教育扶贫 帮孩子“拉齐”人生起跑线

Берта Моризо
Берта Моризо, портрет ко?и ?е урадио Едуар Мане, 1872
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-07)14. ?ануар 1841.
Место ро?е?а	Бурж, Француска
Датум смрти	2. март 1895.(2025-08-07)?(54 год.)
Место смрти	Париз, Француска

百度 又比如，萝卜内含有大量纤维素、B族维生素、钾、镁等可促进肠胃蠕动的物质，有助于体内废物的排出，对便秘和青春痘都有很好的治疗作用。

Берта Моризо (фр. Berthe Morisot; Бурж, 14. ?ануар 1841 — Париз, 2. март 1895) ?е била импресионистички сликар и ?едина жена ко?а ?е излагала на ?прво? изложби импресиониста“ 1874. године.

Биографи?а

Моризо ?е ро?ена у Буржеу, у Француско? у успешно? буроанско? породици. Она као и ?ена сестра Едма Моризо одлучу?у да постану сликарке; када Берта увери родите?е у озби?ност одлуке, наилази на негодова?е. ?ени родите?и нису желели да им ?ерке буду сликари.

Са сво?их 20 година сре?е и спри?ате?у?е се са важним сликаром пе?жаза, припадником Барбизонске школе, Ками? Короом. Стари сликар ?е почео да учи Берту и ?ену сестру основама слика?а, али их осим тога и представио другим сликарима и учите?има. Под Короовим утица?ем, Моризо почи?е да се ограничава само на слика?е у природи. Као студенти уметности Берта и Едма почи?у да раде за?едно, све док се Едмина кари?ера као сликарке ни?е завршила са ?еном уда?ом, после ко?е убрзо доби?а децу ко?има се потпуно посве?у?е нема?у?и више времена за интензивно слика?е као што ?е имала Берта. Сачувана писма изме?у две сестре и данас показу?е ?убав и разумева?е, и ?единствену везу ко?у су имале изме?у себе, али и пра?ено Бертиним ка?а?ем због да?ине изме?у ?их, као и због Едминог одуста?а?а од уметности. Едма до кра?а живота настав?а да подржава Бертину уметност, и тако породице две сестре оста?е блиске до кра?а.

Моризо ?е прво излага?е имала на Париском салону 1864. с по?ав?ива?ем два сликара пе?жаза, а затим ?е редовно наставила излагати у Салону све до 1874. године, када ?е учествовала у прво? импресионистичко? изложби.

Око 1867. Моризо упозна?е Едуард Манеа. Он разви?а посебно интересова?е за Берту, што доказу?у бро?ни портрети ук?учу?у?и у то чак и портрет Берте Моризо у црном шалу док ?е у жалости због очеве смрти. При?ате?ство ме?у ?има почи?е да се ?ав?а: Мане ?у ?е чак ?едног дана поклонио ногаре за слика?е као божи?ни поклон. Тако?е се и доброво?но ?ав?а у преноше?у ?ених радова у салон, ургира?у?и на разне начине када ни?е посто?ало срестава да се нормално транспорту?у. ?едном се десило да Мане погрешно схватио ?едно од Моризових стандардних самокритика као дозволу да на ?еним платнима дода исправке, што ?е Мане и урадио на Бертино запрепаш?е?е. Мада ?е традиционално Мане ви?ен као учите? док ?е Моризо била ?егов присталица, посто?е докази да ?е та веза била другачи?а и обострана. Доста Манеових слика и потези четкица показу?е да ?е као што ?е Моризо била под Манеовим утица?ем, тако ?е и Мане био под Моризиним утица?ем. Одре?ене Бертине композици?е, као и имитаци?у ?еног стила зраче ?еговим делима, док ?е Моризо од Монеа развила такозвани уметнички карактер. Моризо ?е била та ко?а ?е натерала Манеа да се опроба у слика?у у природи, уводе?и га притом у круг сликара ко?и су називали себе импресионистима.

Године 1874 Моризо се уда?е за Манеовог брата Ежена. Имали су само ?едно дете, ?ерку Жили.

Лет?и дан Берта Моризо, око 1879

Моризо, за?едно са Ками? Писаро, су били ?едини сликари ко?и су излагали на свим оригиналним импресионистичким излага?има.

Као и ?ена савременица у годинама ко?е долазе Мери Касат, тако и Берта Моризо ?е на?чеш?е узимала теме деце, ма?ки, као и породичних сцена. Окарактерисана и прихва?ена као импресиониста, и као члан "haute bourgeoisie", Моризо ?е сликала са искуством и дневном навиком теме комфора, свакодневнице и имтимности живота породице.

Берта Моризо умире 2. марта, 1895. у Паризу где бива покопана на гроб?у Cimetière de Passy. На ?ено? умрлици писало ?е да ?е ?без занима?а“.

?ене слике се прода?у и до преко 4 милиона долара у САД.

Главни периоди стваралаштва

Обука, 1857–1870

Тешко ?е у?и у траг фазама Моризоове обуке и навести тачне утица?е на ?ен рад ?ер никада ни?е била задово?на сво?им радом и уништила ?е скоро сва уметничка дела ко?а ?е произвела пре 1869. ?ен први учите?, ?офри-Алфонс Чокарни, научио ?у ?е основама црта?а. После неколико месеци, Моризо ?е почела да поха?а часове ко?е ?е предавао Гишар. У овом периоду цртала ?е углавном античке класичне фигуре. Када ?е Моризо изразила сво?е интересова?е за сликарство на отвореном, Гишард ?у ?е послао да прати Короа и Удиноа. Слика?у?и на отвореном, користила ?е аквареле ко?и су лаки за ноше?е. У то време и Моризот се заинтересовала за пастел.

Акварели, 1870–1874

Током овог периода, Моризо ?е и да?е било тешко слика?е у?а на платну, и углавном ?е радила аквареле. ?ен избор бо?а ?е прилично уздржан; ме?утим, деликатно понав?а?е ни?анси давало ?е уравнотежен ефекат. Због специфичности акварела као меди?а, Моризо ?е успела да створи прозирну атмосферу и лаган додир, ко?и доприносе свежини у ?еним сликама.

Импресионизам, 1875–1885

Пошто ?е постала сигурни?и у слика?у у?а на платну, Моризо ?е истовремено радила у?а, аквареле и пастеле, као и Дега. Сликала ?е веома брзо, али ?е радила много скица као припрему, тако да ?е могла да наслика ?уста, очи и нос ?едним потезом киста“. Направила ?е безбро? студи?а о сво?им предметима, ко?и су били извучени из ?еног живота, тако да се прилично упознала са ?има. Када ?е постало незгодно сликати на отвореном, високо довршени акварели ура?ени у припремним фазама омогу?или су ?о? да касни?е настави да слика у затвореном простору.

Преокрет, 1885–1887

После 1885. у ?еним уметничком раду почи?е да доминира цртеж. Моризо ?е активно експериментисао са уг?ем и оловкама у бо?и. ?ено ожив?ава?е интересова?а за црта?е мотивисали су ?ени при?ате?и импресионисти, познати по заму?еним облицима. Моризо ?е у овом периоду ставила нагласак на по?аш?е?е форме и лини?а. Поред тога, на ?у су утицали фотографи?а и ?апански стил. Она ?е усво?ила стил постав?а?а предмета да?е од центра композици?е од ?апанских графика тог времена

Синтеза, 1887–1895

Моризо ?е почела да користи технику квадратуре тачно препише сво? цртеж на платно. Користе?и ову нову методу, Моризо ?е била у могу?ности да креира композици?е са компликовани?ом интеракци?ом изме?у фигура. Нагласила ?е композици?у и форме док су ?ени импресионистички потези и да?е остали. ?ена оригинална синтеза импресионистичког додира са широким потезима и одс?а?има светлости, као и графички приступ ?асним лини?ама, учинили су ?ена касна дела препознат?ива.

Стил и техника

Пошто ?е била уметница, слике су ?о? мушки критичари често означавали као пуне ?женског шарма“, због ?ихове елеганци?е и лако?е. Године 1890, Моризо ?е у бележници записала о ?ено? борби да буде схва?ена озби?но као уметница: ?Мислим да никада ни?е посто?ао мушкарац ко?и ?е третирао жену као равноправну и то ?е све што бих тражила, ?ер знам да ?а вредим колико и они“. ?ени лагани потези четкицом често су доводили до тога да критичари користе глагол ?effleurer“ (лагано додирнути, четкати о) да опишу ?ену технику. У свом раном животу, Моризо ?е сликала на отвореном као други импресионисти да би трагала за истином у посматра?у. Око 1880. почела ?е да слика на негрундованим платнима — техником са ко?ом су Мане и Ева Гонзалес тако?е експериментисали у то време — и ?ен рад кистом ?е постао опуштени?и. Године 1888–89, ?ени потези четкицом прешли су од кратких, брзих потеза до дугих, ви?угавих потеза ко?и дефинишу форму. Спо?не ивице ?ених слика често су оста?але недовршене, омогу?ава?у?и платну да се види и пове?ава?у?и осе?а? спонтаности. После 1885. радила ?е углавном од прелиминарних цртежа пре него што ?е почела да слика у?а. Често ?е истовремено радила у?аним бо?ама, акварелима и пастелом и скицирала користе?и различите меди?е за црта?е. ?ена дела су скоро увек малих размера.

Моризо ствара осе?а? простора и дубине употребом бо?а. Иако ?е ?ена палета бо?а била донекле ограничена, ?ени колеге импресионисти су ?е сматрали виртуозном колористом. Обично ?е експанзивно користила белу да створи осе?а? транспарентности, било да се користи чисту бела или да ?е меша са другим бо?ама. На ?ено? велико? слици Треш?а, бо?е су жив?е, али ипак наглашава?у форму.

Инспирисана Манетовим цртежима, свела ?е употребу бо?е на минимум када ?е конструисала мотив. Одговара?у?и на експерименте Манеа и Едгара Дега, Моризо ?е користио ?едва обо?ену белу бо?у да усклади слике. Као и Дега, играла се са три меди?а истовремено на ?едно? слици: акварелом, пастелом и у?аним бо?ама. У друго? половини сво?е кари?ере учила ?е од Реноара опонаша?у?и ?егове мотиве. Тако?е ?е делила интересова?е за одржава?е равнотеже изме?у густине фигура и атмосферских особина светлости са Реноаром у ?еним касни?им радовима.

Теме

Сликала ?е оно што ?е дожив?авала свакодневно. Ве?ина ?ених слика ук?учу?е сцене породице, деце, дама и цве?а, ко?е приказу?у какав ?е био живот жена кра?ем деветнаестог века. Уместо да прикаже ?авни простор и друштво, Моризо ?е преферирала приватне, интимне сцене. Ово одражава културна ограниче?а ?ене класе и пола у то време. Као и колегиница импресионистки?а Мери Касат, фокусирала се на дома?и живот и портрете у ко?има ?е могла да користи породицу и личне при?ате?е као моделе, ук?учу?у?и сво?у ?ерку ?ули и сестру Едму. Стенографски приказ ?еног свакодневног живота ода?е снажну наду да ?е зауставити пролазни проток времена. Слика?ем цве?а, користила ?е метафоре да прослави женственост. Пре 1860-их, Моризо ?е сликала предмете у складу са школом Барбизона пре него што се окренуо призорима савремене женствености. Слике попут Колевке (1872), на ко?има ?е приказала актуелне трендове за дечи?и намешта?, одражава?у ?ену осет?ивост на моду и оглашава?е, што би било очигледно ?ено? женско? публици. ?ени радови тако?е ук?учу?у пе?заже, баштенске поставке, сцене чамца и теме досаде или муке. Касни?е у сво?о? кари?ери Моризо ?е третирала амбициозни?е теме, као што су актови. У сво?им касни?им радовима, често се позивала на прошлост како би се присетила успомена из свог рани?ег живота и младости и сво?их преминулих сапутника.

Импресионизам

Житно по?е, в. 1875, Музе? Орсе

Први пут ?е излагала у Француском салону са двадесет три године, 1864. године, када ?е изложила две пе?зажне слике. Наставила ?е да редовно излаже у Салону, уз опште позитивне критике, све до 1873. године, годину дана пре прве изложбе импресиониста. Излагала ?е са импресионистима од 1874. године, а изложбу ?е пропустила тек 1878. када ?о? се родила ?ерка.

Наводна приврженост импресиониста светлим бо?ама, сензуалним површинским ефектима и пролазним чулним перцепци?ама навела ?е бро?не критичаре да ретроспективно тврде да ?е ова? стил, некада првенствено бо?но по?е безбрижних, борбених мушкараца, био инхерентно женствен и на?прикладни?и за слаби?е темпераменте жена, оне ма?их интелектуалних способности и ве?ег сензибилитета.

Током Моризоове изложбе 1874. са импресионистима, као што су Моне и Мане, критичар Ле Фигароа Алберт Волф приметио ?е да се импресионисти састо?е од ?пет или шест лудака од ко?их ?е ?една жена... [чи?а] се женска грациозност одржава усред излива луди ум“.

?ена зрела кари?ера почела ?е 1872. године. ?ен рад ?е подржавао трговац Дуран-Руел. Он ?е купио двадесет и две слике. Критичар за Le Temps ?у ?е 1877. описао као ??едну праву импресионистки?у у ово? групаци?и“. Одабрала ?е да излаже под пуним дево?ачким презименом уместо да користи псеудоним или сво?е брачно име. Како су се ?ена вештина и стил побо?шали, многи су почели да преиспиту?у сво?е миш?е?е о Моризо. На изложби из 1880. године, многи критичари су оцениле рад Моризо као ?едан од на?бо?их, ук?учу?у?и и критичара Le Figaro Алберта Волфа.

Лични живот

Моризо ?е потицала из угледне породице, ?ерка владиног званичника и пра-не?аки?а рококо уметника Жана-Онореа Фрагонара. Упознала ?е свог дугогодиш?ег при?ате?а и колегу Едуарда Манеа 1868. Уво?е?ем Манеа, Моризо ?е био оже?ен Едуардовим братом, Еженом Манеом 1874. Дана 14. новембра 1878. родила ?е сво?е ?едино дете, ?ули, ко?а ?е често позирала сво?о? ма?ци и другим импресионистима, као што су Реноар и ?ен у?ка Едуар.

Преписка изме?у Моризоаи Едуара Манеа показу?е топлу наклоност, а Мане ?о? ?е поклонио штафела? као божи?ни поклон. Моризо ?е често позирала Манеу и посто?и неколико ?ених портрета ко?е ?е насликао Мане. Моризо ?е умрла 2. марта 1895. у Паризу од упале плу?а, од ко?е ?е оболела док ?е лечила сличну болест ?ене к?и ?ули, чиме ?е ?ули постала сироче у доби од 16 година. Сахра?ена ?е на гроб?у Паси.

Насле?е

Играла ?у ?е глумица Марин Делтерм у француском биографском ТВ филму из 2012. у режи?и Каролин Шампети?е. Лик Беатрис у Крад?ивцима лабудова Елизабет Костове ?е у велико? мери заснован на Моризо.

Она ?е представ?ена као ?Први импресиониста“ у чланку ко?и ?е написала Ен Труит у ?у?орк Та?мсу 3. ?уна 1990.

Мелиса Бардик Хармон, уредница часописа Biography наводи: ?Док нам се неки Моризоови радови данас могу чинити као слатки прикази беба у колевкама, у то време су се ове слике сматрале изузетно интимним, ?ер су предмети везани за бебе припадали иск?учиво женском свету“.

Године 2019. Музе? Орсе ?е поставио привремену изложбу Берти Моризо да ода почаст ?еном раду.

Одабрана дела

• étude, 1864, у?е на платну, 60.3 × 73 cm, приватна колекци?а
• Chaumière en Normandie, 1865, у?е на платну, 46 × 55 cm, приватна колекци?а
• La Seine en aval du pont d'Iéna, 1866, у?е на платну, 51 × 73 cm, приватна колекци?а
• La Rivière de Pont Aven à Roz-Bras, 1867, у?е на платну, 55 × 73 cm, приватна колекци?а – Чикаго
• Bateaux à l'aurore, 1869, пастел на папиру, 19.7 × 26.7 cm, приватна колекци?а
• Jeune fille à sa fenêtre, 1869, у?е на платну, 36.8 × 45.4 cm, приватна колекци?а
• Madame Morisot et sa fille Madame Pontillon (La Lecture), 1869–1870, у?е на платну, 101 × 81.8 cm, National Gallery of Art, Вашингтон
• Vue du petit port de Lorient (The Harbor at Lorient), 1869, у?е на платну, 43 × 72 cm, National Gallery of Art, Вашингтон, D.C.
• Le Port de Cherbourg, 1871, кре?он и акварел на папиру, 15.6 × 20.3 cm, приватна колекци?а of Paul Mellon, Апервил, Вир?ини?а
• Le Port de Cherbourg, 1871, у?е на платну, 41.9 × 55.9 cm, приватна колекци?а of Paul Mellon, Апервил, Вир?ини?а
• Vue de paris de hauteurs du Trocadéro, 1871, у?е на платну, 46.1 × 81.5 cm, Santa Barbara Museum of Art, Калифорни?а
• Femme et enfant au balcon, 1871–72, watercolor, 20.6 × 17.3 cm, Art Institute of Chicago
• Intérieur, 1871, у?е на платну, 60 × 73 cm, приватна колекци?а
• Portrait de Madame Pontillon, 1871, пастел на папиру, 85.5 × 65.8 cm, Louvre – drawings cabinet
• L'Entrée du port, 1871, акварел на папиру, 24.9 × 15.1 cm, fr, Bagnols-sur-Cèze – drawings cabinet
• Madame Pontillon et sa fille Jeanne sur un canapé, 1871, акварел на папиру, 25.1 × 25.9 cm, National Gallery of Art, Вашингтон
• Jeune fille sur un banc (Edma Pontillon), 1872, у?е на платну, 33 × 41 cm
• Cache-cache, 1872, у?е на платну, 33 × 41 cm, Private collection
• Le Berceau, 1872, у?е на платну, 56 × 46 cm Musée d'Orsay, Париз
• La Lecture (Edma lisant), also titled L'Ombrelle verte, 1873, у?е на платну, 45.1 × 72.4 cm, Cleveland Museum of Art, Ohio
• Sur la plage des Petites-Dalles, 1873, у?е на платну, 24.1 × 50.2 cm, Virginia Museum of Fine Arts, Richmond, Virginia
• Madame Boursier et sa fille, 1873, у?е на платну, 74 × 52 cm, Virginia Museum of Fine Arts
• Le Village de Maurecourt, 1873, пастел на папиру, 47 × 71.8 cm, приватна колекци?а
• Coin de Париз vu de Passy, 1873, пастел на папиру, 27 × 34.9 cm, приватна колекци?а
• Sur la terrasse, 1874, у?е на платну, 45 × 54 cm, Musée du Petit Palais, Париз
• In a Villa by the Seaside, 1874, у?е на платну,50.2 x 61 cm, Norton Simon Art Foundation, Norton Simon Museum, Pasadena, CA
• Portrait de Madame Hubbard, 1874, у?е на платну, 50.5 × 81 cm, Ordrupgaard museum de Copenhagen
• Femme et enfant au bord de la mer, 1874, водене бо?е на папиру, 16 × 21.3 cm, приватна колекци?а
• Dans le parc, c. 1874, пастел на папиру, 72.5 × 91.8 cm, Musée des Beaux-Arts de la Ville de Париз, Petit Palais.
• Percher de blanchisseuses, 1875, у?е на платну 33 × 40.8 cm, National Gallery of Art, Вашингтон
• Jeune fille au miroir, 1875, у?е на платну, 54 × 45 cm, приватна колекци?а
• Scène de port dans l'?le de Wight, 1875, у?е на платну, 48 × 36 cm приватна колекци?а
• Scène de port dans l'?le de Wight, 1875, у?е на платну, 43 × 64 cm, Newark Museum, Newark, ?у ?ерси
• Eugène Manet à l'?le de Wight, 1875, у?е на платну, 38 × 46 cm приватна колекци?а
• Avant d'un yacht, 1875, акварел на папиру, 20.6 × 26.7 cm, Sterling and Francine Clark Art Institute, Williamstown, Massachusetts
• Femme à sa toilette, 1875, у?е на платну, 46 × 38 cm приватна колекци?а
• Femme à sa toilette, 1875–1880, hst, dim; 60.3 × 80.4 cm, Coll. Art Institute of Chicago
• Portrait de femme (Avant le théatre), 1875, у?е на платну, 57 × 31 cm, Galerie Schr?der & Leisewitz, Bremen
• Jeune femme au bal encore intitulé Jeune femme en toilette de bal, 1876, у?е на платну, 86 × 53 cm Musée d'Orsay
• Au Bal ou Jeune fille au bal, 1875, у?е на платну, 62 × 52 cm, Musée Marmottan-Monet, Париз
• Jeune Femme arrosant un arbuste, 1876, у?е на платну, 40.01 × 31.75 cm, Virginia Museum of Fine Arts, Richmond, Virginia
• Le Corsage noir, 1876, у?е на платну, 73 × 59.8 cm National Gallery of Ireland, Даблин
• Le Psyché, 1876, у?е на платну, 65 × 54 cm, Thyssen-Bornemisza Museum, Мадрид
• Rêveuse, 1877, пастел на платну, 50.2 × 61 cm, Nelson-Atkins Museum of Art, Kansas City, Missouri
• L'été, encore intitulé Jeune femme près d'une fenêtre 1878, у?е на платну, 76 × 61 cm, Musée Fabre, Montpellier
• Jeune feme assise, 1878–1879, у?е на платну, 80 × 100 cm, приватна колекци?а ?у?орк Сити
• Jeune fille de dos à sa toilette, encore intitulé Femme à sa toilette 1879, у?е на платну, 60.3 × 80.4 cm Art Institute of Chicago
• Le Lac du Bois de Boulogne (Jour d'été), 1879, 45.7 × 75.3 cm, National Gallery, Лондон
• Dans le jardin (Dames cueillant des fleurs), 1879, у?е на платну, 61 × 73.5 cm, Nationalmuseum Stockholm
• Jeune femme en toilette de bal (Young Woman in Evening Dress), 1879, у?е на платну, 71 x 54 cm, Musée d’Orsay, Париз
• Hiver, 1880, у?е на платну, 73.5 × 58.5 cm, Dallas Museum of Art
• Deux filles assises près d'une table, 1880, кре?он и акварел на папиру 19,6 × 26.6 cm приватна колекци?а, Немачка
• Bateaux sur la Seine. c. 1880, 25.5 × 50 cm. 1984.
• Plage à Nice 1881–1882, акварел на папиру 42 × 55 cm, Nationalmuseum Стокхолм
• Le Port de Nice, 1881–1882, у?е на платну, 53 × 43 cm приватна колекци?а
• Le Port de Nice, 1881–1882, у?е на платну, 41 × 55 cm приватна колекци?а
• Le Port de Nice 1881 (?)third version format 38 × 46 cm conserved at Dallas Museum of Art
• Le Thé, 1882, у?е на платну, 57.5 × 71.5 cm, Fondation Madelon Vaduz, Лихтеншта?н
• Le Port de Nice, 1881–1882, у?е на платну, 53 × 43 cm приватна колекци?а
• La Fable, 1883, у?е на платну, 65 × 81 cm приватна колекци?а
• Le Jardin (Femmes dans le jardin) (1882–1883) у?е на платну, 99.1 × 127 cm, Sara Lee Corporation, Чикаго
• Eugène Manet et sa fille au jardin 1883, у?е на платну, 60 × 73, приватна колекци?а
• Dans le jardin à Maurecourt, 1883, у?е на платну, 54 × 65 cm, Toledo Museum of Art
• Le Quai de Bougival, 1883, у?е на платну, 55.5 × 46 cm, Nasjonalgalleriet, Осло
• Julie et son bateau (Enfant jouant), 1883, акварел на папиру, 25 × 16 cm, приватна колекци?а
• La Meule de foin 1883, у?е на платну, 55.3 × 45.7 cm, приватна колекци?а, ?у?орк
• Dans la véranda, 1884, у?е на платну, 81 × 10 cm, приватна колекци?а
• Julie avec sa poupée, 1884, у?е на платну, 82 × 10 cm, приватна колекци?а
• Petite fille avec sa poupée (Julie Manet), 1884, пастел на папиру, 60 × 46 cm, приватна колекци?а
• Sur le lac, 1884, у?е на платну, 65 × 54 cm, приватна колекци?а
• The Artist's Daughter, Julie, with her Nanny, c. 1884, у?е на платну, Minneapolis Institute of Art
• Autoportrait, 1885, пастел на папиру, 47.5 × 37.5 cm, Art Institute of Chicago
• Autoportrait avec Julie, 1885, у?е на платну, 72 × 91 cm, приватна колекци?а
• Jeune femme assise au Bois de Boulogne, 1885, акварел на папиру, 19 × 28 cm, Metropolitan Museum of Art, ?у?орк City
• La Forêt de Compiègne, 1885, у?е на платну, 54.2 × 64.8 cm, Art Institute of Chicago
• Le Bain (Jeune file se coiffant), 1885–1886, у?е на платну, 81.1 × 72.3 cm, Art Institute of Chicago
• Dans la salle à manger, 1885–1886, у?е на платну, 61.3 × 50 cm, National Gallery of Art
• Le Lever, 1886, у?е на платну, 65 × 54 cm, collection Durand-Ruel
• Intérieur à Jersey (Intérieur de cottage), 1886, у?е на платну, 50 × 60 cm, Musée communal des beaux-arts d'Ixelles
• Femme s'essuyant, 1886–1887, пастел на папиру, 42 × 41 cm, Non localisé
• Julie avec un chat, 1887, drypoint, 14.5 × 11.3 cm, National Gallery of Art, Вашингтон
• Nu de dos, 1887, charcoal on paper, 57 × 43 cm, приватна колекци?а
• éventail en médaillon, 1887, watercolour on silk fan, приватна колекци?а
• Portrait de Paule Gobillard, 1887, coloured pencil on paper, 27.9 × 22.9 cm, Reader's Digest Association, ?у?орк
• Le Lac du Bois de Boulogne, 1887, акварел на папиру, 29.5 × 22.2 cm, National Museum of Women in the Arts, Вашингтон
• Fillette lisant (La lecture), 1888, у?е на платну, 74.3 × 92.7 cm, Museum of Fine Arts (St. Petersburg, Florida)
• Jeune Fille dans un parc (Young Girl in a Park), 1888–1893, у?е на платну, 90 × 81 cm, Musée des Augustins, Toulouse
• Berthe Morisot and Julie Manet, c.1888–1890, drypoint, 18.42 x 13.49 cm, Minneapolis Institute of Art, Minneapolis
• La Cueillette des oranges, 1889, pastel, 61 × 46 cm, Musée d'art et d'histoire de Provence, Grasse
• La Petite Ni?oise (The Small Girl from Nice), 1889, у?е на платну, 64 × 52 cm, Musée des Beaux-Arts de Lyon
• Sous l'oranger (Julie), 1889, у?е на платну, 54 × 65 cm, приватна колекци?а
• L'?le du Bois de Boulogne, 1889, у?е на платну, 68.4 × 54.6 cm, National Gallery of Art, Вашингтон
• Le Flageolet (Julie Manet et Jeanne Gobillard), 1891, у?е на платну, 56 × 87 cm, приватна колекци?а
• Le Cerisier 1891, 1891, у?е на платну, 138 × 88.9 cm, приватна колекци?а, Вашингтон
• étude pour Le Cerisier, 1891, пастел на папиру, 45.7 × 48.9 cm, The Reader's Digest Association
• Julie Manet avec son lévrier, 1893, у?е на платну, 73× 80 cm, Musée Marmottan-Monet, Париз
• Les Enfants de Gabriel Thomas, 1894, у?е на платну, 100 × 80 cm, Musée d'Orsay, Париз
• La Coiffure, 1894, у?е на платну, 100 × 80 cm, Буенос А?рес
• Jeune fille aux cheveux noirs, 1894, оловка и акварел, 23.1 × 16.8 cm, Philadelphia Museum of Art, Филаделфи?а

Види ?ош

• Импресионизам

Литература

• Bataille, Marie-Louise; Wildenstein, Georges (1961). Berthe Morisot : Catalogue des peintures, pastels et aquarelles. Paris: Les Beaux-Arts. OCLC 490107208. 
• Denvir, B (2000). The Chronicle of Impressionism: An Intimate Diary of the Lives and World of the Great Artists. London: Thames & Hudson. OCLC 43339405. . OCLC 43339405
• Higonnet, Anne (1995). Berthe Morisot. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-20156-6. 
• Turner, J (2000). From Monet to Cézanne: late 19th-century French artists. ISBN 0-312-22971-2. . Grove Art. New York: St Martin's Press.
• Manet, Julie, Rosalind de Boland Roberts, and Jane Roberts. Growing Up with the Impressionists: The Diary of Julie Manet. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза). London: Sotheby's Publications, 1987
• Shennan, Margaret (1996). Berthe Morisot: The First Lady of Impressionism. Stroud: Sutton Publishing. ISBN 0-7509-2339-3. 

Додатна литература

• Stéphane Mallarmé, Berthe Morisot, préface au catalogue d'exposition Berthe Morisot, 1896, repris dans Le Cahier Rouge des Impressionnistes, textes choisis et présentés par Jules Colmart, Grasset, 2019, Шаблон:Pp..
• Louis Rouart, ? Berthe Morisot (Шаблон:Mme) 1841-1895 ?, Art et décoration. Revue mensuelle d'art moderne, 1908, Шаблон:Pp. (lire en ligne).
• Fourreau, Armand (1925), Frédéric Rieder, ур., Berthe Morisot, Paris, стр. 103, Fourreau1925 .
• Moreau-Nélaton, étienne (1926), Henri Laurens, ур., Manet raconté par lui-même, I, Paris .
• Angoulvent, Monique (1933), Albert Morancé, ур., Berthe Morisot, Villeneuve-Saint-Georges, Angoulvent33  préface de Robert Rey, réédité en 1955 chez Lefèvre.
• Tabarant, Adolphe (1935), Le Mercure de France, ур., Manet, Paris  .
• Musée de l'Orangerie (Paris), Catalogue de l'exposition Berthe Morisot (1841-1895), avec une préface de Paul Valéry, Paris: impr. d'Aulard, été 1941,
• Louis Rouart,. Berthe Morisot. . Plon, 1941.
• Bataille, Marie-Louise; Wildenstein, Georges; Denis, Rouart (1961), Wildenstein Institute sous l'intitulé Les Beaux arts éditions, ур., Berthe Morisot (на ?езику: француски), Paris, стр. 307, BW61  .
• Rouart, Denis (1986), Camden Press, ур., The correspondance of Berthe Morisot with her family and friends (на ?езику: француски), Paris 1950, New York 1957, Londres 1959 et 1986, стр. 277, ISBN 0-948491-08-6, Rouart86  .
• Philippe Huisman,. Berthe Morisot. . Lausanne/Paris : Bibliothèque des Arts, coll. ? Polychrome ?, 1962 (rééd. 1995).
• Monneret, Sophie (1987), Robert Laffont, ур., L'Impressionnisme et son époque, 1, Paris, стр. 997, ISBN 978-2-221-05412-3, Monneret T1 .
• Monneret, Sophie (1987), Robert Laffont, ур., L'Impressionnisme et son époque, II, Paris, стр. 1185, ISBN 978-2-221-05413-0, Monneret T2  .
• Hudson Hill Press et éditions Herscher, ур. (1987), Berthe Morisot (на ?езику: француски), New York et Paris, стр. 277, ISBN 2-7335-0150-X, SSL87  .
• Anne Higonnet, (1990). Berthe Morisot : une biographie. . éditions Adam Biro, Paris, 1989
• Higonnet, Anne (1995), University of california press, ур., Berthe Morisot (на ?езику: енглески), Berkeley, стр. 240, ISBN 0-520-20156-6, Higonnet95 
• Montalant, Delphine; Rouart, Yves; Alain, Clairet (1998), CERA-nrs, ур., Catalogue Raisonné de l'?uvre peint de Berthe Morisot, Paris, стр. 371, ISBN 978-2-9510395-0-6, Delphine  .
• Bona, Dominique (2002), Le Livre de poche, ур., Berthe Morisot (на ?езику: француски), Paris, стр. 378, ISBN 2-253-15347-8, Bona02  première édition Grasset, 2000.
• Shennan, Margaret (2000), Sutton publishing, ур., Berthe Morisot, the first lady of impressionism (на ?езику: енглески), Gloucestershire, стр. 368, ISBN 0-7509-2339-3, Shennan00 .
• Lobstein, Dominique (2002), Jean-Paul Gisserot, ур., Manet (на ?езику: француски), Paris, стр. 124, ISBN 2-87747-695-2, Lobstein02 .
• Groupe Flammarion, ур. (2002), Berthe Morisot, la belle peintre, Paris, стр. 159, ISBN 978-2-08-010682-7, JeanDo  .
• Fondation Pierre Gianadda, ур. (2002), Berthe Morisot, la belle peintre, Martigny, стр. 462, ISBN 978-2-88443-069-2, Hugues  .
• Fondation Pierre Gianada / Edition de la réunion des Musées Nationaux, ур. (2002), Berthe Morisot, Paris, ISBN 2-88443-069-5, expoLille  .
• Beno?t No?l et Jean Hournon, ? Berthe Morisot - la Seine à Bougival (le Bal des Canotiers) ?, in: Parisiana, la Capitale des arts au Шаблон:S-, Paris, Les Presses Franciliennes, 2006, Шаблон:Pp..
• Flammarion, ур. (2010), Berthe Morisot, Paris, стр. 204, ISBN 978-2-08-124422-1, ReyPatry  .
• éditions Hazan, ур. (2012), Berthe Morisot (на ?езику: француски), Paris, стр. 264, ISBN 978-2-7541-0604-7, Marianne  .
• éditions Hazan, ур. (2012), Berthe Morisot (на ?езику: француски), Paris, стр. 264, ISBN 978-2-7541-0604-7, Rey  .
• éditions Jean-Claude Lattès, ур. (2013), Les Wildenstein (на ?езику: француски), Paris, стр. 278, ISBN 978-2-7096-4250-7, Magali  .
• Jacques-Sylvain Klein, Lumières normandes, les hauts-lieux de l'Impressionnisme, éditions Point de vues, 2013, 384 p. ISBN 978-2-915548-83-9.
• Sandrine Andrews, (2019). Berthe Morisot. ISBN 978-2-03-596897-5. . édition Larousse.
• Joséphine Blindé, Berthe Morisot, | langues fr,en,all | édition Place des Victoires. 2019. ISBN 978-2-8099-1581-5..
• Adriana Assini,. Berthe Morisot. Le luci, gli abissi. ISBN 978-8-8857-4628-2. . Scrittura&Scritture .

Спо?аш?е везе

• Берта Моризо веб музе?