крст”. РТС. Приступ?ено 4. 2. 2020.
- ^ James Hall (1983). A History of Ideas and Images in Italian Art. London: J. Murray. стр. 70–71. ISBN 0-7195-3971-4.
- ^ William Sherwood Fox (1916). Greek and Roman [mythology] (на ?езику: енглески). Harvard University. Marshall Jones Company. ISBN 978-0-659-91993-9.
- ^ Oxford Classical Dictionary, 3rd edn revised, pp. 546
- ^ ?св. ?ован Крстите? Претеча”.
- ^ ?Верова?а за Бого?ав?е?е: Пожели же?у и стави огледалце под ?астук”. РТС. Приступ?ено 4. 2. 2020.
- ^ Етнографски документарни филм Милана Бра?ови?а ?Бого?ав?е?е“
Литература
[уреди | уреди извор]- Српски обича?ни календар; Миле Неде?кови?
- Baxter, Roger (1823). ?Christ to be Adored with Offerings”. Meditations For Every Day In The Year. New York: Benziger Brothers.
- Massillon, Jean-Baptiste (1879). ?Sermon XXVII: For the day of the Epiphany”. Sermons by John-Baptist Massillon. Thomas Tegg and Son.
- Epiphanius, Panarion, li, 27, in Migne, Patrologia Graecae (P.G.), XLI, 936 (where it is called by its Latin name: Adversus Haereses)
Martindale, Cyril (1909). ?Epiphany”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 5. New York: Robert Appleton Company.
- Migne, Jacques-Paul (1858). Patrologiae cursus completus, series graeca. 2.
- ?The Byzantine Blessing of Water on the Vigil of the Epiphany”.
- Packer, George Nichols (1893). Our Calendar. Union and Advertiser Co.
- ?Epiphany and Epiphanytide”. The Parish of St Clement and St James. The Church of England. 23. 12. 2013. Архивирано из оригинала 14. 7. 2018. г. Приступ?ено 15. 12. 2014.
- Heiligman, Deborah (2007). Celebrate Christmas. National Geographic. ISBN 9781426301223. ?At the end of the Twelve Days of Christmas comes a special day called the Epiphany, or Three Kings Day. This holiday, which falls on January 6th, is celebrated as the day when the three wise men, also called the three kings, first saw baby Jesus and gave him gifts.”
- ?Epiphany”. Christian Advocate. United Methodist Publishing House. 7: 15. 1963. ?...in Methodist usage the Epiphany Season includes all the Sundays between that date and Ash Wednesday, which for 1964 will be February 12, the beginning of Lent.”
- The Church Eclectic. XXV. The Young Churchman Co. 1898. стр. 1089. ?The Provincial Synod established in 1883 the Domestic and Foreign Missionary Society of the Church of England in Canada, framed largely upon the Domestic and Foreign Missionary Society of the American Church. No concerted action had been taken by the Church in Canada till the formation of this society but by the regular issuing of appeals from the Board of Management each year, at Ascensiontide for Domestic, and at Epiphanytide for Foreign Missions, a certain amount of interest in the great question of missions has been created.”
- ?The Origins and Spirituality of the Epiphany”. Catholicireland.net. 14. 2. 1969. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступ?ено 22. 12. 2011.
- Centre, UNESCO World Heritage. ?Baptism Site "Bethany Beyond the Jordan" (Al-Maghtas)”. UNESCO World Heritage Centre (на ?езику: енглески). Приступ?ено 1. 9. 2021.
- ?The Calendar of the Orthodox Church”. Goarch.org. Приступ?ено 22. 12. 2011.
- Holger Oertel (22. 9. 2007). ?The Julian Calendar”. Ortelius.de. Архивирано из оригинала 3. 1. 2012. г. Приступ?ено 22. 12. 2011.
- ?Twelve days of Christmas”. Full Homely Divinity. Архивирано из оригинала 27. 3. 2016. г. Приступ?ено 2. 1. 2015. ?We prefer, like good Anglicans, to go with the logic of the liturgy and regard January 5th as the Twelfth Day of Christmas and the night that ends that day as Twelfth Night. That does make Twelfth Night the Eve of the Epiphany, which means that, liturgically, a new feast has already begun.”
- Funk, Tim (25. 12. 2009). ?Presbyterians bring Twelfth Night”. The Charlotte Observer. ?Christmas was a day to go to church – the simpler the service, the better, Todd says – and maybe have a quiet dinner with family. It was a slower time in the agricultural year, so there was an opportunity for some leisure. As long as you didn't overdo it. But even Scots-Irish Presbyterians had to have a little fun sometimes. The occasion to let go was Twelfth Night on Jan. 5 or 6. For Christians, it marks the arrival in Bethlehem of the Magi, or Three Wise Men.” Недоста?е или ?е празан параметар
|url=
(помо?) - Polon, Linda; Cantwell, Aileen (1983). The Whole Earth Holiday Book (на ?езику: енглески). Good Year Books. стр. 97. ISBN 9780673165855.
- A Study Guide for William Shakespeare's "Twelfth Night" (на ?езику: енглески) (2 изд.). Cengage Learning. 2016. стр. 29. ISBN 9781410361349. ?Twelfth Night saw people feasting and taking down Christmas decorations. The king cake is traditionally served in France and England on the Twelfth Night to commemorate the journey of the Magi to visit the Christ child.”
- Edworthy, Niall (2008). The Curious World of Christmas (на ?езику: енглески). Penguin Group. стр. 83. ISBN 9780399534577. ?The time-honoured epoch for taking down Christmas decorations from Church and house in Candlemas Day, February 2nd. Terribly withered they are by that time. Candlemas in old times represented the end of the Christmas holidays, which, when "fine old leisure" reigned, were far longer than they are now.”
- Roud, Steve (2008). The English Year (на ?езику: енглески). Penguin Books Limited. стр. 690. ISBN 9780141919270. ?As indicated in Herrick's poem, quoted above, in the mid seventeenth century Christmas decorations were expected to stay in place until Candlemas (2 February), and this remained the norm until the nineteenth century.”
- Groome, Imogen (31. 12. 2016). ?When is Twelfth Night and what does it mean?”. Metro. Приступ?ено 7. 1. 2017. ?Twelfth Night 2017 is on Thursday 5 January, which is when we're meant to put away our Christmas decorations or there'll be bad luck in the year ahead. If you miss the date, some believe it's necessary to keep decorations up until Candlemas on 2 February – or you'll definitely have a rubbish year.”
- ?Candlemas”. BBC. Приступ?ено 9. 4. 2014. ?Any Christmas decorations not taken down by Twelfth Night (January 5th) should be left up until Candlemas Day and then taken down.”
- Schaff, Philip (28. 4. 2014). ?History of the Christian Church, Volume II: Ante-Nicene Christianity. A.D. 100–325. § 64. The Epiphany”. Christian Classics Etheral Library. Приступ?ено 21. 1. 2018.
- Egeria (1970), Diary of a Pilgrimage, Chapter 26, (tr. George E. Gingras) New York: Paulist Press, стр. 96, ISBN 0-8091-0029-0
- Fr?yshov, Stig Simeon. ?[Hymnography of the] Rite of Jerusalem”. Canterbury Dictionary of Hymnology.
- Shoemaker, Stephen J. (2018). The first Christian hymnal : the songs of the ancient Jerusalem church. Provo, Utah. стр. xiv—xv. ISBN 978-1-944394-68-4. OCLC 1047578356.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Та?на празника: Бого?ав?е?е (ТВ Храм - Званични ?ут?уб канал)]
- Бого?ав?е?е - Српска Православна црква - Званични са?т Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (8. март 2012)
- Радио-телевизи?а Републике Српске: Данас Бого?ав?е?е, 19. 1.2012. (?език: српски)
- Радио-телевизи?а Републике Српске: Прослава Бого?ав?е?а, 19. 1.2012. (?език: српски)
- The Epiphany Season at the Christian Resource Institute
- Rev. Fr. Leonard Goffine's The Church's Year: "On the vigil and feast of the Epiphany"